četvrtak, 18. septembar 2025.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Promocija knjige o knezu Milanu Obrenoviću u Kraljevu — gradu čije ime je lično kumovao

Objavljeno: 16.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

U Galeriji Narodnog muzeja Kraljevo, u utorak, 16. septembra 2025. godine, sa početkom u 19 časova, biće održana promocija knjige dr Suzane Rajić „Knez Milan Obrenović (1854–1881): Od beratlije do suverena“.

Ovo je prvi tom od planirane trilogije koja će osvetliti život i vladavinu jednog od najznačajnijih, ali i najkontroverznijih vladara Srbije 19. veka. Knjiga obuhvata prvih 27 godina života Milana Obrenovića — od stupanja na presto sa samo 14 godina, preko vođenja dva rata protiv Osmanskog carstva, do istorijskih trenutaka u kojima je Srbija stekla međunarodno priznanje nezavisnosti (1878), proširila teritoriju za gotovo trećinu, uzdignuta na rang kraljevine (1882) i dobila prvu železničku prugu Beograd–Niš.

Za potrebe monografije, autorka je istražila obimnu neobjavljenu arhivsku građu iz čak 38 fondova i zbirki u 17 institucija u Srbiji i inostranstvu — od Beograda, Novog Sada i Kragujevca, do Moskve, Bukurešta, Beča i Londona. Luksuzno izdanje u tvrdom povezu donosi blizu 300 ilustracija, od kojih mnoge javnost vidi prvi put.

Website event cover for the book by Suzana Rajić “Prince Milan Obrenović” in the National Museum Kraljevo

O knjizi i njenom značaju govoriće:

  • prof. dr Suzana Rajić, autorka, šef Katedre za istoriju srpskog naroda u novom veku i upravnik Centra za srpske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
  • dr Danko Leovac, vanredni profesor Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
  • Darko Gučanin, istoričar i direktor Narodnog muzeja Kraljevo

Istorijska veza sa Kraljevom

Posebnu simboliku ovom događaju daje činjenica da je upravo knez Milan Obrenović, krunisan u manastiru Žiča za prvog srpskog kralja posle Kosovske bitke, kumovao imenu našeg grada — Kraljevo.

Ukaz kralja Milana Obrenovića o promeni imena varoši Karanovac u Kraljevo

Tokom boravka u Žiči, kralj Milan je primio deputaciju meštana varoši Karanovca, predvođenu lokalnim rukovodiocima. Građani su istakli da ime Karanovac podseća na otomansku vlast i

Na molbu meštana, kralj je potpisao ukaz kojim se dotadašnje ime Karanovac zvanično menja u Kraljevo. Odluka je objavljena 19. aprila 1882. godine, a novi naziv simbolično je uvezao živu tradiciju prostora sa titulom vladara koji je na tom mestu okrunjen.

Time je zauvek utisnuo svoje ime u lokalnu istoriju, a promocija knjige u Kraljevu postaje i svojevrsni povratak priče na mesto koje nosi njegov pečat.

Stogodišnjak koji i dalje korača životom punim korakom

Objavljeno: 15.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Komšije iz ulice Heroja Maričića proslavile jubilej Nikodija Stankovića uz tortu, muziku i osmehe

U Kraljevu, na adresi Heroja Maričića 107, večeras su se okupile komšije kako bi obeležile izuzetno važan dan — 100. rođendan Nikodija Stankovića, penzionisanog zastavnika i omiljenog komšije.

Nikodije je svoj stoti rođendan proslavio pre dva dana u krugu svoje porodice , a večerašnje komšijsko slavlje je bilo spontano, srdačno i ispunjeno emocijama koje se ne zaboravljaju.

Nikodije sa tortom, okružen decom iz komšiluka

Na klupi ispred zgrade, najmlađi stanari uručili su slavljeniku tortu, a njegov osmeh govorio je više od reči. Dvorište se pretvorilo u malu oazu radosti — uz muziku, smeh i toplinu zajedništva. Nikodije je ponosni otac, deda, pradeda i čukundeda — ima troje dece (dve ćerke i sina)petoro unuka, troje praunuka i čak troje čukununuka.

Slavljenička torta-poklon od komšija iz ulaza

Njegova poruka najmlađima bila je jednostavna, ali snažna: „Poželeo bih svima da dožive moje godine. Ali ne samo da ih dožive — već da ih prožive u pokretu, sa osmehom i među ljudima.„Telo voli pokret, a srce voli ljude. To je moja tajna,“ rekao je Nikodije, dok je primao čestitke i zagrljaje svojih komšija.
I danas šeta dva puta dnevno, a u vreme korone, kada su starijima bile ograničene šetnje, kondiciju je održavao penjanjem uz stepenice svoje petospratnice — i to više puta dnevno. 

Ovaj jubilej nije bio samo slavlje jednog života — bio je podsetnik svima nama da vitalnost ne poznaje godine, već duh. A Nikodije je dokaz da se život može koračati punim korakom — čak i u stotoj.

Prva generacija Ekonomske škole u Kraljevu: Posle 66 godina ponovo zajedno!

Objavljeno: 11.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Od kredom ispisane table do digitalnog doba – priča o đacima koji su odrastali uz ratne rane, a postali lideri i ekonomisti.

Susret posle više od pola veka 

U nedelju, 14. septembra,u 16.časova, ispred hotela “Turist” u Kraljevu, okupiće se petnaestak nekadašnjih učenika prve generacije Ekonomske škole. 

Poslednji put su zajedno sedeli u učionici pre 66 godina. Danas, u devetoj deceniji života, vraćaju se uspomenama na vreme kada su iz posleratnih sela i radionica krenuli u školu koja im je promenila život.

Sa jubilarnog skupa prve generacije učenika
21.9.2019.godine

Kako je nastala Ekonomska škola 

Jesen školske 1955/56. godine donela je Kraljevu novu obrazovnu ustanovu koja će narednih sedam decenija oblikovati generacije mladih ekonomista, preduzetnika i lidera. 

Nastala je posle reorganizacije školstva: od Prve potpuno mešovite gimnazije formirana je Viša mešovita gimnazija, a od Druge potpuno mešovite gimnazije – delom odmah, delom kasnije – izrasla je Ekonomska škola.

Zgrada u kojoj je sve počelo…

 Prva generacija – đaci različitih godišta 

Te prve godine upisana su četiri odeljenja sa ukupno 157 učenika. 

Prema rečima Ljubivoja Ljuba Lazarevića, đaka te generacije, mnogima tada nije bilo jasno kakva je to nova škola. 

Ljubivoje Ljubo Lazarević,maturant Prve generacije Ekonomske škole u Kraljevu,maj 1959.g.

-Osnovna priča je bila da se što pre dođe do parčeta leba”,priseća se on. 

-U izboru su često presudnu reč imali roditelji. Nastavu je držalo 11 profesora, uglavnom pristiglih iz dve kraljevačke gimnazije.

Starosna struktura bila je neobična: najviše učenika rođeno je 1939. godine (63), zatim 1940. (42), 1938. (31), mlađih od 1941. bilo je 13, a starijih od 1937. svega šestoro. 

Ovakav raspored godina bio je posledica ratnih prekida u školovanju.

 Deca iz svih slojeva društva 

Većina učenika dolazila je iz porodica zemljoradnika (76), zatim službenika (26) i radnika, a samo njih 30 je bilo iz grada,dok su ostali svakoga dana pešačili desetinama kilometara od svojh domova do škole koja je,tada, bila smeštena u zgradi Više gimnazije.

Svako je nosio svoju priču – o odrastanju u posleratnoj Srbiji, radu na imanju ili u radionici, i želji da se kroz obrazovanje otvore vrata ka boljoj budućnosti.

 Izazovi prvih godina 

Zbog slabog predznanja, uslovljenog ratnim prekidima i skromnim uslovima, prvi razred nije završilo čak 48 učenika – gotovo trećina upisanih. 

Ipak, oni koji su ostali, postavili su temelje tradicije škole koja će rasti i pratiti promene u društvu i privredi. 

Školske 1958/59. diplomiralo je 108 učenika prve generacije.

gore:Vesković Momir-Momis, Lazarević Ljubomir-Laza
dole: Dukić Živorad-Cale, Bažalač Dragojlo-Bagi. ( Maj 1959.)

 Nastavnici – čuvari znanja i karaktera 

Prvih jedanaest nastavnika nisu bili samo predavači. 

Pažljivo su pisali karakteristike o svakom učeniku – beležeći sposobnosti, navike, životne uslove i sve što su smatrali važnim za njihov razvoj. 

Takav pristup pokazuje da je škola od početka bila posvećena i obrazovanju i formiranju ličnosti.

 Sedam decenija kasnije 

Od kredom ispisane table do digitalnog doba, od posleratne obnove do savremenih učionica – kroz Ekonomsko školu u Kraljevu prošle su hiljade učenika. 

Svaka generacija ostavila je svoj trag, a zajednička nit ostaje ista: znanje, rad i zajedništvo.

Povratak korenima 

Na 66. okupljanje maturanata prve generacije, zakazano za 14. Septembar 2025.godine  u 16 časova, doći će njih petnaestak. 

Mnogi su, zahvaljujući toj školi, prešli put od dece zemljoradnika do lidera i ekonomista. 

Nažalost, brojni su preminuli, a nekima će zdravstveno stanje ili udaljenost onemogućiti dolazak.

Poruka  prve generacije učenika Ekonomske škole u Kraljevu 

Kada se u nedelju ponovo sretnu, biće to više od običnog susreta. 

Biće to dokaz da znanje, prijateljstvo i zajedništvo mogu da nadžive vreme, ratove i promene – i da svaka generacija nosi priču vrednu pamćenja.

Srcem za životinje: Aktivisti koji menjaju kraj kroz brigu o životnjama:

Objavljeno: 09.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Aktivisti iz Kraljeva podižu svest o odgovornom vlasništvu pasa

Problem napuštenih pasa jedan je od ozbiljnih izazova sa kojima se suočavaju mnogi gradovi u Srbiji, a naročito Kraljevo. Nedostatak azila i sistemske sterilizacije dovodi do porasta broja pasa lutalica, ugrožavajući ne samo dobrobit životinja, već i bezbednost građana. U takvom okruženju, neformalna grupa „Srcem za životinje“ iz Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ pokrenula je niz aktivnosti koje su za cilj imale podizanje svesti o odgovornom vlasništvu pasa i humanom odnosu prema svim životinjama.

Kroz edukativna predavanja, radionice, humanitarne bazare i konkurs za mlade, aktivisti su uspeli da motivišu učenike, nastavnike, ali i širu zajednicu da se uključe u rešavanje ovog problema.

Marija Milovanović dodaje:
„Na primer, ako neko više ne može da drži psa, trebalo bi da razmisli o sterilizaciji ili poklanjanju tog psa pre nego što ga samo pusti na ulicu, zato što to dovodi kasnije do velikog broja lutalica što pravi još više problema.“

Irena Janjić, profesor i koordinatorka projekta, objašnjava šta za nju znači aktivizam:
„Aktivizam je ono što mi sami možemo da uredimo. To je konkretna akcija koja dolazi odozdo, a ne pokušaj da se promeni sistem odozgo. Aktivizam znači preuzimanje inicijative u sopstvenom okruženju – to je pokretanje promena iz baze.“

Međutim, uključivanje građana u ovakve aktivnosti nije uvek lako. „Građani su generalno jako letargični i svi se suočavamo sa istim problemom. Uvek mora da postoji pokretač – neko ko će povući prvi. Ja obično pokrenem, pa mi se onda neki priključe, i to često s nekom dozom otpora. Ali kad akcija uspe, sledeći put se priključi više ljudi. Taj početni zamajac mora stalno da se pokreće, a za to je potrebna velika količina energije“, kaže Irena.

Ona naglašava i administrativne izazove sa kojima se susreću:
„Prva stvar su dozvole. Kada imam neku ideju, moram prvo da tražim dozvolu od nadležnih. Kada to dobijem, kreće faza aktivacije. Radim konkretno sa učenicima i oni zaista stanu iza mene, jer vide koliko to radim srcem. Drugi veliki izazov su institucije – kada je potrebna njihova saradnja, mnogo teže ide. Tada često moraju da se uključe privatni kontakti da bi me neko saslušao i shvatio zbog čega nešto radim.“

Pitanje o percepciji civilnog društva u Srbiji Irena ocenjuje kritički:
„Nažalost, politika je u velikoj meri umešala prste. Civilno društvo se često koristi kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva, a to izaziva nepovrenje i otpor kod ljudi. Svedoci smo prave antikampanje protiv civilnog sektora, i potrebno je mnogo vremena i truda da se ljudima objasni da to nije ono što mi zapravo radimo.“

Kada je reč o vrstama aktivizma koje su danas najpotrebnije, Irena bez oklevanja ističe ekološki aktivizam:
„Po meni, najvažniji je ekološki aktivizam. Smatram da je briga o životnoj sredini apsolutni prioritet, a uz to ide i sve ostalo. Ako volimo ovu zemlju, moramo da brinemo o njoj. U mom kraju, pored škole je bila ogromna divlja deponija – tada sam izašla na ulicu, podigla svest putem društvenih mreža, pokušala da ih pokrenem, da shvate šta radimo sebi.“

Na kraju, Irena deli i lični pogled na značaj aktivizma:
„Mnogo mi znači. Čini mi se da, da nije tog mog aktivizma, ni moji učenici ne bi bili ovakvi kakvi su. Aktivizmom se bavim zbog njih – oni me inspirišu i podsećaju da ova zemlja ostaje njima, i da je na njima da je menjaju nabolje.“

Kroz ove reči i dela, članovi grupe „Srcem za životinje“ pokazuju da su pravi heroji lokalne zajednice, koji svojom energijom i posvećenošću menjaju svet na bolje – korak po korak, šapu po šapu.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije

Preko tristotine kraljevčana večeras dočekalo Ivana Matovića

Objavljeno: 04.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Nakon današnje odluke  veća Apelacionog suda u Beogradu, u Kraljevo je večeras oko 21,45, posle 72.dana provedenih u pritvoru, stigao Ivan Matović, lider Grupe građana „Starosedeoci Kraljeva i okoline“, potpredsednik stranke Novo lice Srbije i šef odborničke grupe te stranke u kraljevačkoj skupštini.

Matović je uhapšen 25. juna, uoči Vidovdanskog protesta, zajedno sa još petoricom okrivljenih. Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je mesec dana kasnije optužnicu kojom se Matoviću, Antiću, Momčiloviću, Aleksandru I., Vidanu K. i Srđanu G. stavlja na teret krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. u vezi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika, a Ivanu Matoviću i Branku Momčiloviću i krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ.ž

Ivan Matović sa majkom Milicom

 On  će se u daljem postupku koji se vodi protiv njega,braniti iz kućnog pritvora.

Ivana Matovića  su ,pred zgradom u kojoj živi, pored porodice i roditelja dočekali i kraljevčani,njih preko tri stotine,koji su se odazvali pozivu upućenom preko društvenih mreža.

Vreme za reakciju je sada – pre nego što sledeći dim sa deponije prekrije Kraljevo!     

Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Fotografije,snimljene u zadnja dva meseca ,na dve lokacije ,na nesanitarnoj gradskoj deponiji i u krugu Opšte bolnice „Studenica“ u Kraljevu bile su povod da aktivisti udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ koje se,inače bavi analizom javnih politika grada Kraljeva o upravljanju otpadom ,započnu rad na izradi teksta Inicijative za sprovođenje hitnog monitoringa nad procesima i praksama u upravljanju medicinskim i infektivnim otpadom  na teritoriji grada Kraljeva.

Medicinski otpad na mestu gde mu nije mesto!- Snimljeno na Gradskoj deponiji jula 2025.godine

„Svedoci  smo ,sve učestalijih požara na našoj gradskoj ,nesanitarnoj deponiji. Nama, iz civilnog sektora koji se bavimo ovom oblašću,  taj učestali „požarni ciklus“ ne predstavlja veliko iznenađenje ,jer  znamo svi  da grad Kraljevo ovu nesanitarnu deponiju koristi već 53. godine ,a da se količina otpada koji se na nju odlaže bez ikakve selekcije povećava iz godine u godinu.Tako je ta količina ,prema zvaničnom i nedavno usvojenom Godišnjem izveštaju JKP Čistoća za 2024.godinu, narasla na 49.595 tona komunalnog otpada ili preko 130 tona komunalnog otpada svakoga dana. Ono što nas je dodatno zabrinulo i motivisalo da prikupimo dodatne informacije i  zvanično pokrenemo jednu ovakvu inicijativu jesu,  sve češće, uočene pojave ilegalnog i potpuno nezakonitog odlaganja različitog medicinskog otpada na deponiju ali i rekli bi smo ,najblaže formulisano,i nepravilnog tretmana citotoksičnog  i  citostatskog  otpada u Opštoj bolnici „Studenica“. Prisustvo ove vrste otpada na gradskoj deponiji dramatično povećava  štetne posledice i rizike kako po zdravlje  radnika na toj deponiji i ilegalnih sakupljača sekundarnih sirovina tako i po nas građane.

Odlagalište citotoksičnog i  citostatskog opada u OB“Sudenica“ u Kraljevu-Snimljeno 31.08.2025.g

Kada ovakav otpad plane, u vazduh se oslobađa koktel smrtonosnih otrova: Dioksini i furani – kancerogeni koji razaraju imuni i hormonski sistem; Teški metali – živa, olovo, kadmijum, koji oštećuju mozak i nerve;Fine čestice PM2.5 – nevidljive, ali ulaze duboko u pluća i krvotok. Posledice požara na deponiji ne prestaju sa prestankom dima na njoj.

Apel udruženja građana Kraljevački razvojni centar

Ovi otrovi ne ostaju na deponiji. Šire se kilometrima, talože na zemlji, usevima i vodi. Ulaze u našu hranu. U našu decu, u nas“, rekao nam je ,u razgovoru, diplomirani politikolog Zoran Nikolić,predsednik udruženja građana  „Kraljevački razvojni centar“najavljujući skori početak  novog projekta ovog udruženja koga su nazvali „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, čiji je jedan od ciljeva mobilizacija građana Kraljeva  za veće angažovanje u procesima upravljanja otpadom na teritoriji grada Kraljeva.

Komšijski aktivizam na terenu– Kako Rudno polje menja svoje lice

Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Uz zajednički trud i upornost, građani Rudnog Polja pretvaraju zapuštene javne prostore u oazu zajedništva i ekološke svesti

Urbanistička zapuštenost i nedostatak održavanja javnih prostora često utiču na kvalitet života u gradskim naseljima širom Srbije. Rudno Polje, urbano naselje u Kraljevu, primer je kako zajedničkim snagama i uz dobru organizaciju građani mogu promeniti sivilo u mesto za ponos i okupljanje.

„Ovu akciju smo napravili jer smo želeli da doprinesemo lokalnoj zajednici i poboljšamo svest o očuvanju životne sredine,“ kaže Tamara Gačević, jedna od aktivistkinja iz neformalne grupe „Akcija-Reakcija“, koja je od decembra 2024. godine pokrenula inicijativu čišćenja i uređenja ovog naselja. Podsetila je i na dodatni benefit – veći osećaj zajedništva među komšijama: „Više se ljudi uključilo, čak i roditelja, a uskoro planiramo i jedno filmsko veče za decu. Mislim da je važno da ljudi poštuju pravila i povećaju ekološku svest.“

Tamara Gačević

Tokom nekoliko meseci intenzivnog rada, članovi grupe su zajedno sa meštanima očistili park i igralište, uklonili otpad i suvo rastinje, pokosili travu i osvežili postojeću urbanu opremu. Osim toga, postavljene su nove kante za smeće, dok je na igralištu obojena i popravljena postojeća oprema, a zahvaljujući saradnji sa školom u blizini, posađene su i voćke. Ova sadnja nije bila samo ekološka aktivnost, već i prilika da deca nauče o važnosti zaštite prirode kroz praktičan rad.

Iako je projekat tehnički završen u junu 2025. godine, aktivisti naglašavaju da briga o prostoru i sadnicama nastavlja, a planira se i dalja sadnja kako bi prostor bio još lepši i prijatniji. „Ljudi kroz ovakve akcije prvi put shvate koliko njihov doprinos znači za celokupnu zajednicu,“ kaže Tamara.

Međutim, kako ističu aktivisti, najveći izazovi i dalje postoje – naročito kada je reč o usklađivanju vremena volontera i nerazumevanju institucija. „Ponekad nam birokratija i pasivnost otežavaju rad, a mnogi građani još nisu dovoljno uključeni. Ljudi se uključe tek kada osete ličnu povezanost sa problemom i veruju da mogu nešto promeniti,“ objašnjava jedna od članica.

Problem nerazumevanja civilnog društva dodatno komplikuje stvari. „Mnogi ljudi ga poistovećuju sa politikom ili čak sumnjivim interesima, iako se civilni sektor bavi najvažnijim društvenim pitanjima,“ napominje aktivistkinja. Upravo zato, lokalni aktivizam u obliku koji rešava konkretne probleme, kao što su ekologija, obrazovanje i prava mladih, smatraju najpotrebnijim u Srbiji.

Za njih, aktivizam nije samo pojam, već praksa – „delovanje iz uverenja i borba za pravdu i promenu, čak i kada je teško.“ Kroz primer Rudnog Polja jasno je da komšijska solidarnost i volja mogu pomeriti stvari napred i da čak i mala zajednica može biti mesto velikih promena.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.

Kraljevo zatrpano sopstvenim otpadom – Vreme je da svako preuzme deo odgovornosti!

Objavljeno: 01.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Ulice Kraljeva se ,svakoga dana, pune tonama smeća,a tek „šaka“ reciklažnog materijala ,prikupljena u Ribnici i Kovačima   pronađe svoj put do reciklaže

Ta  „šaka“ komunalnog otpada mogla bi biti početak velikih promena, ako se  svi, odmah uhvatimo u koštac sa problemom upravljanja otpadom u gradu Kraljevu.

Na kraljevačkim ulicama…

Podaci iz,na Gradskom veću nedavno usvojenog ,Godišnjeg izveštaja o radu JKP „Čistoća“ za 2024.godinu, otkrivaju zabrinjavajuću sliku upravljanja otpadom u gradu na Ibru. Tokom 2024. godine, na teritoriji Kraljeva prikupljeno je ukupno 49.595 tona komunalnog otpada, dok je u dve mesne zajednice (Ribnica i Kovači) u kojima se posebno sakuplja reciklažni materijal prikupljeno svega 27 tona.

Na osnovu ovih podataka ,da se zaključiti ,da se  Kraljevu   dnevno prikupi ,u proseku, oko 136 tona komunalnog otpada, dok se za reciklažu prikupi  tek oko 74 kilograma dnevno. Ili na 1837. kilograma prikupljenog komunalnog otpada prikupi se tek 1 kilogram materijala za reciklažu!!!

Udeo reciklažnog materijala u ukupnoj masi komunalnog otpada iznosi svega 0,054% što je daleko ispod evropskih standarda i preporuka. 

Za poređenje, prosečna stopa reciklaže u Evropskoj uniji iznosi oko 48 –50%, a cilj EU je da do 2025. godine dostigne najmanje 55%. Nemačka već reciklira oko 66% otpada iz domaćinstava, dok Malta reciklira svega oko 8%.

Srbija, prema poslednjim podacima, reciklira oko 15% ukupnog komunalnog otpada, ali manje od 2% otpada iz domaćinstava – što jasno pokazuje koliko smo daleko od evropskog proseka i najboljih praksi. 

Ovi podaci jasno pokazuju da sistem odvojenog prikupljanja otpada funkcioniše na izuzetno ograničenom nivou,pa  je potencijal za reciklažu praktično neiskorišćen.

Stručnjaci upozoravaju da ovako nizak procenat reciklaže ne samo da opterećuje deponije, već se i propušta prilika za očuvanje resursa i smanjenje zagađenja. 

Reciklaža, osim ekoloških, donosi i značajne ekonomske koristi – smanjuje troškove odlaganja otpada, otvara nova radna mesta u sektoru prerade i logistike, vraća vredne sirovine u proizvodni ciklus, čime se štedi energija i smanjuje zavisnost od uvoza materijala. 

Na kraljevačkim ulicama…

Kraljevu su potrebne hitne mere od edukacije građana, preko povećanja broja kontejnera za selektivno odlaganje, do jačanja kapaciteta JKP „Čistoća“ za obradu i plasman reciklažnih sirovina.

Promena počinje od svakog pojedinca, ali i od odlučne akcije države i njenih institucija.

Odlučna akcija grada Kraljeva , njegovih organa i institucija  treba   da počne odmah  i to u dva pravca.

Prvi ,kratkoročni, pravac je hitna sanacija nesnitarne gradske deponije a drugi,dugoročni,pravac  je  vraćanje struke na mesta gde se kreiraju  javne politike grada Kraljeva  o upravljanju otpadom i otvaranje širokog, dobro pripremljenog, dijaloga ključnih aktera u lokalnoj zajednici sa  zainteresovanim građanima  o mogućim rešenjima problema komunalnog otpada.

Bez tako planiranih i preduzetih mera problem  nesanitarne  gradske deponije u Kraljevu  biće sve veći i veći sa sve opasnijim posledicama po kvalitet naše životne sredine i zdravlje građana Kraljeva.

Međunarodni festival kratkog filma u Kraljevu – Filmska magija koja osvaja Kraljevo

Objavljeno: 21.08.2025. | autor: KV Novosti -on line

Svečanim otvaranjem, u četvrtak, 22. avgusta, u 17:00 časova u Multimedijalnom centru KVART u Kraljevu,počeće ovogodišnji 13. Kraljevski filmski festival (KFF)

Ovaj međunarodni festival kratkog filma koji se već trinaest godina održava u Kraljevu poznat je ljibiteljima filmske umetnosti po svom fokusu na kratki film – prikazuju se igrani, dokumentarni i animirani filmovi do 25 minuta, iz Srbije i sveta.

Posebna pažnja na festivalu posvećena je postprodukciji, pa festival dovodi umetnike iz te oblasti da drže predavanja i radionice.Tako će,ove godine, biti upriličen ekskluzivni masterklas posvećen umetnosti montaže i oblikovanju narativa u dokumentarnom filmu, koji će održati jedan od najistaknutijih austrijskih montažera dokumentarnog filma – Gernot Grasl. Masterklas je zakazan za subotu, 23. avgust, u MMC KVART-u, od 13 do 18 časova. Program se realizuje u saradnji sa Austrijskim udruženjem montažera (AEA) i uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, a predavanje će biti na engleskom jeziku.

Gernot Grasl

Tokom svoje bogate karijere, Gernot Grasl radio je na zapaženim ostvarenjima austrijske i međunarodne dokumentaristike. Njegov montažerski potpis stoji iza filmova Nikolausa Gajerhaltera (Melt, The Standstill, The Border Fence), Vernera Butea (The Green Lie, Everything Is Under Control), kao i filma The Spies Among Us, koji je premijerno prikazan na festivalu SXSW 2025. Masterklas predstavlja jedinstvenu priliku za profesionalce, studente i filmske entuzijaste u Srbiji da se iz prve ruke upoznaju sa iskustvima jednog od vodećih evropskih montažera i sa savremenim trendovima u oblasti dokumentarnog filma.

Tokom prvog festivalskog dana publika će imati priliku da pogleda osam premijernih filmova, među kojima i dokumentarni film „Zapravo, nisam želeo da ostanem dugo“ nemačkog reditelja Andreasa Grucnera, koji će tim povodom biti gost festivala. Pored njega, publici će se predstaviti i autor Zlatko Milojičić sa filmom „Bombaš“, koji je pre samo nekoliko dana imao svetsku premijeru u Portlandu, gde je ovenčan nagradom.

Tokom tri dana trajanja festivala, na programu će biti prikazana 24 kratkometražna filma iz celog sveta. Oni će se takmičiti za ukupno šest nagrada: nagrade za najbolji film u međunarodnoj i domaćoj konkurenciji, nagrade za najbolju montažu, dizajn zvuka i muziku, kao i nagradu mladog žirija.

Festival će biti zatvoren u nedelju, 24. avgusta, u 19:30 časova u Klubu Evergreen, projekcijom dugometražnog dokumentarnog filma „Crni Ljubivoje“ u režiji Predraga Velinovića.

Ulaz na sve festivalske programe je slobodan.

Čovekov najbolji prijatelj ili ne?-Aktivisti govore u njihovo ime

Objavljeno: 21.08.2025. | autor: KV Novosti -on line

U kraljevačkoj srednjoj školi, inicijativom profesorke, uz entuzijastične učenike, pokrenuto mnoštvo aktivnosti koji podižu svest o dogovornom vlasništvu pasa. Aktivnosti imale fantastičan odjek, veliki broj mladih dao je svoj doprinos

Problem napuštenih pasa prisutan je u mnogim gradovima Srbije i postao je ozbiljan izazov kako za životinje, tako i za građane. Nedostatak adekvatne brige, nepostojanje organizovanih programa sterilizacije i slaba svest o odgovornom vlasništvu dovode do porasta broja pasa lutalica na ulicama. Ovi psi često žive bez hrane, nege i zdravstvene zaštite, što negativno utiče ne samo na njihovu dobrobit, već i na bezbednost ljudi, posebno dece. Pored rizika od ujeda, nesanitarni uslovi narušavaju higijenu gradova i utiču na kvalitet života. Nažalost, mnogi vlasnici ne shvataju da briga o psu podrazumeva kontinuiranu posvećenost, uključujući i emocionalnu podršku i pravilnu socijalizaciju, pa često dolazi do napuštanja životinja kada one postanu prevelik teret.

U lokalnoj zajednici Kraljeva, ovaj problem je naročito izražen. Grad sa preko 60.000 stanovnika nema azil za pse i nema sistemsku, masovnu sterilizaciju koja bi pomogla u kontroli broja pasa lutalica. U 2023. godini opština je isplatila čak 20 miliona dinara građanima kao odštetu za ujede pasa lutalica, što pokazuje ozbiljnost problema. Nedostatak organizovane pomoći i edukacije o odgovornom vlasništvu dodatno pogoršava situaciju, ugrožavajući kako bezbednost stanovnika, tako i opštu higijenu. U takvom okruženju, inicijative poput projekta „Briga o psu – više od šetnje“ predstavljaju važan korak ka podizanju svesti i stvaranju humane zajednice, u kojoj se briga o životinjama i bezbednost građana smatraju podjednako važnim.

Neformalna grupa „Srcem za životinje“ okuplja učenike i nastavnike Poljoprivredne škole u Kraljevu, vođene dubokom ljubavlju prema životinjama i željom da podignu svest o njihovoj dobrobiti u lokalnoj zajednici. Početkom godine su se organizovali i pripremili projekat u okviru konkursa EU Resurs centra za civilno društvo, a njihova ideja je nagrađena u konkurenciji više desetina projekata, što je značajno ojačalo njihov aktivizam. Grupa je nastala kao školska sekcija „Moj ljubimac“, sa fokusom na odgovorno vlasništvo pasa i human odnos prema svim životinjama, bilo da su kućni ljubimci, farme ili divlje vrste. Kroz niz akcija, edukativnih radionica i tribina, članovi grupe nastoje da promene stavove i ponašanja građana, naglašavajući da je briga o životinji trajna obaveza. Od početka svog rada, „Srcem za životinje“ organizovali su brojne aktivnosti. Prema rečima aktivista, njihova misija je da kroz edukaciju i praktične akcije razviju empatiju, odgovornost i osećaj zajedništva, čineći Kraljevo humanijim mestom za život svih bića.

U okviru projekta „Briga o psu – više od šetnje“, neformalna grupa učenika i nastavnika Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić „ iz Kraljeva uspešno je realizovala sve planirane aktivnosti sa velikim angažmanom. Centralni edukativni događaj održan 26. aprila 2025. godine obuhvatio je stručna predavanja i radionice o zdravlju pasa, sterilizaciji, ishrani i odgovornom vlasništvu, uz podršku veterinara i demonstracije učenika veterinarskog smera. Pored učenika i nastavnika, ovoj inicijativi priključili su se i građani, čime je poruka o značaju odgovornog odnosa prema kućnim ljubimcima dodatno osnažena.

Pored edukativnog dela, organizovan je humanitarni bazar sa proizvodima pripremljenim od strane učenika, čime su prikupljena sredstva za kupovinu kućica, hranilica i pojilica za pse na školskom imanju. Takođe, realizovan je konkurs za osnovce i srednjoškolce u literarnim, likovnim i video kategorijama, sa završnom manifestacijom i dodelom nagrada, koja je privukla značajnu medijsku pažnju. Tribina „Moj pas – više od šetnje“ održana u junu otvorila je prostor za razgovor o svakodnevnim izazovima vlasništva i ulozi zajednice u brizi o napuštenim psima.

Ovakvim opsežnim i posvećenim delovanjem, ovi ljubitelji životinja doprinelu su da se u Kraljevu i među mladima naročito poveća svest o odgovornom vlasništvu, promovisanju empatije i odgovornosti prema životinjama. Projekat je uspešno ostavio pozitivan trag u školi i šire, potvrđujući moć mladih kao nosilaca promena u društvu, i snage prosvetnih radnika da ih ispravno usmere.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.