petak, 29. maj 2026.

Vesti iz kategorije ‘Vesti’

Dok neiskorišćeni milioni stoje na računima deca nam se truju dimom sa deponije!

Objavljeno: 25.05.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Gradsko veće grada Kraljeva je na svojoj 119. redovnoj sednici održanoj danas,25. maja 2026. godine donelo Zaključak o utvrđivanju predloga Odluke o završnom računu budžeta grada Kraljeva za 2025. godinu za sednicu Skupštine grada. Ovaj korak, koji bi u funkcionalnoj lokalnoj samoupravi morao biti povod za duboku stručnu raspravu o opravdanosti i efikasnosti realizacije javnih politika, pretvorio se u još jednu administrativnu formalnost koja ogoljava kontinuitet pasivnosti lokalnih većnika.

Sto devetnaesta sednica, sa čak 31 tačkom dnevnog reda, sazvana je u petak, 22. maja, za ponedeljak ujutru u 8:30 časova, dok je u 8:00 časova održana konsultativna sednica. Ostavljanje samo jednog vikenda za proučavanje hiljada stranica kompleksnih izveštaja javnih ustanova i predloga komunalnih odluka opravdano upućuje na sumnju da većnici uopšte nisu imali fizičku mogućnost da se valjano spreme za aktivno i argumentovano učešće.

Dosadašnja praksa lokalne vlasti u Kraljevu ukazuje na zabrinjavajući kontinuitet apatije i bežanja od resorne odgovornosti. Izveštaji o ranije održanim sednicama svedoče da su diskusije članova Gradskog veća izuzetno retke, a resorno zaduženi većnici gotovo nikada ne istupaju kao izvestioci za oblasti koje formalno vode. Umesto toga, oni bez ikakve kritičke analize i debate prihvataju predloge onako kako im ih serviraju obrađivači iz delova Gradske uprave, javnih preduzeća ili ustanova.

Sa 119-te sednice Gradskog veća -25.5.2026 (Preuzeto sa sajta grada)

Ovakvo postupanje ukazuje na ozbiljno odsustvo kompetentnosti i spremnosti članova izvršnog organa da se uhvate u koštac sa stvarnim problemima grada i daju aktivan, na argumentima zasnovan doprinos unapređenju procesa usvajanja javnih politika. Javnost se svesno isključuje iz procesa donošenja odluka, dok se operativno upravljanje gradom svodi na pasivno aminovanje tehničkih rešenja, što ostavlja dramatične posledice po demokratske procese i zdravlje građana.

Fiskalni paradoks Kraljeva: Rekordna likvidnost nasuprot ekološkoj paralizi

Završni račun budžeta za 2025. godinu, , razotkriva frapantan paradoks između stabilnosti javnih finansija i potpune nesposobnosti lokalne vlasti da realizuje kapitalne projekte u oblasti zaštite životne sredine.Grad Kraljevo je u 2025. godini ostvario budžetski suficit od preko 302 miliona dinara, dok je saldo na podračunu izvršenja budžeta na dan 31. decembra iznosio neverovatnih 850.423.777,94 dinara, koji su u celosti preneseni u narednu budžetsku godinu. Dok stotine miliona dinara leže neiskorišćene na računima, ekološka infrastruktura grada se doslovno raspada pod teretom investicionog zastoja.

Budžetska kategorija za 2025. godinuPlanirani iznos (RSD)Izvršeni iznos (RSD)Realizacija (%)
Ukupni prihodi i primanja6.332.344.543,226.185.744.493,5297,68%
Ukupni rashodi i izdaci6.881.331.265,235.883.429.464,6485,50%
Budžetski suficit-548.986.722,01 (planirani deficit)302.315.028,88—
Fiskalni suficit-547.987.722,01 (planirani deficit)302.435.055,92—
Preneseni saldo (31.12.2025.)—850.423.777,94—
Program 0401 (Zaštita životne sredine)178.266.793,57116.701.148,0365,46%
Aktivnost PA 0005 (Upravljanje otpadom)11.702.000,007.848.055,2067,07%

Ovi podaci pokazuju da je Program zaštite životne sredine drastično podbacio u realizaciji, dok je aktivnost upravljanja komunalnim otpadom ostvarena sa tek dve trećine planiranih sredstava, ostavljajući kapitalnu poziciju 117 za infrastrukturno opremanje deponije (planiranu na 10 miliona dinara) praktično netaknutom

Slučaj deponije Kulagića ada: Računovodstveno i stvarno sagorevanje u nemaru

Najstrašnija potvrda nerada Gradskog veća ogleda se u stanju gradskog smetlišta „Kulagića ada“, koje je odavno izgubilo karakteristike sanitarne deponije i prešlo u kategoriju nesanitarnog i nekontrolisanog odlagališta. Napomene uz finansijske izveštaje JKP „Čistoća“ za 2025. godinu sadrže poražavajući računovodstveni podatak: preostali korisni vek trajanja deponije procenjen je na svega dve godine, uz godišnju stopu amortizacije od 50%. Primenom proporcionalne metode, deponija gubi polovinu svoje preostale vrednosti svake godine, što predstavlja eksplicitno priznanje menadžmenta da je odlagalište prostorno i fizički potpuno iscrpljeno.

Sa 119-te sednice Gradskog veća

Umesto sistemskog rešavanja ovog gorućeg ekološkog problema, JP za uređivanje građevinskog zemljišta je u Programu uređivanja građevinskog zemljišta za 2025. godinu ostavilo finansijsku poziciju za izradu Plana detaljne regulacije (PDR) centra za upravljanje otpadom (stavka B.1.11 pod kontom 424000) potpuno praznom i nerealizovanom. Građevinski radovi na Kulagića adi se u planovima tog preduzeća uopšte ne pominju, čime se svesno izbegava bilo kakvo infrastrukturno ulaganje u odlagalište kroz ovaj mehanizam.

Aktivnost Budžetskog fonda u 2025. godiniPlanirana sredstva (RSD)Realizovana sredstva (RSD)Status realizacije i ishod
Iznošenje otpada iz 27 seoskih kištri13.000.000,0012.993.124,0099,95% (isplaćeno JKP „Čistoća“ po važećem cenovniku)
Sanacija divljih deponija u seoskim MZ2.000.000,001.975.680,0098,78% (reaktivno i interventno uklanjanje otpada)
Izrada Lokalnog plana upravljanja otpadom1.000.000,000,000,00% (potpuni zastoj u strateškom planiranju)
Nabavka posuda za odlaganje otpada600.000,000,000,00% (potpuno ignorisanje širenja obuhvata)

Dok se novac iz ekološkog fonda troši reaktivno i isključivo na saniranje posledica kroz interventna plaćanja po cenovnicima JKP „Čistoća“, strateški i preventivni projekti beleže nultu realizaciju. Posledice ovakvog nemara eksplodirale su 27. maja 2025. godine, kada je na deponiji izbio katastrofalan požar koji je zahvatio površinu od 1,5 hektara.

Deponija -28.05.2025.

U gašenju vatre pod rukovodstvom direktora JKP „Čistoća“ Novice Lišanina učestvovala su sva javna preduzeća (JKP „Putevi“, JKP „Vodovod“), kao i vatrogasne jedinice i kompanija Bechtel-Enka. Dim ispunjen otrovnim i kancerogenim PM10 i PM2.5 česticama danima je gušio grad, direktno ugrožavajući decu i hronične bolesnike u naseljima Romsko 1,Moše Pijade, Dostijeva….

Gradske vlasti su tada sramno prećutale opasnost i propustile da izdaju bilo kakve zdravstvene preporuke ili upozorenja.

Istovremeno, JKP „Čistoća“ beleži izuzetan rast profitabilnosti, zahvaljujući podizanju cena komunalnih usluga krajem 2024. godine na 7,40 dinara po kvadratnom metru. Poslovni prihodi su u 2025. godini skočili na 815.246.000 dinara, a poslovna dobit na 56.107.000 dinara, ostavljajući preduzeće sa skoro 50 miliona dinara slobodne gotovine na računima i smanjenom zaduženošću.

Naše li je Kraljevo ?

Umesto da se ova sredstva usmere u hitno obnavljanje voznog parka čija je prosečna starost sramnih 19 godina, Plan za 2026. godinu predviđa investiciju od 26,5 miliona dinara u energetsku efikasnost, rekonstrukciju kotlarnice i solarne panele u upravnoj zgradi.

Ovakva raspodela novca, u kotlarnicu koja je ,verovatno,već bila predmet ranijih kapitalnih ulaganja, predstavlja direktan dokaz da menadžment ne upravlja preduzećem u skladu sa njegovom primarnom svrhom – održavanjem higijene grada i zaštitom javnog zdravlja.

Šta čeka grad? Neizbežne posledice politike zatvaranja očiju

Ukoliko se hitno ne promeni model postupanja lokalne vlasti, JP za uređivanje građevinskog zemljišta i JKP „Čistoća“, grad Kraljevo se suočava sa neizbežnim i opasnim posledicama. Budući da je preostali vek trajanja deponije praktično istekao, grad se nalazi pred potpunom blokadom odlaganja komunalnog otpada, što preti da pretvori ulice i kvartove u divlja smetlišta i izazove neposrednu epidemiološku krizu. Nemarnost JP za uređivanje građevinskog zemljišta, koje u investicionim planovima svesno izbegava bilo kakvo infrastrukturno rešavanje deponije, vodi ka tome da će se otrovne procedne vode bez ikakve prepreke slivati u podzemne tokove i reku Zapadnu Moravu, trajno trujući nizvodne lokalne izvore pijaće vode.

Beograd/Kraljevo

Najstrašniji scenario čeka najmlađe sugrađane koji će nastaviti da udišu kancerogeni dim sa deponije prilikom svakog narednog požara koji je, usled nedostatka bazične kontrole i fizičke zaštite odlagališta, samo pitanje trenutka. JKP „Čistoća“ i gradski oci moraju shvatiti da je uloga komunalnog preduzeća održavanje elementarne higijene i zaštita zdravlja građana, a ne glumljenje energetskih menadžera dok se primarna infrastruktura raspada, a kamioni stari dve decenije kvare na ulicama. Bez korenitog zaokreta i hitne sanacije Kulagića ade, Kraljevo klizi ka ekološkom slomu koji će dugoročno platiti građani – ne samo kroz nove komunalne namete, već sopstvenim zdravljem i zdravljem svoje dece.

EUTANAZIJA KRALJEVAČKOG NOVINARSTVA

Objavljeno: 20.05.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Odbornici, jeste li saučesnici u gašenju istine i otimanju novca građana?

KRALJEVO – Dok se lokalna javnost svakodnevno guši u deponijskom otpadu, a građani iz centra grada nemaju gde da parkiraju automobile jer je sistem javnih parkirališta pretvoren u poligon za urbanistički haos i netransparentnu naplatu, Gradsko veće sutra, 21. maja 2026. godine, donosi odluku od životne važnosti – ali ne za građane, već za opstanak medijske propagande. Na 118. vanrednoj sednici sa početkom u 8:30 časova, predviđeno je usvajanje Predloga rešenja o raspodeli čak 30 miliona dinara za medijske projekte. Ovo nije samo administrativna procedura – ovo je završni čin eutanazije profesionalnog novinarstva u Kraljevu, finansirane novcem građana, kojim oni direktno i suprotno svojoj volji plaćaju sopstveno dezinformisanje.

Rešenje koje Gradsko veće usvaja potvrđuje nastavak finansiranja „medijskog duopola“. Radio-televizija Kraljevo i TV Melos u 2026. godini dobijaju rekordnih 81% budžetskog novca. Istovremeno, projekti koji tretiraju goruće ekološke i komunalne probleme građana, poput onih koji se bave stanjem vazduha, upravljanjem otpadom ili rešavanjem nedostatka parking prostora, sistematski su eliminisani ocenama manjim od 60 bodova. Umesto da čujete istinu o tome zašto su ulice Kraljeva blokirane i zašto nam gradska infrastruktura propada, vaš novac odlazi i „fantomskim“ medijima za koje preko 80% građana nikada nije čulo.

Gospodo odbornici, posebno vi iz opozicionog spektra, vaše ćutanje pred ovim scenarijem baca sumnju na vašu političku ulogu. Da li ste svesni da vašom pasivnošću postajete saučesnici u ovoj sistemskoj pljački? Vaša strategija „fejsbuk aktivizma“, gde na privatnim profilima iznosite lične stavove bez poziva na dijalog i bez konkretnih predloga, samo potvrđuje režimsku tezu da je Skupština nebitna.

Da li zaista verujete da su društvene mreže dovoljan kanal? One nisu mediji, nemaju zakonski kredibilitet, niti profesionalnu proveru. Dok vi „tvitujete“, vlast koristi Poslovnik o radu Skupštine koji vam daje moćno oružje – direktan televizijski i internet prenos sednica. Isti taj prenos godinama plaćamo televiziji Melos, koja dobija milione iz budžeta. Imate priliku da sa skupštinske govornice, direktno u etar, pred očima građana, primorate one koji vas snimaju da prenose sopstveno razotkrivanje i dekonstrukciju mehanizama po kojima dobijaju narodni novac.

Gospodo, imate mehanizme koji su vam nadohvat ruke:

  • Zahtev za vanrednu sednicu: Sa najmanje 24 potpisa odbornika (jedna trećina saziva), predsednik Skupštine je dužan da zakaže sednicu o medijskom mraku. Ukoliko to odbije, imate pravo da je sami zakažete.
  • Anketni odbori i odbornička pitanja: Na svakoj sednici možete inicirati formiranje anketnog odbora za ispitivanje rada Odeljenja za društvene delatnosti. Zahtevajte uvid u revizorske izveštaje za sve projekte iznad 1,2 miliona dinara – to je vaša zakonska obaveza i pravo.
  • Pravni pritisak: Podnesite prijave nadležnim ministarstvima za inspekcijski nadzor zbog nesprovođenja obavezne trogodišnje analize medijskih potreba, što je direktno kršenje zakona.

Građani Kraljeva ne traže od vas statuse na mrežama. Oni traže političku borbu za institucije. Ako dopustite da novinarstvo izdahne bez da ste upotrebili sve instrumente skupštinske kontrole, ostaje nam zaključak: ili ne razumete težinu trenutka, ili vam ovakav status quo odgovara.

Hoćete li gospodo većnici i odbornici  i  sutra biti nemi posmatrači, ili ćete napokon početi da koristite alate koji vam pripadaju pre nego što Kraljevo potpuno utone u medijski mrak?

Civilno društvo i mediji kao „vozači“ ka Evropskoj uniji uprkos institucionalnim kočnicama

Objavljeno: 12.05.2026. | autor: KV Novosti -on line

Pod motom „Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom?“, u Užicu je održana godišnja konferencija EU resurs centra za civilno društvo u Srbiji. Iako je skup, usled administrativnih prepreka, u poslednjem trenutku premešten iz Gradskog kulturnog centra u hotel „Siesta“, to nije umanjilo značaj diskusije o decentralizaciji evropskih integracija i ulozi lokalnih zajednica u tom procesu.

Konferencija je okupila širok spektar aktera, od visokih diplomata do lokalnih aktivista, sa zajedničkim ciljem: definisanjem jasnijih pravaca delovanja civilnog sektora u kriznim vremenima.

Evropska podrška i lokalna odgovornost Skup je otvorio Mauro di Veroli, šef odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, koji je istakao da put ka Briselu nije samo stvar visoke politike, već svakodnevnog rada na terenu. „Civilno društvo je najčvršći most između građana i evropskih vrednosti, a naša podrška lokalnim inicijativama potvrđuje da svaka zajednica u Srbiji ima kapacitet da bude pokretač promena koje donose direktnu korist narodu“, poručio je Di Veroli.

Domaćin skupa, Radovan Cicvarić iz Užičkog centra za prava deteta, ukazao je na važnost autonomije lokalnog aktivizma. „Događaji poput današnjeg pokazuju da energija za promene dolazi iz unutrašnjosti, ali da nam je neophodan otvoreniji dijalog sa institucijama kako bi se ‘znakovi pored puta’ pravilno tumačili, a ne ignorisali“, istakao je Cicvarić.

Osnaživanje kapaciteta u svim regionima O ulozi podrške civilnom sektoru govorio je Bojan Džulović iz Beogradske otvorene škole (BOŠ), naglasivši da je cilj EU resurs centra ravnomerna podrška širom zemlje. „Fokusirani smo na to da organizacijama u svakom delu Srbije pružimo alate i znanje kako bi mogle samostalno da se bore za interese svojih sugrađana, jer evropske integracije gube smisao ako ostanu ograničene na velike administrativne centre“, izjavio je Džulović.

Lokalni mediji i upravljanje otpadom u fokusu rasprave na panelima

U radnom delu konferencije, posebna pažnja posvećena je lokalnim specifičnostima kroz dva panela iz ciklusa „Male-velike“lokalne teme .Prvi panel, pod nazivom „ Novinari lokalnih medija na braniku profesije“, otvorio je važna pitanja o bezbednosti i profesionalizmu novinara u lokalnim sredinama..

Centralna diskusija drugog panela bila je posvećena ekološkoj krizi i sudbini regionalne deponije „Duboko“. Kao jedan od učesnika u diskusiji , u ovom delu programa, diplomirani politikolog Zoran Nikolić iz Kraljevačkog razvojnog centra (KRC), je ,na osnovu bavljenja KRC-a ovom temom,  izneo konkretan predlog: da se pod pokroviteljstvom Beogradske otvorene škole formira multidisciplinarni stručni tim koji bi sačinio predloge modela za organizovan i kontinuiran transfer znanja i iskustava iz zemalja EU ka Srbiji.

Nikolić je posebno naglasio važnost učenja od zemalja koje su nekada bile deo SFRJ, poput Slovenije. „Slovenija je danas najčisteća i ekološki najuređenija zemlja Unije, a njihova iskustva su nam najbliža. Umesto da izmišljamo rešenja, moramo sistemski uvoziti znanje koje funkcioniše u sličnim administrativnim okvirima“, naglasio je Nikolić.

Regionalna saradnja kao imperativ

 Doprinos diskusiji o povezivanju različitih sektora dao je i predsednik užičke Inicijative „Da (ne)dišemo Duboko“ profesor Branko Nikolić, ističući da rešenja za lokalne probleme ne mogu biti izolovana. „Uspeh svakog ekološkog ili infrastrukturnog projekta zavisi od sposobnosti civilnog društva da natera donosioce odluka na odgovornost, ali i od solidarnosti među samim organizacijama iz različitih regiona“, naveo je on.

Skup su pratile i predstavnice vodećih kraljevačkih portala Krug i KV Spektrum, kao i predstavnici Asocijacije Ibarske doline (IDA), čime je potvrđena snažna,  uloga kraljevačkog civilnog i medijskog sektora

Prvi radni dan skupa „Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom?“ je  završen zaključkom da se „volan“ procesa pridruživanja mora podeliti između države i civilnog društva, uz snažan nadzor lokalnih medija i stručne javnosti, kako bi se osigurao održiv napredak cele zajednice.

Beleška s povodom: Šta krije muk u JKP „Čistoća“?

Objavljeno: 09.05.2026. | autor: KV Novosti -on line

Kada se institucija, finansirana novcem građana, povuče u administrativnu tišinu pred legitimnim pitanjima o sopstvenom radu, to je najčešće znak da se istina više ne može braniti argumentima.

Povod za ovu belešku je upravo ćutanje menadžmenta JKP „Čistoća“ na dopis Neformalne grupe „Građanski monitor – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada“ upućen 28. aprila, u kojem je zatražen jednostavan, stručni obilazak deponije Kulagića ada. Izostanak odgovora postao je najglasnija potvrda nalaza dve analize koje su, da je do sastanka došlo, trebale biti osnova za razgovor.

Obe sačinjene analize ukazuju na to da je upravljanje otpadom u Kraljevu postalo sistem zatvoren za javnost i otporan na zakonske norme.Ćutanje menadžmenta JKP Čistoća na mejl od 28. aprila 2026. godine nije samo propust u komunikaciji, već potvrda da institucije nisu spremne da polože račune o milion evra  ubranih u predhodne tri godine  ,na ime naknade za „sanitarno deponovanje“ od građana.

Pred menadžment bi bila postavljena pitanja na koja je, očigledno, lakše ćutati nego odgovoriti. Kako je moguće da JKP „Čistoća“  fakturiše,za poslednje tri godine, preko 126 miliona dinara naknade od 15 odsto isključivo za deponovanje, a da deponija i dalje nema adekvatan kompaktor i funkcionalne biotrnove? Zašto se taj novac, koji je Odlukom iz 2017. godine jasno definisan kao investicioni, „utapa“ u tekuću likvidnost i troškove zarada koji čine 61 odsto rashoda?

Ova tišina menadžmenta „Čistoće“ prebacuje odgovornost na više instance — na Skupštinu grada Kraljeva i Javno preduzeće za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“.

Lokalni mediji i javnost moraju se usmeriti na paradoks u kojem gradska vlast, kao osnivač, dopušta JKP „Čistoća“ da nenamenski troši  novac kojim građani finasiraju „sanitarno deponovanje“ , dok istovremeno preko JP za uređivanje građevinskog zemljišta  izdvaja dodatnih 15 miliona dinara godišnje iz budžeta za istu tu svrhu.

Odluka iz 2017. godine, kojom je uvedena naknada od 15 odsto za deponovanje komunalnog otpada u Kraljevu, postala je instrument za prikrivanje operativnih gubitaka, a ne za zaštitu životne sredine.

Pošto je razgovor Neformalne grupe građana sa menadžmentom izostao, javnost mora postati nadzorni organ koji će pitati: zašto odbornici glasaju za budžet u kojem ozelenjavanje i LED rasveta vrede višestruko više od sanacije deponije koja nas truje?

Neformalna grupa „Građanski monitor – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada“ će, uz podršku građana, fokus svojih aktivnosti usmeriti ka Skupštini grada Kraljeva i Javnom preduzeću za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“.

Njihovo nepoštovanje zakona koji uređuju ovu oblast više neće biti pokriveno administrativnim tišinama. Ako nema razgovora u kabinetima, biće ga u javnom prostoru, jer pravo na zdrav vazduh i transparentno trošenje 15 odsto našeg novca nisu tema za pogađanje, već zakonska obaveza koju su sami propisali, a zatim pogazili.

Kraljevački politički čvor – Između studentskog talasa i lokalne taktike

Objavljeno: 04.05.2026. | autor: KV Novosti -on line

Smena Predraga Terzića sa čela kraljevačkih naprednjaka nije samo pokrenula lokalni politički potres; ona je ogolila složenu arhitekturu odnosa u kojoj se kraljevačka opozicija bori da definiše sopstveni prostor između nacionalnog uspona studentskog pokreta i opasnosti od političke marginalizacije.

Studentska senka i „rep“ dešavanja

Dok političkom scenom Srbije trenutno dominira studentski pokret kao najvitalniji politički faktor, Kraljevo se, uprkos postojanju Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo, našlo figurativno „na repu“ ovih dešavanja. Ovaj vakuum stvorio je specifičan izazov za lokalne pokrete – Lokalni front (LF) i Udruženje starosedelaca. Iako oba pokreta svojim aktivizmom pružaju nesebičnu podršku studentima u drugim centrima, ovi „čuvari lokalnog ognjišta“ u sopstvenom gradu igraju znatno oprezniju partiju šaha.

Politički oksimoron: Podrška koja može da košta

Činjenica da LF i Starosedeoci na svom sastanku 25. aprila nisu eksplicitno zahtevali vanredne lokalne izbore – za razliku od gradskih odbora Narodnog pokreta Srbije (30. 4. 2026) i Demokratske stranke (4. 5. 2026) – predstavlja svestan i razuman taktički potez, a ne propust.

Zalaganje za hitne izbore u ovom trenutku gurnulo bi ove organizacije u svojevrsni politički oksimoron:

  • Strah od sopstvene kreacije: Kao pokreti sa trenutno najvećim brojem poslanika u kraljevačkoj opoziciji, LF i Starosedeoci bi forsiranjem vanrednih lokalnih izbora praktično „sekli granu na kojoj sede“. Svaki preveliki podsticaj formiranju autentične kraljevačke studentske liste direktno bi ugrozio njihovo biračko telo bez prethodnog predizbornog dogovora.
  • Kriza opravdanja: Teško bi bilo objasniti građanima zašto s jedne strane podržavaju studentski bunt, a s druge strane traže vanredne lokalne izbore na kojima bi se morali boriti protiv te iste energije ukoliko bi se ona kanalisala u posebnu kraljevačku studentsku izbornu listu.

Tajming kao talac taktike

Dok NPS i DS nastupaju sa pozicija etabliranih stranaka, koristeći smenu Terzića za oštru retoriku o gubitku legitimiteta, njihove poruke deluju više kao pokušaj hvatanja koraka sa događajima nego kao stvarna pretnja režimu. Njihov argument o „čoveku bez podrške stranke“ je kvalitetan, ali u Kraljevu on udara u zid realnosti u kojoj, trenutno, lokalni pokreti (LF i Starosedeoci) „drže ključeve političkog terena“.

Šture poruke i „zakasnele“ reakcije lokalnih pokreta zapravo su proizvod strateškog čekanja. U širem kontekstu u kojem su se DS i pokret „Kreni-Promeni“ jasno odredili protiv izlaska na predstojeće parlamentarne izbore, lideri kraljevačkih pokreta biraju da ne kreiraju sopstvenog lokalnog protivnika u vidu nove studentske opcije.

Od sujeta ka biračkim kutijama

U Kraljevu je snaga argumentacije (korupcija, gubitak legitimiteta, demografski pad) ostala u drugom planu u odnosu na taktički tajming. Pravo pitanje nije zašto opozicija nije glasnije tražila vanredne lokalne izbore odmah nakon 20. aprila, već kako planira da zadrži primat nad lokalnim nezadovoljstvom.

Ipak, vreme taktičkog nadmudrivanja ističe. Možda je trenutak da se sve stvarne i umišljene razlike između lokalnih aktera ostave po strani i pređe na konkretne aktivnosti. Dok opozicija vaga svaku reč, s druge strane stoji uigrana stranačka mašinerija SNS-a koja uživa apsolutnu institucionalnu podršku.

Tu mašineriju je moguće ograničiti samo striktnom primenom ODIHR-ovih preporuka, što se trenutno čini malo verovatnim. Zato bi kreiranje jedinstvene baze podataka o zajedničkim kontrolorima i posmatračima moralo postati prioritet iznad svih sujeta. U suprotnom, predstojeći izbori – bili oni parlamentarni i/ili vanredni lokalni u Kraljevu i Čačku – svodiće se na surovu dilemu: izaći na teren na kojem su pravila postavljena protiv vas ili ostati nemi posmatrač sopstvene političke marginalizacije.

 Da li će „kraljevački čvor“ biti odvezan saradnjom ili presečen novom studentskom energijom, zavisi od spremnosti opozicije da saopštenja zameni,recimo, kreiranjem zajedničke baze podataka budućih članova biračkih odbora i kontrolora za parlamentarne izbore na koje treba izaći  sa jedinstvenom listom ali tek posle primene ODIHR-ovih preporuka u vezi sa izmenama seta izbornih zakona.

Proglas  Udruženja novinara Srbije povodom Svetskog dana slobode medija

Objavljeno: 03.05.2026. | autor: KV Novosti -on line

P R O G L A S

Srpsko pravosuđe i dalje potvrđuje nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.

Ni posle više decenija nisu pronađeni i kažnjeni nalogodavci i ubice novinara Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, niti su rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović. Nisu pronađeni i kažnjeni ni odgovorni za ubistva i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na KiM od 1998. do 2005. godine.

Godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari i medijski radnici pamtiće po rekordnom broju napada na koleginice i kolege, od kojih je većina ostala nekažnjena.

U 2025. godini UNS je zabeležio 261 slučaj ugrožavanja novinara, 150 više nego godinu ranije, dok je broj evidentiranih fizičkih napada bio na najvišem nivou u poslednjih pet godina.

U godini za nama posebno nas je zabrinuo trend napada na novinare i medijske radnike koji su izveštavali sa terena, najčešće sa studentskih protesta ili lokalnih izbora. Naročito zabrinjava činjenica da se veliki broj ovih napada desio naočigled policije koja nije reagovala. Naprotiv, često su policajci fizički ugrožavali novinare.

Ugrožena bezbednost, targetiranja, policijska represija i onemogućavanje rada stvarnost su i medijske zajednice na Kosovu i Metohiji. Nastavlja se praksa neosnovane zabrane ulaska novinarima na područje Kosova i Metohije.

Srpski mediji na Kosovu i Metohiji suočavaju se i sa ozbiljnim finansijskim problemima, pa i najkredibilnijim medijima preti gašenje. Još je izraženiji diskriminatorni odnos institucija prema srpskim redakcijama i jeziku, kao i osiono ponašanje nosilaca vlasti prema novinarima i medijskim radnicima.

Ako se u obzir uzmu neefikasno reagovanje nadležnih organa na ugrožavanje bezbednosti novinara i medijskih radnika, ali i loš ekonomski položaj koleginica i kolega, i ovog  3. maja moramo reći da je teško biti novinar u Srbiji.

Ovo potvrđuje i najnovija lista Svetskog indeksa slobode medija Reportera bez granica (RSF). Od 180 zemalja u svetu u kojima Reporteri bez granica računaju indeks slobode medija, Srbija je u izveštaju za 2026. svrstana na  104. mesto – što je pad za osam mesta u odnosu na prethodnu godinu, i spada u zemlje u kojima je „teška situacija“.

Godinu između dva Svetska dana slobode medija novinari i medijski radnici  u Srbiji pamtiće i po brojnim otkazima i odmazdama vlasnika medija protiv koleginica i kolega koji su pokušavali da svoj posao rade profesionalno u jeku promene uređivačkih politika i u vreme duboke društvene podeljenosti.

Članovima Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) 4. novembra 2024. godine prestao je mandat. Novi Savet do danas nije izabran, pa ovo regulatorno telo  u ni nakon više od godinu i po dana ne funkcioniše.

Posle više od deceniju postojanja projektnog sufinansiranja možemo reći da je ovaj sistem obesmišljen. Članovi većine komisija koje su prošle, ali koji i ove godine odlučuju o raspodeli novca su predstavnici novoformiranih i udruženja i asocijacija čija je osnovna delatnost učešće u komisija, umesto borbe za bolji položaj novinara i medija. Novac su i u prethodnoj godini dobijali tabloidi i mediji koji ne poštuju novinarski kodeks.

Godinu između dva Svetska dana slobode medija obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije, naročito u slučajevima izveštavanja o tragičnim događajima.

UNS zato traži:

– Da nadležni organi efikasno istraže sve pretnje novinarima i medijskim radnicima i da o rezultatima tih istraga redovno obaveštavaju medije i javnost;

– Da pravosudni organi ne dozvole da i ubistvo Milana Pantića dočeka potpunu zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.

– Da se izmeni Krivični zakonik tako da više oblika napada na novinare bude obuhvaćeno krivičnom odgovornošću;

– Da se obezbedi efikasna institucionalna zaštita novinara od pritisaka nosilaca javnih funkcija, vlasnika medija i drugih moćnika;

– Da se javni novac pravedno raspodeljuje kako bi se očuvao medijski pluralizam i omogućilo kvalitetno informisanje građana;

– Da Skupština Srbije konačno izabere članove Saveta REM-a;

– Da kosovske institucije i međunarodna uprava na Kosovu* hitno formiraju Međunarodnu ekspertsku komisiju radi istraživanja ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu* od 1998. do 2005. godine;  UNS traži da u ovoj komisiji budu i predstavnici novinarskih udruženja.U skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN https://www.srbija.gov.rs/kosovo-metohija/19944

Građanski monitor Kraljeva otvara „Crnu knjigu otpada“ i nastavlja borbu za čist vazduh

Objavljeno: 28.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Dok se nesanitarno odlagalište „Kulagića ada“ nakon 55 godina eksploatacije pretvorilo u ekološku bombu sa preko 1,5 miliona tona neselektiranog otpada, građani Kraljeva postavljaju ključno pitanje: na šta se troši njihov novac namenjen upravljanju komunalnim otpadom?

Kraljevo se nalazi na ivici institucionalnog i ekološkog kolapsa. Neformalna grupa „Građanski monitor Kraljeva – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada“ privodi kraju sveobuhvatno istraživanje pod nazivom „Crna knjiga otpada“. Ovo istraživanje, sprovedeno u okviru projekta „Građani Kraljeva vas posmatraju: Odgovornost za svaki dinar i svaki udisaj“,koji   podržava Evropska unija, razotkriva decenijsku inerciju i netransparentno trošenje javnih sredstava.

Matematika prevare ili naša surova realnost…?

Deponija Kulagića ada funkcioniše više od pet i po decenija, što je period koji daleko prevazilazi projektni vek čak i najsavremenijih sanitarnih sistema. Bez zaštitne folije i sistema za prečišćavanje, toksini i teški metali direktno prodiru u podzemne vode , ugrožavajući poljoprivrednu proizvodnju i bezbednost hrane u  slivu Zapadne Morave nizvodno od Kraljeva.

Snimljeno 24.4.2026 godine na Gradskoj deponiji u Kraljevu

Situacija u vazduhu je još alarmantnija. Usled nedostatka teške mehanizacije za sabijanje otpada, unutar tela deponije formiraju se džepovi metana koji ,sve češće, izazivaju  podzemne požare. Rezultat je koncentracija PM10 čestica od čak rekordnih 620 mg/m3 zabeleženih maja 2025 godine,što višestruko premašuje dozvoljene granice i direktno uzrokuje porast respiratornih oboljenja.

Glavni fokus kampanje „Gde je mojih 15%?“, koja  je zvanično počela juče , jeste namenska naknada koju Kraljevčani plaćaju od 2017. godine. Iako se godišnje na ime „sanitarnog deponovanja“ prikupi između 70 i 80 miliona dinara, analiza pokazuje da se taj novac umesto u modernizaciju preliva u tekuću likvidnost JKP „Čistoća“.

Dok to preduzeće troši 57% budžeta na zarade, operativne aktivnosti se obavljaju mehanizacijom čija prosečna starost prelazi četvrt veka

Građanski monitor, koji okuplja stručnjake poput lekara dr Dragiše Kostića, inženjera šumarstva Rada Vranića ,inženjera Dragana Mitrovića,  i politikologa Zorana Nikolića ,planira  zagovarački proces koji  će obuhvatiti: Serijal video zapisa: Od dron snimaka deponije do svedočenja stanovnika naselja Romsko 2 i Moše Pijade koji žive u dimu;Društvene mreže: Edukativne objave pod hashtagom #GdeJeMojih15 i viralni poziv građanima da fotografišu svoje račune za komunalne usluge . Ulična akcija „Zid srama“: U maju će ,u nekom javnom prostoru biti postavljena instalacija sa  dokazima o stanju na deponiji zagađenju koje proizvodi.

Cilj Neformalne grupe  je jasan: institucionalizacija nadzora i hitan rebalans plana rada JKP „Čistoća“ za 2026. godinu. Građani traže otvaranje namenskog podračuna za naknadu od 15% i hitnu nabavku novog kompaktora koji bi smanjio rizik od požara za 70%. Neformalna grupa vas poziva da pratite dokaze iz „Crne knjige otpada“ i pridružite se borbi za pravo na zdrav život putem njenih  zvaničnih kanala na Fejsbuku https://www.facebook.com/profile.php?id=61585048152013  i Instagramu @gradjanskimonitorkv

Vreme je da prestanemo da plaćamo sopstveno trovanje. Građani Kraljeva vas posmatraju!

Ima nade!

Objavljeno: 25.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Ima nade za malog Balšu Beloicu, koji bije svoju veliku bitku za ozdravljenje, ali ima nade i za sve nas Kraljevčane. U ovim sivim danima, obeleženim svakodnevnom borbom za „krpljenje kraja s krajem“, masovne akcije solidarnosti poput ove podsećaju nas da nismo sami. One su onaj dragoceni tračak svetlosti koji nam daje snagu za dane koji dolaze.

Za tu iskru vere da može i mora biti bolje, najzaslužniji su oni najmlađi. Na fotografiji su Nikša, Janko, Uki, Balša, Matija, Stefi, Jakov… Iza njih, i na mnogim drugim slikama koje ovih dana preplavljuju društvene mreže, stoje stotine njihovih vršnjaka sa jedinstvenom porukom: Solidarnost se budi!

Ova grupa mališana na svom improvizovanom štandu na centralnom gradskom trgu prodavala je limunadu. Rezultat? Prikupljeno je preko 95.000 dinara. Ipak, njihova odlučnost ispisana na licima i pogledi uprti u odrasle vrede mnogo više. Njihova iskrena želja da pomognu dečaku koga lično i ne poznaju nije ostavljala ni mrvu mogućnosti prolaznicima da zaobiđu ovaj štand.

Ova deca, kao i svi drugi mališani uključeni u humanitarne akcije širom Kraljeva, održali su nam lekciju o životu kakve nema u udžbenicima. Naučili su nas da granice ne postoje kada je srce veliko.

Ima nade.

Građani koji žele da pomognu mogu to učiniti i uplatom na račun:

  200-0000127358990-38 (Mladen Beloica)

CRNO NA BELO O KRALJEVU: Od državnih subvencija do radničkog beznađa

Objavljeno: 24.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

U kraljevačkom hotelu „Turist“ održana je javna debata pod nazivom „Rad i prilike u Kraljevu: iskustva zaposlenih, mogućnosti za mlade i uloga lokalne zajednice“, koju je organizovala Fondacija Centar za demokratiju (FCD). Skup, organizovan u okviru projekta „Crno na belo“, ogolio je surovu istinu: dosadašnji model ekonomskog razvoja, zasnovan na jeftinoj radnoj snazi i izdašnim državnim podsticajima, udario je u zid, ostavljajući iza sebe radnike u stanju duboke egzistencijalne nesigurnosti i sistemskog beznađa.

Izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju, Nataša Vučković, naglasila je da je cilj organizovanja serije ovakvih panela širom Srbije prikupljanje autentičnih podataka o stvarnom položaju radnika, dok je u završnom rezimeu zaključila da je globalna slika radnih prava i perspektiva sveta rada podjednako sumorna kao i naša.

Sa panela u hotelu Turist na temu „Rad i prilike u Kraljevu: iskustva zaposlenih, mogućnosti za mlade i uloga lokalne zajednice

Učesnici su kroz argumentovanu diskusiju na panelu kojim je moderirao Ivan Kuzmanović iz  Centar za demokratiju ,identifikovali ključne barijere koje danas stoje na putu dostojanstvenog rada u Kraljevu:

Zorica Lešević (RPK Kraljevo) istakla je da se privreda suočava sa strukturnim problemima koji onemogućavaju održivo zapošljavanje bez stalne spoljne podrške.

Aleksandar Ilić (predsednik Gradskog odbora Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kraljevu) upozorio je da su radnička prava u praksi svedena na minimum. On je naglasio da se radnici sve češće tretiraju kao potrošna snaga bez stvarne pravne i socijalne sigurnosti, što nameće imperativ jačanja sindikalne borbe i hitnu promenu zastarelog zakonskog okvira.

Jovan Nešović (udruženje „Novi put“) ukazao je na hronični izostanak suštinske saradnje između javnog, poslovnog i civilnog sektora. Prema njegovim rečima, bez tog trougla nemoguće je kreirati realne i efikasne lokalne politike zapošljavanja.

Dragojla Vujović (Crveni krst Kraljevo) podelila je potresna iskustva najranjivijih grupa, ističući da se sugrađani koji godinama bezuspešno traže posao suočavaju sa barijerama koje direktno vode u apatiju, izolaciju i potpuno gubljenje vere u institucije.

Zoran Nikolić (Kraljevački razvojni centar) oštro je kritikovao „zid medijskog ćutanja“ i rigidnu praksu poslodavaca koji zloupotrebljavaju institut „poslovne tajne“ kako bi prikrili kršenja radnih prava.On je zatražio donošenje novog Zakona o radu, ali i insistiranje na izmenjenim pravilima i smernicama u procesima budžetskog sufinansiranja, kojima bi se lokalni mediji dodatno podstakli da se bave temama iz oblasti rada, sa posebnim fokusom na prava zaposlenih.

Vladimir Beočanin (advokat)  je ukazao na zabrinjavajuće pravosudne prakse i  sukcesivnu pojavu grupnih tužbi radnika , takozvanih „masovki“, ističući da preopterećenost sudskih odeljenja i  loš materijalni položaj radnika deluju obeshrabrujuće na one koji koji pokušavaju da sudskim putem zaštite svoja uskraćena prava.

O krahu jednog modela najrečitije govori statistika: dok je u periodu od 2015. do 2023. godine, snažno podstaknut subvencijama, u Srbiji godišnje otvarano u proseku 40.000 radnih mesta, taj broj je u 2024. godini strmoglavo pao na tek nešto više od 8.000. Ovaj drastičan pad jasno signalizira da je era intenzivnog rasta zaposlenosti po starom receptu nepovratno završena.

Stanje u sektoru rada se dramatično pogoršava, što je posledica kumulativnih efekata kraha neoliberalnog ekonomskog koncepta. Enormna koncentracija kapitala u rukama nekolicine dovela je do toga da svet rada više ne predstavlja primarni faktor u stvaranju nove vrednosti, već se na njega gleda kao na trošak koji treba radikalno srezati. Uz to, ubrzani razvoj IT sektora i veštačke inteligencije, uprkos očiglednim benefitima, dodatno smanjuje potrebu za ljudskim kapitalom.

U takvom globalnom i nacionalnom vrtlogu, Kraljevo se ubrzano depopulizuje, stari i osiromašuje. Posebno zabrinjava činjenica da su donosioci odluka u lokalnoj samoupravi u ovoj situaciji samo nemi posmatrači. Očigledno je da lokalna vlast nema ni stručnih kapaciteta, a ni političke volje da otvori najširi društveni dijalog koji bi ponudio alternative kroz set konkretnih lokalnih mera.

Umesto proaktivne politike, suočavamo se sa sumornom prognozom: grad će se uskoro suočiti sa prestankom rada preduzeća čiji su vlasnici ovde došli isključivo tragajući za jeftinom radnom snagom uz državne stimulanse. Da je beznađe već tu, upečatljivo govore podaci o rastućem broju građana koji ubrzano upadaju u stanje socijalne potrebe. O tome svedoče sve duži spiskovi korisnika usluga Centra za socijalni rad, kao i broj onih kojima je jedini siguran dnevni topli obrok onaj u kuhinji Crvenog krsta. Kraljevo, nažalost, postaje grad u kojem radnici, kao najveće žrtve tranzicije, ostaju prepušteni sami sebi u vremenima koja neumoljivo dolaze.

Beleška s povodom: Digitalna fatamorgana i 1,5 miliona tona tišine

Objavljeno: 20.04.2026. | autor: KV Novosti -on line

Povod: Pregled zvanične internet prezentacije Grada Kraljeva u odeljku za strateška dokumenta i zaštitu životne sredine.

Hipoteza: Netransparentnost i zastareli podaci nisu slučajna greška, već kontinuitet politike „guranja pod tepih“ (ili pod deponiju) problema koji direktno ugrožava zdravlje Kraljevčana.

Klik u prazno: Gde nestaju planovi?

Prva stanica na pogrešnoj trasi potrage za Lokalnim planom upravljanja otpadom na sajtu grada Kraljeva

Na zvaničnom sajtu grada, pod stavkom „Lokalni plan upravljanja otpadom“, čitaoca ne čeka dokument, već digitalni „ćorsokak“. Klik vas uporno vraća na početnu stranicu. Vizuelno, sajt nudi lepe ikonice i privid uređenosti; suštinski, nudi mrak.

Ovo nije samo tehnički propust. To je simbolički prikaz upravljanja gradom: Lokalni plan je usvojen još 2012. godine, važnost mu je istekla 2021., a novi, iako navodno naručen pre četiri godine, i dalje je „u magli“. Dok se na sajtu reklamira zaštita životne sredine, u realnosti se oslanjamo na papir star 14 godina koji se ionako nije primenjivao.

Kulagića ada – spomenik neodgovornosti

Detaj sa zvaničnog sajta grada Kraljeva:Vizuelno privlačno – Sadržajno prazno…

Dok digitalni linkovi ne rade, realna deponija „radi“ punim kapacitetom od 1971. godine. Prema konzervativnim procenama, tamo leži preko 1,5 miliona tona neselektiranog otpada.

  • Gde su izveštaji o realizaciji plana koji su morali da se podnose Agenciji za zaštitu životne sredine svake dve godine (shodno članu 33. Odluke iz 2017)?
  • Gde je monitoring gasova i produkata sagorevanja?

Umesto odgovora, imamo narativ o „brodu bez kompasa“ koji KV Novosti godinama dokumentuju, dok donosioci odluka ignorišu činjenicu da deponija više nije samo komunalno, već ozbiljno javnozdravstveno pitanje.

 Pitanja za 70 „čuvara“ grada

Jesmo li zaista,posle poluvekovne „plovidbe „nasukali naš brod na gomili našeg komunalnog otpada?

Ovim putem upućujemo direktna pitanja, ne samo Gradskom veću i JKP „Čistoća“, već svakom od 70 odbornika Skupštine grada Kraljeva ponaosob:

  1. Za odbornike pozicije: Da li vas, dok glasate za razne programe, brine činjenica da strateški dokument za otpad ne postoji u važećoj formi, a da su francuske studije (Seureka/Veolia) i preduzeće „Regioni Kraljevo“ d.o.o. ostali mrtvo slovo na papiru?
  2. Za odbornike opozicije: Da li je kritika upravljanja otpadom dovoljno glasna ili je i vama postala „uobičajena scenografija“?
  3. Za inspekcije i stručne službe: Kako kontrolišete sistem koji počiva na dokumentu čiji je rok trajanja prošao pre pola decenije?
  4. Za građane: Da li smo pristali na to da je „nevidljivost“ plana na sajtu grada isto što i nepostojanje problema u našim plućima i vodi?

Da li je ponavljanje majka razuma?

Narodna mudrost kaže da je ponavljanje majka nauke i razuma. Mi u Kraljevu godinama ponavljamo iste greške, iste netransparentne procese (od „telefonskog“ donošenja odluka do ignorisanja struke) i istu ćutnju o deponiji koja raste.

Ako je ponavljanje zaista majka razuma, onda bismo do sada morali biti najrazumniji grad u Srbiji. Ipak, sudeći po zvaničnom sajtu koji nas vrti u krug, pre će biti da je u Kraljevu ponavljanje samo način da se zaboravi kuda smo krenuli.

Gospodo odbornici, svih vas sedamdeset, „brod“ Kraljeva u oblasti ekologije odavno pušta vodu. Da li ćete ponovo ćutati dok se link ne popravi ili ćete konačno tražiti da vidimo šta piše u planu za naš opstanak?

Belešku sačinio:

Zoran Nikolić,urednik portala KV Novosti on line