subota, 09. maj 2026.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Beleška s povodom: Šta krije muk u JKP „Čistoća“?

Objavljeno: 09.05.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Kada se institucija, finansirana novcem građana, povuče u administrativnu tišinu pred legitimnim pitanjima o sopstvenom radu, to je najčešće znak da se istina više ne može braniti argumentima.

Povod za ovu belešku je upravo ćutanje menadžmenta JKP „Čistoća“ na dopis Neformalne grupe „Građanski monitor – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada“ upućen 28. aprila, u kojem je zatražen jednostavan, stručni obilazak deponije Kulagića ada. Izostanak odgovora postao je najglasnija potvrda nalaza dve analize koje su, da je do sastanka došlo, trebale biti osnova za razgovor.

Obe sačinjene analize ukazuju na to da je upravljanje otpadom u Kraljevu postalo sistem zatvoren za javnost i otporan na zakonske norme.Ćutanje menadžmenta JKP Čistoća na mejl od 28. aprila 2026. godine nije samo propust u komunikaciji, već potvrda da institucije nisu spremne da polože račune o milion evra  ubranih u predhodne tri godine  ,na ime naknade za „sanitarno deponovanje“ od građana.

Pred menadžment bi bila postavljena pitanja na koja je, očigledno, lakše ćutati nego odgovoriti. Kako je moguće da JKP „Čistoća“  fakturiše,za poslednje tri godine, preko 126 miliona dinara naknade od 15 odsto isključivo za deponovanje, a da deponija i dalje nema adekvatan kompaktor i funkcionalne biotrnove? Zašto se taj novac, koji je Odlukom iz 2017. godine jasno definisan kao investicioni, „utapa“ u tekuću likvidnost i troškove zarada koji čine 61 odsto rashoda?

Ova tišina menadžmenta „Čistoće“ prebacuje odgovornost na više instance — na Skupštinu grada Kraljeva i Javno preduzeće za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“.

Lokalni mediji i javnost moraju se usmeriti na paradoks u kojem gradska vlast, kao osnivač, dopušta JKP „Čistoća“ da nenamenski troši  novac kojim građani finasiraju „sanitarno deponovanje“ , dok istovremeno preko JP za uređivanje građevinskog zemljišta  izdvaja dodatnih 15 miliona dinara godišnje iz budžeta za istu tu svrhu.

Odluka iz 2017. godine, kojom je uvedena naknada od 15 odsto za deponovanje komunalnog otpada u Kraljevu, postala je instrument za prikrivanje operativnih gubitaka, a ne za zaštitu životne sredine.

Pošto je razgovor Neformalne grupe građana sa menadžmentom izostao, javnost mora postati nadzorni organ koji će pitati: zašto odbornici glasaju za budžet u kojem ozelenjavanje i LED rasveta vrede višestruko više od sanacije deponije koja nas truje?

Neformalna grupa „Građanski monitor – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada“ će, uz podršku građana, fokus svojih aktivnosti usmeriti ka Skupštini grada Kraljeva i Javnom preduzeću za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“.

Njihovo nepoštovanje zakona koji uređuju ovu oblast više neće biti pokriveno administrativnim tišinama. Ako nema razgovora u kabinetima, biće ga u javnom prostoru, jer pravo na zdrav vazduh i transparentno trošenje 15 odsto našeg novca nisu tema za pogađanje, već zakonska obaveza koju su sami propisali, a zatim pogazili.

Kraljevački politički čvor – Između studentskog talasa i lokalne taktike

Objavljeno: 04.05.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Smena Predraga Terzića sa čela kraljevačkih naprednjaka nije samo pokrenula lokalni politički potres; ona je ogolila složenu arhitekturu odnosa u kojoj se kraljevačka opozicija bori da definiše sopstveni prostor između nacionalnog uspona studentskog pokreta i opasnosti od političke marginalizacije.

Studentska senka i „rep“ dešavanja

Dok političkom scenom Srbije trenutno dominira studentski pokret kao najvitalniji politički faktor, Kraljevo se, uprkos postojanju Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo, našlo figurativno „na repu“ ovih dešavanja. Ovaj vakuum stvorio je specifičan izazov za lokalne pokrete – Lokalni front (LF) i Udruženje starosedelaca. Iako oba pokreta svojim aktivizmom pružaju nesebičnu podršku studentima u drugim centrima, ovi „čuvari lokalnog ognjišta“ u sopstvenom gradu igraju znatno oprezniju partiju šaha.

Politički oksimoron: Podrška koja može da košta

Činjenica da LF i Starosedeoci na svom sastanku 25. aprila nisu eksplicitno zahtevali vanredne lokalne izbore – za razliku od gradskih odbora Narodnog pokreta Srbije (30. 4. 2026) i Demokratske stranke (4. 5. 2026) – predstavlja svestan i razuman taktički potez, a ne propust.

Zalaganje za hitne izbore u ovom trenutku gurnulo bi ove organizacije u svojevrsni politički oksimoron:

  • Strah od sopstvene kreacije: Kao pokreti sa trenutno najvećim brojem poslanika u kraljevačkoj opoziciji, LF i Starosedeoci bi forsiranjem vanrednih lokalnih izbora praktično „sekli granu na kojoj sede“. Svaki preveliki podsticaj formiranju autentične kraljevačke studentske liste direktno bi ugrozio njihovo biračko telo bez prethodnog predizbornog dogovora.
  • Kriza opravdanja: Teško bi bilo objasniti građanima zašto s jedne strane podržavaju studentski bunt, a s druge strane traže vanredne lokalne izbore na kojima bi se morali boriti protiv te iste energije ukoliko bi se ona kanalisala u posebnu kraljevačku studentsku izbornu listu.

Tajming kao talac taktike

Dok NPS i DS nastupaju sa pozicija etabliranih stranaka, koristeći smenu Terzića za oštru retoriku o gubitku legitimiteta, njihove poruke deluju više kao pokušaj hvatanja koraka sa događajima nego kao stvarna pretnja režimu. Njihov argument o „čoveku bez podrške stranke“ je kvalitetan, ali u Kraljevu on udara u zid realnosti u kojoj, trenutno, lokalni pokreti (LF i Starosedeoci) „drže ključeve političkog terena“.

Šture poruke i „zakasnele“ reakcije lokalnih pokreta zapravo su proizvod strateškog čekanja. U širem kontekstu u kojem su se DS i pokret „Kreni-Promeni“ jasno odredili protiv izlaska na predstojeće parlamentarne izbore, lideri kraljevačkih pokreta biraju da ne kreiraju sopstvenog lokalnog protivnika u vidu nove studentske opcije.

Od sujeta ka biračkim kutijama

U Kraljevu je snaga argumentacije (korupcija, gubitak legitimiteta, demografski pad) ostala u drugom planu u odnosu na taktički tajming. Pravo pitanje nije zašto opozicija nije glasnije tražila vanredne lokalne izbore odmah nakon 20. aprila, već kako planira da zadrži primat nad lokalnim nezadovoljstvom.

Ipak, vreme taktičkog nadmudrivanja ističe. Možda je trenutak da se sve stvarne i umišljene razlike između lokalnih aktera ostave po strani i pređe na konkretne aktivnosti. Dok opozicija vaga svaku reč, s druge strane stoji uigrana stranačka mašinerija SNS-a koja uživa apsolutnu institucionalnu podršku.

Tu mašineriju je moguće ograničiti samo striktnom primenom ODIHR-ovih preporuka, što se trenutno čini malo verovatnim. Zato bi kreiranje jedinstvene baze podataka o zajedničkim kontrolorima i posmatračima moralo postati prioritet iznad svih sujeta. U suprotnom, predstojeći izbori – bili oni parlamentarni i/ili vanredni lokalni u Kraljevu i Čačku – svodiće se na surovu dilemu: izaći na teren na kojem su pravila postavljena protiv vas ili ostati nemi posmatrač sopstvene političke marginalizacije.

 Da li će „kraljevački čvor“ biti odvezan saradnjom ili presečen novom studentskom energijom, zavisi od spremnosti opozicije da saopštenja zameni,recimo, kreiranjem zajedničke baze podataka budućih članova biračkih odbora i kontrolora za parlamentarne izbore na koje treba izaći  sa jedinstvenom listom ali tek posle primene ODIHR-ovih preporuka u vezi sa izmenama seta izbornih zakona.

Proglas  Udruženja novinara Srbije povodom Svetskog dana slobode medija

Objavljeno: 03.05.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

P R O G L A S

Srpsko pravosuđe i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.

Ni posle više decenija nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti su rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović. Nisu pronađeni i kažnjeni ni odgovorni za ubistva i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na KiM od 1998. do 2005. godine.

Godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari i medijski radnici pamtiće po rekordnom broju napada na koleginice i kolege, od kojih je većina ostala nekažnjena.

U 2025. godini UNS je zabeležio 261 slučaj ugrožavanja novinara, 150 više nego godinu ranije, dok je broj evidentiranih fizičkih napada bio na najvišem nivou u poslednjih pet godina.

U godini za nama posebno nas je zabrinuo trend napada na novinare i medijske radnike koji su izveštavali sa terena, najčešće sa studentskih protesta ili lokalnih izbora. Naročito zabrinjava činjenica da se veliki broj ovih napada desio naočigled policije koja nije reagovala. Naprotiv, često su policajci fizički ugrožavali novinare.

Ugrožena bezbednost, targetiranja, policijska represija i onemogućavanje rada stvarnost su i medijske zajednice na Kosovu i Metohiji. Nastavlja se praksa neosnovane zabrane ulaska novinarima na područje Kosova i Metohije.

Srpski mediji na Kosovu i Metohiji suočavaju se i sa ozbiljnim finansijskim problemima, pa i najkredibilnijim medijima preti gašenje. Još je izraženiji diskriminatorni odnos institucija prema srpskim redakcijama i jeziku, kao i osiono ponašanje nosilaca vlasti prema novinarima i medijskim radnicima.

Ako se u obzir uzmu neefikasno reagovanje nadležnih organa na ugrožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, ali i loš ekonomski položaj koleginica i kolega, i ovog  3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji.

Ovo potvrđuje i najnovija lista Svetskog indeksa slobode medija Reportera bez granica (RSF). Od 180 zemalja u svetu u kojima Reporteri bez granica računaju indeks slobode medija, Srbija je u izveštaju za 2026. svrstana na  104. mesto – što je pad za osam mesta u odnosu na prethodnu godinu, i spada u zemlje u kojima je „teška situacija“.

Godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari i medijski radnici  u Srbiji pamtiće i po brojnim otkazima i odmazdama vlasnika medija protiv koleginica i kolega koji su pokušavali da svoj posao rade profesionalno u jeku promene uređivačkih politika i u vreme duboke društvene podeljenosti.

Članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) 4. novembra 2024. godine prestao je mandat. Novi Savet do danas nije izabran, pa ovo regulatorno telo  u ni nakon više od godinu i po dana ne funkcioniše.

Posle više od deceniju postojanja projektnog sufinansiranja možemo reći da je ovaj sistem obesmišljen. Članovi većine komisija koje su prošle, ali koji i ove godine odlučuju o raspodeli novca su predstavnici novoformiranih i udruženja i asocijacija čija je osnovna delatnost učešće u komisija, umesto borbe za bolji položaj novinara i medija. Novac su i u prethodnoj godini dobijali tabloidi i mediji koji ne poštuju novinarski kodeks.

Godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije, naročito u slučajevima izveštavanja o tragičnim događajima.

UNS zato traži:

– Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;

– Da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.

– Da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;

– Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;

– Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;

– Da Skupština Srbije konačno izabere članove Saveta REM-a;

– Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu* hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu* od 1998. do 2005. godine;  UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja.U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/19944

Građanski monitor Kraljeva otvara „Crnu knjigu otpada“ i nastavlja borbu za čist vazduh

Objavljeno: 28.04.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Dok se nesanitarno odlagalište „Kulagića ada“ nakon 55 godina eksploatacije pretvorilo u ekološku bombu sa preko 1,5 miliona tona neselektiranog otpada, građani Kraljeva postavljaju ključno pitanje: na šta se troši njihov novac namenjen upravljanju komunalnim otpadom?

Kraljevo se nalazi na ivici institucionalnog i ekološkog kolapsa. Neformalna grupa „Građanski monitor Kraljeva – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada“ privodi kraju sveobuhvatno istraživanje pod nazivom „Crna knjiga otpada“. Ovo istraživanje, sprovedeno u okviru projekta „Građani Kraljeva vas posmatraju: Odgovornost za svaki dinar i svaki udisaj“,koji   podržava Evropska unija, razotkriva decenijsku inerciju i netransparentno trošenje javnih sredstava.

Matematika prevare ili naša surova realnost…?

Deponija Kulagića ada funkcioniše više od pet i po decenija, što je period koji daleko prevazilazi projektni vek čak i najsavremenijih sanitarnih sistema. Bez zaštitne folije i sistema za prečišćavanje, toksini i teški metali direktno prodiru u podzemne vode , ugrožavajući poljoprivrednu proizvodnju i bezbednost hrane u  slivu Zapadne Morave nizvodno od Kraljeva.

Snimljeno 24.4.2026 godine na Gradskoj deponiji u Kraljevu

Situacija u vazduhu je još alarmantnija. Usled nedostatka teške mehanizacije za sabijanje otpada, unutar tela deponije formiraju se džepovi metana koji ,sve češće, izazivaju  podzemne požare. Rezultat je koncentracija PM10 čestica od čak rekordnih 620 mg/m3 zabeleženih maja 2025 godine,što višestruko premašuje dozvoljene granice i direktno uzrokuje porast respiratornih oboljenja.

Glavni fokus kampanje „Gde je mojih 15%?“, koja  je zvanično počela juče , jeste namenska naknada koju Kraljevčani plaćaju od 2017. godine. Iako se godišnje na ime „sanitarnog deponovanja“ prikupi između 70 i 80 miliona dinara, analiza pokazuje da se taj novac umesto u modernizaciju preliva u tekuću likvidnost JKP „Čistoća“.

Dok to preduzeće troši 57% budžeta na zarade, operativne aktivnosti se obavljaju mehanizacijom čija prosečna starost prelazi četvrt veka

Građanski monitor, koji okuplja stručnjake poput lekara dr Dragiše Kostića, inženjera šumarstva Rada Vranića ,inženjera Dragana Mitrovića,  i politikologa Zorana Nikolića ,planira  zagovarački proces koji  će obuhvatiti: Serijal video zapisa: Od dron snimaka deponije do svedočenja stanovnika naselja Romsko 2 i Moše Pijade koji žive u dimu;Društvene mreže: Edukativne objave pod hashtagom #GdeJeMojih15 i viralni poziv građanima da fotografišu svoje račune za komunalne usluge . Ulična akcija „Zid srama“: U maju će ,u nekom javnom prostoru biti postavljena instalacija sa  dokazima o stanju na deponiji zagađenju koje proizvodi.

Cilj Neformalne grupe  je jasan: institucionalizacija nadzora i hitan rebalans plana rada JKP „Čistoća“ za 2026. godinu. Građani traže otvaranje namenskog podračuna za naknadu od 15% i hitnu nabavku novog kompaktora koji bi smanjio rizik od požara za 70%. Neformalna grupa vas poziva da pratite dokaze iz „Crne knjige otpada“ i pridružite se borbi za pravo na zdrav život putem njenih  zvaničnih kanala na Fejsbuku https://www.facebook.com/profile.php?id=61585048152013  i Instagramu @gradjanskimonitorkv

Vreme je da prestanemo da plaćamo sopstveno trovanje. Građani Kraljeva vas posmatraju!

Ima nade!

Objavljeno: 25.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Ima nade za malog Balšu Beloicu, koji bije svoju veliku bitku za ozdravljenje, ali ima nade i za sve nas Kraljevčane. U ovim sivim danima, obeleženim svakodnevnom borbom za „krpljenje kraja s krajem“, masovne akcije solidarnosti poput ove podsećaju nas da nismo sami. One su onaj dragoceni tračak svetlosti koji nam daje snagu za dane koji dolaze.

Za tu iskru vere da može i mora biti bolje, najzaslužniji su oni najmlađi. Na fotografiji su Nikša, Janko, Uki, Balša, Matija, Stefi, Jakov… Iza njih, i na mnogim drugim slikama koje ovih dana preplavljuju društvene mreže, stoje stotine njihovih vršnjaka sa jedinstvenom porukom: Solidarnost se budi!

Ova grupa mališana na svom improvizovanom štandu na centralnom gradskom trgu prodavala je limunadu. Rezultat? Prikupljeno je preko 95.000 dinara. Ipak, njihova odlučnost ispisana na licima i pogledi uprti u odrasle vrede mnogo više. Njihova iskrena želja da pomognu dečaku koga lično i ne poznaju nije ostavljala ni mrvu mogućnosti prolaznicima da zaobiđu ovaj štand.

Ova deca, kao i svi drugi mališani uključeni u humanitarne akcije širom Kraljeva, održali su nam lekciju o životu kakve nema u udžbenicima. Naučili su nas da granice ne postoje kada je srce veliko.

Ima nade.

Građani koji žele da pomognu mogu to učiniti i uplatom na račun:

  200-0000127358990-38 (Mladen Beloica)

CRNO NA BELO O KRALJEVU: Od državnih subvencija do radničkog beznađa

Objavljeno: 24.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

U kraljevačkom hotelu „Turist“ održana je javna debata pod nazivom „Rad i prilike u Kraljevu: iskustva zaposlenih, mogućnosti za mlade i uloga lokalne zajednice“, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju (FCD). Skup, organizovan u okviru projekta „Crno na belo“, ogolio je surovu istinu: dosadašnji model ekonomskog razvoja, zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i izdašnim državnim podsticajima, udario je u zid, ostavljajući iza sebe radnike u stanju duboke egzistencijalne nesigurnosti i sistemskog beznađa.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, Nataša Vučković, naglasila je da je cilj organizovanja serije ovakvih panela širom Srbije prikupljanje autentičnih podataka o stvarnom položaju radnika, dok je u završnom rezimeu zaključila da je globalna slika radnih prava i perspektiva sveta rada podjednako sumorna kao i naša.

Sa panela u hotelu Turist na temu „Rad i prilike u Kraljevu: iskustva zaposlenih, mogućnosti za mlade i uloga lokalne zajednice

Učesnici su kroz argumentovanu diskusiju na panelu kojim je moderirao Ivan Kuzmanović iz  Centar za demokratiju ,identifikovali ključne barijere koje danas stoje na putu dostojanstvenog rada u Kraljevu:

Zorica Lešević (RPK Kraljevo) istakla je da se privreda suočava sa strukturnim problemima koji onemogućavaju održivo zapošljavanje bez stalne spoljne podrške.

Aleksandar Ilić (predsednik Gradskog odbora Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kraljevu) upozorio je da su radnička prava u praksi svedena na minimum. On je naglasio da se radnici sve češće tretiraju kao potrošna snaga bez stvarne pravne i socijalne sigurnosti, što nameće imperativ jačanja sindikalne borbe i hitnu promenu zastarelog zakonskog okvira.

Jovan Nešović (udruženje „Novi put“) ukazao je na hronični izostanak suštinske saradnje između javnog, poslovnog i civilnog sektora. Prema njegovim rečima, bez tog trougla nemoguće je kreirati realne i efikasne lokalne politike zapošljavanja.

Dragojla Vujović (Crveni krst Kraljevo) podelila je potresna iskustva najranjivijih grupa, ističući da se sugrađani koji godinama bezuspešno traže posao suočavaju sa barijerama koje direktno vode u apatiju, izolaciju i potpuno gubljenje vere u institucije.

Zoran Nikolić (Kraljevački razvojni centar) oštro je kritikovao „zid medijskog ćutanja“ i rigidnu praksu poslodavaca koji zloupotrebljavaju institut „poslovne tajne“ kako bi prikrili kršenja radnih prava.On je zatražio donošenje novog Zakona o radu, ali i insistiranje na izmenjenim pravilima i smernicama u procesima budžetskog sufinansiranja, kojima bi se lokalni mediji dodatno podstakli da se bave temama iz oblasti rada, sa posebnim fokusom na prava zaposlenih.

Vladimir Beočanin (advokat)  je ukazao na zabrinjavajuće pravosudne prakse i  sukcesivnu pojavu grupnih tužbi radnika , takozvanih „masovki“, ističući da preopterećenost sudskih odeljenja i  loš materijalni položaj radnika deluju obeshrabrujuće na one koji koji pokušavaju da sudskim putem zaštite svoja uskraćena prava.

O krahu jednog modela najrečitije govori statistika: dok je u periodu od 2015. do 2023. godine, snažno podstaknut subvencijama, u Srbiji godišnje otvarano u proseku 40.000 radnih mesta, taj broj je u 2024. godini strmoglavo pao na tek nešto više od 8.000. Ovaj drastičan pad jasno signalizira da je era intenzivnog rasta zaposlenosti po starom receptu nepovratno završena.

Stanje u sektoru rada se dramatično pogoršava, što je posledica kumulativnih efekata kraha neoliberalnog ekonomskog koncepta. Enormna koncentracija kapitala u rukama nekolicine dovela je do toga da svet rada više ne predstavlja primarni faktor u stvaranju nove vrednosti, već se na njega gleda kao na trošak koji treba radikalno srezati. Uz to, ubrzani razvoj IT sektora i veštačke inteligencije, uprkos očiglednim benefitima, dodatno smanjuje potrebu za ljudskim kapitalom.

U takvom globalnom i nacionalnom vrtlogu, Kraljevo se ubrzano depopulizuje, stari i osiromašuje. Posebno zabrinjava činjenica da su donosioci odluka u lokalnoj samoupravi u ovoj situaciji samo nemi posmatrači. Očigledno je da lokalna vlast nema ni stručnih kapaciteta, a ni političke volje da otvori najširi društveni dijalog koji bi ponudio alternative kroz set konkretnih lokalnih mera.

Umesto proaktivne politike, suočavamo se sa sumornom prognozom: grad će se uskoro suočiti sa prestankom rada preduzeća čiji su vlasnici ovde došli isključivo tragajući za jeftinom radnom snagom uz državne stimulanse. Da je beznađe već tu, upečatljivo govore podaci o rastućem broju građana koji ubrzano upadaju u stanje socijalne potrebe. O tome svedoče sve duži spiskovi korisnika usluga Centra za socijalni rad, kao i broj onih kojima je jedini siguran dnevni topli obrok onaj u kuhinji Crvenog krsta. Kraljevo, nažalost, postaje grad u kojem radnici, kao najveće žrtve tranzicije, ostaju prepušteni sami sebi u vremenima koja neumoljivo dolaze.

Beleška s povodom: Digitalna fatamorgana i 1,5 miliona tona tišine

Objavljeno: 20.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Povod: Pregled zvanične internet prezentacije Grada Kraljeva u odeljku za strateška dokumenta i zaštitu životne sredine.

Hipoteza: Netransparentnost i zastareli podaci nisu slučajna greška, već kontinuitet politike „guranja pod tepih“ (ili pod deponiju) problema koji direktno ugrožava zdravlje Kraljevčana.

Klik u prazno: Gde nestaju planovi?

Prva stanica na pogrešnoj trasi potrage za Lokalnim planom upravljanja otpadom na sajtu grada Kraljeva

Na zvaničnom sajtu grada, pod stavkom „Lokalni plan upravljanja otpadom“, čitaoca ne čeka dokument, već digitalni „ćorsokak“. Klik vas uporno vraća na početnu stranicu. Vizuelno, sajt nudi lepe ikonice i privid uređenosti; suštinski, nudi mrak.

Ovo nije samo tehnički propust. To je simbolički prikaz upravljanja gradom: Lokalni plan je usvojen još 2012. godine, važnost mu je istekla 2021., a novi, iako navodno naručen pre četiri godine, i dalje je „u magli“. Dok se na sajtu reklamira zaštita životne sredine, u realnosti se oslanjamo na papir star 14 godina koji se ionako nije primenjivao.

Kulagića ada – spomenik neodgovornosti

Detaj sa zvaničnog sajta grada Kraljeva:Vizuelno privlačno – Sadržajno prazno…

Dok digitalni linkovi ne rade, realna deponija „radi“ punim kapacitetom od 1971. godine. Prema konzervativnim procenama, tamo leži preko 1,5 miliona tona neselektiranog otpada.

  • Gde su izveštaji o realizaciji plana koji su morali da se podnose Agenciji za zaštitu životne sredine svake dve godine (shodno članu 33. Odluke iz 2017)?
  • Gde je monitoring gasova i produkata sagorevanja?

Umesto odgovora, imamo narativ o „brodu bez kompasa“ koji KV Novosti godinama dokumentuju, dok donosioci odluka ignorišu činjenicu da deponija više nije samo komunalno, već ozbiljno javnozdravstveno pitanje.

 Pitanja za 70 „čuvara“ grada

Jesmo li zaista,posle poluvekovne „plovidbe „nasukali naš brod na gomili našeg komunalnog otpada?

Ovim putem upućujemo direktna pitanja, ne samo Gradskom veću i JKP „Čistoća“, već svakom od 70 odbornika Skupštine grada Kraljeva ponaosob:

  1. Za odbornike pozicije: Da li vas, dok glasate za razne programe, brine činjenica da strateški dokument za otpad ne postoji u važećoj formi, a da su francuske studije (Seureka/Veolia) i preduzeće „Regioni Kraljevo“ d.o.o. ostali mrtvo slovo na papiru?
  2. Za odbornike opozicije: Da li je kritika upravljanja otpadom dovoljno glasna ili je i vama postala „uobičajena scenografija“?
  3. Za inspekcije i stručne službe: Kako kontrolišete sistem koji počiva na dokumentu čiji je rok trajanja prošao pre pola decenije?
  4. Za građane: Da li smo pristali na to da je „nevidljivost“ plana na sajtu grada isto što i nepostojanje problema u našim plućima i vodi?

Da li je ponavljanje majka razuma?

Narodna mudrost kaže da je ponavljanje majka nauke i razuma. Mi u Kraljevu godinama ponavljamo iste greške, iste netransparentne procese (od „telefonskog“ donošenja odluka do ignorisanja struke) i istu ćutnju o deponiji koja raste.

Ako je ponavljanje zaista majka razuma, onda bismo do sada morali biti najrazumniji grad u Srbiji. Ipak, sudeći po zvaničnom sajtu koji nas vrti u krug, pre će biti da je u Kraljevu ponavljanje samo način da se zaboravi kuda smo krenuli.

Gospodo odbornici, svih vas sedamdeset, „brod“ Kraljeva u oblasti ekologije odavno pušta vodu. Da li ćete ponovo ćutati dok se link ne popravi ili ćete konačno tražiti da vidimo šta piše u planu za naš opstanak?

Belešku sačinio:

Zoran Nikolić,urednik portala KV Novosti on line

Od crnogorskih vrleti do kraljevačke Grdice: Renesansni duh Radoslava Vesnića mlađeg kraj zavičajne vatrice

Objavljeno: 18.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

U prepunoj čitaonici Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“, u petak, 17. aprila 2026. godine, obeležen je dvostruki praznik: imendan grada Kraljeva i Dan Zavičajnog društva Kraljevo. Centralni događaj večeri bilo je predstavljanje publikacije „Kraj vatrice ti pričam“ autora Radoslava Vesnića mlađeg, dela koje je mnogo više od istorijskog zapisa – to je emotivna mapa jedne od najznačajnijih srpskih porodica, čiji su koreni duboko i neraskidivo urasli u kraljevačku zemlju.

Sa promocije publikacije „Kraj vatrice ti pričam“

Kraljevo je grad koji neguje kulturu sećanja, ali retki su trenuci kada se u jednoj večeri oseti tolika koncentracija poštovanja prema tradiciji kao što je to bilo povodom 144. godišnjice od kada je nekadašnji Karanovac poneo svoje kraljevsko ime. U fokusu te večeri bila je figura Radoslava Vesnića mlađeg, čoveka koji u modernom dobu deluje kao renesansna pojava. Ovaj svestrani autor – pedagog koji je poneo titulu nastavnika godine, istraživač arhiva i neustrašivi moreplovac koji je na jedrilici obišao Rt Horn – nosi svoj porodični pedigre kao dragocen, ali i obavezujući teret, uspevajući da ostane autentičan uprkos senci slavnih predaka.

Seoba duga dva veka

O istorijskoj vertikali porodice Vesnić nadahnuto je govorio dr Novak Nedić. On je osvetlio genezu porodice čije poreklo seže do crnogorskih brda, odakle su se preci, preko okoline Sjenice, 1823. godine doselili u Grdicu kod Kraljeva. Taj trenutak pre tačno dva veka označio je početak sudbinske veze Vesnića i Kraljeva.

Radoslav Vesnić mlađi

Nedić je istakao da Radoslav Vesnić mlađi, iako nije rođen u Kraljevu, svojim radom i bićem predstavlja oličenje „odsutnog Kraljevčanina“ koji nikada nije prekinuo nit sa Grdicom. Iz tog grdčkog nukleusa iznikao je i dr Milenko Vesnić, veliki srpski diplomata i „gransenjer“ evropske politike, ali i čitava plejada ličnosti koje su gradile identitet ovog kraja.

Lanac sećanja: Od prabake do unuka

Sam naslov knjige, „Kraj vatrice ti pričam“, krije u sebi najintimniju nit autorovog stvaralaštva. Vesnić mlađi je naslovom odao počast drevnom običaju usmenog predanja. Kako je tokom večeri naglašeno, to su priče koje je autor kao dečak upijao od svog dede Radoslava (nekadašnjeg direktora kraljevačke Gimnazije), a koje je deda, decenijama ranije, slušao od svoje bake. Taj neprekinuti lanac sećanja, gde se istina o precima prenosi sa kolena na koleno, pretvorio je Vesnića mlađeg u čuvara vatre koji ne dozvoljava da zaborav prekrije sudbine onih koji su bili pre nas.

Glasovi koji čuvaju zavičaj

Dragana Tipsarević je u svom govoru podsetila na značaj imendana grada, naglašavajući da Zavičajno društvo Kraljevo prepoznaje Vesnića kao figuru koja svojim delom „otplaćuje dug“ precima na najlepši način. Dramska umetnica Gorica Dinulović je svojim maestralnim kazivanjem odabranih pasaža u čitaonicu unela miris starih grdčkih domova, oživljavajući reči koje su nekada davno izgovarane upravo „kraj vatrice“.

Simboličan gest koji je zaokružio veče-svečano uručenje članske karte Zavičajnog društva Kraljevo

Emotivan povratak kući: Članske karte kao pečat

Vrhunac večeri, koji je izazvao vidne emocije ne samo kod autora već i kod brojne publike koja je ispunila čitaonicu do poslednjeg mesta, bio je sam kraj promocije. Aktuelni predsednik Zavičajnog društva Kraljevo, Goran Pavlović, priredio je simboličan gest koji je zaokružio veče. On je Radoslavu Vesniću mlađem, kao i sinu njegovog brata od strica, svečano uručio članske karte Zavičajnog društva.

Ovaj čin bio je mnogo više od protokola; bio je to emotivni povratak porodice Vesnić u okrilje svog grada. Dok su se dlanovi sklapali u gromoglasnom aplauzu, postalo je jasno da se vatra o kojoj Radoslav piše nije ugasila. Ona nastavlja da tinja u srcima onih koji znaju da se budućnost gradi samo na čvrstim temeljima prošlosti. Vesnić mlađi je te večeri u Kraljevu ponovo bio kod kuće, među svojima, dokazujući da se zavičaj ne bira mestom rođenja, već snagom sećanja i dubinom pripadnosti.

„Obnovljivi izvori energije – šansa za Kraljevo“

Objavljeno: 16.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo je protekla dva dana bilo domaćin Sajma obnovljivih izvora energije, manifestacije koju je organizovao Grad Kraljevo u partnerstvu sa udruženjem „Novi put“, u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“. Program zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske. Sajam je otvoren obraćanjem zamenika gradonačelnika Vladimira Mimovića i predsednika Upravnog odbora „Novog puta“ Jovana Nešovića, a zatim nastavljen nizom prezentacija izlagača koji su predstavili opremu i tehnološka rešenja za efikasno korišćenje lokalnih resursa obnovljive energije. 

Deo tima koji je realizovao Sajam OIE u Kraljevu

Nakon trogodišnje pauze, Sajam je ponovo okupio preduzeća koja se bave energetskom tranzicijom. Učešće je uzelo 12 izlagača, među kojima su bile renomirane firme, što je privuklo veliki broj posetilaca. Posebno je značajno učešće obrazovnih institucija –MTŠ 14. oktobar,ETŠS „Nikola Tesla“,PHŠ „dr.Đorđe Radić“ i Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo – koje su organizovale posetu učenika i studenata. Oni su imali priliku da se upoznaju sa opremom za proizvodnju električne i toplotne energije iz sunca, geotermalnih izvora i biomase. Posetioci su mogli da se informišu o iskustvima građanskog udruživanja u energetske zajednice, kao i o najnovijim tehnologijama i dostupnim subvencijama države i lokalne samouprave za veće korišćenje obnovljivih izvora energije. 

Sa svečanog otvaranja Sajma

Među brojnim posetiocima čiji  utisak o sajmu smo imali prilike da čujemo izdvajamo reči Gorana Pavlovića, predsednika Upravnog odbora Zavičajnog društva Kraljevo:

„Obišli smo Sajam obnovljivih izvora energije jer želimo da kao društveno odgovorno udruženje građana pružimo punu podršku organizatorima. Smatramo da ovakve manifestacije doprinose afirmaciji Kraljeva.“* 

Učenici i studenti iz Kraljeva organizovano došli na Sajam OIE

Na osnovu brojnih mišljenja posetilaca i stručne javnosti koja smo čuli  i zabeleži u predhodna dva dana , upućujemo apel organima lokalne samouprave i javne uprave da odmah po završetku Sajma okupe ključne aktere iz javnog, privrednog i civilnog sektora. Cilj je da se dogovori organizacija Sajma obnovljivih izvora energije u Kraljevu 2027. godine na višem nivou, kako bi se izbegao diskontinuitet i obezbedila trajna afirmacija Kraljeva kao centra energetske tranzicije. 

Sajam zelene energije u Kraljevu: Most ka čistijoj i pravednijoj budućnosti

Objavljeno: 09.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Grad Kraljevo i udruženje Novi put pozivaju građane, privredu i sve zainteresovane aktere na Sajam obnovljivih izvora energije — dvodnevni događaj koji će 15. i 16. aprila u Novoj Hali sportova u Ribnici predstaviti praktična rešenja, dobre prakse i mogućnosti finansiranja za prelazak na zelenu energiju.

Sajam je jedan od ishoda projekta „Zelena energija – mogućnosti i šanse“ koji , u prvi plan, stavlja  zajedničko delovanje javnog, privatnog i civilnog sektora i građana kao ključni preduslov za uspeh procesa zamene fosilnih goriva lokalno dostupnim obnovljivim izvorima energije. Projekat se inače  realizuje u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.

 Dvodnevni sajam će biti otvoren od 11:00 do 15:30 časova i namenjen je svima koji žele da saznaju kako kroz primenu savremenih tehnologija mogu  smanjiti svoje troškove za energiju i neophodne energente, koriste lokalne resurse  i time dati svoj doprinos smanjenju emisije zagađujućih materija odnosno poboljšanju kvaliteta vazduha, Sve ovakve aktivnosti dovode do ubrzanja lokalnog  razvoja i energetske tranzicije kroz korišćenjem  obnovljivih izvora energije.

Sa jednog od predavanja na Sajmu OIE u Kraljevu održanom aprila 2023. godine

Sajam obnovljivih izvora energije u Kraljevu nije samo izložba tehnologija — to je prilika da se uspostave partnerstva, razmene iskustva i dobiju konkretne informacije o finansiranju i procedurama koje omogućavaju bržu i isplativiju tranziciju ka obnovljivim izvorima energije. Hrabriji korak lokalne zajednice u tom pravcu može da „premosti“ višedecenijsko zaostajanje i otvori put ka zdravijem, konkurentnijem i održivijem razvoju.

Na sajmu takođe očekujte i prikazi primera dobre prakse i tehničke prezentacije izlagača, kao i odgovarajuća predavanja vezana za korišćenje različitih tipova obnovljivih izvora energije.

Poestiocima sajma biće dostupni Informativni materijali i brošura o mogućnostima uštede i dostupnim podsticajima države i lokalne samouprave  za instalranje opreme neophodne za korišćenje obnovljivh izvora energije.

Zato organizatori sajma  Grad Kraljevo i udruženje „Novi put“ poručuju građanima: Dođite da zajedno gradimo most ka zelenijoj budućnosti — informišite se, povežite se i uključite u promene koje donose višestruke koristi za sve.