Objavljeno: 04.03.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
„Ivan Rajović bio je čovek kojeg ste morali da razumete da biste voleli njegovu dušu. Ona je bila čista, ali je on to voleo da sakrije – iza ironije, grubosti, ponekad i distance. Nije tražio sažaljenje. Tražio je smisao.Mnogi Ivana Rajovića nisu razumeli. Oni koji jesu znali su da iza tvrdog glasa i nesklonosti kompromisu stoje ta čista duša i doslednost koja su ga skupo koštale, ali nikada nisu bile na prodaju.“
Ove reči novinarke Marine Miljković Dabić izgovorene na današnjoj komemoraciji upriličenoj povodom smrti Ivana Rajović pesnika, novinara, urednika i jednog od najupečatljivijih kulturnih glasova ovoga grada najsažetije iskazuju suštinu njegove ličnosti.
Govoreći o njegovom stvaralaštvu Marina je ,između ostalog kazala: „Ivan je autor koji je u književnosti i javnom životu Kraljeva ostavio dubok trag. Pisao je poeziju, prozu, knjige za decu i dokumentarističke zapise, bio novinar i urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo.
Njegove pesme prevođene su na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade „Stražilovo“ za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, kao i Oktobarske i Novembarske nagrade grada Kraljeva. Kao jedini pesnik iz Srbije bio je zastupljen u međunarodnoj zbirci Mostovi prijateljstva, objavljenoj pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Njegova prva zbirka, Psi će vladati svetom (1982), najavila je autora koji ne traži saglasnost već istinu. U knjigama Pakt, Muzej voštanih figura, Velika predstava i Bioskop u provinciji Rajović je gradio svet malih gradova, provincijske teskobe i unutrašnjih pobuna. Njegova poezija bila je ogoljena, bez ukrasa, često ironična, ali u suštini duboko moralna.
Kasnije zbirke – Šapat sa ivice sveta, Sludnji dan Kraljeva, Iza brane pesme – svedoče o autoru koji se vraća sopstvenom gradu, ne da bi ga mitologizovao, već da bi ga suočio sa stvarnošću. Pisao je i za decu, u knjigama Strašljivi lisac i Vitez slinavog nosa, pokazujući nežniju, razigranu stranu svog talenta, a oni koji su ga pažljivo slušali znali su da je u njemu postojala čista, gotovo dečačka potreba za pravdom i dostojanstvom.
Pre Marine Miljkovć Dabić na današnjoj komemoraciji održanoj u Sali Skupštine grada Kraljeva govorio je Rade Velizarov Erac,pisac istakavši da,“ma koliko to danas zvučalo pretenciozno,dolazi vreme u komeće se Kraljevo prepoznavati i po Ivanu Rajoviću“.
Od Rajovića se, na kraju komemoracije, oprostio i njegov mlađi drug Ivan Damjanović, istakavši da ,njemu lično ,ali mnogim drugim pripadnicima njegove generacije, Ivanova hrabrost i buntovništvo ostaju uzor u borbi za pravednije društvo zasnovano na načelima vladavine prava i veće socijalne pravde.
Sahrana Ivana Rajovića obavljena je danas,u 12 časova, na Novom groblju u krugu porodice i prijatelja.
Objavljeno: 02.03.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Kraljevo je juče izgubilo Ivana Rajovića (rođen u Ušću, 14. septembra 1956. – preminuo 1. marta 2026), pesnika, novinara, urednika i jednog od najupečatljivijih kulturnih glasova ovog grada.
Bio je pesnik snažne slike i nemirnog duha, autor koji je u književnosti i javnom životu Kraljeva ostavio dubok trag. Pisao je poeziju, prozu, knjige za decu i dokumentarističke zapise, bio novinar i urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo.
Njegove pesme prevođene su na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade „Stražilovo“ za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, kao i Oktobarske i Novembarske nagrade grada Kraljeva. Kao jedini pesnik iz Srbije bio je zastupljen u međunarodnoj zbirci Mostovi prijateljstva, objavljenoj pod pokroviteljstvom Evropske unije.
Njegova prva zbirka, Psi će vladati svetom (1982), najavila je autora koji ne traži saglasnost već istinu. U knjigama Pakt, Muzej voštanih figura, Velika predstava i Bioskop u provinciji Rajović je gradio svet malih gradova, provincijske teskobe i unutrašnjih pobuna. Njegova poezija bila je ogoljena, bez ukrasa, često ironična, ali u suštini duboko moralna.
Kasnije zbirke – Šapat sa ivice sveta, Sludnji dan Kraljeva, Iza brane pesme – svedoče o autoru koji se vraća sopstvenom gradu, ne da bi ga mitologizovao, već da bi ga suočio sa stvarnošću. Pisao je i za decu, u knjigama Strašljivi lisac i Vitez slinavog nosa, pokazujući nežniju, razigranu stranu svog talenta, a oni koji su ga pažljivo slušali znali su da je u njemu postojala čista, gotovo dečačka potreba za pravdom i dostojanstvom.
Roman Uzgajalište klonova potvrdio je njegovu trajnu opsesiju pitanjima identiteta, slobode i manipulacije.
Kao novinar i urednik RTV Kraljevo i „Ibarskih novosti“, ostavio je hiljade tekstova. Bio je deo generacije koja je verovala da reč ima težinu i da novinarstvo nije zanat, već pozicija odgovornosti.
Rajović nije bio samo književnik. Bio je jedan od ljudi koji su nosili kulturne i društvene promene u Kraljevu. Devedesetih i kasnije, u trenucima kada je bilo lakše ćutati, on je birao da govori. Bio je među pokretačima kulturnog uzdizanja grada, ali i jedno od zaštitnih lica Koalicije Zajedno i građanskih okupljanja i protesta 1997. godine. Sto dana je svake večeri stajao na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, po kiši i hladnoći, noseći reč kao jedino oružje.
Njegov lični život bio je obeležen teškim godinama: ostao je bez posla nakon privatizacije „Ibarskih novosti“ i godinama sa porodicom živeo bez osnovnih uslova za život, ali ni tada nije odustajao od pisanja ni od javne reči. U tome je bila njegova doslednost.
Ivan Rajović bio je čovek kojeg ste morali da razumete da biste voleli njegovu dušu. Ona je bila čista, ali je on to voleo da sakrije – iza ironije, grubosti, ponekad i distance. Nije tražio sažaljenje. Tražio je smisao.
Njegovo delo ostaće kao zapis jednog vremena i kao podsetnik da promena počinje onda kada neko odbije da ćuti.
Fotografija preuzeta sa FB naloga Verice.A.
„Ja uvek pišem ono što mislim i nikada nisam imao razloga, niti imam, da se bilo kome dopadnem ili da laskam. Znaš ti to dobro. Tužno bi bilo da ja nekim slučajem „odem”, pu, daleko bilo, a da ne popijemo to piće, jer vremena su takva da svaka takva svečanost može biti poslednja, a ne bih voleo da te posle grize savest zbog jedne tako banalne stvari koja može da bude i prava svečanost. Jer, popiti piće sa nekim ko ti je drag i koga poštuješ, postalo je nešto što samo retki srećnici mogu sebi da priušte, a meni je čast što spadam u jednog od takvih, a i ti takođe…”, napisao mi je u jednoj od poslednjih prepiski koje smo imali.
Ne želim da se izvinjavam što je ovaj oproštaj, možda, previše ličan. Neke ljude ne možete ispratiti samo faktima, bibliografijom i nagradama. Neke ljude morate ispratiti srcem.
Mnogi Ivana Rajovića nisu razumeli. Oni koji jesu znali su da iza tvrdog glasa i nesklonosti kompromisu stoje ta čista duša i doslednost koja su ga skupo koštale, ali nikada nisu bile na prodaju.
A one su, zar ne, jedino što na kraju ostaje. Putuj, Ivane i neka su Ti čisti bar nebeski putevi kad zemaljski nisu bili. Redakcija portala Krug izražava najdublje saučešće Ivanovoj porodici.
Komemoracija povodom smtri Ivana Rajovića zakazana je za sredu 4.marta 2026.godine u 10 časova u svečanoj sali Skupštine grada a sahrana će se obaviti istog dana u 12 časova na Novom groblju u Kraljevu.
Objavljeno: 28.02.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Danas,u prepodnevnim satima, u Kraljevu su se okupili pripadnici više udruženja vojnih veterana koji su organizovali skup podrške dvojici uhapšenih veterana kojima je određen pritvor od 30 dana zbog sumnje da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja.
U utorak je,podsetimo se,Viši sud u Kraljevu odredio pritvor do 30 dana D. R. (51) i M. R. (43) iz tog grada, zbog sumnje da su izvršili krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
Protest je otpočeo okupljanjem ispred Hrama Svetog Save u Kraljevu odakle su krenuli u protestnu šetnju do zgrade Policijske uprave u ulici Vojvode Putnika , u kojoj se nalazi i Okružni zatvor ,da upute podršku dvojici uhapšenih, a pridružio im se i deo građana Kraljeva.
Govornici na protestu u Kraljevu
Posle intoniranja himne, održano je 16 minuta tišine za nastradale pod nadstrešnicom u Novom Sadu, 1. novembra 2024 a potom su im se sa improvizovane bine ispred Policijske uprave obratili: Vladimir Beočanin,advokat ulapšenih veterana,profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić,akademik,profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radovan Sajičić i advokat Božidar Prelević iz Beograda.
Poruka okupljenih sa skupa je da to nije samo odbrana časti dvojice uhapšenih već i skup za istinu i odbranu časti svih koji su stali u odbranu svoje zemlje.
Objavljeno: 27.02.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Održan uvodni sastanak projekta za jačanje kapaciteta ruralnih sredina
Juče je, u Kraljevu,održan Uvodni sastanak projekta „Podizanje kapaciteta ruralnih sredina za veće korišćenje zelene energije“, koji sprovodi Kraljevački razvojni centar uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru programa Akademije „Od polja do stola (Farm to Fork Academy)“.
Sastanku je prisustvovalo 16 predstavnika različitih sektorskih javnosti grada Kraljeva – lokalne samouprave i javne uprave, privrede, poljoprivrednih gazdinstava, medija, kao i organizacija civilnog društva. Time je već na početku potvrđeno da tema zelene energije prevazilazi pojedinačne interese i postaje zajedničko razvojno pitanje ruralnih sredina.
Sa Uvodnog sastanka održanog u restoranu „Pod obalom“
Zašto je tema važna upravo sada?
Kako je istaknuto tokom prezentacije projekta, globalni izazovi poput klimatskih promena i potrebe za smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte zahtevaju konkretne odgovore i na lokalnom nivou .Ruralna područja grada Kraljeva, sa oko 50.000 stanovnika, raspolažu značajnim, ali nedovoljno iskorišćenim potencijalima u energiji sunca, biomasi i drugim obnovljivim izvorima energije .
Prelazak na „zelenu energiju“ ne znači samo doprinos zaštiti životne sredine, već i smanjenje troškova domaćinstava i povećanje konkurentnosti lokalne privrede.
Posebno je naglašeno da projekat ima direktnu vezu sa prioritetima iz Plana razvoja grada Kraljeva za period 2024–2030, pre svega u oblastima ekonomskog i ruralnog razvoja, zaštite životne sredine i ravnomernog infrastrukturnog razvoja .
Od ideje do konkretnih predloga javnih politika
Opšti cilj projekta je dekarbonizacija lokalnih zajednica kroz veću upotrebu obnovljivih izvora energije dok je specifični cilj povećanje znanja građana i privrednika o konkretnim mogućnostima i dostupnim resursima „zelene energije“ .
Tokom sastanka predstavljena je i „mapa puta“ projektnih aktivnosti koja obuhvata:
-izradu i distribuciju informativne brošure sa primerima dobre prakse i izvorima finansiranja ;
-organizaciju javnih debata u ruralnim sredinama;
-održavanje okruglog stola „Zajedničkim delovanjem do bolje energije“ radi definisanja preporuka za unapređenje lokalnih javnih politika ;
Konačni ishod projekta biće izrada kvalitetnih predloga za izmene i unapređenje određenih dokumenata javnih politika, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. Njihova primena trebalo bi da omogući akterima privrednih delatnosti u ruralnim sredinama na teritoriji grada Kraljeva – poljoprivrednim gazdinstvima, domaćinstvima koja pružaju usluge seoskog (etno) turizma, drvoprerađivačima i drugima – lakše korišćenje lokalno dostupnih izvora energije, uz bolje organizovanu podršku lokalne samouprave, države i međunarodnih finansijskih mehanizama, uključujući IPARD fondove.
Boljim infromisanjem stanovnika ruralnih delova Kraljeva do većeg interesovanja za korišćenje finansijskih mehanizama, uključujući IPARD fondove prilikom uvođenja „zelene energije“ u seoska gazdinstva
Visok nivo saglasnosti i spremnost na saradnju
Ključni utisak sa Uvodnog sastanka jeste visok nivo saglasnosti prisutnih predstavnika različitih sektorskih javnosti da je energetska tranzicija ruralnih sredina razvojna šansa koju ne treba propustiti.
U otvorenoj diskusiji učesnici su izrazili spremnost da se aktivno uključe u planirane projektne aktivnosti – od učešća u debatama i okruglim stolovima, do doprinosa u oblikovanju konkretnih predloga za unapređenje javnih politika.
Posebno je naglašeno da uspeh projekta zavisi od partnerskog odnosa između javnog sektora, privrede i civilnog društva, kao i od informisanosti samih građana u seoskim sredinama.
Šta to znači za stanovnike sela?
Za domaćinstva i poljoprivrednike to znači mogućnost smanjenja računa za energiju, veću energetsku nezavisnost i potencijal za dodatne prihode.
Za pružaoce usluga seoskog turizma – konkurentniju ponudu i usklađenost sa savremenim ekološkim standardima.
Za čitavu lokalnu zajednicu – čistiji vazduh, održiviji razvoj i bolji kvalitet života.
Organizatori su najavili da će naredne aktivnosti projekta biti pravovremeno predstavljene javnosti i pozvali sve zainteresovane građane, posebno iz ruralnih delova grada Kraljeva, da se uključe u predstojeće debate i konsultacije.
Zelena energija, poručeno je sa sastanka, nije više samo tema budućnosti – već konkretna razvojna prilika kraljevačkih sela danas.
Objavljeno: 31.01.2026. | autor: KV Novosti -on line
Petogodišnja analiza raspodele budžetskih sredstava pokazuje rast budžeta za medije „na papiru”, koncentraciju novca kod istih korisnika, odsustvo izveštaja o realizovanim projektima i rast nepoverenja građana u sistem koji bi trebalo da štiti javni interes
U budžetu Grada Kraljeva za 2024. i 2025. godinu za projektno sufinansiranje medija bilo je planirano po 40 miliona dinara. Na papiru – reč je o značajnom povećanju sredstava za ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, jer su to iznosi duplo veći nego što je za sufinansiranje projekata medija bilo izdvojeno 2019. godine, ili 25 miliona dinara više nego što je, za istu svrhu bilo odvojeno 2018. godine. Međutim, način medijskog novca pokazao je da se ne radi o stvarnom jačanju lokalnog novinarstva, već o sistemu u kojem konkursi postoje, ali sve češće gube svoj smisao.
Jer – 2024. godine na konkursu je raspoređeno samo 20 miliona dinara. Šta je bilo sa drugom polovinom sredstava?
„Na osnovu izjašnjenja Odeljenja za društvene delatnosti da se neće raspisivati novi konkurs do kraja godine, ostatak sredstava je, Odlukom Gradskog veća, preusmeren za hitne intervencije na seoskim vodovodima – sedam miliona dinara) i usluge po ugovoru medijske usluge Gradske uprave grada Kraljeva (13 miliona). Do kraja 2024. godine na medijske usluge radija i televizije Gradske uprave grada Kraljeva potrošeno je 2.963.960,02 dinara, dok je ostatak sredstava ostao nerealizovan“, navodi se u zvaničnom odgovoru redakciji portala Krug gradonačelnika Kraljeva dr Predraga Terzića.
U ovom odgovoru čudno je to što se gradonačelnik poziva na „izjašnjenje Odeljenja za društvene delatnosti da se neće raspisivati novi konkurs do kraja godine”, kao da izjašnjenje neke službe ima izvršnu snagu.
Grad Kraljevo je, dakle, na medije potrošio 23 miliona dinara 2024. godine što je, praktično, nivo 2021–2022. godine.
U 2025. godini, iako je budžetom planirano 40 miliona dinara, na konkursu je raspoređeno 29 miliona. Preostalih 11 miliona, kako je naveo gradonačelnik Kraljeva, „preraspodeljeno je za nedovoljno planirana sredstva u budžetu Grada po raznim osnovama (Predškolsko vaspitanje, Zdravstvena zaštita…)” i to, nakon što je, kako se u odgovoru navodi, „rebalansom budžeta za 2025. godinu, a na osnovu informacija da se neće raspisivati novi konkurs za preostala sredstva do kraja godine, umanjena pozicija: Ostvarivanje i unapređivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja sa 40 miliona na 29 miliona dinara, što je verifikovala i Skupština grada Kraljeva“.
Planirana i stvarno potrošena sredstva za sufinansiranje projekata medija
Pitanje je: ako se već prilikom raspisivanja konkursa, samo par meseci nakon usvajanja budžeta zna da će konkursom biti opredeljen samo deo sredstava i da novi konkurs neće biti raspisan, pa da ni sredstva neće biti iskorišćena za planiranu namenu, zašto se u budžetu planira viši iznos? Prema Pravilniku o projektnom sufinansiranju, rukovodilac organa koji raspisuje konkurs, dakle gradonačelnik, odgovoran je za odluku i sprovođenje procesa, ali u Kraljevu odluku o raspodeli, na predlog komisije koju formira gradonačelnik, donose, većinom glasova, članovi Gradskog veća.
Projektno sufinansiranje tako postaje ne samo medijsko, već i pitanje upravljanja javnim novcem.
Ko dobija najviše: pet godina iste strukture
Kada se budžetske brojke stave u kontekst raspodele po korisnicima, uočava se jasan kontinuitet koncentracije sredstava, uz minimalne oscilacije, što ukazuje da raspodela sredstava nije rezultat nepredvidivih konkursnih ishoda, već stabilnog modela u kome su dominantni korisnici unapred poznati.
2021. godina
Od ukupno 23 miliona dinara raspodeljenih na konkursu, više od 14 miliona dinara pripalo je RTV Kraljevo i sa njom povezanim produkcijama, što je oko 61 odsto budžeta. RTV Melos dobio je oko tri miliona dinara, odnosno 13 procenata.
To znači da su dve najveće medijske kuće zajedno dobile oko 74 odsto ukupno raspodeljenih sredstava.
Za sve ostale lokalne kraljevačke medije izdvojeno je 2,45 miliona dinara (10,7 odsto), dok je medijima van Kraljeva pripalo 1,66 miliona dinara (7,2 odsto).
Već te godine jasno se vidi obrazac: dominantan deo budžeta koncentrisan je kod dve medijske kuće, dok je ostatak raspoređen na mali broj drugih učesnika.
2022. godina – stabilan obrazac, minimalne promene
Ukupan iznos ostao je isti – 23 miliona dinara. RTV Kraljevo dobio je oko 14,5 miliona (63 odsto), a RTV Melos 3,2 miliona (13,9 odsto).
Zajedno su ove dve medijske kuće dobile oko 77 procenata ukupnog budžeta.
Ostalim lokalnim kraljevačkim medijima pripalo je oko 2,3 miliona dinara (oko 10 odsto), dok je medijima van Kraljeva dodeljeno nešto više od tri miliona dinara (oko 13 procenata).
Struktura raspodele pokazuje da se model iz 2021. godine ne menja: dominantni korisnici ostaju isti, uz blago povećanje sredstava za medije van Kraljeva.
2023. godina – izborna godina i rast sredstava za medije van Kraljeva
Budžet je povećan na 30 miliona dinara. RTV Kraljevo Ibarske novosti dobile su oko 17,4 miliona (58 odsto), RTV Melos 3,7 miliona (12,3 odsto).
Zajedno su dobili oko 70 procenata ukupno raspodeljenih sredstava.
Međutim, te godine dolazi do značajnog rasta izdvajanja za medije van Kraljeva – 6.070.000 dinara, odnosno više od 20 procenata budžeta. Istovremeno, ostali kraljevački lokalni mediji dobili su ukupno 2,7 miliona dinara (oko 9 odsto). Gotovo svaki peti dinar otišao je medijima van Kraljeva, a ta činjenicadodatno podstiče pitanje: da li se budžetska politika prema medijima menja u skladu sa političkim kalendarom?
2024. godina formalno 40 miliona, na konkursu 20
Od 20 miliona raspodeljenih na konkursu, RTV Kraljevo Ibarske novosti dobile su 9,26 miliona dinara (46,3 odsto), a RTV Melos 4,2 miliona (21 procenat). Zajedno su dobili oko 67 procenata raspodeljenog budžeta.
Ostali lokalni kraljevački mediji dobili su 4,28 miliona dinara (21,4 odsto), dok je medijima van Kraljeva pripalo 2,26 miliona (11,3 odsto).
Ova godina deluje „uravnoteženije” u procentima, ali treba imati u vidu da je konkurs bio prepolovljen, a deo planiranih sredstava preusmeren na druge rashode.
2025. godina – rekordna koncentracija
Od planiranih 40 miliona dinara, na konkursu je raspodeljeno 29 miliona.
Medijska kuća RTV Kraljevo Ibarske novosti dobila je 16,1 milion dinara (55,5 odsto), a RTV Melos 7,7 miliona (26,6 odsto).
Zajedno su dobili čak 82,1 odsto ukupno raspodeljenih sredstava.
Za sve ostale lokalne kraljevačke medije ostalo je 1,2 miliona dinara – svega 4,1 procenat budžeta. Medijima van Kraljeva pripalo je 3,4 miliona dinara (11,7 odsto).
Ovo je godina sa najizraženijom koncentracijom sredstava u posmatranom periodu – više od četiri petine budžeta dodeljeno je dvema medijskim kućama.
Raspodela sredstava za medije u Kraljevu 2021 – 2025.– plavo – RTV Kraljevo i Ibarske novosti – narandžasto – RTV Melos – zeleno – ostali lokalni kraljevački mediji – crveno – mediji van Kraljeva
O odgovornosti i transparentnosti
Dodatnu netransparentnost stvara praksa da se u rešenjima o dodeli sredstava navodi isključivo pravno lice kao korisnik, bez jasnog navođenja medija ili platforme na kojoj će sadržaj biti emitovan. U situacijama kada su vlasničke strukture složene, ili kada jedno pravno lice upravlja sa više portala ili produkcija, građanima je gotovo nemoguće da povežu kome je novac dodeljen i gde se projekat realizuje. Zato se sve češće postavlja pitanje: da li ovaj mehanizam, koji bi trebalo da obezbedi ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, danas uopšte ispunjava svoju osnovnu svrhu ili je postao forma bez suštine i procedura koja se ponavlja, ali čiji su rezultati unapred poznati?
Dodatno, članovi konkursnih komisija često su javnosti i medijskoj zajednici nepoznati kao stručnjaci, a u pojedinim godinama medijska i novinarska udruženja nisu ni nominovala svoje predstavnike u komisije koje su bile sastavljene od medijskih stručnjaka koji su samostalno prijavljeni.
U takvom sistemu, projektno sufinansiranje se udaljava od svoje zakonske svrhe podsticanja pluralizma i sadržaja od javnog interesa i postaje pitanje upravljanja javnim novcem bez pune javne kontrole.
Osim toga, jedan od najozbiljnijih problema u sistemu projektnog sufinansiranja u Kraljevu jeste odsustvo javno dostupnih izveštaja o realizaciji odobrenih projekata. Na zvaničnom sajtu Grada Kraljeva ni za jednu godnu ne postoji objedinjeni izveštaj o tome da li su projekti koji su iz budžeta realizovani, u kom obimu i sa kakvim rezultatima.
Dodatnu netransparentnost stvara praksa da se u rešenjima o dodeli sredstava navodi isključivo pravno lice kao korisnik, bez jasnog navođenja medija ili platforme na kojoj će sadržaj biti emitovan. U situacijama kada su vlasničke strukture složene, ili kada jedno pravno lice upravlja sa više portala ili produkcija, građanima je gotovo nemoguće da povežu kome je novac dodeljen i gde se projekat realizuje. Zato se sve češće postavlja pitanje: da li ovaj mehanizam, koji bi trebalo da obezbedi ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, danas uopšte ispunjava svoju osnovnu svrhu ili je postao forma bez suštine i procedura koja se ponavlja, ali čiji su rezultati unapred poznati?
Kraljevo nije izuzetak, jer čak i analiza drugih medijskih konkursa u Srbiji, koja nije toliko dubinska, pokazuje zabrinjavajuću pravilnost: slične obrasce raspodele, komisije bez javnog kredibiliteta, izostanak kontrole realizacije projekata i sve češće dodeljivanje značajnih iznosa podobnim medijima mimo konkursne procedure. Istovremeno, profesionalni lokalni mediji ostaju bez sredstava, dok se građanima ne objašnjava ni kome novac odlazi, ni po kojim kriterijumima.
Da problem projektnog sufinansiranja nije specifičnost jednog grada, već deo šireg obrasca, potvrđuju i analize nacionalnih medijskih organizacija. Tanja Maksić, projektna koordinatorka BIRN-a, ocenjuje da je model koji je trebalo da podstiče javni interes u praksi dobio drugačiju funkciju.
„Projektno sufinansiranje je model koji se u Srbiji primenjuje gotovo deset godina. Njegova osnovna ideja bila je da država kroz javni novac podrži medije u proizvodnji sadržaja od javnog interesa i time doprinese kvalitetnom informisanju građana. Međutim, paralelno sa primenom ovog modela došlo je do sve izraženijeg zarobljavanja medijske scene. U praksi, sistem sve češće funkcioniše tako da podržava medije koji su bliski vlasti i deluju kao njeni zagovornici, dok profesionalnim i kritičkim medijima sistemski otežava pristup javnim sredstvima“.
Nalazi istraživanja Res Publike: propaganda umesto javnog interesa
Šumadijski centar za građanski aktivizam Res Publika sproveo je istraživanje u pet gradova centralne Srbije: Kragujevac, Kraljevo, Jagodina, Bor i Užice za 2024. godinu, a ono što je istraživanje pokazalo, kaže novinarka Violeta Glišić, autorka istraživanja, jeste da su „lokalne samouprave nastavile da finansiraju propagandu umesto javnog interesa”:
„Zabeležili smo i situacije u kojima su mediji konkurisali projektima potpuno istog naziva i identičnog sadržaja u različitim lokalnim samoupravama i tako dobijali sredstva. Jedan od ključnih mehanizama manipulacije su konkursne komisije: u mnogim gradovima one nisu nominovane od strane medijskih udruženja, već ih čine takozvani nezavisni medijski stručnjaci.
Kada je reč o Kraljevu, imali smo poseban problem: Grad na zvaničnom sajtu nije objavio izveštaj o realizaciji konkursa, pa smo podatke pokušali da dobijemo zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. Ostali smo bez odgovora, čak i bez potvrde prijema našeg mejla. Kraljevo je jedini grad u istraživanju od kojeg nismo dobili kompletnu dokumentaciju. Iako se na sajtu mogu naći pojedini dokumenti, oni su izuzetno šturi: postoje podaci o tome ko je dobio sredstva i u kojim iznosima, ali ne i gde će sadržaji biti emitovani. U rešenju o imenovanju komisije ne postoje biografski podaci o članovima, pa se ne vidi po čemu su bili bolji izbor od drugih kandidata. Kraljevo je, takođe, jedini grad u istraživanju u kojem medijska udruženja nisu nominovala svoje predstavnike, već je komisiju činila isključivo grupa takozvanih nezavisnih stručnjaka.“
„Sistem je trebalo da se usavrši, a postao je sredstvo kontrole“
Da je projektno sufinansiranje tokom godina izgubilo prvobitnu svrhu govori Marija Obrenović, predsednica Upravnog odbora udruženja Lokal pres, koja ističe da je 2025. godina bila jedna od najtežih za lokalne medije. „Za članice Lokal presa, ali i za sve lokalne medije koji izveštavaju u javnom interesu i trude se da svoj posao rade profesionalno, bez navijanja za bilo koju političku ili društvenu struju, 2025. je bila zaista teška godina u smislu finansiranja. Imamo situaciju da je gotovo svaki medij koji je pratio proteste na bilo koji način ostao sa minimalnim
sredstvima ili potpuno bez sredstava na lokalnim konkursima. Ništa bolja situacija nije ni na nacionalnom nivou“, kaže Obrenović.
Ona podseća da je izveštavanje o protestima osnovna novinarska obaveza, bez obzira na politički kontekst.
„Ako je neka ulica blokirana, ako gradski prevoz zbog protesta ne saobraća, to je informacija od javnog značaja. To je elementarni servis građana. Ne morate podržavati ili osporavati protest, ali morate informisati ljude o tome šta se dešava u njihovom gradu.“
Prema njenim rečima, dodatni problem predstavlja činjenica da je tržište oglašavanja u poslednjih godinu dana značajno oslabilo, pa su lokalni mediji ostali gotovo isključivo oslonjeni na projektno sufinansiranje:
„Imamo atmosferu u kojoj je i ono malo tržišnog novca koji je postojao u lokalnim medijima znatno smanjeno. Firme smanjuju kampanje, nemaju prostor za oglašavanje, i lokalni mediji ostaju bez tog izvora prihoda. A onda imamo vrlo nepoštenu podelu sredstava na konkursima širom Srbije.“
Obrenović posebno ukazuje na centralizaciju odlučivanja i koncentraciju moći u malom broju ljudi.
„Brojna istraživanja pokazala su da četiri ili pet osoba odlučuje o gotovo svim konkursima u državi. Lokalni mediji koji izveštavaju iz svoje sredine ostaju bez novca, dok sredstva dobijaju mediji koji sa tom sredinom nemaju nikakve veze.“
Ona podseća da se sistem projektnog sufinansiranja u Srbiji primenjuje već deset godina i da je za to vreme morao da bude usavršen.
„Za deset godina taj sistem je trebalo da funkcioniše besprekorno i da novac građana bude dodeljivan za projekte koji informišu građane u njihovom interesu. Umesto toga, imamo situaciju da se novac „baca” na sadržaje bez suštine, od prepisivanja tekstova sa Vikipedije do finansiranja tema koje nikoga ne interesuju. Ne govorimo samo o političkoj propagandi, već o finansiranju jednog velikog ništa.“
Tijana Blagojev: Problem nije samo u raspodeli sredstava, već u zatvorenosti same rasprave o ovom mehanizmu
O tome koliko je projektno sufinansiranje udaljeno od svoje zakonske svrhe govori i Tijana Blagojev, istraživačica u Centru za medijski pluralizam i medijske slobode.
Prema njenim rečima, problem nije samo u raspodeli sredstava, već u zatvorenosti same rasprave o ovom mehanizmu.
„Priča o projektnom sufinansiranju mora da izađe iz okvira medijskog sektora. O tome mora da se razgovara šire, na nivou zajednice. Građani moraju da se uključe u taj proces, jer je reč o njihovom novcu. Potrebno je pokušati da se projektno sufinansiranje vrati u okvire zakona. U suprotnom, nijedan drugi model finansiranja medija neće biti bolji, jer ako postoji prostor za zloupotrebu, ona će se pojaviti i u drugim sistemima.“
Blagojev ukazuje i na problem nedovoljne svesti javnosti o važnosti lokalnih medija.
„Veća angažovanost građana je neophodna, ali postoji i problem neinformisanosti. Medijima je uvek teško da pišu o sopstvenom položaju, ali u ovom slučaju ne govorimo samo o medijskoj temi, već o javnom interesu. Zato je važno da građani znaju kako funkcioniše sistem i da se uključe u raspravu.“
Ona dodaje da publika lokalnih medija može igrati ključnu ulogu u promeni.
„Ako imate posvećenu publiku i ako su građani informisani, verujem da postoji mogućnost da se zajednički izborimo za bolji sistem.“
Zato smo, za kraj ovog teksta, ostavili neke od rezultata istraživanja redakcije portala Krug (dostupno na ovom LINKU). Na uzorku od 119 anketiranih, ona pokazuje visok nivo nepoverenja građana prema načinu raspodele javnog novca za medije.
Na pitanje da li znaju na koji način se lokalni mediji finansiraju, 31,8 odsto ispitanika navodi da zna u potpunosti, dok 40,9 odsto kaže da zna delimično. Međutim, 22,7 odsto je čulo nešto, ali nije sigurno, a deo ispitanika uopšte nema uvid u sistem.
To znači da, iako građani pokazuju jasne stavove o transparentnosti i uticaju finansiranja na uređivačku politiku, sam mehanizam projektnog sufinansiranja ostaje nedovoljno razumljiv široj javnosti.
Na pitanje da li je proces dodele sredstava medijima u Kraljevu transparentan, čak 68,2 odsto ispitanika smatra da nije, dok dodatnih 27,3 odsto navodi da nema dovoljno informacija da bi procenilo. Tek zanemarljiv procenat veruje da je sistem transparentan.
Uverenje da finansiranje iz javnih sredstava utiče na uređivačku politiku medija još je izraženije: 72,7 odsto smatra da taj uticaj postoji u velikoj meri, a dodatnih 18,2 odsto da postoji delimično. Drugim rečima, više od 90 odsto ispitanika vidi vezu između budžetskog novca i uređivačke nezavisnosti
Još je snažniji odgovor na pitanje da li pojedini mediji imaju povlašćen položaj pri dobijanju sredstava – 95,5 odsto ispitanika odgovara potvrdno.
Još je snažniji odgovor na pitanje da li pojedini mediji imaju povlašćen položaj pri dobijanju sredstava – 95,5 odsto ispitanika odgovara potvrdno.
Istovremeno, pitanje o značaju nezavisnih i profesionalnih lokalnih medija daje gotovo jednoglasan odgovor: 59,1 odsto ispitanika navodi da im je postojanje takvih medija veoma važno, a 36,4 odsto da im je važno. Praktično, niko ne smatra da je to nevažno pitanje.
Zanimljivo je i da u anketi čak 95,2 odsto ispitanika navodi da nikada nije čulo za portal Narcis i jorgovan koji dobija sredstva poslednjih godina na konkursu za medije u Kraljevu, 80,5 odsto da ne zna za postojanje portala Infoplus koji redovno dobija sredstva, a 61,9 odsto za postojanje portala InfoKVpres.
Ko treba da odlučuje?
Građani su vrlo jasni i u pogledu modela odlučivanja. Čak 77,3 odsto smatra da o raspodeli sredstava treba da odlučuje nezavisna stručna komisija, dok samo 18,2 odsto vidi rešenje u kombinaciji stručnjaka i predstavnika vlasti. Ideja da predstavnici lokalne vlasti samostalno odlučuju – nema nikakvu podršku.
Iako broj anketiranih ne omogućava izvođenje reprezentativnih zaključaka za čitav grad, rezultati su relevantni kao signal, posebno zato što pokazuju dosledan obrazac stavova o transparentnosti, koncentraciji sredstava i uticaju finansiranja na uređivačku politiku.
Kada se podaci o raspodeli budžeta za medije u Kraljevu uporede sa rezultatima ankete, vidi se obrazac, a ne slučajnost. U pojedinim godinama više od 80 odsto ukupno raspodeljenih sredstava završava kod dve medijske kuće, dok za ostale lokalne redakcije ostaju simbolični iznosi. Istovremeno, deo planiranog budžeta tokom godine biva preusmeren na druge rashode, pa formalno povećanje izdvajanja ne znači i stvarno veće ulaganje u medijske sadržaje koji se stvarno bave temama od javnog interesa.
Građani to, čini se, prepoznaju. Većina smatra da proces nije transparentan i da javno finansiranje utiče na uređivačku politiku medija. Za većinu su nezavisni lokalni mediji važni i smatraju da bez javnog novca teško mogu da opstanu, ali – u situaciji kada projektno sufinansiranje postaje mehanizam selektivnog finansiranja, mediji koji se „uklapaju” – opstaju, a oni koji izveštavaju o temama koje podobni mediji zaobilaze ostaju – bez dinara.
Marina Miljković Dabić
„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 – 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine
Objavljeno: 27.01.2026. | autor: KV Novosti -on line
Dok deponija gori, a zvanični planovi za upravljanje otpadom skupljaju prašinu još od 2022. godine, građani Kraljeva odlučili su uzeti stvar u svoje ruke. Sutra, simbolično u 11:55 sati, Skupštini grada bit će predati zahtevi koji mogu odrediti budućnost zdravlja svih Kraljevčana.
Udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ i Inicijativni odbor građanske inicijative „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ najavili su za sutra, sredu, 28. januara 2026. godine, veliku akciju ispred zgrade Gradske uprave.
U 11:55 sati (pet do dvanaest), na pisarnici Gradske uprave zvanično će biti predati potpisi građana koji zahtijevaju hitnu reakciju nadležnih, zajedno sa konkretnim predlozima javnih politika i nacrtom Odluke o reformi sistema upravljanja otpadom.
„Zid ćutanja“ više nije opcija
Aktivisti ističu da se grad suočava sa ekološkom bombom. Dok se u javnosti promovišu kozmetički projekti, nesanitarna deponija „Kulagića ada“ godinama predstavlja direktan rizik po zdravlje zbog učestalih požara i zagađenja vazduha. Posebno zabrinjava podatak da je važeći Lokalni plan upravljanja otpadom istekao još 2022. godine, što znači da grad već godinama funkcioniše bez jasne strategije.
„Postojeće stanje više nije održivo – ni sa aspekta zdravlja, ni sa aspekta zakona. Skupština grada ne sme ostati pasivni posmatrač dok se građani truju,“ poručuje se u materijalima koji će sutra biti predati odbornicima.
Šta građani konkretno traže?
Sutrašnjom predajom dokumenata, od Skupštine grada Kraljeva se zahteva:
Hitna izrada novog Lokalnog plana upravljanja otpadom (budući da je stari nevažeći već tri godine);
Pokretanje transparentnog postupka za određivanje nove lokacije deponije koja će biti u skladu sa ekološkim standardima;
Uspostavljanje sistema primarne selekcije otpada – kako bi se reciklaža vršila na mestu nastanka, u domaćinstvima;
Strogi nadzor i odgovornost nad radom JKP „Čistoća“ i nadležnih inspekcija.
Sa nedavne akcije prikupljanja potpisa podrške na ulicama Kraljeva
Poziv na buđenje
Organizatori naglašavaju da sutrašnji događaj nije samo formalna predaja papira, već poziv na političku odgovornost. Kako u najavi sutrašnje akcije,navodi dr. Dragiša Kostić ,predsednik Inicijativnog odbora građanske inicijative „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ , cilj je da Kraljevo konačno dobije savremen regionalni reciklažni centar i sistem koji štiti, a ne ugrožava stanovništvo.
„Ako su vrata predsednika Skupštine zatvorena za dijalog, naši zahtevi će se čuti ispred njih,“ poručuju iz Inicijativnog odbora, pozivajući medije i građane da isprate ovaj događaj.
Ostaje nam da vidimo hoće li kraljevačka vlast konačno čuti alarm koji zvoni „pet do dvanaest je za unapređenje upravljanja komunalnim otpadom“ ili će se „zid ćutanja“ nastaviti i nakon sutrašnjeg dana?
Objavljeno: 21.01.2026. | autor: KV Novosti -on line
Energetska tranzicija, kao ključni stub savremenog održivog razvoja u Republici Srbiji, tokom poslednje decenije evoluirala je iz strateških dokumenata u konkretne mere koje direktno utiču na svakodnevni život građana. Opština Vrnjačka Banja, prepoznata kao vodeća turistička destinacija sa izraženom ekološkom svešću, aktivno se pozicionirala u nacionalnom programu „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Republici Srbiji“.
Ovaj program, koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike i Svetskom bankom, fokusiran je na sistemsko smanjenje potrošnje energije u domaćinstvima, redukciju emisije gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje komfora stanovanja i suzbijanje energetskog siromaštva.
Između plana i realnosti: Lekcije iz 2025. godine
Period s kraja 2025. i početka 2026. godine predstavlja kritičnu tačku za evaluaciju uspešnosti ovih politika na lokalnom nivou. Javni poziv za sufinansiranje energetske sanacije kuća i stanova, raspisan krajem novembra 2025. godine, postao je studija slučaja koja je ilustrovala raskorak između administrativnih okvira i realne potražnje. Konkurs, prvobitno planiran da traje do januara 2026, zatvoren je prevremeno zbog brzog iscrpljenja budžetskih sredstava, što je izazvalo snažne reakcije javnosti i lokalne administracije.
Specifičnost Vrnjačke Banje leži u njenoj dvostrukoj prirodi:
Kao urbanu celinu karakteriše je veliki broj individualnih objekata građenih pre uvođenja strogih energetskih standarda.
Status banjskog mesta nameće visoke standarde kvaliteta vazduha, što je direktno povezano sa načinom grejanja.
Prelazak sa fosilnih goriva na efikasnije izvore i bolja izolacija nisu samo ekonomsko pitanje, već ključ za očuvanje turističkog potencijala i zdrave životne sredine. Izuzetan odziv građana 2025. godine potvrdio je rastuću svest o potrebi za modernizacijom, ali se taj entuzijazam sudario sa ograničenim finansijskim i administrativnim kapacitetima.
Rešenja za 2026: Pametnije upravljanje umesto „stampeda“
Događaji s kraja 2025. godine pokazali su da Opština poseduje „institucionalni refleks“ – hitna intervencija od 2,5 miliona dinara i pravovremeno usvajanje budžeta za 2026. godinu potvrđuju spremnost na rešavanje problema. Ipak, glavni izazov ostaje pomirenje eksponencijalnog rasta potreba građana sa linearnim rastom budžeta.
Možda i ovako u 2026…
Na osnovu analize, u svetlu budžeta za 2026. godinu, donosiocima odluka se predlaže uvođenje bodovnih lista koje bi vrednovale:
K-faktor (koeficijent prolaza toplote): Prioritet objektima sa najlošijim karakteristikama.
Vrstu energenta: Prioritet zameni uglja i mazuta.
Socijalni status: Dodatni bodovi za ugrožene kategorije i višečlana domaćinstva.
Umesto periodičnih poziva koji stvaraju nepotreban pritisak, predlaže se formiranje stalnog Fonda za energetsku efikasnost opštine Vrnjačka Banja. To bi omogućilo:
Prijave tokom cele godine.
Kvartalnu obradu podataka.
Automatsko prenošenje prijava u naredni krug bez ponovnog podnošenja dokumentacije.
Ovakav pristup eliminisao bi potrebu za „stampedom“ prvog dana, jer bi kvalitet prijave, a ne brzina, određivao ishod. Takođe, planirani budžet za 2026. godinu trebalo bi usmeriti na digitalizaciju (lokalni softver za praćenje prijava) i angažovanje dodatnog osoblja za tehničku pomoć.
Zaključak
Umesto jednodnevnih „Info dana“, potrebna je kontinuirana kampanja koja jasno komunicira da će sredstava biti i u narednim ciklusima. Ako implementira naučene lekcije – pre svega u domenu digitalizacije i pravednijeg rangiranja – Vrnjačka Banja može postati nacionalni model uspešne energetske tranzicije. U suprotnom, rizikuje se da se entuzijazam građana pretvori u apatiju.
Objavljeno: 20.01.2026. | autor: KV Novosti -on line
Bogojavljenje 2026. godine u Kraljevu ostaće upamćeno ne po rekordnom broju plivača ili brzini Ibra, već po trenutku kada je učinjen napor da vera izađe iz okvira rituala i postane poziv na hitnu ekološku akciju. Povezivanje stradanja reka sa hrišćanskim vrednostima dalo je ekološkom pokretu novu dimenziju i legitimitet.
Simbolika u senci ekološke realnosti
Na obalama Ibra, 19. januara 2026. godine, teološka simbolika „žive vode“ našla se u oštrom kontrastu sa fizičkom realnošću reke. Iako Ibar nije bio okovan ledom, temperatura vode bila je niska, a vodostaj povišen usled padavina u gornjem toku. Brzina reke bila je izuzetna, ali je sa sobom, pored sedimenta, nosila i velike količine antropogenog otpada.
Ovakvo stanje reke i disonanca između svetosti obreda i degradacije prirode poslužili su kao idealna, iako tužna, scenografija za aktiviste udruženja građana Kraljevački razvojni centar. Oni su iskoristili ovaj trenutak da aktuelizuju problem zagađenja pod sloganom: „Spasimo naše reke – sanirajmo deponiju“.
Upozorenje sa deponije
„Okidač za ovu akciju bio je nedavni akcident na deponiji ‘Duboko’ kod Užica, koji je poslužio kao upozorenje da ni sanitarne deponije nisu sigurne ako se ne održavaju“, istakao je Dragan Mitrović, asistent menadžera projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“.
Dragan Mitrović,asistent menadžera projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“
Mitrović upozorava da kraljevačka nesanitarna deponija, koja nema nikakve zaštitne mehanizme, svakodnevno ispušta ocedne vode u tlo i podzemne izvore povezane sa Zapadnom Moravom. „Želeli smo da opomenemo javnost da se zagađenje ne širi samo tokom leta; zimske kiše i otapanje snega direktno povećavaju rizik od ekoloških havarija“, naglasio je Mitrović.
Tri ključne poruke za budućnost
Kroz ovu akciju, javnosti su upućene tri ključne poruke koje sublimiraju zahteve građana:
Vera se pokazuje delima: Osnovna teološka premisa je da se ne može iskreno verovati u Tvorca dok se istovremeno uništava Tvorevina (priroda).
Sanacija kao prioritet: Zahtev „Spasimo naše reke – sanirajmo deponiju“ predstavlja direktan apel lokalnim vlastima, podržan peticijom koju su potpisali brojni građani Kraljeva. Nesanitarna deponija identifikovana je kao primarni izvor zagađenja koji direktno ugrožava kvalitet vode u Zapadnoj Moravi.
Zajedničko delovanje: Poruka „Hajde da to ubrzamo zajedno“ upućena je građanima jer su trenutni birokratski procesi prespori. Rešenje zahteva sinergiju građana, struke i lokalne samouprave.
Akcija Kraljevačkog razvojnog centra pokazala je da građanski aktivizam može postati deo šireg društvenog i duhovnog diskursa. Projekat „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“ potvrdio je status ovog udruženja kao jednog od ključnih aktera civilnog društva u Raškom okrugu, integrišući edukaciju, zagovaranje i direktnu akciju u borbi za zdraviju životnu sredinu.
Objavljeno: 14.01.2026. | autor: KV Novosti -on line
Iako se tekstovi o gradskim finansijama obično pišu pre usvajanja budžeta, namerno smo sačekali završetak procesa. Cilj je bio jasan: suočiti se sa ishodima javne rasprave i videti koliko usvojeni dokument zaista doprinosi Planu razvoja grada Kraljeva (2024-2030).
Javna rasprava: Forma ispred suštine
Kao i prethodnih godina, zakonska obaveza javne rasprave je ispunjena, ali je sam proces pokazao krhkost lokalne demokratije. Utisak je da su donosioci odluka i gradska uprava ovaj vid participacije građana,barem do ove godine, tretirali malte ne kao „nužno zlo“ i čistu formalnost.
Međutim, odgovornost nije samo na vlasti. Pasivnost građana, ali i odbornika i brojnih udruženja civilnog društva (kojih na papiru ima na stotine), doprinosi tome da budžet ostane zatvoren krug moći, a ne odraz stvarnih potreba zajednice. Ko od takve situacije profitira, a ko gubi, tema je za neku drugu analizu. Ovoga puta, fokusiramo se na brojke.
Sa Javne sednice o budžetu grada Kraljeva za 2026.g
Budžet Grada Kraljeva za 2026. godinu projektovan je na 6,87 milijardi dinara. Donosimo pregled najznačajnijih stavki koje su usmerene na tačke decenijskog nezadovoljstva građana:
Projekat / Oblast
Iznos (u milionima RSD)
Cilj investicije
Most na Ibru
190
Hitna sanacija
Kanalizacija u Ribnici
45
Rešavanje problema atmosferskih voda i poplava.
Predškolsko vaspitanje
924
Rekordna izdvajanja za standard u vrtićima.
Subvencije za vrtiće
157
Podrška roditeljima čija deca idu u privatne vrtiće.
Energetska efikasnost
61,5
Ekološke subvencije za domaćinstva.
Razvojni ili potrošački budžet?
Naša analiza ocenjuje ovaj budžet kao umereno razvojni sa snažnom socijalnom komponentom. Iako je blizu milijardu dinara (14,06%) predviđeno za kapitalna ulaganja, tri ključne „kočnice“ i dalje opterećuju gradsku kasu:
Skupa administracija: Plate zaposlenih u javnom sektoru troše čak 23,18% budžeta. To znači da se svaki četvrti dinar građana Kraljeva potroši na plate birokratije.
Subvencije : Iznos od 210,6 miliona dinara usmeren je ka javnim preduzećima poput Toplane,Čistoće i Vodovoda. Ovo služi očuvanju socijalnog mira kroz niže cene usluga, ali istovremeno odlaže neophodne reforme ovih preduzeća.
Budžet „krpljenja“: Sredstva za redovno održavanje ulica (203 miliona) dovoljna su tek za sanaciju udarnih rupa, dok sistemska obnova putne mreže i dalje ostaje na čekanju
28.05.2025-Dan posle velikog požara na nesanitarnoj gradskoj deponiji
Retorika naspram realnosti: Gde se krije novac?
Zvanični narativ o „nikad većem budžetu“ krije jednu važnu istinu. Planirani deficit od 347,7 miliona dinara nije pokriven kreditima, već prenetim, neutrošenim sredstvima iz prethodnih godina.
Zaključak: Grad Kraljevo raspolaže novcem za razvoj prvenstveno zato što u 2024. i 2025. godini administracija nije uspela da realizuje planirane projekte.
Taj „mrtvi kapital“ se sada ponovo obećava građanima. Glavni izazov za 2026. godinu stoga neće biti nedostatak novca, već sposobnost uprave da ga konačno pretvori u investicije koje donose bolje životne uslove građanima Kraljeva, umesto da ga po ko zna koji put „prenese“ u narednu godinu dok problemi na terenu ostaju nerešeni.
Recimo ,na kraju ovog teksta,i to da će usvajanje budžeta grada Kraljeva za 2026. godinu ostati upamćeno ne samo po milijardama namenjenim infrastrukturi, već i po tome što je glas građana, artikulisan kroz stručne predloge i peticije, konačno počeo da menja odluke lokalne vlasti.
Fokus ovogodišnje rasprave bio je na inicijativi udruženja Kraljevački razvojni centar (KRC) u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“. Članovi ovog udruženja su, koristeći propisane obrasce, podneli konkretne primedbe na Nacrt budžeta, tražeći relokaciju sredstava za gorući problem grada – deponiju „Kulagića ada“. Donosioci odluka su prihvatili predlog KRC-a za uvećanje sredstava na poziciji „Radovi na sanaciji gradske deponije i priprema novog pozajmišta pokrivke“.
Prihvatanje predloga KRC-a je velika pobeda za civilno društvo u Kraljevu. To pokazuje da udruženi građani, potkrepljeni stručnim argumentima i masovnom podrškom (peticijom), mogu postati ravnopravan partner u kreiranju gradske kase.
Glavni izazov za 2026. godinu biće transparentnost: hoće li novac za deponiju zaista biti utrošen za njenu sanaciju ili će, kao i ranije, ostati samo „slovo na papiru“ koje se prenosi u narednu godinu? KRC najavljuje da će, uz podršku građana i zdravstvenih radnika, budno pratiti svaki dinar namenjen javnom zdravlju.
Objavljeno: 10.01.2026. | autor: KV Novosti -on line
Vodostaj reke Ibar u Kraljevu beleži blagi porast, ali nadležne službe ocenjuju da za sada nema ugrožavanja branjenih područja; situacija se prati i ekipe su na terenu.
Kraljevo; 9.1.2026 u 18,15 h
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, izveštajna stanica Kaljevo pokazuje promenljivu tendenciju vodostaja u poslednjih nekoliko dana, sa jasno vidljivim blagim porastom u časovnim vrednostima koje se redovno ažuriraju na sajtu RHMZ. Јavno preduzeće Srbija Vode potvrđuje da je na deonici Ibar — Kraljevo — Novi Pazar uvedena mera vanredne odbrane od poplava i da je vodostaj Ibra u blagom porastu, ali da trenutno nema izlivanja na branjenim područjima.
Modeli vremenske prognoze ukazuju na povremene padavine u narednih 48–72 sata, sa mogućnošću kiše i susnežice u nižim predelima Kraljeva, što može doprineti daljem porastu vodostaja ako padavine budu intenzivnije ili produžene. Na osnovu kombinacije RHMZ merenja i meteoroloških modela, realističan scenarij za naredne dane je blagi do umeren porast vodostaja, uz mogućnost lokalnog zamućenja toka i plavljenja niskih priobalnih površina ukoliko se padavine ponove ili pojačaju.
Pratite trenutne vodostaje reke Ibar (RHMZ) na linku OVDE , Saopštenja и mere ЈP „Srbijavode “ na linku OVDE a eventaualna Saopštenja Odeljenja za poslove civilne zaštite grada Kraljeva i Gradskog štaba za vanredne situacije na linku OVDE
