Danas je, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, predstavljena nova knjiga pesama Lasla Blaškovića intrigantnog naslova „Prasvršetak“. U programu koga je otvorio magistar Miša Milosavljević ,koji se , od nedavno , nalazi na čelu kraljevačke biblioteke, pored autora učestvovali su i Živorad Nedeljković, pesnik iz Kraljeva i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik Arhipelaga iz Beograda.Konstatujući pesničku zrelost i specifičnost proze Lasla Blaškovića Živorad Nedeljković je primetio kako dobra poezija uvek ima šta da kaže pa se ta konsttacija u punom svom značenju može vezivati i za ovu knjigu pesama Lasla Blaškovića.U sličnom tonu o delu Lasla Blaškovića govorio je i Gojko Božović uzazavši na slojevitost i višeznačnost Blaškovićeve proze. Autor je pak pročitavši ,u nekoliko navrata, neke od svojih pesama iz knige „Prasvršetak“ govrio i o početcima svog bavljenja pisanjem ,pre ravno tri decenije, najavivši da će publici ,uskoro, predstaviti knjigu svojih putopisnih beleški pod nazivom „Gle“ . Laslo Blašković,pesnik, romansijer, pripovedač i esejista – rođen je u Novom Sadu 1966. godine. Za roman Svadbeni marš Blašković je dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Madonin nakit dobio je Nagradu Fonda „Borislav Pekić“, za roman Adamova jabučica dobio je Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“ za najbolju knjigu godine, a za roman Turnir grbavaca dobio je Nagradu „Stevan Sremac“ za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik.Laslo Blašković je upravnik Narodne biblioteke Srbije.
Vesti iz kategorije ‘Uncategorised’
Dobra poezija uvek ima šta da kaže!
(Ne) shvaćeno vreme u kome živimo
Osveštavano je ,zadnjih nekoliko decenija, u Kraljevu sve i svašta od objekata i opreme. I naravno , dok je to lični čin vlasnika objekta i opreme , sasvim je i legitiman . Ali višedecenijska praksa osveštavanja javnih objekata , građenih i finansiranih novcem svih poreskih obveznika od koji , najpre, nisu svi pravoslavni vernici ,a neki su čak i deklarisani ateisti otvar brojna pitanja i dileme. Jer , i ovakvi objekti u formalno-pravnom smislu imaju svog vlasnika bilo da je to država ili lokalna samoprava pa bi ,dakle, odluku o eventualnom osveštavanju iliti osvećenju, ili bilo kom drugom verskom činu, trebalo da doneste taj vlasnik. Ovako je to prepušteno na volju ili ne volju menadžmenta ustanova i institucija koje koriste takve objeke. A menadžment javnih ustanova i preduzeća , da se odmah razumemo, čine direktori i drugi organi upravljanja( Nadzorni i/ili Upravni odbori). Uz to ne manja je i dilema treba li baš u jednom sekularnom društvu kakvo smo ,valjda, zvanično upražnjavati verske obrede ovakvog tipa i u javnim objektima u vlasništvu države , opštine , grada… Ako treba ,ako je to volja većine, onda je treba legitimizovati i formalnom odlukom vlasnika objekta. Ovako prećutna saglasnost tipa „pa to se valjda podrazumeva“ rađa mnoge nedoumice. Možda je jedna, baš takva nedoumica , i bila povod da Vladan Vićentijević istaknuti sportski radnik , predsednik Upravnog odbora Sportskog centra „Ibra“ iz Kraljevu jutros saopšti gradonačelniku Kraljeva dr.Predragu Terziću da podnosi neopozivu ostavku na mesto predsednika a što je , predhodno, javno učinio saopštivši svoju odluku preko društvenih mreža. U svom obraćanju javnosti i gradonačelniku u pismu naslovljenom sa „Neko nije shvatio vreme u kome živimo“ Vladan na početku , između ostalog , kaže: „Odmah na početku, kao predsednika Upravnog odbora Sportskog centra Ibar u Kraljevu niko me nije ni pitao, možda i ne treba, ali ni konsultovao u vezi osveštavanja ovog objekta koji već odavno radi.Bio sam pozvan od direktora SC Ibar gospodina Zorana Kneževića da prisustvujem ovom“svetom činu“, ali se nisam odazvao zbog nekih ličnih obaveza. Inače, verovatno bi zbog funkcije bio prisutan da mi je vreme dozvolilo. Međutim, bog me je i ovde pogledao, jer da sam se odazvao i video ovu sliku „želja posluženja“ verovatno bi odmah posle osveštenja napustio objekat“. Na ovaj način on komentariše , na društvenim mrežama objavljenu, fotografiju prebogate trpeze upriličene posle čina sečenja slavskog kolača na novoustanovljnoj slavi SC Ibar i čina osvećenja Hale sportova. Ova njegova odluka izazvala je veliku pažnju na tim istim društenim mrežama a komentatori i se , uslovno rečeno, svrstvaju u dve kolone: na one koji daju podršku Vladanu za njegov gest i one koji ga kritikuju zbog , navodnog, moralisanja .Svako ,lično, ima pravo na svoje mišljenje pa i pravo da to svoje mišljenje javno saopšti ali zvanični organi države ili lokalne samouprave imaju,kao vlasnici određene imovine, i obavezu da se jednom ,na prikladan način, izjasne o praksi obavljanja verskih obreda u sekularnim, javnim, objektima. Ili je ,možda, neizjašnjavanje istih još jedan dokaz da su centri odlučivanja u ovoj državi vazda bili u strankama a one , ma kakvog ideološkog predznaka bile, izbegavaju da se zameraju crkvi i institucijama drugih religija i za mnogo veće dileme društva o tom odnosu religija -država poput ,recimo, dileme o raznim poreskim olakšicama verskim konfesijama u isto vreme kada im se ,naveliko, vraća njihova ,ranije oduzeta, imovina.Zato sumnjamo da će se i o ovom Vladanovom činu , zvanično , raspravljati među kraljevačkim 
naprednjacima ,koji su ,na funkcije predložili i njega i sadašnjeg direktora Sportskog centra „Ibar“.
Trg Srpskih ratnika postaje ,na jedan dan, stecište roka!
Konferencijom za štampu, danas održanom u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva, najavljena je jedna pažnje vredna manifestacija. Kraljevo će , pored još nekih gradova u Srbiji , biti domaćin svojevrsnog festivala dobre rok muzike . Naime , 27 maja ,na centralnom gradskom trgu-Trgu Srpskih ratnika, biće održana „Mini gitarijada“. Ovaj muzički događaj organizuje se u saradnji sa populrnom „Zaječarskom gitarijadom“ koja se , iako pedsetprva po redu, ove godine , po prvi put održava u junu, i to u periodu od 29.juna do 1.jula. Cilj mini gitarijada je da afirmišu rok muziku pružajući šansu mladim demo bendovima koji su na početku svojih muzičkih karijera ,omogućavajući im nastup na profesionalnoj sceni koja podrzumeva dobru ,binu, svetlo i razglas pred publikom koja voli tu vrstu muzičkog izraza. Mini gitarijade imaju i svojevrsni takmičarsko-selektorski karakter jer će najboljim demo sastavima iz gradova poput Kraljeva, gde se organizuju „Mini gitarijade“,biti omogućen nastup na 51-oj Zaječarskoj gitarijadi. Da će se na ovim predtakmičenjima voditi računa i o kvalitetu muzike postaraće se stručni žiriji sastavljeni ,mahom, od već afirmisanih lokalnih rok stvaralaca i dokazanih muzičkih stručnjaka. Tako će , recimo, u Kraljevu umeće rok demo-bendova na ovogodišnjoj „Mini gitarijadi“ ocenjivati Aleksandra Pavlović ,muzički urednik u SKC“Kragujevac“, Vladimir Krunić frontmen pank rok grupe „Krstaši“ iz Kraljeva koja je, prošle godine, učestvovala na „Zaječarskoj gitarijadi“ i Vladislav Jurić ,rok muzičar.Kako smo ,danas, čuli od gospođe Elizabete Todorović ,direktorke KC „Ribnica“ i Bojana Petrovića , muzičkog urednika u ovoj ustanovi, rok za prijavu zainteresovanih rok grupa je do 20.maja a očekuju se učesnici i iz susednih gradova poput Kragujevca, Vrnjačke Banje, Trstenika, Raške, Novog Pazara…Svojevrsna podrška mladim rokerima ali i svojevrsna pozivnica posetiocima kraljevačke „Mini gitarijade“ biće i sastav „Električnog orgazma“ koji će ,prema rasporedu, uslediti odmah po okončanju nastupa demo bendova.
Kad „Bura“ izazove buru emocija
Sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo predstavljana knjiga Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera , koji su večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca, kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela Gordana Timotijević a recenziju je potpisao istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom šezdeset strana koju je napisao poznati austrijski istoričar osvetlivši vreme i konteks u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata, još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i ondašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata, biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom je Luis i preživeo rat. Knjiga koja je napisana sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina, sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama kao i porukama da se ljudi i narodi međusobno bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.
Konkursom do imena Hale sportova u Kraljevu
Sportski centar „Ibar“ upravlja ,već godinu i po , novosagrađenom sportskom halom u Kraljevu. Ova hala , pogodna za sve dvoranske sportove, ima kapacitet od 3.331 mesta , 2.967 mesta na glavnim, 364 mesta na „teleskopskim tribinama“ i 14 zasebnih mesta za osobe sa invaliditetom, a raspolaže i kompletnim pratećim sadržajima.Prvi sportski događaj održan u novoizgrađenoj hali bio je teniski meč odigran između reprezentacija Srbije i Hrvatske u okviru takmičenja za Dejvis kup koji je održan tokom februara prošle godine. U predhodnom periodu hala je korišćena isključivo za spotske sadržaje a jedini izuzetak bilo je njeno korišćenje za predizborni miting Srpske napredne stranke u Kraljevu održan aprila meseca ove godine.Obzirom na visoke troškove održavanja hale iako je ona opremljena energetski efikasnom opremom za njeno zagrevanje i ventilaciju zaposleni u SC „Ibar“ su poodavno pokretali inicijativu za njeno multifunkcionalno korišćenje ali i za pribavljanje dela sredstava namenjenih održavanju hale kroz razne marketinške aktivnosti.Nažalost sve do nedavno nije bilo razumevanja za takve aktivnosti u rukovodstvu grada koji je nominalni vlasnik objekta.Tek nedavno je novi gradonačelnika dr.Predraga Terzića dao potrebne saglasnosti da se raspiše javni konkurs i pozovu zainteresovane komapanije da hala spotova u Kraljevu ponese njihovo ime ili pak ime nekog njihovog prepoznatljivog brenda. Očekuje se da se na ovaj način obezbedi više miliona dinara na godišnjem nivou što bi znatno relaksiralo troškove održavanja koji se,trenutno, u potpunosti finansiraju iz budžeta grada. To nam je saopšteno na konferenciji za štampu održ na kojoj su najavljeni i sportski događaji koji će se u hali organizovati tokom novembra ali i jedan muzički koncert najavljen za kraj ovog meseca. A kada je o sportskim dešavanjima reč biće to najpre odbojkaški derbi Ribnica-Crvena Zvezda , zatim, 19.novembra košarkašice Srbije igraju kvalifikacioni meč za EP sa reprezentativkama Luksembruga a potom će se igrati košarkaški meč između kraljevačke Sloge i Metalca iz Valjeva.
Hoće li Rakovica „okućiti“ kraljevčane u Beogradu?
Danas je u poseti Kraljevu ,povodom dana osnovne škole „Vuk Karažić“ iz Ribnice , boravila zvanična delegacija beogradske opštine Rakovica , čija je osnovna škola „Branko Radičević“ uspostavila saradnju sa ovom kraljevačkom školom prilikom ovogodišnjeg obeležavanja Dana jorgovana u Beogradu. Bila je to prilika da se sretnu gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i predsednik opštine Rakovica Vladan Kocić i porazgovaraju o jednoj inicijativi pokretnutoj od strane beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“. Kako je na sastanku rekao Milan Novaković , predsednik beogradske podružnice kraljevčana i inicijator saradnje šklola i dve lokalne samouprave , radi se o zajedničkim aktivnostima Rakovice , Kraljeva i kraljevčana u Beogradu , na obezbeđenju adekvatnog prostora za promociju i prezentaciju Kraljeva ali i za nesmetani rad i okupljanje članova podružnice u Beogradu. Postoji ,rečeno je , spremnost a i određene mogućnosti Rakovice da opredeli i prenameni jednu parcelu na kojoj bi kraljevčani u Beogradu uz pomoć svoji prijatelja i ,naravno, grada Kraljeva, izgradili i opremili adekvatan prostor. Gradonačelnik, dr.Pregrag Terzić je konstatovao da postoje potrebe grada da ima mesto za stalnu prezentaciju privrednih , turističkih i kulturnih potencijala Kraljeva u Beogradu i da će , u tom kontekstu , biti tretirana inicijativa beogradske podružnice i spremnost Rakovice da pomogne u rešavanju tog problema. On a i njegov kolega Vladan Kocić, predsednik opštine Rakovice su istakli sličnosti dve zajednice koje su u tranziciji ostali bez svojih industrijiskih giganata ,sa problemima nezaposlenosti ali i sa šansama da razvojem , pre svega turizma, makar malo ublaže te probleme . Priča o obezbeđivanju takvog prostora u Beogradu ,nažalost, nije novijeg datuma, traje decenijama unazada ali ,čini se, da je ovo šansa za dokazivanje ozbiljnost i,kako rukovodstva beogradske podružnice tako i rukovdstva dve lokalne samouprave-Kraljeva i Rakovice.
Kraljevo danas slavi svoj Kraljevdan
Predsednik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković i Slobodan Kepo Stojanović prilikom uručivanja diplome
Danas je u Multimedijalnom centru Kvart upriličena svečana sednica Skupštine grada Kraljeva kojom je obeležen 7 .oktobar – Dan grada koji je , u narodu, poznat kao Kraljevdan , a koga Srpska pravoslavna crkva slavi kao Svetog Simona Monaha. Na početku sednice prikazan je flim u produkciji Radio –televizije Kraljevo u kome su zabeleženi rezultati ostvareni u razvoju grada u protekloj godini . Tako su prisutni gosti i odbornici gradske Skupštine imali prilike da se upoznaju sa najvećim infrastrukturnim investicijama u gradu ali i sa aktivnostima ustanova čiji je osnivač grad Kraljevo , posebno sa onim koje deluju na polju kulture. Potom su predsednik Skupštine grada Nenad Marković i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić pozdravili prisutne goste iz drugih gradova i inostranstva među kojima su , između ostalih bili i ambasador Palestine u Srbiji , zamenica gradonačelnika poljskog grada Zelena Gora i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić . Potom se , po tradicij prešlo na dodelu priznanja i zahvalnica koje se svake godine dodeljuju na ovaj dan. Diplome Zaslužni građanin ove godine pripale su: Slobodanu Kepi Stojanoviću , bubnjaru grupe Samak za njegov doprinos na polju muzičke kulture i afirmaciji rok stvaraštva ,Lidij Spaski muzičkom pedagogu za njen rad i angažovanje u aktivnostima Crvenog krsta a i na muzičkom polju jer ona ,decenijama,uspešno vodi dečije horove u gradu. dr Novak Nedić ,redovni profesor Fakulteta za građevinarstvo i mašinstvo u Kraljevu nagrađen je ,ove godine, priznanjem Zaslužni građanin grada Kraljeva za njegov višedecenijski uspešan naučni rad ali i za doprinos i agažovanje u sporttskim i drugim društvenim organizacijama. I kraljevčanka Nevena Jovanović ,reprezentativka Srbije u ženskoj košarci nagrađena je ovom diplomom zbog uspeha ostvarenih na Evropskom prvenstvu i olimpijadi u Riju. Zvanjem počasni građanin grada Kraljeva za 2016 godinu nagrađen je penzionisani novinar Milan Glišović koji je i idejni tvorac i organizator manifestacije „Dani jorgovana“ dok su za zaslužne organizacije proglašeni JKP Vodovod i Istorijski arhiv koji je, nedavno, obeležio pola veka svog rada. Ovogodišnja Oktobarska nagrada grada Kraljeva pripala je književniku Draganu Hamoviću koji je ,svojevremeno, bio i upravnik kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani a upravo je on i bio pokretač i inicijator da biblioteka ponese to ime. On se, u ime nagrađenih zahvalio na priznanjima obrativši se prisutnima nadahnutom besedom u kojoj je posetio na osam vekova manstira Žiče njeno stradalništvo kroz istoriju pa i oktobra 1941 godine o čemu se u Kraljevu dugo ,bezrazložno, ćutalo. U prigodnom umetničkom programu nastupili su učenici i profesori Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva.
Antfile
O KRALJEVAČKOM KRALJEVDANU
Posle prve smene vlasti na demokratskim izborima 1997 godine, čime je prekinut kontinuitet vlasti od završetka II svetskog rata, u Kraljevu su se stekli uslovi za stvaranje nove društvene klime.Tako je, pored heraldičkih obeležja grada, koji su vezani za Žiču kao krunidbeno mesto srpskih kraljeva kroz srednjevekovnu, ali i noviju istoriju, došao na dnevni red i izbor Dana grada Kraljeva. Zbog samog imena grada koje u osnovi nosi imenicu kralj , a izbog želje da se uhvati još jača veza sa svetlom istorijom države Nemanjića, kada je ondašnja Srbija bila respektabilna sila i značajan faktor u istoriji Evrope, stigao je predlog da se za Dan grada Kraljeva izabere baš 7.oktobar,dan , u narodu, poznat kao Kraljevdan, a koga Srpska pravoslavna crkva slavi kao Svetog Simona Monaha u znak sećanja na monaško ime Stefana Prvovenčanog. Predlog je stigao 1998 godine posle savetovanja tri direktora kraljevačkih ustanova kulture koji su ,tada,radili na postavci koja je obrađivala osamdestu godišnjicu proboja Solunskog fronta.To su bili Slobodan Đorđević ,direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Radomir Ristić,direktor Istoriskog arhiva i Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu. Odluku je 22.septembra 1998 godine,posle usvajanja na sednici Skupštine opštine potpisao tadašnji predsednik Skupštine opštine Kraljevo dr.Radoslav Rade Jović.Nova tradicija je počela da živi u najprelomnijim danima za grad i celu zemlju,baš u trenutcima uveliko u baze NATO pakta pripremale svoje arsenale za napad na Srbiju u kome je Kraljevo bilo jedna od prvih meta, a njegovi građani,u velikom broju mobilisani i raspoređeni po teritoriji Kosova i Metohije i po okolini grada.
Počeo VI Internacionalni džez festival „JazzIbar“
Beogradski džez kvartet Flow Motion
Sinoć je u dvorištu Francuske kuće nastupom modernog beogradskog džez kvarteta Flow Motion počeo VI Internacionalni džez festival „jazzIbar Flow Motion na repertoaru ima tradicionalne džez standarde u inovativnim aranžmanima, ali i aktuelne žanrove. Muzika koju stvara Flow Motion nalazi inspiraciju i u delimaTelonijusa Monka i Džona Koltrejna, koji su najveći uzori ovog kvarteta. Program otvaranja festivala je upotpunjen predstavljanjem knjige „Isceljujuća moć bluza“ autora Tibora Nađa.Ovaj poznati novosadski bluz muzičar je više od 15 godina radio na ovoj nesvakidašnjoj i detaljnoj biografiji bluz muzike, izvoru svih savremenih žanrova. Knjiga obuhvata period kada je bluz nastao, od samih početaka – pesama koje su afrički robovi u SAD-u pevali uz rad, pa do kraja šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je ovaj žanr doživljavao sam vrhunac svoje popularnosti. Publika na otvaranju je imala prilike i da uživa o muzičkim bravurama Tibora Nađa kada je on, u jednom trenutku, zamenio popularnog Tomketa i sa „Goodwill“-om otpevao i odsvirao nekoliko bluz standarda. Kao druga grupa na otvaranju festivala sinoć je nastupio kraljevački bend Goodwill koji postoji od 2010. godine i svira isključivo bluz i rok muziku. Na repertoaru su hitovi poznatih svetskih izvođača, kao što su: BB King, Eric Clapton, Johnny Winter, Muddy Waters,Stevie Ray Vaughan.Festival se nastavlja večeras svirkom na centralnom gradskom trgu koji je sinoć bio zauzet koncerom beogradske grupe „Zana“ koja je nastupila u okviru otvaranja manifestacije „Veseli spust“.
Otvorena likovna izložba „Rađanje“ u Kraljevu
Sa otvaranja izložbe u galeriji KC „Ribnica“
Večeras je, u galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu , otvorena izložba akademskog slikara magistra Ljubiše Đurića pod nazivom „Rađanje“.Objašnjavajući likovni izraz Ljubiše Đurića u projektu „Rađanje“, u kome on koristeći jaje kao glavni element koji simboliše rađanja, života, umetnosti, ideja…, istoričarka umetnosti Gordana Margi Đurić, inače supruga slikara , je posebno obrazložila dominaciju crne i bele boje u čitavom projektu.Po njenim rečima, radi se zapravo o Ljubišinom poimanju Njutnove teorije o bojama iznet još 1704 godine u njegovoj knjizi Optika.Crno i belo jesu kontrastne i provokativne ali jesu li zapravo to uopšte boje ili se radi o percepciji imanja i nemanja svetlosti.Dakle to , zapravo i nisu boje. No ipak se u likovnom izrazu koriste za iskazivanje kontrastnog , provokativnog pa i Ljubiša ih u projektu „Rađanje“ dominatno, tačnije isključivo, koristi želeći da iskaže svu kontrastnost čina rađanja bilo da se radi o rađanju života ili pak ideja, umetnosti uopšte. Ako su boje samo ljudska vizuelna perciptivna karakteristika , jedna vrsta iliuzije, onda se , možda , najviše i i može iskazati , reći crnom i belom (ne)bojom.Posebno kada treba objašnjavati , pokazati čin rađanja koji , u osnovi , i jeste menjanje stanja poput menjanja naše percepcije imanja i nemanja svetlosti.Izgovoreno na otvaranju i viđeno na izložbi bili su svojevrsna inspiracija uredniku galerije ,akademskom slikaru Miloradu Vujašaninu –Cuju da sa posetiocima ,zapodene razgovor u širem kontekstu , u kome mu je projekat simboličkog imena „Rađanje“ poslužio da podstakne razmišljanje prisutnih o aktuelnom trenutku u našoj kulturi i obrazovanju pre svega.A suština onoga što se čulo tokom tog razgovora kome se, pored jednog broja prisutnih, priključio i autor izloženih dela jeste zabrinutost za aktuelni trenutak u obrazovanju i stvaralaštvu u kulturi, tačnije u svojevrsnom udaljavanju ljudi od ovih delatnosti što zbog nemanja pravih informacija što zbog nemanja vremena kao posledice surove životne realnosti u kojoj borba za golu egzistenciju nosi sve više energije i vremena. Tako je i razgovor vođen po otvaranju izložbe opravdao uspešnost provokacije projekta „Rađanje“.
Ljubiša Đurić rođen je 1949. godine u Majdanpeku. Magistrirao je slikarstvo u klasi profesora Lubarde. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Udruženja francuskih umetnika ,,La maison des artistes” u Parizu.Za svoje bogato umetničko stvaralaštvo osvojio je mnogobrojne nagrade. Imao je na desetine samostalnih izložbi i učestvovao je na značajnim kolektivnim izložbama. Živi i radi na relaciji Beograd – Pariz.
U Kraljevu počeo Festival umetnosti „Maglič“
Otvaranjem izložbe „ Ruski umetnici u duhovnoj umetnosti Srbije“ sinoć je , u Kraljevu, u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ , počeo Festival umetnosti „Maglič“. Festival je otvorila gospođa Nadežda Kruščenkova direktorka Ruskog centra za nauku I kulturu u Srbiji. Još prošle godine je Festival umetnosti „Maglič“ redefinisao svoju koncepciju pa je , prošlogodišnjim, predstavljanjem materijalne i nematerijalne kulturne baštine predstavljena Irska.Na taj način je ova ,nekadašnja, smotra domaćeg stvaralaštva i domaće materijalne i nematerijalne kulturne baštine dobila svoju međunarodnu dimenziju pa će ,ubuduće, poput prošle i ove godine , na festivalu biti predstavljene zemlje sa svojom kulturom i svojom duhovnom,materijalnom i nematerijalnom baštinom.Sinoć otvorena izložba je svojevrsni omaž stvaralaštvu ruske emigracije,takozvanih „Belih Rusa“ koje su događaji u njihovoj zemlji uzrokovani revolucijom i građanskim ratom doveli,krajem 1919 godine u Srbiju.Među njima su inženjeri, lekari, građevinci, arhitekte i mnogi umetnici od muzikologa, slikara i vajara do balet majstora.Mnogi od njih a posebno jedan broj arhitekata i slikara iz Rusije su u Srbiji ostavili značajna dela za buduća pokolenja. U danima festivala, do 6 juna,kraljevčani će biti u prilici da čuju i hor Ruskog doma iz Beograda ,da se upoznaju sa tradicionalnom ruskom kuhinjom, odgledaju koncert folklornog ansambla „Suvenir“ iz Voskresenska i da učestvuju u radionici na kojoj će se upoznati sa načinom izrade tradicionalnih ruskih narodnih lutaka.Najmlađe će,pak kroz svet ruskih bajki u Kraljevačkom pozorištu provesti novosadsko pozorište „Suzana Zečić“. Za ljubitelje filma biće prikazana retrospektiva ruskih filmskih stvarlaca koja će se održavati u „Francuskoj kući“ do 2.juna a počeće prikazivanjem filma Nikite Mihalkova „Dvanaest“ urađenog 2007 godine po motivima istoimenog filma iz 1957 goodine. Prezentacija domaće kulture,materijalnog i nematerijalnog stvaralaštva počeće, u sredu 1.juna, otvaranjem izložbe „Refleksije nasleđa“ mladih umetnika Raškog okruga iz kolekcije Kulturnog centra „Ribnica“,koncertima na Trgu srpskih ratnika i to,najpre u petak , orkestra „Camerata Academica” i Svitlane Dekar, operske pevačice, prvakinje Narodnog pozorišta u Novom Sadu a potom „Balkanike“ Sanje Ilića .Pored već pomenutog hora Rskog doma iz Beograda , folklornog ansambla iz Voskrenska u subotu će se ,na trgu,predstaviti i domaći folklorni amsambl „Karanovac“.