Objavljeno: 15.12.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Danas je Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo, u saradnji sa KUD „Abrašević“, organizovalo takmičenje u vatrogasnom kvizu znanja. Na događaj su pozvani predstavnici svih osnovnih škola sa teritorije opštine Kraljevo, a okupilo se preko stotinu učenika i njihovih mentora.
Kviz je osmišljen da mladima pruži priliku da provere i prošire svoje znanje iz oblasti zaštite od požara i ekologije. Učesnici su kroz pitanja i praktične primere učili kako požari nastaju, kako se pravilno gase i koje mere prevencije mogu da se primene u svakodnevnom životu, na radnom mestu ili u prirodi.
Zašto je ovo važno?
Blagovremena edukacija dece i mladih o opasnostima požara i načinima reagovanja ključna je za stvaranje bezbednijeg društva. Znanje stečeno u školskim danima ne ostaje samo teorija – ono se prenosi u porodicu, zajednicu i buduće radno okruženje. Na taj način mladi postaju nosioci kulture bezbednosti i odgovornog odnosa prema prirodi.
Predsednik DVD Kraljevo, Dimitrije Jovičić, podsetio je da društvo, osnovano još 1931. godine, neguje dugu tradiciju organizovanja opštinskog takmičenja u kvizu znanja iz oblasti protivpožarne zaštite za učenike osnovnih škola. „Pored redovnog kviza znanja na lokalnom nivou, najbolje školske ekipe se obučavaju i uz podršku našeg društva učestvuju na međuopštinskim i republičkim takmičenjima,“ istakao je Jovičić.
Organizatori naglašavaju da ovakvi događaji ne samo da podstiču takmičarski duh i timski rad, već i razvijaju svest o značaju ekologije i očuvanja životne sredine.
Objavljeno: 13.12.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Vrnjačka Banja: Javni poziv za energetsku sanaciju zatvoren ranije — šta je dovelo do naglog iscrpljenja sredstava?
Vrnjačka Banja Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, objavljen 21. novembra 2025. u okviru nacionalnog projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane“, trebalo je da traje od 1. decembra do 5. januara 2026. ili do utroška sredstava. Već posle devet dana prijavljivanja Komisija za realizaciju i nadzor mera energetske tranzicije opštine saopštila je da su sredstva iscrpljena i privremeno obustavila prijave — odluka koja je izazvala iznenađenje i nezadovoljstvo među građanima koji nisu stigli da konkurišu.
Info dani kao okidač za rekordno interesovanje
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo talasu prijava bila je novouvedena obaveza lokalnih samouprava da organizuju Info dan pre otvaranja poziva. Cilj ove mere bio je da građanima pruži jasne informacije o uslovima, potrebnoj dokumentaciji i proceduri prijavljivanja. U praksi, Info dani su doveli do toga da veliki broj građana dođe pripremljen — preuzme obrasce, prikupi dokumenta i odmah po otvaranju poziva podnese prijavu. U Vrnjačkoj Banji, prema izveštajima sa terena, interesovanje je bilo izuzetno veliko i stvorilo je „talas“ prijava već prvog dana.
Rastuća svest o energetskoj efikasnosti
Pored formalne obaveze Info dana, dugoročni trendovi su dodatno pojačali interes. Nacionalne i lokalne kampanje, medijski izveštaji i pozitivna iskustva ranijih korisnika podigli su svest o benefitima zamene stolarije, izolacije i ugradnje obnovljivih izvora energije. Podaci Ministarstva pokazuju da je 2024. oko 12.000 domaćinstava iskoristilo slične subvencije, a očekivanja su da će program obuhvatiti znatno više domaćinstava do 2027. — trend koji je verovatno podstakao i brz odziv u Vrnjačkoj Banji.
Nedovoljna sredstva u odnosu na potražnju
Drugi važan uzrok je ograničenost budžeta. Kombinacija sredstava opredeljenih od strane Ministarstva rudarstva i energetike i lokalnog učešća opštine očigledno nije bila dovoljna da pokrije nagli priliv prijava. Kada se veliki broj spremnih i informisanih građana istovremeno prijavi, čak i solidno planiran budžet od 6,4 miliona dinara može brzo da se iscrpi — naročito ako su iznosi po projektu relativno visoki ili su kriterijumi za sufinansiranje široko primenjeni.
Kašnjenje u raspisivanju poziva i administrativni pritisak
Treći faktor je kašnjenje sa raspisivanjem Javnog poziva za 2025. godinu. Svako odlaganje u objavi poziva skraćuje vreme za pripremu i može koncentrisati prijave u kraći period. U kombinaciji sa obaveznim Info danima, kašnjenje je dovelo do toga da su mnogi građani bili spremni da konkurišu odmah po otvaranju, stvarajući administrativni pritisak na opštinske službe i ubrzavajući tempo utroška sredstava.
Izmene kriterijuma za socijalno ugrožene kategorije
Četvrti element koji je doprineo brzom iscrpljivanju sredstava odnosi se na izmenjene kriterijume za kategoriju socijalno ugroženih građana. Proširenje prava i olakšice za ovu grupu, iako društveno opravdano, povećalo je broj korisnika koji ispunjavaju uslove za veću stopu sufinansiranja. To je dodatno opteretilo raspoloživi fond i ubrzalo njegovu potrošnju.
Sa nedavno održanog svečanog uručivanja Ugovora za 2024.godinu
-Moguće posledice za građane
– Nezadovoljstvo i osećaj nepravde kod onih koji nisu stigli da podnesu prijavu; rizik od pritužbi i zahteva za pojašnjenjem kriterijuma.
– Odlaganje planiranih radova na energetskoj sanaciji za domaćinstva koja su računala na subvenciju, što može povećati troškove i produžiti period energetske neefikasnosti.
– Povećan pritisak na naredne pozive — građani će očekivati brže i transparentnije obaveštavanje o novim rundama finansiranja.
Moguće posledice za lokalnu samoupravu
– Politički i reputacioni rizik zbog percepcije lošeg planiranja ili nedovoljne transparentnosti.
– Potreba za hitnim rebalansom budžeta ili traženjem dodatnih sredstava od Ministarstva kako bi se pokrile dodatne prijave.
– Povećan administrativni teret u procesu verifikacije i eventualnog organizovanja dodatnih krugova sufinansiranja ili liste čekanja.
Šta dalje?
Stručnjaci i lokalni zvaničnici imaju nekoliko opcija za ublažavanje posledica: uvođenje liste čekanja i transparentnog reda prioriteta, traženje dodatnih sredstava od Ministarstva, raspisivanje nove runde sa jasnijim rokovima ili preraspodela sredstava unutar opštinskog budžeta. Takođe je važno da opština jasno komunicira razloge privremene obustave i planove za naredne korake kako bi se smanjilo nezadovoljstvo građana.
Rani kraj javnog poziva u Vrnjačkoj Banji rezultat je kombinacije faktora: uspešne informisanosti građana kroz Info dane, rasta svesti o benefitima energetske efikasnosti, ograničenih budžetskih sredstava, kašnjenja u raspisivanju poziva i promena kriterijuma za socijalno ugrožene. Sledi izazov za lokalnu upravu da brzo i transparentno odgovori na posledice i obezbedi da naredne runde budu pravednije i bolje usklađene sa stvarnom potražnjom.
Objavljeno: 09.12.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Na današnjoj javnoj sednici kojom je završena sedmodnevna javna rasprava o Nacrtu budžeta grada Kraljeva za 2026. godinu, Kraljevački razvojni centar (KRC) je predao pismene primedbe i konkretne predloge za preusmeravanje sredstava ka kapitalnim radovima na gradskoj deponiji i pripremi novog pozajmišta pokrivke.Cilj: sistemsko smanjenje rizika po zdravlje i početak trajnog rešavanja problema deponije u ataru Kulagića ada.
Sa današnje Javne sednice
Šta predlaže Kraljevački razvojni centar : pametna relokacija i jasni koraci
Relokacija sredstava: Preusmeravanje dodatnih 6.000.000 dinara iz stalne budžetske rezerve (90.000.000) na kapitalnu poziciju „Radovi na sanaciji gradske deponije i radovi na pripremi novog pozajmišta pokrivke“.
Operativno posipanje:15.000.000 dinara tokom godine za inertni materijal (pre svega zemlja) kao svakodnevnu pokrivku tela deponije jer posipanje tela nesanitarne deponije inertnim materijalom smanjuje rizike po javno zdravlje.
Paket za bezbednost i monitoring (7.872.000 dinara):
Eksterna inspekcija i fizička zaštita: sprečavanje namernih paljevina.
Lokalna merna stanica: kontinuirano merenje PM10, PM2.5, H₂S i CH₄ ,za početak uz privremenu mobilnu opremu Agencije ZZŠ i javnu objavu podataka.
Lokalni plan upravljanja otpadom: definisanje projektnog zadatka i sprovođenje javne nabavke za izradu plana, usklađenog sa nacionalnim Programom upravljanja otpadom 2022–2031.
Zašto je ovo hitno: Zdravlje nema cenu
Blizina osetljivih grupa: deponija je ~1.000–1.500 m vazdušne linije od tri osnovne škole, četiri srednje škole i jednog fakulteta — oko 5.000 dece i mladih je dnevno u zoni uticaja.
Ne samo požari: opasne koncentracije zagađenja pri požarima, ali i kontinuirano ispuštanje štetnih supstanci (gasovi, teški metali, mikroplastika, organski toksini) usled raspadanja ~140 tona neselektovanog otpada dnevno.
Dugoročne posledice: povećani rizici za astmu, bronhitis, alergije, poremećaje imuniteta, moguće hormonske i neurološke posledice.
Dr.Dragiša Kostić:„Niko drugi neće rešiti ovaj problem umesto nas“
Dr Dragiša Kostić, predsednik Inicijativnog odbora za prikupljanje potpisa podrške Građanskoj inicijativi – Peticiji „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ poručio je da su u protekla četiri meseca obavili preko stotinu razgovora sa sugrađanima i da je zabrinutost zajednice realna i opravdana. „Zdravlje nema cenu i nemamo vremena za odlaganje. Deca koja danas udišu ovaj vazduh imaće posledice koje nijedan budžet u budućnosti neće moći da ispravi. Vreme je za hrabre, sistemske i odgovorne korake“, istakao je Kostić.
Sledeći potezi: institucionalna odgovornost i javna transparentnost
Čitanje jedinog prispelog predloga građana tokom sedmodnevnog trajanja Javne rasprave o Nacrtu budžeta grada Kraljeva za 2026.godinu
Prioriteti u budžetu: jačanje kapitalne pozicije za sanaciju deponije i operativno posipanje inertnim materijalom.
Merenje i objava podataka: lokalna stanica za merenje zagađenja i uključivanje rezultata u gradski monitoring, sa javnom dostupnošću.
Plan i nabavka: definisanje zadatka, pokretanje javne nabavke i izrada Lokalnog plana upravljanja otpadom, uz usklađenost sa nacionalnim dokumentima.
Podrška zajednice: KRC poziva gradske vlasti da krenu ovim putem uz podršku građana Kraljeva.
Lokalna vlast ima priliku da odgovori merama, budžetskim pozicijama i konkretnim planom koji štiti zajednicu
Predstavnici Kraljevačkog razvojnog centra će za koji dan zvanično predati predsedniku Skupštine grada Kraljeva oko 1.000 potpisa građana prikupljenih kao podrška Građanskoj inicijativi – Peticiji „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“. Podrška građana i izričita zabrinutost zdravstvenih radnika jasno pokazuju da tema upravljanja otpadom više nije marginalna — to je pitanje zdravlja, bezbednosti i budućnosti grada.Zato ,ukoliko i vi želite da se pridružite potpisnicima ove peticije to možete uraditi i klikom na link OVDE
Javna vlast sada ima priliku da odgovori merama, budžetskim pozicijama i konkretnim planom koji štiti zajednicu.
Objavljeno: 02.12.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
U okviru ciklusa „Kraljevčani”u četvrtak, 4. decembra 2025. godine, sa početkom u 18 časova, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu priređuje ,u saradnji sa „Zavičajnim društvom Kraljevo“, izuzetno značajan kulturni događaj — veče posvećeno životu i stvaralaštvu Ljubiše Đidića, pesnika, esejiste, književnog i likovnog kritičara, putopisca i antologičara.
U programu nazvanom „Pesnički vrtovi Ljubiše Đidića”, učestvovaće tri govornika: Ljubiša Đidić, zatim književnik Veljko Stambolija i glumac Milomir Nedeljković. Biće to prilika da se publika upozna sa bogatim opusom ovog dobitnika Vukove i Zmajeve nagrade, dugogodišnjeg urednika časopisa „Bagdala” i „Bagdala za decu”, autora brojnih zbirki poezije, romana, putopisa, monodrama i antologija.
Ljubiša i njegova sestra pred školom u Popovićima 2018.godine
Iako je Đidić najveći deo života proveo u Kruševcu, gde je stekao punu stvaralačku afirmaciju, njegovo poreklo vodi ka selu Popovići kod Kraljeva. Rođen 1937. godine kao sin Maksima Đidića, prvog učitelja u tek otvorenoj školi u Popovićima, Ljubiša je u ovom selu proveo samo prvu godinu života. Usled službenog premeštaja njegovog oca, porodica se ubrzo preselila za Kruševac , a veza sa rodnim mestom ostala je dugo zaboravljena.
Presudni trenutak za obnovu te veze dogodio se decenijama kasnije, zahvaljujući školskom drugu sa studija — Borku Gvozdenoviću, uglednom novinaru, dugogodišnjem dopisniku „Politike” iz Moskve i Pekinga, rođenom u Sirči, takođe iz prosvetne porodice. Gvozdenović je podsetio Đidića na njegovo poreklo, što je dovelo do emotivnog povratka pesnika u Popoviće.
Ljubiša Đidić među svojim Popovićanima,2023.g. u društvu Borka Gvozdenovića, druga iz studentskih dana koji je najzaslužniji za obnavljanje njegove veze sa zavičajem
U aprilu 2018. godine, Đidić je školi u svom rodnom selu Popovići poklonio zbirku svojih knjiga, a 2023.godine i vrednu kolekciju umetničkih slika — dela Milića od Mačve, Momčila Antonovića i drugih velikana srpskog slikarstva, nastalu kroz prijateljstva sa umetnicima koji su mu darivali radove u znak poštovanja prema njegovom pesničkom stvaralaštvu.
Ova književna večer biće više od omaža jednom autoru — biće to povratak korenima, pesnički susret sa zavičajem, i svedočanstvo o tome kako se identitet može obnoviti kroz sećanje, prijateljstvo i umetnost.
Dobrodošli na veče koje spaja poeziju, zavičaj i trajne vrednosti.
Objavljeno: 30.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
Do trenutka objavljivanja ovog teksta, skoro 800 građana Kraljeva podržalo je peticiju kojom se od lokalne samouprave zahteva hitno rešavanje problema gradske deponije Kulagića ada. Sa dr Dragišom Kostićem,predsednikom Inicijativnog odbora Građanske inicijative „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ razgovaramo o tome šta ovaj problem znači za zdravlje ljudi, posebno dece, i zašto građani Kraljeva ne žele više da čekaju.
„Požari su alarm – ali pravi problem je to što deponija svakoga dana truje građane“
dr.Dragiša Kostić,predsednik Odbora za sprovođenje Građanske inicijative
–Dr Kostiću, peticija koju predvodite izazvala je veliku pažnju javnosti i brzo je dobila blizu hiljadu potpisa. Šta je bio okidač da se pokrene ovakva inicijativa?
Glavni okidač su bili učestali požari na deponiji tokom 2024. i 2025. godine. Poslednji veliki požar naneo je takve koncentracije zagađujućih materija da je vazduh dostigao ekstremne vrednosti opasne po zdravlje ljudi. Međutim, ono što ističem svakog dana jeste da požari nisu jedini, a možda ni najveći problem — štetne supstance se oslobađaju i kada deponija ne gori. Svakodnevno se na nju dovozi oko 140 tona neselektovanog otpada, a raspadanjem tog otpada oslobađaju se gasovi, teški metali, mikroplastika i različiti organski toksini. To je konstantan, tihi izvor zagađenja.
–U svojim obraćanjima javnosti posebno naglašavate rizik po decu. Zašto?
„Zato što se gradska deponija nalazi na oko 1.000 metara vazdušne udaljenosti od nekoliko obrazovnih ustanova – tri osnovne škole, četiri srednje škole i jednog fakulteta. To znači da se svakoga dana oko 5.000 dece i mladih nalazi u zoni direktnog uticaja. Njihov respiratorni sistem je osetljiviji, brže reaguju na toksine, a posledice izlaganja mogu biti dugoročne. Govorimo o astmi, bronhitisu, alergijama, poremećajima imuniteta, ali i mogućim hormonskim i neurološkim posledicama kojima mališani mogu biti izloženi godinama.
–Šta je ono što građani najčešće ne znaju o efektima deponija na zdravlje?
„Najčešća zabluda je da je problem prisutan samo kada vidiš dim. Zapravo, raspadanje organskog otpada podstiče oslobađanje metana, sumpornih jedinjenja, amonijaka, kao i brojnih nevidljivih čestica koje ulaze u pluća i krvotok. Tokom toplih meseci, te supstance se lakše šire kroz vazduh i dostižu stambena naselja, škole i vrtiće. Kada to povežete sa činjenicom da je deponija nesanitarna, bez sistema za preradu, odvodnjavanje i hvatanje gasova — jasno je da ovo nije samo komunalni, već pre svega zdravstveni problem.
–Peticija je dobila veliki odjek. Šta su građani poručili svojim potpisima?
„Poručili su da žele da se prekine praksa ad-hoc gašenja požara i kratkoročnih intervencija. Peticija traži:
hitnu izradu i sprovođenje Plana sanacije deponije,
smanjenje dovoženja neselektovanog otpada,
razvoj sistema selekcije otpada u gradu,
zdravstveni monitoring u školama najbližim deponiji,
dugoročno plansko rešavanje lokacije deponije koje neće ugrožavati decu i građane.
Građani su shvatili da bez pritiska nema pomaka, i ja im se zahvaljujem na masovnoj podršci.
Sa nedavne akcije prikupljanja potpisa podrške građana na ulicama Kraljeva
-Uskoro će Kraljevački razvojni centar predstaviti pet prioriteta za unapređenje lokalnih politika upravljanja otpadom. Kako ova inicijativa građana utiče na taj proces?
„Naše delovanje se dopunjuje. Dok Kraljevački razvojni centar daje stručno utemeljene predloge reformi, naša peticija daje demokratski legitimitet tim zahtevima.To znači da predlozi neće biti samo tehnička dokumenta — već glas skoro hiljadu građana koji traže promene.I što je posebno važno: ti prioriteti biće dostavljeni gradu upravo u završnoj fazi kreiranja Nacrta budžeta za 2026. godinu.To je trenutak kada se može obezbediti novac za sanaciju deponije, preventivne mere, monitoring i modernizaciju komunalne službe.Dakle, sad je pravo vreme.
dr Dragiša Kostić (prvi s desna), je bio jedan od moderatora na nedavnom predstavljanju brošure „Analiza normativnog okvira i maping aktera procesa upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu“
-Šta poručujete građanima Kraljeva, ali i donosiocima odluka?
„Građanima Kraljeva poručujem da je njihova podrška ključna. I ovom prilikom pozivam sve one koji još uvek nisu potpisali Građansku peticiju „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ a koji budu čitali ovaj tekst da to urade odmah dajući svoju podršku preko interneta,klikom na link OVDE.
Niko drugi neće rešiti ovaj problem umesto nas. Donosiocima odluka šaljem jasnu poruku: zdravlje nema cenu i nema odlaganja. Deca koja danas udišu ovaj vazduh imaće posledice koje nijedan budžet u budućnosti neće moći da ispravi. Vreme je za hrabre, sistemske i odgovorne korake.“
Objavljeno: 25.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
U Domu tehnike je ,juče, održan Forum za za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo? u formatu proširene konferencije za štampu.Forum je organizovan u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“ a glavna aktivnost na forumu bila je predstavljanje brošure „Analiza normativnog okvira i maping aktera procesa upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu“, koju je, u saradnji sa agencijom “Avila” pripremio Kraljevački razvojni centar.
Indikativno je da i na ovaj drugi sastanak na temu upravljanja komunalnim otpadom u Kraljevu, organizovan od strane udruženja građana Kraljevački razvojni centar ,nije došao niko od predstavnika donosilaca odluka u lokalnoj samoupravi, Gradskoj upravi, Javno komunalnom preduzeću „Čistoća“ iako su uredno pozivani. Skupštinu grada Kraljeva reprezentovala su samo dva odbornika iz redova opozicije a za čuđenje i i izostajanje predsednika Komisije za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine Skupštine grada ,koji takođe pripada opoziconom odborničkom bloku. Izgleda ,sudeći po iskazanom interesovanju za ovu temu bilo kroz prisustvo na dosadašnjim sastancima, bilo kroz potpisivanje Građanske peticije „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ (do sada ju je ,što lično što preko interneta,potpisalo preko 600 građana sa pravom glasa ) da je ostvareno „puno jednistvo“ između vladajuće koalicije i većeg dela opozicionih odbornika u (ne)viđenju problema upravljanja komunalnim otpadom.
Stručni osvrt
Prof. dr Sunčica Vještica, vanredni profesor na Fakultetu za inženjerski menadžment Univerziteta „Union“, istakla je da je brošura „za sada jedinstveni materijal ove vrste u Srbiji, u kome su na jednom mestu dati svi propisi jedne lokalne samouprave koji regulišu upravljanje otpadom, a komunalnim posebno“. Kao posebno vredan i efektan deo brošure naglasila je grafik koji prikazuje hijerarhiju odgovornih za upravljanje otpadom u lokalnoj samoupravi.
Hijerarija odgovornih za upravljanje komunalnim otpadom
Građanska inicijativa i zdravstveni aspekt
Dr Dragiša Kostić, ortoped u penziji i predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative, u fokus svog izlaganja stavio je zdravstvene aspekte postojeće gradske deponije „Kulagića ada“. „Deponija je i bez učestalih požara ozbiljan zdravstveni problem, jer i u ‘mirnom stadijumu’ emituje sijaset štetnih sastojaka – u vazduh, vodu i zemljište,“ rekao je Kostić. On je upozorio da je u nekoliko osnovnih i srednjih škola, kao i na fakultetu, svakodnevno oko pet hiljada učenika i studenata izloženo negativnim nus-proizvodima neadekvatnog odlaganja neselektovanog komunalnog otpada.
dr Dragiša Kostić,predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“
Ključne preporuke iz brošure
U brošuri su izdvojene preporuke koje su vremenski struktuirane:
Kratkoročno (u narednih godinu dana):
Usvajanje novog Lokalnog plana upravljanja otpadom;Usvajanje Plana detaljne regulacije za Regionalni centar upravljanja otpadom i Proširenje obuhvata primarne selekcije otpada
Srednjoročno (u naredne 2–5 godine):
Uspostavljanje funkcionalnog sistema primarne selekcije na širem području;Jačanje kapaciteta JKP „Čistoća“ i lokalnih službi za kontrolu i nadzor i Intenziviranje sanacije postojeće gradske deponije i divljih deponija
Dugoročno (u narednih 5–10 godina):
Usvajanje Regionalnog plana upravljanja otpadom; Izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom i Proširenje obuhvata usluge sakupljanja otpada na najmanje 75% domaćinstava
Zoran Nikolić,dr.Sunčica Vještica i dr Dragiša Kostić (s leva na desno) bili su panelisti na Forumu za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo?
Diskusija i zahtevi
Događaj je završen diskusijom i formulisanjem ključnih zahteva za hitne i dugoročne intervencije u sistemu upravljanja otpadom, nakon čega je usledilo neformalno umrežavanje učesnika.
Celokupan program je prenošen uživo preko naloga UG Kraljevački razvojni centar na Fejsbuku, a snimak je dostupan na linku.
Objavljeno: 18.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
Kako kašnjenja državnih programa i ograničeni lokalni kapaciteti utiču na Vrnjačku Banju i građane?
Energetska efikasnost formalno je prioritet Srbije, ali sprovođenje na lokalnom nivou često zapinje zbog kašnjenja državnih programa i nedostatka sopstvenih sredstava. Tekst prikazuje stanje u Vrnjačkoj Banji, najvažnije podatke za 2024–2025. i predlaže praktične korake za brže i pravednije povlačenje sredstava.
Pravni okvir i politika
Energetska efikasnost je ugrađena u Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. i prateće zakonske akte (Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, 2021.)Na nacionalnom nivou programe sprovode Ministarstvo rudarstva i energetike, Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti i Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, dok se finansijska sredstva često obezbeđuju kroz međunarodne kredite i donacije.
12.11.2025-Uručivanje Ugovora po Javnom pozivu za 2024 godinu (Foto FB opštine Vrnjačka Banja)
Glavni izazovi u sprovođenju
– Kašnjenja u raspisivanju i realizaciji državnih programa.
– Zavisnost lokalnih projekata od nacionalnog i međunarodnog finansiranja (inducirani model).
– Ograničeni lokalni budžeti i visoka zaduženost koje onemogućavaju samostalne investicije.
– Nedostatak tehničkih kapaciteta i evidencija za upravljanje projektima.
– Slaba participacija građana u kreiranju i praćenju programa.
Studija slučaja: Vrnjačka Banja
Opština Vrnjačka Banja intenzivno radi na unapređenju energetske efikasnosti u domaćinstvima i javnim objektima, ali se suočava sa sistemskim problemima. Zbog kašnjenja resornog ministarstva, mere iz godišnjih programa za 2024. i 2025. sprovođene su paralelno, što je dodatno opteretilo administrativne i tehničke kapacitete opštine, izvođače radova i komisije za terenske obilaske.
Konkretni programi i brojke (2024–2025)
– Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova objavljen 8. novembra 2024.; rok za prijavu je bio do 31. decembra 2024. ili do utroška sredstava. Ugovori po ovom Javnom pozivu uručeni su tek pre nedelju.Ugovore je potpisalo 21 domaćinstvo, čime se nastavlja realizacija nacionalnog projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane“, započetog 2023. godine i planiranog da traje do 2027.Tada je najavljeno da će konkurs za 2025. godinu biti raspisan krajem novembra i da će kao i ovaj ,predhodni,trajati do utroška sredstava.
– Ukupna vrednost subvencija u ovom pozivu: 6.250.000 dinara
Energstska menadžerka opštine Vrnjačka Banja Gordana Radičević (prva s leva) na potpisivanju Ugovora za sufinasiranje EE javnih objekatau 2025.g.
– Za 2025. raspisan je javni poziv za projekte unapređenja energetske efikasnosti u objektima od javnog značaja; Javni ESCO projekat predviđa sanaciju više od 500 zgrada u 14 gradova/opština, sa očekivanim uštedama energije većim od 40% i smanjenjem CO2 za preko 20.000 tona godišnje.
– Ugovorom za 2025. opredeljeno je 3,2 miliona dinara iz državnih sredstava za opštinu Vrnjačka Banja i isti iznos iz budžeta opštine, ukupno 6,4 miliona dinara za lokalne subvencije koje pokrivaju 50–65% troškova (socijalno ugrožene porodice do 90% bespovratnih sredstava).
Preporuke za brže i pravednije sprovođenje
1. Jačanje tehničkog kapaciteta lokalnih uprava — kratkoročne obuke i stalni resursi za upravljanje projektima.
2. Višegodišnje planiranje i usklađivanje rokova— uspostaviti kalendar koji onemogućava paralelno sprovođenje više godišnjih programa.
3. Diversifikacija finansiranja — kombinovati nacionalne, lokalne i privatne izvore (javni-privatna partnerstva, ESCO modeli).
4. Povećanje transparentnosti i učešća građana* — objaviti jasne kriterijume selekcije, listu prihvaćenih projekata i mehanizme žalbi.
5. Uvođenje tehničke baze podataka za praćenje projekata, povlačenje sredstava i izveštavanje donatora.
Energetska efikasnost jeste strateški cilj, ali bez sistemskih promena u koordinaciji, planiranju i jačanju lokalnih kapaciteta ostaje pretežno deklarativan prioritet. Konkretne subvencije i projekti postoje, ali administrativna stabilnost i bolja lokalna odgovornost su ključni da veći broj građana stvarno oseti koristi.
Objavljeno: 15.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
Građani Kraljeva su ,za manje od tri nedelje, prikupili više od 500 potpisa podrške peticiji „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“, što jasno pokazuje da strpljenje stanovnika dostiže granicu i da zahtev za transparentnim i sigurnim upravljanjem komunalnim otpadom postaje neoboriv.
Rezultati dosadašnje kampanje
Više od 500 potpisa prikupljenih lično tokom dve ulične akcije i putem interneta potvrđuje snažnu podršku građana.
Samo tokom poslednje ulične akcije, organizovane na dan kada se slave Vračevi, prikupljeno je 200 potpisa podrške, što dodatno potvrđuje hitnost i širinu podrške.
Akcija je vođena kroz projekat Metla znanja za našu čistiju zajednicu, a prikupljanje potpisa traje do kraja prve nedelje decembra.
Svi potpisi prikupljeni neposredno i elektronski biće predata nadležnima u Skupštini grada Kraljeva i Gradskoj upravi pre početka javne rasprave o Predlogu budžeta za 2026. godinu.
Zašto je ovo zdravstveni problem
Građani sve učestalije požare na nesanitarnom deponiji doživljavaju primarno kao zdravstveni problem, jer dim, toksini i dugotrajna izloženost ovim nusproizvodima direktno ugrožavaju zdravlje stanovništva. U prilog tome ide i činjenica da je veliki broj zdravstvenih radnika iz Kraljeva već potpisao peticiju, što dodatno osnažuje tvrdnju da problem prelazi u sferu javnog zdravlja i hitnog delovanja.
Direktni razgovori i širenje informacija
Na Info štandu tokom uličnih akcija članovi Tima za sprovođenje projekta Metla znanja i članovi Odbora za sprovođenje kampanje prikupljanja potpisa bili su u prilici da neposredno razgovaraju sa građanima o ovom ali i o drugim komunalnim problemima. Ti razgovori delovali su poput koncentričnih krugova koji nastaju kada se baci kamen u mirnu vodu: sada je sigurno da je najmanje 500 građana Kraljeva neposredno informisano o štetnim posledicama neadekvatnog upravljanja nesanitarnom deponijom, a očekuje se da će te informacije oni širiti dalje u svom okruženju.
Šta građani traže
Građani očekuju da budžet za 2026. godinu jasno sadrži sredstva za izradu novog Lokalnog plana upravljanja otpadom u skladu sa strateškim dokumentima i nacionalnim normama, sa konkretnim aktivnostima koje osiguravaju primarnu selekciju otpada na mestu nastanka. Traži se i suštinska i radikalna transformacija JKP Čistoća kako bi preuzeo ulogu kvalitetnog organizatora i realizatora poslova prikupljanja i odlaganja komunalnog otpada.
Organizacija i naredni koraci
Kampanju vodi Udruženje građana Kraljevački razvojni centar, a prikupljanje potpisa kojim koordinira Odbor predvođen dr Dragišom Kostićem,ortopedom u penziji se nastavlja preko interneta sve do kraja prve nedelje decembra 2025.godine.(KLIKNITE OVDE ) I POTPIŠITE ODMAH UKOLIKO TO VEĆ NISTE URADILI
Potpisi će biti predati pre javne rasprave o budžetu kako bi građani imali jasnu potvrdu da li su nadležni poslušali njihov glas prilikom donošenja odluka za 2026. godinu.
Podrška građana i izričita zabrinutost zdravstvenih radnika jasno pokazuju da tema upravljanja otpadom više nije marginalna — to je pitanje zdravlja, bezbednosti i budućnosti grada. Javna vlast sada ima priliku da odgovori merama, budžetskim pozicijama i konkretnim planom koji štiti zajednicu.
Objavljeno: 13.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
Građani Kraljeva imaće priliku da ,14. novembra 2025. , podrže građansku inicijativu za zaštitu zdravlja i životne sredine svojim potpisom.
Taj datum, kada se širom Srbije obeležavaju Vračevi Sveti Kozma i Damjan kao zaštitnici i slava zdravstvenih radnika, koristi se kao simboličan poziv na konkretno delovanje protiv daljeg ugrožavanja zdravlja naše zajednice.
Vreme i lokacije prikupljanja potpisa
Lokacija na kojoj će se prikupljati potpisi u ul. Dimitrija Tucovića
Ulica Dimitrija Tucovića (kraj veterinarske ambulante Zoovet) — 10:00–12:00
Trg srpskih ratnika (centar grada, kraj prodavnice Maksi) — 12:30–14:30
Lokacija na kojoj će se prikupljati potpisi na Trgu srpskih ratnika
Zašto građanska inicijativa
U poslednjih pet godina česti požari na nesanitarnoj gradskoj deponiji Kulagića ada ponovo su nas podsetili na opasnost koju dugo tolerišemo. Na udaljenosti od samo oko jednog kilometra od deponije nalaze se obrazovne ustanove(tri osnovne,četiri srednje škole i fakultet). Ukupno, u tim školama i na fakultetu uči oko 4.000 đaka i studenata. Ova populacija, zajedno sa najstarijim sugrađanima, spada u najranjivije grupe na štetne produkte požarnog dima sa nesanitarne deponije. Deca, mladi i stariji su svakodnevno izloženi dimu, otrovnim gasovima i zagađenju koje ozbiljno ugrožava javno zdravlje.
Izloženost gusto naseljenog područja grada neposrednim udarima štetnig gasova
Obrazovne ustanove su smeštene u gusto naseljenom delu grada i prvi su na udaru posledica požara na deponiji. Najugroženiji su stanovnici naselja Moša Pijade, Dositejeve ulice i Sijaćeg polja, u kojima živi gotovo trećina žitelja Kraljeva. Zbog blizine deponije i gustine naseljenosti, rizici od zagađenja vazduha i izloženosti štetnim nusproduktima požarnog dima direktno pogađaju velike delove naše zajednice.
Izmeštanje Gradske deponije sa postojeće lokacije dugujemo deci Kraljeva
Zahtevi Građanske inicijative
Građanska inicijativa„SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ zahteva od Skupštine grada Kraljeva da preuzme zakonsku odgovornost i sprovede sledeće mere:
Pokretanje izrade novog Lokalnog plana upravljanja otpadom u skladu sa Planom razvoja grada 2024–2030.
Hitno pokretanje koordinisanog postupka sa Vladom Republike Srbije i susednim lokalnim samoupravama radi određivanja nove lokacije uređene sanitarne deponije.
Obavezno uvođenje primarne selekcije komunalnog otpada na mestu nastajanja u domaćinstvima, privrednim subjektima i ustanovama.
Kako možete podržati inicijativu ako ne možete doći
Oni koji su 14. novembra objektivno sprečeni da dođu na jednu od dve lokacije mogu dati podršku i elektronskim potpisom preko peticije na internetu — na linku kome možete OVDE pristupiti i dok budete čitali ovaj tekst. Svaki elektronski potpis ima istu vrednost u pokazivanju građanske volje i jača naš zahtev za hitnim i trajnim rešenjem.
Zašto je vaš potpis važan
Svaki prikupljeni potpis predstavlja jasan signal odbornicima Skupštine grada da građani zahtevaju trajno i odgovorno rešenje problema upravljanja otpadom. Potpis je glas za zdravlje, za budućnost naše dece i za čistiji Kraljevo.
Poziv na akciju
dr.Dragiša Kostić,predsednik Odbora za sprovođenje Građanske inicijative
Odbor udruženja „Kraljevački razvojni centar“ za sprovođenje Građanske inicijative predvođen doktorom Dragišom Kostićem,ortopedom u penziji poziva sve punoletne građane sa prebivalištem u Kraljevu da se 14. novembra pridruže akciji i svojim potpisom podrže inicijativu SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada ili da potpišu elektronsku peticiju putem linka OVDE.
Odbor za sprovođenje Građanske inicijative„SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“
Zahtevajmo zajedno da nam nadležni omoguće život bez straha od otrova sa deponije u Kraljevu.
Objavljeno: 08.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
Nedavno je u Kraljevu održana četvrta radionica u okviru projekta Građanska platforma za upravljanje rekom Ibar, koju je organizovao Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan.
Radionica je okupila predstavnike civilnog sektora, stručnjake i građane sa ciljem da se otvori razgovor o budućnosti reke Ibar, njenom statusu i izazovima koji prate upravljanje ovim važnim vodnim resursom.
Status reke Ibar
Ibar, nekada jedinstven vodeni tok u okviru bivše SFRJ, danas protiče kroz tri entiteta – Srbiju, Crnu Goru i Kosovo. Upravo ta činjenica čini ga transgraničnim resursom, ali i izvorom složenih političkih i društvenih pitanja.
Učesnici radionice podsetili su da reka ima ogroman ekološki i društveni značaj, ali da je poslednjih decenija zapostavljena, što je dovelo do ekološkog pogoršanja i povećanih rizika po lokalne zajednice.
Problemi i izazovi
Tokom diskusija u okviru metodologije World Café, istaknuti su ključni problemi:
– Industrijsko nasleđe i zagađenje – dugogodišnji antropogeni uticaji ostavili su ozbiljne posledice na kvalitet vode i ekosistem.
– Ekološke potrebe – neophodna je restauracija i konzervacija pojedinih delova sliva, kako bi se očuvala bioraznovrsnost.
– Upravljanje vodama – nedostatak koordinisanog sistema upravljanja dovodi do neusklađenih mera i povećava rizik od poplava i suša.
Ograničenja za integrisano upravljanje
Jedan od centralnih zaključaka radionice jeste da ne postoji politička volja donosilaca odluka, naročito u Srbiji i na Kosovu, da se ovom temom bave uz uvažavanje stručnih predloga i minimuma zajedničkih interesa.
Bez institucionalne podrške, implementacija integrisanog upravljanja rekom ostaje na papiru, dok se problemi na terenu gomilaju.
Uloga civilnog sektora
Učesnici su naglasili da je civilni sektor ograničen resursima, ali da upravo on mora da preuzme inicijativu.
– Civilne organizacije mogu da pokrenu razgovor između entiteta, izvan političkih okvira.
– Male, ali vidljive akcije – monitoring kvaliteta vode, edukativne kampanje, lokalne radionice – mogu da stvore pritisak odozdo i pokažu da postoji volja građana.
– Transparentna komunikacija i uključivanje javnosti ključni su za vraćanje reke u fokus regionalne saradnje.
Zaključak
Radionica u Kraljevu pokazala je da, uprkos nedostatku političke volje i ograničenim kapacitetima, civilni sektor ima odgovornost da otvori dijalog o Ibru.
Reka, kao zajednički resurs tri entiteta, može da postane platforma za saradnju i mir, ali samo ako građanske inicijative istraju u povezivanju zajednica i insistiranju na minimumu zajedničkih interesa – zdravlju, bezbednosti i očuvanju životne sredine.
Posebno je naglašeno da bi Kraljevo, kao poslednja lokalna zajednica na samom ušću Ibra, trebalo da bude najzainteresovanija za ovu temu. Grad je najranjiviji zbog rizika koje drugi akteri u svom delu sliva kreiraju, a koje reka neumitno nosi nizvodno. Uz to, Kraljevo zavisi od sistema vodosnabdevanja čija se izvorišta nalaze u aluvionu reke Ibar(bunari u Konarevu i Žiči) što dodatno pojačava potrebu da lokalna zajednica bude aktivni učesnik u inicijativi za održivo upravljanje rekom.
