Konstatovali smo,kroz  predhodno objavljene sadržaje u  serijalu nazvanom “Znam,čuo sam,to je…”, na temu kulture sećanja kroz prizmu našeg odnosa prema mestu masovnog stradanja u Kraljevu tokom oktobra 1941.godine i načina kolektivnog obeležavanja u funkciji očuvanja uspomene na te dane, da ima mnogo elemenata za zaključak da se ,uprkos (u)činjenom u predhodnim decenijama, o  samom događaju i uzrocima koji su mu predhodili  sve manje zna, govori i piše.

Osmodecenijska vremenska distanca od  događaja samo je jedan, i nikako glavni, “opravdavajući” agrument , za nejasnoće i nedovoljnu utemeljenost sećanja na te dane u kolektivni identitet Kraljeva kao zajednice ljudi koji u njemu žive.

Bezbroj je i drugih, dominantnijih, uzroka poput recimo našeg tradicionalnog nihilističkog odnosa prema korpusu krhkih etičkih I moralnih normi vezanih za negovanje sećanja na pretke, ili migratornih procesa i  negativnih demografskih promena koje su ,tokom dobrog dela XX veka obeležile razvoj Kraljeva i njegove okoline.

O tome šta je uloga I kakav je značaj obrazovanja I obrazovnih ustanova u našoj lokalnoj zajednici  u  negovanju sećanja na tragične dane iz oktobra 1941.godine u Kraljevu,razgovarali smo sa profesorom istorije Milanom Vučetićem:

Ako ,kao savremenici,želimo da damo svoj doprinos utemeljenju  sećanja na tragični okrobar  iz 1941.godine u kolektivni identitet Kraljeva kao zajednice ljudi koji u njemu žive, trebamo hitno menjati  kako lični tako I odnos institucija lokalne zajednice ,ali i države prema ovim pitanjima.

Za početak tih promena krenimo sa onim što je moguće, kao što je to,recimo, uradilo Društvo istoričara Raškog okruga oranizujući,u oktobru 2021.godine, kviz “Kraljevo bira znanje” na kome su se učenici  nekoliko osnovnih i srednjih škola nadmetali u poznavanju istorijskih činjenica o  kraljevačkom oktobru iz 1941.godine,pripremajući se tako što su čitali I analizirali delove knjige “Identiteti” autorke Silvije Krejaković o čemu su ,pre takmičenja, razgovarali I konsultovali se sa svojim nastavnicima.

Tekst i video zapis su delovi  sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Verujemo da će nam biti oprošteno što za naslov ovog teksta koristimo naziv izložbe Narodnog muzeja Kraljeva autorki Silvije Krajaković,Suzane Novčić i Mirjane Savić koji vrlo upečatljivo i više nego jasno ukazuje na kompleksnost pitanja kulture sećanja u našem društvu.

A ova izložba,viđena ,do sada, u osam gradova u zemlji i inostranstvu,samo je jedan od vrednih rezultata Narodnog muzeja Kraljevo iz dugog niza sličnih postignuća.

Jer,ova ustanova se ,već 72 godine,u kontinuitetu,bavi poslovima prikupljanja,čuvanja,obrade i prezentacije, istorijskih dokumenata i druge građe o događajima u Kraljevu iz oktobra 1941,godine koji su trajno obeležili istoriju i kolektivno pamćenje ne samo  Kraljeva i okoline nego i  srpskog naroda u celini.

To je bio i povod da zamolimo muzejsku savetnicu  Mirjanu Savić da nas ,ukratko,potseti na najznačajnje aktivnosti ove ustanove vezane za  događaje iz oktobra 1941.godine u Kraljevu.

Otuda sasvim razumljiva zapitanost kako to da jedan takav,predani rad Narodnog muzeja Kraljevo,nije imao,kao jedan od mogućih i poželjnih ishoda, drugačiji tretman,organizovanog sećanja,na nacionalnom nivou pre svega, na tragične dane Kraljeva iz oktobra 1941.godine?

Kako i zašto smo, u prve dve decenije XXI veka dozvolili,najpre mi kraljevčani, da jedan tako značajan beleg iz naše prošlosti postane  sve manje vidljiv u  svim segmentima javnog prostora,obrazovnom i kulturnom pre svega?

Zašto,decenijama unazad, nismo imali prilike da čujemo od bilo kog  gradonačelnika Kraljeva da je od države,Vlade pre svega, tražio aktivnije uključivanje u rešavanje problema konačnog završetka (iz)gradnje memorijalnog kompleksa u Kraljevu?

Zašto,decenijama unazad, nismo imali prilike da čujemo od poslanika iz Kraljeva biranih sa liste bilo koje političke stranke da traže,zahtevaju uključivanje državnih institucija u aktivnosti na završetku gradnje Groblja streljanih ili pak na definisnju koncepta organizovanog ,kolektivnog sećanja na ove tragične dane iz istorije Kraljeva?

Sličnih pitanja  je bezbroj ali odgovora  nema.

Valjda je vreme da ,sada po isteku osme decenije od tih tragičnih dana u Kraljevu, iz oktobra 1941.godine, odgovore na ta pitanja  zatražimo,najpre od sebe, a potom i od onih koje biramo da predstavljaju nas i naš grad.

Tekst i video zapis su delovi  sadržaja medijskog projekta „Znam,čuo sam,to je…“ koga ,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

 Ukoliko vas interesuje šta se planira Budžetom grada Kraljeva za 2022.godinu,i ako ste ranoranioci,onda bi ste trebali sutra ujutu ,u 7 sati, da budete  na zakazanoj Javnoj sednici za građane i organizacije predlagače izmena budžeta,  koja će se održati u Svečanoj Sali skupštine grada kojom se završava sedmodnevna Javna rasprava o ovom važnom dokumentu lokalne samouprave.

Predlagači budžeta grada Kraljeva teško se odriču starih navika u koncipiranju ovog važnog dokumenta koji predstavlja osnovu za sve aktivnosti u javnom sektoru ali bi trebalo  da bude i alat kojim donosioci odluka na lokalnom nivou utiču na ukupan ekonomski  društveni razvoj grada.

Iako su im neki trendovi,sudeći po završnim računima predhodna četri budžeta, a tu pre svega mislimo na konstantni rast budžetskih prihoda po osnovu poreza na zarade, manje više poznati, što bi trebalo da ih ohrabri na jasnije i preciznije iskazivanje rashoda u skladu sa uniformnom programskom stuktruom budžeta to je,i ove godine izostalo.

Da budemo sasvim određeni,Predlog budžeta grada Kraljeva je sačinjen po Uputstvu ministarstva finasija i ima  zadovoljenu  formu uniformne  programske strukture ali još uvek je to daleko od suštine Programskog budžetiranja .

U njemu je,još uvek je nejasna funkcionalna  veza između  sredstava raspoređenih po propisanim programskim aktivnostima  i svrhe koja se želi ostvariti budžetskim programom.

Jeste da bi budžet bio glomazniji ako bi mu se pridodale i planirane mere i sa navedenim,planiranim, iznosima pojedinačno za svaku od propisanih aktivnosti ali tek takav pristup bi obezbedio svrhu i suštinu obaveznog programskog budžetiranja.

Ovako je jako teško dobiti odgovor na  pitanje da li je ta i ta mera za recimo aktivnost praćenje kvaliteta  elemenata životne sredine u  budžetskom Programu 6-Zaštita životne sredine predviđena ili nije.

Ako čitate Predlog budžeta grada za 2022.godinu. u delu gde su definisani rashodi,kroz 17  budžetskih programa, u Programu 6 –Zaštita životne sredine, na poziciji 0002-praćenje kvaliteta  elemenata životne sredine a vazduh je itekako element živote sredine onda,recimo, možete pogrešno zaključiti  da se u Kraljevu ne meri kvalitet vazduha.

Opšte je poznato, kod ovog primera, da se  prati kvalitet tog elementa životne sredine ali sada dolazimo do onog suštinskog pitanja koja je svrha te aktivnosti i tako utrošenih javnih prihoda..

Na stranu ,za trenutak, nesporna činjenica da se merenje kvaliteta vazduha radi naučno verifikovanim metodama i da to radi relevantna i ovlašćena institucija kao što je naš Zavod za javno zdravlje Kraljevo, ali ostaje pitanje suštine svrhe-koristi te aktivnosti po građane kada oni te rezultate  ,zbog vrste opreme i metode merenja,ne mogu dobiti onda kad im oni najviše trebaju a to je kada je vazduh zagađen!

Zato ostaje da vidimo kakava će biti reakcija nadležnih,u ovom slučaju to su odbornici Skupštine grada Kraljeva,na predlog  “Kraljevačkog razvojnog centra” ,jednog od retkih udruženja građana koje godinama unazad insitira na drugačijem odnosu prema životnoj sredini, koji se najpre mora manifestovati kroz bolju komunikaciju svih relevantnih sektora u našoj zajednici kao što su to javni, civilni, obrazovni, privredni, zdravstveni i medijski sektor.

I da završimo sa još malo podataka:

Gradski budžet ,prema Predlogu u 2022. godini iznosi 4.289.917.110 dinara ili 36,35 miliona evra po trenutno važećem kursu. Rashodi u 2022. godini  su planirani u iznosu od 4.871.244.379,17 ili 41,28 milona evra te je planiran budžetski deficit od 581.327.269,17 dinara.

I kao što smo ,na početku već rekli kod  planiranih prihoda malo toga novog ne računajući stavku  neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina u iznosu 581.229.269,17 koja je za 98 000 dinara manja od planiranog deficita.

Indikativan podatak  koji ukazuje na problematično upravljanje budžetom u kontekstu činjenice da glavna prihodna stavka u budžetu ,Porez na zarade,zadnje četri godine raste ,u proseku za oko 10 % .

2018 godine Porez na zarade je naplaćen  u iznosu od 1.238.838.944,66 dinar,2019.godine je po ovom osnovu naplaćeno 1.362.877.062,51 dinara,2020.godine je naplaćeno 1.592.478.653,83 dinara, u 2021.godini  je ,izmenama budžeta u junu, predviđeno 1.930.000.000 dinara a Predlogom budžeta za 2022.godinu je planiran na 2.019.000.000 dinara ili sa čak 47,06 % učešća u ukupnom budžetu.

I dok se ovakav rast prihoda Poreza na zarade obilato koristi u političko propagandne svrhe u senci ostaje nefukcionalno i neodogovrno upravljanje prirodnim resursima u javnoj svojini na teritoriji grad  Kraljeva, o čemu rečito govore podaci o naplati  nekih neporeskih prihoda kao što su to recimo naknade koje se nalaze na poziciji Prihoda od imovine koji su planirani sa ,za veličinu teritorije  grada,broja i vrsta prirodnih i drugih resursa u javnoj svojini.  planiranih na preskromnih  42.360.000 dinara ili manje od 1% ukupnih prihoda budžeta.

E sad, sve ovo poštovani čitaoci ,posmatrajte ,ako imate volje, i u kontekstu globalne  ekonomske i energetske krize,koja je već počela i sami izvedite zaključke.

Mi se opredeljujemo da podržimo Predlog/zahtev lokalnoj samoupravi upućen od strane  UG “Kraljevački razvojni centar” ,da grad izdvoji sredstva i za potrebe Zavoda za javno zdravlje nabavi automatizovanu mernu stanicu sa pripadajućim softverom koji će nam omogućiti da u svakom ternutku znamo kakav vazduh udišemo.

Grupa od nekoliko desetina građana među kojima su bili i lideri nekoliko opoziconih stranaka i pokreta  na lokalnom nivou poput: Lokalnog fronta ,Udruženja starosedeoca Kraljeva, Narodne stranke ,Stranke slobode i pravde, Zavetnika i Demokratske stranke okupila se danas ispred zgrade Policijske uprave u Kraljevu u znak protesta što je odeljenje Saobraćajne policije iz ove Policiske uprave podnelo nekoliko prekršajnih naloga protiv građana koji su, prošle subote učestvovali u blokadi raskrsnice ulica Vojvode Stepe, Zelene Gore i Jovana Deroka.

Sa njima je ,sve vreme protesta, bio i Miroslav Miki Aleksić podpresednik Narodne stranke koji je došao iz Trstenika da bi dao podšku protestnom  okupljanju građana,ali on se nije obraćao ni medijma ni okupljenim građanima već je vreme proveo u društvu svoji stranačkih kolega iz Gradskog odbora u Kraljevu.

Izjavu za medije ispred Policijske uprave dao je Vladimir Beočanin ,advokat za zaštitu ljudski prava iz Kraljeva koji je ,između ostalog, rekao da je ,prema dosadašnjim saznanjima,Policijska uprava iz Kraljeva jedna od ređih u zemlji koja je pribegla ovom, po njegovim rečima,”pokušaj zastrašivanja građana podnošenjem neosnovanih prekršajnih naloga”, pozvavši sve građane koji su dobili takve naloge da ne plaćaju mandatnu kaznu, ni u roku od 8 dana kada ona iznosi polovinu od  propisanih 5000 dinara za ovaj prekšaj, a ni kasnije.

On smatra da građani svoja prava,u ovom slučaju, treba da ostvare pred Prekšajnim sudijom  kako bi čuli obrazloženje za njihov kažnjavanje a posebno kako bi saznali na koji je to način policija,čijih uniformisanih  pripadnika nije bilo na prošlonedeljnim protestima, prikupila  koje sve  dokaze protiv njih, ignorišući pravo građana na mirno okupljanje i borbu za svoja građanska prava. Beočanin je naglasio da će nekolicina advokat pružiti svoje  besplatne usluge pro bono građanima koji budu pozivani kod Prekšajnog sudije po ovom osnovu a I da će biti formiran Fond za prikupljanje sredstava iz koga bi se ,eventualno,kasnije,platile izrečene kazne ako do toga uopšte i bude došlo.

Nebojša Kovandžić, jedan od aktivista pokreta  “Sačuvajmo planinske reke Kraljeva”  je među onim građanima koji je već dobio prekšajni nalog  on je ,preko društvenih mreža, najavio svoj današnji dolazak u Policijsku upravu Kraljevo i lični protes ispred zgrade ali nije, kako je naglasio, ni na koji način učestvovao u organizovanju dolaska ostalih okupljenih građana mada ima apslolutno razumevanje za njihov gest.

Okupljanje ispred Policijske uprave u Kraljevu je proteklo bez ijednog incideta a sve vreme njegovog trajanja pred zgradom i u neposrednoj okolini nije primećen ni jednan uniformisani policajac osim stalno dežurnog u kućici na parkingu.

Predstavnici Zavičajnog društva Kraljevo iz beogradske podružnice, uručili su dana u Beogradu, Zahvalnicu gospodinu Zoranu Netkoviću,vlasniku uspešne kompanije „Agent plus“ koji je svojom donacijom pomogao da Zavičajno društvo Kraljevo,ove godine,štampa 56-ti broj svog časopisa „Kraljevački zavičaj“ koji je,u celini, posvećen 80-toj godišnjici od  od krvavog stradanja kraljevčana oktobra 1941.godine.Tiraž tog izdanja je besplatno distribuiran,većim delom, učenicima kraljevačkih srednjih škola.

Milan Novaković, predsednik beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo i Aleksandra Terzić, član uprave te podružnice  predali su danas, primerke 56-og broja časopisa„Kraljevački zavičaj“ i primerke nedavno štampanog   Specijala KV Novosti-on line  –  “Povratak bronzanog ratnika” koji je objavljen 13.novembra 2021.godine, na dan kada se navršilo 39 godina od povratka spomenika Solunskim ratnicima sa Gradskog gorblja na centrali gradski Trg Srpskih ratnika.

Važno je, i interesantno,   reći  da je prvo izdanje  dodatka  nekadašnjih „Kraljevačkih novosti“ , koje su iz štampe izlazile sve do 2013.godine, sa istim naslovom “Povratak bronzanog ratnika”, tada, finansijski podržao gospodin Zoran Netković.

Gospodin Netković se potrudio da priznanje zavičajaca u svojoj firmi primi u društvu svog prvog saradnika gospodina Aleksandra Obućine, takođe kraljevčanina i rođenog  brata Jovice Netkovića, čime je ovaj svečani čin , u potpunosti, protekao među kraljevčanima „na privremenom radu“ u Beogradu koji nisu i neće nikada zaboraviti grad svoje mladosti.

“Iako nema zvanično usvojen Plan kvaliteta vazduha, odnosno neophodnu saglasnost resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine na taj dokument, grad Kraljevo sprovodi niz aktivnosti i mera u sektorima Energetike vezane za energetsku efikasnost (subvencije za izolaciju fasada, zamena stolarije kod individualnih objekata, rekonstrukcija i sanacija javnih objekata,  zamenu ložišta u javnim i individualnim objektima i sektoru Zaštite životne sredine (podrška pošumljavanju, edukacije stanovništva …) koje imaju direktan i indirektan uticaj na kvalitet vazduha. Uz to u Kraljevu se redovno meri kvalitet vazduha, ali metode i oprema koje se koriste ne omogućavaju informisanje građana u realnom vremenu.Takođe, nejasno i netransparentno se definišu pozicije u budžetu kojim se opredeljuju javna sredstav za mere i aktivnosti koje utiču na kvalitet vazduha u gradu Kraljevu.”

Ovo su,poštovani čitaoci ,samo neke od konstatcija iz dokumenta Zaključci (klikni i vidi) usvojenog na  nedavno održanoj radionici sa radnim nazivom „Trenutno stanje i put za poboljšanje kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu“ organizovanoj od strane udruženja građana Kraljevački razvojni centar, a koji će biti predstavljeni učesnicima Javnog slušanja koga isto udruženje organizuje u sredu 8.decembra 2021. godine u Hotelu Turist sa početkom u 17 časova.

 “Javno slušanje organizujemo jer tražimo verifikaciju javnosti za naše Zahteve sa predlozima mera za unapređenje kvaliteta vazduha u Kraljevu koje ćemo uputiti lokalnoj samoupravi a koje  zasnivamo  na već pomenutim Zaključcima”, rekao nam je magistar tehničkih nauka Jovan Nešović, koji je menadžer projekta “Moje pravo na čistiji vazduh” koga, već šest meseci, sprovodi udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ uz podršku Beogradske otvorene škole u okviru programa “Snažno zeleno” podržanog od strane Evropske unije kroz program EU za tebe.

U osnovi tih Zahteva koji će,posle održanog Javnog slušanja,biti predati gradu Kraljevu u okviru redovne javne rasprave o Budžetu grada Kraljeva za 2022. godinu, nalazi se  pet predloga –mera koje bi trebalo da budu vidljive i u Budžetu grada Kraljeva za 2022. godinu.

Među njima je i predlog da Budžetom grada Kraljeva za 2022.godinu treba da budu opredeljena  sredstva za nabavku automatizovane merene stanice sa pripadajućom opremom i softverskim rešenjima koja omogućavaju  dobijanje rezultata kvaliteta vazduha u realnom vremenu i blagovremeno obaveštavanje zainteresovane javnosti o trenutnom kvalitetu vazduha, preko zvaničnih sajtova institucija ili preko posebne aplikacije.

Ovaj  predlog Kraljevačkog razvojnog centra je propraćen i sugestijom donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi da se angažuju i vide da li se,preko resornog Ministarstva ili Agencije za zaštitu životne sredine, mogu obezbediti sredstva kako bi  grad , u najskorije vreme, dobio automatizovanu mernu stanicu koja ,u realnom vremenu očitava parametre koncentracija  čsetica PM 10 I PM2,5 koje su,prema zvaničnim podacima, uzročnik smrti u preko 6.000 slučajeva godišnje na nivou Srbije.

Kako je,zbog epidemioloških mera, broj učesnika Javnog slušanja ograničen na 30, organizator se pobrinuo da svim zainteresovanim omogući ,da preko live stream-a na zvaničnoj Facebook stranici Kraljevačkog razvojnog centra preko linka (Klikni) prate Javno slušanje a potom i daju svoje eventaualne predloge i primedbe organizatoru.

U Kraljevu je,danas,u 14 časova, na sat vremena blokirana raskrsnica ulica Jovana Deroka, Zelene Gore i Vojvode Stepe .Ovu prometnu raskrsnicu blokiralo je nekoliko stotina građana izražavajući,kako su nam neki od njih saopštili, svoj protes protiv donošenja Zakona o referendumu i Zakona o ekspropijaciji.

Blokada je ,uz jedan manji incident,protekla mirno a kola Hitne pomoći su ,u dva navrata, za vreme tajanja blokade prošla brzo i neometano jer su se okupljeni građani razmicali i propuštali ih.

Do manjeg incidenta, koji je zahvaljujući angažovanju  pojedinaca koji su protestvovali, prošao bez sukoba ne računajući verbalni, došlo je kada je grupa ženskih osoba pokušala da se, u pratnji nekolicine istaknutih članova lokalnog SNS-a koji su sve snimali mobilnim telefonima, pešice probije kroz grupu građana koji su protestvovali.

Njih su ,u jednom trenutku, pojednini protestanti okružili i na taj način ih zaštitili od mogućnosti da oštri verbalni skukob poprimi i neke druge dimenzije.

Na mestu održavanja protesta a i u okolnim ulicam nije bilo vidlivo prisustvo uniformisanih policajaca ali  jedan broj njih u civilu je bio tu i ,na sreću,nije bilo potrebe za njihovom intervencijom.

Kako Kraljevo nije (pre)veliki grad pažljivijim posmatračima nije moglo a da ne promakne da  su danas protestvovali građani Kraljeva, hetrerogenog sastava po starosti, polu a i političkim ubeđenjima deklarisanim kroz  njihov predhodni ,javni, društveni angažman.

Ovo jasno ukazuje na činjenicu da aktuelni društveni trenutak u gradu na Ibru ,kao  i u Srbiji uopšte, danas karakteriše odsustvo bilo kakvog ozbiljnog ,organizovanog, društvenog dijaloga o bilo kojim  aktuelnim problemima.

Ovo ,na žalost, nije novina i počinje,sve više, da podseća na atmosferu mitinga i kontra mitinga s kraja  devedesetih godina prošlog veka.

Polaganjem venaca na „Spomenik oslobodiocima“ u Pljakin šancu kraj Ibarskog mosta u Kraljevu,  danas je obeležena 77-a godišnjica  oslobođenja grada na Ibru  u II svetskom ratu.

Posle intoniranja himne vence na „Spomenik oslobodiocima“, su položile delegacije grada kraljeva, Raškog upravnog okruga, 2 .brigade Vojske Srbije, Policiske uprave i Odreda žandarmerije iz Kraljeva, Gradskog odbora Pokreta socijalista, predstavnici udruženja učesnika ratova, Kola srpskih sestara i udruženja građana Jovan Kursula.

Prisutnima se potom obratio pomoćnik gradonačelnika Kraljeva za socijalnu politiku Marko Matović istakavši aktuelnu činjenicu prisustva  velikog broja revizionističkih teorija o događajima iz savremene istorije, tačnije o periodu II svetskog rata, čiji je zajednički imenitelj umanivanje uloge narodooslobodilačkog pokreta i partizanskih jedinica u borbama protiv nemačkoh okupatora i konačnog slamanja nacizma.

Zato je važno, istakao je Matović da, i na ovaj način, negujemo kulturu sećanja na značajne datume iz prošlosti našeg grada koji kao plod te borbe, slobodu uživa već 77- u godinu u kontinuitetu.

Kao i prošle godine uočljivo je ,danas, bilo odstustvo bilo kog predstavnika Socijalističke partije iz Kraljeva koji su, svojevremeno,dok  su,pre više od deset godina, bili koalicioni partner  demokratama u gradsko vlasti, insistirali da se ovaj dan u Kraljevu obeležava na svečaniji način nego u Srbiji, što je i činjeno sve do 2020 godine.

Hroničar grada doktor Milan Matijević je  potom održao kraću besedu o velikim borbama,vođenim tokom oktobra i novembra meseca 1944.godine  za osobođenje Kraljeva.

Oslobođenju grada na Ibru novembra 1944 godine predhodila je velika bitka koja je, pored bitke za oslobađanje Beograda, bila je jedna od najmukotrpnijih i najdužih bitaka za oslobođenje u Srbiji.

Bitka za Kraljevo otpočela je  sukobom se jedinica 3. Srpske brigade NOVJ i 65. Korpusa Crvene armije  sa 7. SS divizijom Princ Eugen 16 novembra u selu Čukojevac. . 3. Srpska brigada  svakodnevno je dejstvovala u predelima sela Vitanovac, Šumarice, Borča i Ugljarevo, 6. Srpska brigada NOVJ u Dragosinjcima, a 4. crnogorska brigada NOVJ i jedinice Crvene armije na području Vrbe i ka Ćavi.

Na prostoru Kraljevo – Raška, u višednevnim borbama krajem novembra 1944. Vojnici Druge proleterske divizije odbile su sve pokušaje neprijatelja da se probiju ka Kraljevu. Odlučujuća bitka 3. Srpske brigade vođena je u Matarugama, Mataruškoj Banji i Progorelici, nakon koje je onemugućena nemačkoj vojsci bitna komunikacija Kraljevo – Raška.

U noći 28/29. novembra jedinice 4. crnogorske brigade, 1041. sovjetskog puka i jedinice i 3. i 6. srpske brigade NOVJ prešle su Ibar istočno i zapadno od grada, zauzevši delove grada oko porušenog mosta i otpočele su presudnu bitku za Kraljevo. Borbe su se odvijale prvo u prigradskim delovima, a potom i na samim gradskim ulicama.

29. novembar 1944. je ,za Kraljevo, bio prvi dan slobode posle četvorogodišnje okupacije od nemačkih fašista koji su,samo u oktobru 1941 godine,streljali više od 2.200 žitelja Kraljeva i izbeglica iz Slovenije i sa Kosova koji su u njemu potražili utočište.. Narednog dana, 30. novembra, oslobodilačka vojska i civili odali su poštu streljanima oktobra 1941.

1968. godine je ,u znak sećanja na junaštvo oslobodilaca Kraljeva, podignut “Spomenik oslobodiocima Kraljeva” na ulazu u park “Pljakin šanac”,u neposrednoj blizini Ibarskog mosta.Spoenik je delo kraljevačkog arhitekte Aleksandra Vasiljevića.