subota, 04. april 2026.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Od kraljevačke Gimnazije do svetskog vrha robotike:Emotivni susret sa delom Miomira Vukobratovića i poruka koja budi ponos

Objavljeno: 03.04.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Galerija Narodnog muzeja u Kraljevu bila je,danas,tesna da primi sve one koji su želeli da odaju počast jednom od najvećih naučnika koje je ova sredina iznedrila. Promocija monografije „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“ bila je mnogo više od obične promocije; bio je to emotivni povratak korenima čoveka koji je postavio temelje savremene humanoidne robotike.

Dok su se u prvim redovima smenjivala lica učenika računarskih odeljenja kraljevačke Gimnazije i studenata Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo, prostorom je dominirala svest o tome da je put do svetske slave profesora Vukobratovića počeo upravo u ovim ulicama, između Ibra i gradskog trga.

Prepuna Galerija Narodnog muzeja u Kraljevu na promociji monografije „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“

Emotivna spona: Kraljevo kao porodična luka

Poseban pečat današnjem događaju dalo je prisustvo ćerke pokojnog profesora, Marine Vukobratović Karan. Njen emotivni istup osvetlio je Miomira ne samo kao naučnika svetskog glasa, već kao čoveka čije je srce uvek kucalo za Kraljevo.

Zahvaljujući činjenici da su obe Marinine bake – i po ocu i po majci – bile rođene Kraljevčanke (njegova majka Roksanda bila je iz poznate kraljevačke porodice Toskić), Marina je veliki deo svoje mladosti i gotovo svaki raspust provodila u gradu na Ibru. Baš kao i njen otac, ona Kraljevo ne smatra samo mestom u biografiji, već „svojim gradom“ – prostorom za koji je vežu najtananije uspomene i duboka pripadnost.

Od violine do „Zero Moment Point“ teorije

Izveštaj o životu Miomira Vukobratovića podseća nas da je on u Kraljevu završio osnovnu školu, čuvenu Gimnaziju, ali i muzičku školu u kojoj je svirao violinu. Upravo je ta svestranost – spoj matematike, prirodnih nauka i umetnosti – formirala njegov vizionarski duh.

Govornici su istakli da je Vukobratovićev doprinos, poput čuvene ZMP (Zero Moment Point) teorije hoda, bez koje današnji humanoidni roboti ne bi mogli da naprave ni korak, potekao iz temelja udarenih upravo u kraljevačkim učionicama. Njegova karijera u Institutu „Mihajlo Pupin“ i članstvo u SANU i brojnim svetskim akademijama, zapravo su kruna obrazovanja započetog u „maloj sredini“.

Poruka mladima: Mala sredina nije hendikep, već odskočna daska

Najsnažnija poruka današnjeg skupa bila je upućena mladim gimnazijalcima. Kroz primer dr Vukobratovića, oni su danas mogli da vide da odrastanje u unutrašnjosti Srbije nije nikakav hendikep, već prednost koja daje snagu i autentičnost.

„Primer Miomira Vukobratovića, ali i mnogih drugih kraljevačkih đaka koji su danas vodeća imena u svetskoj nauci i struci, dokaz je da se ovde stiče vrhunsko, temeljno obrazovanje. Neka vam on bude putokaz i izvor samopouzdanja – granice ne postoje ako su temelji znanja čvrsti, a ljubav prema svom gradu iskrena,“ čulo se tokom promocije.

Monografija „Miomir Vukobratović: Pionir robotike“ ostaje kao trajno svedočanstvo o vizionaru koji je iz Kraljeva krenuo da osvaja svet, ostavljajući za sobom tragove koji i danas usmeravaju budućnost tehnologije.

IN MEMORIAM: Borislav Borko Gvozdenović (1937–2026)

Objavljeno: 18.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

„Zavičaj mi je sve. Niko ne može da mi ga uzme. Niko. I ljudi iz zavičaja su moji.„

U ponedeljak, 16. marta 2026. godine, u Beogradu je u 89. godini preminuo Borislav Borko Gvozdenović, doajen srpskog novinarstva. Iako je tokom svoje bogate karijere izveštavao iz Grčke, Turske i drugih delova sveta, ostaće upamćen kao najpoznatiji dopisnik „Politike“ iz Moskve i Pekinga.

Mnoge od zemalja u kojima je boravio opisao je u publicističkim delima poput knjiga „Rusija, zemlja iznad zemlje“ (2002) i „Trag do Istanbula“ (2003), dok je pet njegovih putopisa uvršteno u antologiju „Srbi o Rusiji i Rusima“.

Vernost „Politikinoj“ školi

Borkov rad karakterisala je nepokolebljiva odanost „Politikinoj“ školi novinarstva. Često je isticao da je redakcija bila njegova druga porodica, što je i razumljivo ako se zna da je u „Politiku“ primljen još 1. decembra 1960. godine. Tokom radnog veka dužeg od četiri decenije, prošao je put od saradnika u Beogradskoj hronici do urednika spoljnopolitičke rubrike.

Za svoj doprinos kulturi i novinarstvu ovenčan je brojnim priznanjima, uključujući „Vukovu nagradu“ (2015), nagradu za životno delo, kao i priznanja akademije „Ivo Andrić“ i fonda „Dragojlo Dudić“. Bio je istaknuti član Udruženja novinara i Udruženja književnika Srbije.

2016-Sa otvaranja Spomen ploče Mire Trailović

Srce u Sirči, misija u Kraljevu

Uprkos svetskoj slavi, Borko nikada nije zaboravio svoju rodnu Sirču i Kraljevo. Bio je jedan od inicijatora osnivanja Zavičajnog društva Kraljevo 1990. godine, kome je ostao privržen do poslednjeg daha.

Sa zavičajcima i u doba korone

Iz tog dubokog poštovanja prema zavičaju i njegovim velikanima proistekla je i inicijativa da se Miri Trailović, u njenom rodnom gradu, podigne spomen-ploča u foajeu Kraljevačkog pozorišta 2016. godine. Ovu ideju su, na Borkov podsticaj, uspešno realizovali Kraljevčani okupljeni u beogradskoj podružnici Zavičajnog društva, a naročito Momčilo Moma Antonović i Ljubomir Ljubo Lazarević.

Borko Gvozdenović i Zoran Nikolić

Imao sam čast i zadovoljstvo da Borka lično upoznam i da se sa njim družim, uprkos generacijskoj razlici. Kroz to druženje svedočio sam njegovoj neiscrpnoj energiji da podstiče druge — od Ljubiše Bate Đidića, koji je školi u Popovićima darovao vrednu zbirku knjiga i slika, do Ljuba Lazarevića, koga je ohrabrio da napiše svoj prozni prvenac „Šaputanje vremena“.

Uvodničari na promociji knjige „Šaputanje vremena“ u Popovićima :Milun Simović,Borko Gvozdenović,Tomislav simović i Verko Stefanović(s leva na desno)

San o letu iznad zavičaja

Njegova ljubav prema rodnom kraju najbolje je opisana u priči koju je podelio 2010. godine u kraljevačkoj biblioteci na promociji  svoje knjige „Prijepoljska knjiga besmrtnika”. Dok je radio u Pekingu, sanjao je kako kao pilot poleće sa aerodroma u Sirči, preleće preko Drljevskog brda, Adrana, Stolova i Goča, uživajući u lepoti zavičaja iz vazduha: : „Dole: levo, na Grdičkoj kosi, rezervoar za vodu. Sa desne strane sirčanska škola. Na Drljevskom brdu ostaci kuća Gvozdenovića, pa Karovića i Jevtovića… Mnogo se saselilo. I odselilo. Letim preko Popovića, preko Adrana: tamo u daljini Stolovi. Pravim levi zaokret, te preko Goča, niz Moravu, do ispod Trstenika. Opet levi zaokret iznad Godačice, Vitanovca, Pečenoga. Prelećem Borču. Još malo na zapad, pa nalevo i pravo na sletanje. Uživao sam gledajući dole. Lepota! Ugasio sam motor, izašao na krilo, uhvatio za ruku mehaničara i dotakao zemlju“

Kada ga je supruga Vera prenula iz tog sna, Borko je zapisao: „Zavičaj mi je sve. Niko ne može da mi ga uzme. Niko. I ljudi iz zavičaja su moji. To je moj svet“.

Ponos našeg kraja : sl leva na desno dr Dušan Dule Ristić,Ljubomir ljubo Lazarević,Borislav Borko Gvozdenović i Tomislav Tomo Simović

Odlazak Borka Gvozdenovića je veliki gubitak kako za srpsko novinarstvo , ali on ostaje trajno utkan u istoriju Kraljeva i Sirče. Njegova poslednja poruka svima nama ostaje jednostavna: „Čitajte, ljudi! Stalno i što više. Bolje će vam biti“.

Ispraćaj za kremaciju biće u petak, 20. marta, u 12.45 časova na Novom groblju u Beogradu.

Neka mu je večna slava i hvala.

Zoran Nikolić

Preminuo Dragan Vukićević – još jedan mag pera koji je obeležio kraljevačko novinarstvo

Objavljeno: 17.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

U Kraljevu je danas, u 68. godini, preminuo Dragan Vukićević, dugogodišnji novinar i urednik lista „Ibarske novosti“, još jedan od onih koji su svojim tekstovima, kolumnama i „crticama” uspeli da obeleže celu jednu epohu kraljevačkog novinarstva.

Vukićević je godinama bio jedna od prepoznatljivih novinarskih figura u Kraljevu, a posebno je ostao upamćen kao urednik lista u periodu kada su „Ibarske novosti“ devedesetih godina imale veliki tiraž i značajan uticaj u lokalnoj javnosti. U tom periodu list je bio nezaobilazno štivo na trafikama, a Draganov urednički pečat ostao je upamćen među generacijama čitalaca.

Široj čitalačkoj publici bio je poznat po svojoj rubrici „Dežurni stubac“, u kojoj je na duhovit, pronicljiv i hrabar način komentarisao društvene pojave i svakodnevni život grada. Tekstovi iz te rubrike kasnije su objavljeni i u dve njegove istoimene knjige.

Njegove kolumne ostale su svedočanstvo jednog vremena, a ti tekstovi i danas deluju aktuelno zbog načina na koji je Dragan umeo da spoji ironiju, kritiku i životnu mudrost. U svojim kolumnama Vukićević je na duhovit, pronicljiv i često hrabar način komentarisao svakodnevicu i društvene pojave, ostavljajući tekstove koji su istovremeno bili slika vremena i oštar pogled na stvarnost. Bio je mag pera, čovek koji je umeo sa rečima, ali je uprkos tome uvek ostajao nepokolebljiv i svoj.

Pored novinarskog rada, Vukićević je bio i učesnik događaja koji su obeležili burne devedesete godine. Po sećanjima njegovih prijatelja i saradnika, služio je u jednoj od kraljevačkih jedinica koje su krajem osamdesetih i tokom devedesetih često bile angažovane na Kosovu, a tokom NATO bombardovanja bio je raspoređen na području Košara.

Ostaće upamćeno da je, pored rada u „Ibarskim novostima“, pokrenuo i list „Kraljevski glasnik“, a kao izdavač objavio je knjigu „Staro Kraljevo“, posvećenu sećanju na starijeg kolegu i doajena kraljevačkog novinarstva Dragoljuba Obradovića Kondisa.

Nakon što je napustio aktivno novinarstvo, Vukićević je radio kao prosvetni radnik, predajući srpski jezik i književnost. Studije je završio na Filološkom fakultetu u Skoplju, a ljubav prema jeziku i pisanoj reči ostala je njegov trajni poziv.

Dragan Vukićević ostavio je dubok i neizbrisiv trag u kraljevačkom novinarstvu, a njegov odlazak znači da se, nažalost, prerano pridružio „nebeskoj redakciji“ nekadašnjih „Ibarskih novosti“.

Neka je našem dragom kolegi večna slava i hvala. Za uspomenu ostavio je za sobom ostavio tekstove i knjige zbog kojih će živeti u sećanjima generacija čitalaca koje su rasle uz njegove reči.

Dragan Vukićević biće sahranjen u sredu 18. marta ,u 12 časova, na Starom groblju u Kraljevu..

16.03.2026  Krug Portal

Decenija borbe za istinu: Portal „Krug“ obeležio deset godina rada u Kraljevu

Objavljeno: 12.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

U krugu kolega, saradnika i veterana kraljevačkog novinarstva, sinoć je u Kraljevu obeležen značajan jubilej – deset godina postojanja i rada Portala Krug. Ova godišnjica nije bila samo proslava opstanka jednog lokalnog medija, već i podsećanje na važnost očuvanja novinarske etike u vremenima koja su za profesionalno informisanje u Srbiji možda i najteža do sada.

Svečanost je okupila sadašnje i bivše kolege, među kojima su posebno mesto zauzela tri nekadašnja direktora legendarnih „Ibarskih novosti“. Upravo je ovaj list, u vreme kada je Marina Miljković Dabić počinjala svoju karijeru, bio rasadnik kadrova i medijski stub koji je svojim uticajem uveliko prevazilazio granice Kraljeva.

Povratak korenima profesije

Prisustvo novinarskih doajena bila je prilika da Marina Miljković Dabić, osnivačica i urednica portala, podseti na temeljne vrednosti zanata. U svom obraćanju istakla je da se profesionalni i etički kodeksi uče na samom početku karijere, u dobrim redakcijama, te da su oni jedini siguran kompas u digitalnom dobu.

„Kada jedno registrovano javno glasilo, koje insistira na dvosmernoj komunikaciji sa građanima, opstane čitavu deceniju, to je uspeh sam po sebi“, čulo se na skupu.

Danas Portal Krug predstavlja relevantnu digitalnu zajednicu sa impresivnim brojkama: preko 25.000 pratilaca na Facebook-u, 9.000 na Instagramu, 4.000 na TikTok-u i skoro 10.000 pretplatnika na YouTube kanalu.

Težak položaj lokalnih medija

Uspeh „Kruga“ dobija na težini kada se sagleda šira slika. Lokalni mediji u Srbiji nalaze se u izuzetno nepovoljnom položaju, što potvrđuju i istraživanja ANEM-a za 2025. godinu, prema kojima su novinari stanje u struci ocenili poražavajućom prosečnom ocenom 2,23.

Hronični nedostatak finansijske nezavisnosti, niske plate (često i do 20% niže od 50.000 dinara) i selektivno projektno sufinansiranje koje nagrađuje lojalnost umesto javnog interesa, doveli su do toga da nezavisno novinarstvo u manjim sredinama postane čin hrabrosti. Trend koncentracije vlasništva, pojava „fantomskih“ portala i pritisci centara moći dodatno ugrožavaju pravo građana na objektivno informisanje. U takvom okruženju, Portal Krug je tokom protekle decenije ostao okvir koji štiti istinu i verodostojnost.

Ko stoji iza „Kruga“?

Iako novinari retko vole da budu tema vesti, jubilej je bio prilika da se osvetli rad Marine Miljković Dabić. Sa skoro 35 godina iskustva u televiziji, radiju, štampanim i digitalnim medijima, Marina je prošla put od dugogodišnje dopisnice agencije FoNet i lista „Sloboda“ (SAD), do urednice informativnog programa TV Kraljevo.

Kao sertifikovani IREX trener za medijsku pismenost i predavač na radionicama DW Akademije i Lokal presa, svoj fokus je usmerila na obuku mladih novinara i istraživačko novinarstvo. Njen rad je višestruko nagrađivan, uključujući priznanja na festivalima Interfer (2004. i 2020. godine) i URTS (2007. godine).

Deset godina Portala Krug dokaz je da, uprkos „nemirnom moru“ informacija i političkim pritiscima, profesionalizam i direktna veza sa publikom ostaju jedini održiv model za medije koji služe javnom interesu.

Kraljevo na rubu ekološkog ponora: Pedeset pet godina nemara staje u jedan račun za smeće

Objavljeno: 11.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

Predstojeća dvadeseta sednica Skupštine grada Kraljeva, zakazana za 16. mart 2026. godine, nije samo puka rutina. Hoće li ona biti nastavak i ogledalo višedecenijskog institucionalnog neuspeha i političkog oportunizma koji su grad doveli na sam rub ekološke neodrživosti?

Dok će se  pod tačkom 16. dnevnog reda raspravljati o novim cenama usluga JKP „Čistoća“, u senci cifara ostaje činjenica da Kraljevo već 55 godina deponuje otpad na nesanitarnu deponiju Kulagića ada, udaljenu manje od 2.000 metara od strogog centra grada. Taj lokalitet je u strateškim dokumentima grada označen kao prioritet za sanaciju zbog visokog rizika, dok se sredstva iz lokalnog Fonda za zaštitu životne sredine troše delimično i ne uvek na mere koje direktno smanjuju zdravstveni rizik za građane. Tako su,recimo ,sredstva ovog Fonda plаnirana za 2025. godinu  u iznosu   48.000.000,00 dinara iskorišćena  samo 85,57%.

Požar na deponiji;maj 2025

Kulagića ada: Tempirana bomba u srcu grada

Javno dostupna dokumentacija Gradske uprave ne ostavlja prostor za sumnju: deponija je primarna pretnja javnom zdravlju. Korišćenje lokaliteta duže od pola veka bez sanitarnih barijera, sistema za odvođenje procednih voda i degasifikaciju, pretvorilo je ovaj prostor u ekološku bombu.

  • Visoki rizik: Prema Planu razvoja grada (2024–2030), deponija je klasifikovana u klasu K4, što označava visok rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
  • Hronični požari: Zbog nedostatka  kompaktora za sabijanje otpada, koji treba da svojim teški valjcima sa zubima/blokovima za drobljenje da  drobi i sabija otpad, česti požari oslobađaju toksični dim bogat dioksinima i furanima, koji direktno ugrožava građane u urbanom jezgru.
  • Zastarela mehanizacija: Prosečna starost mehanizacije na deponiji dostigla je kritičnih 25 godina.

JKP „Čistoća“: Između „sigurne kuće“ i finansijskog kolapsa

Analiza poslovanja JKP „Čistoća“ otkriva matricu upravljanja koja favorizuje partijsko zapošljavanje na uštrb modernizacije.

  • Budžet na plate: Preko 67% ukupnih rashoda preduzeća troši se na zarade i radnu snagu, ostavljajući minimalan prostor za investicije.
  • Neispunjena obećanja: U periodu 2023–2025. godine, realizacija planiranih investicija bila je i do 86% manja od predviđene. Planovi za modernizaciju služili su samo kao „spisak lepih želja“ za skupštinsku govornicu, dok je novac trošen na tekuću likvidnost.
  • Prividni uspeh: Iako je u 2025. zabeležen rast dobiti (EBITDA), on nije rezultat veće efikasnosti, već isključivo bolje naplate i rasta cena koje plaćaju građani.

Politika cena: Socijalni mir kao prečica do katastrofe

Za sednicu 16. marta predloženo je povećanje cena od 20% za domaćinstva. Iako strukovno udruženje KOMDEL preporučuje rast od 26% radi minimuma održivosti, lokalna vlast se odlučila za manji procenat iz čisto političkih razloga – kako bi poskupljenje bilo „podnošljivije“ za rejting.

Međutim, niska cena donosi samo prividnu uštedu. Građani Kraljeva zapravo plaćaju punu cenu kroz narušeno zdravlje i buduće milionske troškove sanacije životne sredine. Uz poražavajući nivo primarne selekcije otpada od svega 4%, jasno je da sistem ne funkcioniše.

Činjenica: Vlast često krivi „nisku kulturu življenja“ građana, dok istovremeno Izveštaj Fonda za zaštitu životne sredine za 2025. pokazuje da stavka za nabavku kanti i kontejnera za separaciju otpada nije realizovana.

Put ka rešenju: Konsenzus umesto kozmetike

Problem Kulagića ade i upravljanja otpadom prevazišao je pojedinične kapacitete bilo koje političke partije,udruženja građana i JKP „Čistoća“. Ovo više nije samo zdravstveno,ekološko, već i pravno pitanje, jer Kraljevo direktno krši standarde Poglavlja 27 u pregovorima sa EU.

 Vreme za palijativna i kozmetička rešenja je isteklo. Ne postoji „čarobnjak“ iz visoke politike koji će rešiti ovaj problem umesto nas.Kraljevo više ne može da trpi kozmetičke popravke i političke odlaganja. Potrebna je kombinacija finansijske transparentnosti, tehničke modernizacije i društvenog konsenzusa kako bi se definisali jasni koraci ka zatvaranju deponije i uspostavljanju održivog komunalnog reda. Grad mora da pokaže da će svaki dinar namenjen zaštiti životne sredine biti iskorišćen za konkretne mere koje smanjuju rizik i štite zdravlje građana. Ako se to ne desi, Kulagića ada će ostati simbol neodgovornosti — a račun za to platiće svi stanovnici grada.

Dva aviona puna naših građana upravo poletela iz Rijada ka Beogradu

Objavljeno: 09.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

Iz Rijada su ka beogradu upravo poletela  dva aviona Air Serbia s nasim ljudima koji su nocas stigli autobusima iz Kuvajta, Bahreina i  Katara, a pridruzili su im se ljudi iz Rijada. Sve u svemu, oko 330 ljudi sada lete ka Beogradu.

Veliki deo posla oko organizacije ovih letova uradila je naša abasada u Kraljevini Saudijska Arabija sa sedištem u Rijadu.Na čelu tog tima nalazi se naš kraljevčanin Dragan Bisenić koji dužnost  ambasadora u  Kraljevini Saudijska Arabija obavlja od 2023.godine

Dragan Bisenić  ,živi i radi u Beogradu ali često i rado boravi u svojim rodnim Samailima. Od 2011 – 2018. bio je ambasador Srbije u Kairu, odakle je, pored Egipta, pokrivao Palestinu, Oman, Sudan i UAE .2023.godine postavljen je za ambasadora u  Kraljevini Saudijska Arabija sa sedištem u Rijadu.

Ukrcavanje na aerodromu u Rijadu na let za Beograd

Bisenić je ,kao novinar radio je u listovima „Borba“ i „Naša borba“, a sarađivao je i sarađuje  sa brojnim listovima, časopisima i televizijama u zemlji i inostranstvu. Izveštavao je sa svih važnijih zbivanja u zemlji od 1986 – 2000, od partijskih plenuma, do događaja na Kosovu, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Hrvatskoj i Sloveniji.

Bio je dopisnik iz Berlina, Saveta Evrope i pratio rad Haškog tribunala za Jugoslaviju. Bio je urednik i glavni urednik više magazina i stručnih časopisa, „Međunarodne politike“, „CorD“ i „Ekonomist“. Intervjuisao je brojne vodeće političke i diplomatske ličnosti iz zemlje i inostranstva.

Dragan Bisneić na Tribini u kraljevačkoj biblioteci oktobra 2022

Posebno se bavio međunarodnim aspektima jugoslovenske krize i hladnoratovskim odnosima, pitanjima evropske bezbednosti i NATO. Autor je više dokumentarnih TV emisija. Autor je više knjiga i preveo je više desetina knjiga na srpski jezik. Govori engleski, ruski i nemački jezik.

Kraljevo se oprostilo od pesnika i novinara Ivana Rajovića

Objavljeno: 04.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

 „Ivan Rajović bio je čovek kojeg ste morali da razumete da biste voleli njegovu dušu. Ona je bila čista, ali je on to voleo da sakrije – iza ironije, grubosti, ponekad i distance. Nije tražio sažaljenje. Tražio je smisao.Mnogi Ivana Rajovića nisu razumeli. Oni koji jesu znali su da iza tvrdog glasa i nesklonosti kompromisu stoje ta čista duša i doslednost koja su ga skupo koštale, ali nikada nisu bile na prodaju.“

Ove reči novinarke  Marine Miljković Dabić izgovorene na današnjoj komemoraciji upriličenoj povodom smrti Ivana Rajović pesnika, novinara, urednika i jednog od najupečatljivijih kulturnih glasova ovoga grada najsažetije iskazuju suštinu njegove ličnosti.

Govoreći o njegovom stvaralaštvu Marina  je ,između ostalog kazala: „Ivan je autor koji je u književnosti i javnom životu Kraljeva ostavio dubok trag. Pisao je poeziju, prozu, knjige za decu i dokumentarističke zapise, bio novinar i urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo.

Njegove pesme prevođene su na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade „Stražilovo“ za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, kao i Oktobarske i Novembarske nagrade grada Kraljeva. Kao jedini pesnik iz Srbije bio je zastupljen u međunarodnoj zbirci Mostovi prijateljstva, objavljenoj pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Njegova prva zbirka, Psi će vladati svetom (1982), najavila je autora koji ne traži saglasnost već istinu. U knjigama Pakt, Muzej voštanih figura, Velika predstava i Bioskop u provinciji Rajović je gradio svet malih gradova, provincijske teskobe i unutrašnjih pobuna. Njegova poezija bila je ogoljena, bez ukrasa, često ironična, ali u suštini duboko moralna.

Kasnije zbirke – Šapat sa ivice sveta, Sludnji dan Kraljeva, Iza brane pesme – svedoče o autoru koji se vraća sopstvenom gradu, ne da bi ga mitologizovao, već da bi ga suočio sa stvarnošću. Pisao je i za decu, u knjigama Strašljivi lisac i Vitez slinavog nosa, pokazujući nežniju, razigranu stranu svog talenta, a oni koji su ga pažljivo slušali znali su da je u njemu postojala čista, gotovo dečačka potreba za pravdom i dostojanstvom.

Pre Marine Miljkovć Dabić na današnjoj komemoraciji održanoj u Sali Skupštine grada Kraljeva govorio je Rade Velizarov Erac,pisac istakavši da,“ma koliko to danas zvučalo pretenciozno,dolazi vreme u komeće se Kraljevo prepoznavati i po Ivanu Rajoviću“.

Od Rajovića se, na kraju komemoracije, oprostio i njegov mlađi drug  Ivan Damjanović, istakavši da ,njemu lično ,ali mnogim drugim pripadnicima njegove generacije, Ivanova hrabrost i buntovništvo ostaju uzor u borbi za pravednije društvo zasnovano na načelima vladavine prava i veće socijalne pravde.

Sahrana Ivana Rajovića obavljena je danas,u 12 časova, na Novom groblju u krugu porodice i prijatelja.

Preminuo Ivan Rajović – pesnik, novinar i „čovek koji je 100 dana stajao i govorio na Trgu kod Milutina”

Objavljeno: 02.03.2026. | autor: KV Novosti -on line

Kraljevo je juče izgubilo Ivana Rajovića (rođen u Ušću, 14. septembra 1956. – preminuo 1. marta 2026), pesnika, novinara, urednika i jednog od najupečatljivijih kulturnih glasova ovog grada.

Bio je pesnik snažne slike i nemirnog duha, autor koji je u književnosti i javnom životu Kraljeva ostavio dubok trag. Pisao je poeziju, prozu, knjige za decu i dokumentarističke zapise, bio novinar i urednik „Ibarskih novosti“ i RTV Kraljevo.

Njegove pesme prevođene su na beloruski, nemački, engleski, kineski i slovenački jezik. Dobitnik je nagrade „Stražilovo“ za najbolju pesničku knjigu 1990. godine, kao i Oktobarske i Novembarske nagrade grada Kraljeva. Kao jedini pesnik iz Srbije bio je zastupljen u međunarodnoj zbirci Mostovi prijateljstva, objavljenoj pod pokroviteljstvom Evropske unije.

Njegova prva zbirka, Psi će vladati svetom (1982), najavila je autora koji ne traži saglasnost već istinu. U knjigama Pakt, Muzej voštanih figura, Velika predstava i Bioskop u provinciji Rajović je gradio svet malih gradova, provincijske teskobe i unutrašnjih pobuna. Njegova poezija bila je ogoljena, bez ukrasa, često ironična, ali u suštini duboko moralna.

Kasnije zbirke – Šapat sa ivice sveta, Sludnji dan Kraljeva, Iza brane pesme – svedoče o autoru koji se vraća sopstvenom gradu, ne da bi ga mitologizovao, već da bi ga suočio sa stvarnošću. Pisao je i za decu, u knjigama Strašljivi lisac i Vitez slinavog nosa, pokazujući nežniju, razigranu stranu svog talenta, a oni koji su ga pažljivo slušali znali su da je u njemu postojala čista, gotovo dečačka potreba za pravdom i dostojanstvom.

Roman Uzgajalište klonova potvrdio je njegovu trajnu opsesiju pitanjima identiteta, slobode i manipulacije.

Kao novinar i urednik RTV Kraljevo i „Ibarskih novosti“, ostavio je hiljade tekstova. Bio je deo generacije koja je verovala da reč ima težinu i da novinarstvo nije zanat, već pozicija odgovornosti.

Rajović nije bio samo književnik. Bio je jedan od ljudi koji su nosili kulturne i društvene promene u Kraljevu. Devedesetih i kasnije, u trenucima kada je bilo lakše ćutati, on je birao da govori. Bio je među pokretačima kulturnog uzdizanja grada, ali i jedno od zaštitnih lica Koalicije Zajedno i građanskih okupljanja i protesta 1997. godine. Sto dana je svake večeri stajao na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu, po kiši i hladnoći, noseći reč kao jedino oružje.

Njegov lični život bio je obeležen teškim godinama: ostao je bez posla nakon privatizacije „Ibarskih novosti“ i godinama sa porodicom živeo bez osnovnih uslova za život, ali ni tada nije odustajao od pisanja ni od javne reči. U tome je bila njegova doslednost.

Ivan Rajović bio je čovek kojeg ste morali da razumete da biste voleli njegovu dušu. Ona je bila čista, ali je on to voleo da sakrije – iza ironije, grubosti, ponekad i distance. Nije tražio sažaljenje. Tražio je smisao.

Njegovo delo ostaće kao zapis jednog vremena i kao podsetnik da promena počinje onda kada neko odbije da ćuti.

Fotografija preuzeta sa FB naloga Verice.A.

„Ja uvek pišem ono što mislim i nikada nisam imao razloga, niti imam, da se bilo kome dopadnem ili da laskam. Znaš ti to dobro. Tužno bi bilo da ja nekim slučajem „odem”, pu, daleko bilo, a da ne popijemo to piće, jer vremena su takva da svaka takva svečanost može biti poslednja, a ne bih voleo da te posle grize savest zbog jedne tako banalne stvari koja može da bude i prava svečanost. Jer, popiti piće sa nekim ko ti je drag i koga poštuješ, postalo je nešto što samo retki srećnici mogu sebi da priušte, a meni je čast što spadam u jednog od takvih, a i ti takođe…”, napisao mi je u jednoj od poslednjih prepiski koje smo imali.

Ne želim da se izvinjavam što je ovaj oproštaj, možda, previše ličan. Neke ljude ne možete ispratiti samo faktima, bibliografijom i nagradama. Neke ljude morate ispratiti srcem.

Mnogi Ivana Rajovića nisu razumeli. Oni koji jesu znali su da iza tvrdog glasa i nesklonosti kompromisu stoje ta čista duša i doslednost koja su ga skupo koštale, ali nikada nisu bile na prodaju.

A one su, zar ne, jedino što na kraju ostaje. Putuj, Ivane i neka su Ti čisti bar nebeski putevi kad zemaljski nisu bili. Redakcija portala Krug izražava najdublje saučešće Ivanovoj porodici.

Komemoracija povodom smtri Ivana Rajovića zakazana je za sredu 4.marta 2026.godine u 10 časova u svečanoj sali Skupštine grada a sahrana će se obaviti istog dana u 12 časova na Novom groblju u Kraljevu.

Marina Miljković Dabić,urednica Portala Krug

U Kraljevu je danas održan skup podrške pritvorenim veteranima 63.padobranske brigade

Objavljeno: 28.02.2026. | autor: KV Novosti -on line

Danas,u prepodnevnim satima,  u Kraljevu su se okupili pripadnici više udruženja vojnih veterana koji su organizovali skup podrške dvojici uhapšenih veterana kojima je određen pritvor od 30 dana zbog sumnje da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja.

U utorak je,podsetimo se,Viši sud u Kraljevu odredio pritvor do 30 dana D. R. (51) i M. R. (43) iz tog grada, zbog sumnje da su izvršili krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.

Protest je otpočeo okupljanjem ispred Hrama Svetog Save u Kraljevu odakle su krenuli u protestnu šetnju do zgrade  Policijske uprave u ulici Vojvode Putnika , u kojoj  se nalazi i Okružni zatvor ,da upute podršku dvojici uhapšenih, a pridružio im se i deo građana Kraljeva.

Govornici na protestu u Kraljevu

Posle intoniranja himne, održano je 16 minuta tišine za nastradale pod nadstrešnicom u Novom Sadu, 1. novembra 2024 a potom su im se sa improvizovane bine ispred Policijske uprave obratili: Vladimir Beočanin,advokat ulapšenih veterana,profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjen Radonjić,akademik,profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu Radovan Sajičić i advokat Božidar Prelević iz Beograda.

Poruka okupljenih sa skupa je da to nije samo odbrana časti dvojice uhapšenih već i skup za istinu i odbranu časti svih koji su stali u odbranu svoje zemlje.

Zelena energija kao razvojna šansa kraljevačkih sela

Objavljeno: 27.02.2026. | autor: KV Novosti -on line

Održan uvodni sastanak projekta za jačanje kapaciteta ruralnih sredina

Juče je, u Kraljevu,održan Uvodni sastanak projekta „Podizanje kapaciteta ruralnih sredina za veće korišćenje zelene energije“, koji sprovodi Kraljevački razvojni centar uz finansijsku podršku Evropske unije, u okviru programa Akademije „Od polja do stola (Farm to Fork Academy)“.

Sastanku je prisustvovalo 16 predstavnika različitih sektorskih javnosti grada Kraljeva – lokalne samouprave i javne uprave, privrede, poljoprivrednih gazdinstava, medija, kao i organizacija civilnog društva. Time je već na početku potvrđeno da tema zelene energije prevazilazi pojedinačne interese i postaje zajedničko razvojno pitanje ruralnih sredina.

Sa Uvodnog sastanka održanog u restoranu „Pod obalom“

Zašto je tema važna upravo sada?

Kako je istaknuto tokom prezentacije projekta, globalni izazovi poput klimatskih promena i potrebe za smanjenjem emisije gasova sa efektom staklene bašte zahtevaju konkretne odgovore i na lokalnom nivou .Ruralna područja grada Kraljeva, sa oko 50.000 stanovnika, raspolažu značajnim, ali nedovoljno iskorišćenim potencijalima u energiji sunca, biomasi i drugim obnovljivim izvorima energije .

Prelazak na „zelenu energiju“ ne znači samo doprinos zaštiti životne sredine, već i smanjenje troškova domaćinstava i povećanje konkurentnosti lokalne privrede.

Posebno je naglašeno da projekat ima direktnu vezu sa prioritetima iz Plana razvoja grada Kraljeva za period 2024–2030, pre svega u oblastima ekonomskog i ruralnog razvoja, zaštite životne sredine i ravnomernog infrastrukturnog razvoja .

Od ideje do konkretnih predloga javnih politika

Opšti cilj projekta je dekarbonizacija lokalnih zajednica kroz veću upotrebu obnovljivih izvora energije dok je specifični cilj povećanje znanja građana i privrednika o konkretnim mogućnostima i dostupnim resursima „zelene energije“ .

Tokom sastanka predstavljena je i „mapa puta“ projektnih aktivnosti koja obuhvata:

 -izradu i distribuciju informativne brošure sa primerima dobre prakse i izvorima finansiranja ;

-organizaciju javnih debata u ruralnim sredinama;

-održavanje okruglog stola „Zajedničkim delovanjem do bolje energije“ radi definisanja preporuka za unapređenje lokalnih javnih politika ;

Konačni ishod projekta biće izrada kvalitetnih predloga za izmene i unapređenje određenih dokumenata javnih politika, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou. Njihova primena trebalo bi da omogući akterima privrednih delatnosti u ruralnim sredinama na teritoriji grada Kraljeva – poljoprivrednim gazdinstvima, domaćinstvima koja pružaju usluge seoskog (etno) turizma, drvoprerađivačima i drugima – lakše korišćenje lokalno dostupnih izvora energije, uz bolje organizovanu podršku lokalne samouprave, države i međunarodnih finansijskih mehanizama, uključujući IPARD fondove.

Boljim infromisanjem stanovnika ruralnih delova Kraljeva do većeg interesovanja za korišćenje finansijskih mehanizama, uključujući IPARD fondove prilikom uvođenja „zelene energije“ u seoska gazdinstva

Visok nivo saglasnosti i spremnost na saradnju

Ključni utisak sa Uvodnog sastanka jeste visok nivo saglasnosti prisutnih predstavnika različitih sektorskih javnosti da je energetska tranzicija ruralnih sredina razvojna šansa koju ne treba propustiti.

U otvorenoj diskusiji učesnici su izrazili spremnost da se aktivno uključe u planirane projektne aktivnosti – od učešća u debatama i okruglim stolovima, do doprinosa u oblikovanju konkretnih predloga za unapređenje javnih politika.

Posebno je naglašeno da uspeh projekta zavisi od partnerskog odnosa između javnog sektora, privrede i civilnog društva, kao i od informisanosti samih građana u seoskim sredinama.

Šta to znači za stanovnike sela?

Za domaćinstva i poljoprivrednike to znači mogućnost smanjenja računa za energiju, veću energetsku nezavisnost i potencijal za dodatne prihode.

Za pružaoce usluga seoskog turizma – konkurentniju ponudu i usklađenost sa savremenim ekološkim standardima.

Za čitavu lokalnu zajednicu – čistiji vazduh, održiviji razvoj i bolji kvalitet života.

Organizatori su najavili da će naredne aktivnosti projekta biti pravovremeno predstavljene javnosti i pozvali sve zainteresovane građane, posebno iz ruralnih delova grada Kraljeva, da se uključe u predstojeće debate i konsultacije.

Zelena energija, poručeno je sa sastanka, nije više samo tema budućnosti – već konkretna razvojna prilika kraljevačkih sela danas.