Umesto da greje energija banjske vode odlazi u etar !
Početkom decembra prošle, 2015. godine, Skupština Republike Srbije je usvojila Strategiju razvoja energetike republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. U tom dokumentu se između ostalog kaže i: „Sa stanovišta razvoja lokalne privrede, posebno bi mogla da budu upotrebljiva postrojenja koja koriste lokalno raspoložive resurse obnovljivih izvora energije (biomasa, komunalni otpad, geotermalna energija i ugalj) i istovremeno snabdevaju više naselja/gradova. Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su značajni i procenjeni su na 5,65 miliona ten godišnje. Od ove količine više od 60% je potencijal biomase, čije se korišćenje trenutno procenjuje na oko 30% od raspoloživih potencijala. Raspoloživi tehnički hidropotencijal učestvuje sa oko 30% u ukupnim potencijalima OIE. Od ove količine više od polovine je već iskorišćeno. Od ostalih OIE trenutno se još samo delimično prati i bilansira korišćenje geotermalne energije.“ Opština Raška je, do sada, preduzela neke od aktivnosti kojima je omogućeno veće korišćenje OIE posebno stvaranjem normativnih pretpostavki i davanjem potrebnih saglasnosti za gradnju mini hidro elektrana. Od ukupno predviđenog broja lokacija za te objekte, čak 17 se nalazi na teritoriji mesne zajednice Jošanička Banja. Prva postrojenja ovog tipa su već sagrađena i priključena na mrežu i izazvala su dosta kontraverznih reakcija lokalnog stanovništva. Procenjeni potencijali malih hidroelektrana zasnivani su, u toku davanja potrebnih saglasnosti, mahom na Katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine bez detaljnih revizija lokacija, kako bi se napravila preciznija lista izvodljivih lokacija. U međuvremenu, za protekle četri decenije, zbog klimatskih promena, na pojedinim mestima vodeni kapacitet je smanjen i do 50 posto. Ono, pak, što odmah pada u oči jeste izostajanje aktivnosti na korišćenju toplotne energije izvorišta u Jošaničkoj Banji. I dok je, na jednoj strani rasla zainteresovanost države, lokalne samouprave i investitora za korišćenje hidro potencijala za proizvodnju električne energije, malo toga je u tom trouglu urađeno, u konkretnom slučaju, za korišćenje toplotne energije voda izvorišta u Jošaničkoj Banji. Svojevrsno priznanje države za ovu (ne)aktivnost dato je i u već pomenutom dokumentu, a što se tiče opštine Raška ona je, pre tri decenije, tačnije novembra 1995. godine od Instituta za rehabilitaciju dobila dokument „Kompletno – fizičko hemijska analiza oligomineralne vode iz glavnog izvora Jošaničke Banje“. Ti nalazi stručne ekipe predvođene prof. dr.Ratomirom Tišmom, načelnikom službe za balneologiju Instituta za rehabilitaciju su najsvežiji dokument u posedu opštine Raška o svojstvima i mogućnostima voda Jošaničke Banje. U svom radu, iz 2009. godine, „Proračun razmene toplote geotermalnih voda Jošaničke Banje u realizaciji pilot projekta plastenika“ autori sa Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, dr Milan Barać i dr Nikica Vitas, za količine i energetske potencijale voda Jošaničke Banje, između ostalog, kažu i: „Dosadašnja hidrogeološka istraživanja potvrđuju da ovaj lokalitet raspolaže znatnim količinama geotermalne vode visokog kvaliteta: a. Izvori u samoj Banji, koji mogu da obezbede min. količinu od 15 l/s sa T = 60 – 78,00 C; b. Iz bušotina dubine 121–394 m u banjskom parku izdašnost 4 izvora je 38 l/s sa T = 76 –80 stepeni celzijusa; c. Na lokalitetu Slanište, 2 km nizvodno od Banje, istraživanja nisu završena, ali se procenjuje da je izdašnost ovih izvora 20 l/s sa 38 stepeni celzijusa.“ Proračunima se došlo do podatka da količina toplote koja se nalazi u nalazištima geotermalnih voda na dubini do 3.000 metara je veća od količine toplotne energije koja bi se dobila sagorevanjem fosilnih goriva svih nalazišta u Srbiji. Posebno su geotermalni resursi bogati na području Mačve, Jošaničke i Vranjske banje, kao i još nedovoljno istraženo nalazište geotermalne energije na lokalitetu Kosovskog pomoravlja u blizini Klokot banje. Računa se da bi geotermalna energija mogla da pokrije oko 10% potreba za toplotnom energijom u Srbiji, a u pojedinim njenim delovima, poput potkopaoničkog kraja, i više. Zbog relativno visokih troškova ulganja u ispitivanje (oko 400 eura po metru bušenja) i geotermalnih instalacija (oko 200000 eur) Srbija, trenutno, koristi oko 86 MW ove energije za zagrevanje objekata i plastenika. Država za električnu energiju proizvedenu od obnovljivih izvora energije uvela, stimulativne, fid in tarife, ali je i tu, cenom, stimulisala mini hidro elektrane u odnosu na geotremalne elektrane kojih, uzgred budi rečeno, još uvek, nema. Prema nekim podacima u Evropskoj uniji se, trenutno, koristi koristi 356.000 toplotnih pumpi koje imaju instalisani kapacitet od 2,8 GW. Neke države poput, recimo Švajcarske, subvencionišu supstituciju sistema grejanja sa fosilnim gorivom toplotnim pumpama sa 200€/kWe. Sve dok se odnos države, pre svega, a potom i lokalne samouprave ne promeni u korist veće podrške korišćenju geotermalne energije blago Jošanjičke Banje biće, i dalje, neiskorišćeno.
Opština Raška je samo jedna od šest u Srbiji (Vranje, Šabac, Kuršumlija, Raška, Medveđa, Apatin) u kojima ima voda čija je temperatura preko 60°S. Ukupna toplotna snaga koja bi se mogla dobiti iskorišćenjem svih postojećih izvora termalne vode u Srbiji iznosi oko 216 MWt, sa proizvodnjom toplotne energije od 180 hiljada ten (tona ekvivalentne nafte koja ima kaloričnu moć 41868 GJ). Korišćenje geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe u Republici Srbiji je u početnoj fazi i veoma skromno u odnosu na potencijal i resurse. Već prvi utisci svakog, dobronamernog, posetioca Jošaničke Banje ostave u dilemi. Kao ključna dilema nameće se pitanje kako je moguće da veliki energetski potencijali izvorišta tople vode ostaju, neiskorišćeni? Tačnije rečeno, nedovoljno iskorišćeni. Jer, istine radi, nekavih koristi je bilo, a i sada im,a no to nije ni delić mogućeg.,Posebno sada,,kada je ubrzani napredak tehnologija doprineo efikasnom korišćenju energije termalnih voda u poljoprivredi za zagrevanje staklenika i intenzivnu proizvodnju povrća, voća, cveća, drugog bilja, zagrevanje objekata u stočarstvu, za sušenje biljnih proizvoda, za proizvodnju konzumne ribe i riblje mlađi u toplovodnim ribnjacima i komunalnim delatnostima, pre svega, sistemima za daljinsko grejanje. Istražujući razloge za takvo stanje shvatili smo da ih sve možemo podvesti pod tri grupe.,Prvu grupu razloga za nedovoljno korišćenje energije termalnih voda Jošaničke Banje možemo definisati kao normativne prepreke, u drugoj grupi je, bez sumnje, neihformisanost kako donosioca odluka na lokalnom nivou tako i stanovnika banje o novim, tehnološkim rešenjima za korišćenje termalne energije u privredne svrhe. Postojeći Zakon o javnoj svojini donet 201.1 godine u članu 3 se, između ostalog kaže: „U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini.“ U članu 9, istog , to je, delom, dodatno precizirano: „Vode, vodotoci i njihovi izvori, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni i drugi geološki resursi i rezerve mineralnih sirovina, i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva, u svojini su Republike Srbije.“ Vlasnička prava nad prirodnim bogatstvima su zapravo isprepletane grupe prava i to: prava upravljanja, prava isključenja i prava otuđenja. Onaj ko upražnjava ova prava određuje pravo pristupa i pravo korišćenja prirodnih dobara. U praktičnoj primeni i sprovođenju zakona i drugih podzakonskih akata koji tretiraju oblast korišćenja prirodnih bogatstava kreira se na jednoj strani destimulativni ambijent za potencijalne investitore zbog prenormiranosti i, delimičnog, preplitanja nadležnosti različitih nivoa vlasti, ali se zato istim normativnim okvirom na drugoj strani kreira ekonomski atraktivan ambijent zato što se Uredba o visini naknade za korišćenje mineralnih sirovina ne primenjuje već nekoliko godina koliko je prošlo od njenog donošenja. To brojnim privatnim i državnim kompanijama omogućuje da, eksploatacijom mineralnih sirovina za koje nikome ne plaćaju naknadu, ostvaruju ekstraprofit.
Danas je u Skupštini grada Kraljeva održan okrugli što je jedna od aktivnosti medijskog projekta „Tvoje pare-Tvoje pravo“ koga realizuje portal KV Novosti a koga je podržao grad Kraljevo.Tema projekta a i održanog okruglog stola jesu mogućnosti većeg učešća neporeskih prihoda u budžetu grada Kraljeva po osnovu raznih naknada koje se ubiraju za korišćenje prirodnih bogatstava u javnoj svojini.Kao osnovna prepreka za ostvarivanje većeg udela neporeskih prihoda u vidu naknada u ukupnim javnim prihodima jedinica lokalne samouprave naveden je postojeći pravni okvir. Donošenjem Zakona o javnoj svojini, u septembru 2011. godine, stekli su se uslovi da lokalne samouprave dobiju vlasništvo nad imovinom i uspostave upravljanje tom imovinom u najboljem interesu cele lokalne zajednice.Budžeti lokalnih samouprava su, od 2012. godine, podneli veliki teret sprovedenih reformi poreskog sistema, pre svega neporeskih prihoda. Iako je dosta toga urađeno na povećanju obuhvata, broja poreskih obveznika, pre svega u segmentu poreza na imovinu kompenzacija umanjenih i nedostajućih prihoda se, u narednom periodu, treba više fokusirati na redefinisanje nadležnosti centralnog nivoa vlasti i drugačiji sistem raspodele prihoda.No,i tamo gde postojeći normativni okvir daje mogućnosti ubriranja većih javnih prihoda ,poput, recimo,korišćenja poljoprivrenog zemljišta u svojini grada to se ne dešava.Čulo se ,danas, da grad Kraljevo raspolaže sa 10117,3 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini , da je sačinjen Godišnji program zaštite ,uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za 2016 godinu, da su pribavljene sve potrebne saglasnosti resornog ministarstva ali da taj dokument tek treba da bude usvojen na Skupštini grada u novom sazivu. Zato je i u budžetu grada Kraljeva,kao i u većini drugih opština i gradova, učešće ostvarenih prihoda po osnovu naknada za korišćenje prirodnih bogatstava u javnoj svojini nešto veće od jednog procenta. Da bi se omogućilo da opštine i gradovi ostvaruju značajnije prihode po ovom osnovu neophodno je,kako je već rečeno, pre svega menjati pravni okvir.Inicijative za te promene trebale bi da budu stvar planiranih i organizovanih aktivnosti opština i gradova oko kojih bi se okupili predstavnici javnog sektora,političkih stranaka,organizacija civilnog društva,obrazovnih i naučnih institucija i medija.Nažalost , godinama unazad, stvorena je praksa da inicijative za izmene normative dolaze iz vrha , da su javne rasprave koje predhode usvajanju zakona više formalne nego što su shvaćene kao mogućnost uključenja javnosti i tu praksu je teško menjati. Svoj doprinos tako uspostavljenom sistemu odlučivanja daju i političke stranke koje su ,po svom unutrašnjem ustrojstvu, više liderske nego potrebna mesta za demokratski dijalog u društvu. A dok je tako teško je očekivati da će se državni i stranački vrhovi dobrovoljno razvlastiti zarad jačanja ovlašćenja i prihoda lokalnih samouprava.Zato će , i dalje, o mnogim stvarima ,poput recimo, vađenja šljunka na Zapadnoj Moravi biti odlučivano u Beogradu odakle će se vršiti i distribucija novca ubranog kao naknada za taj posao a Kraljevu će biti ostavljno da samostalno ,iz sopstvenih prihoda, sanira veći deo posledica te eksploatacije po komunalnu infrastrukturu i životnu sredinu.
Sve češće se,u javnosti,možemo sresti sa terminom geotermalna energije i velikim ,doduše, još uvek slabo iskorišćenim potencijalima te energije u Srbiji. Radi se , u osnovi, o obnovljivom vidu energije generisanom u zemlji čiji prenosnik-mediji mogu biti vode različite temperature, zatim stene, posebno granitoidne i užareni deo zemljine kore ili magma. U odnosu na izvor energije-mediji koji je prenosi ,geolozi klasifikuju te izvore energije na hidrotermalne ,petrogeotermalne i magnogeotermalne. Ubrzani razvoj tehnologija u svetu učinio je da su mogućnosti korišćenja geotermalne enrgije ,posebno hidrotermalne, postale sve veće i ekonomski isplative.Kao i u mnogim drugim oblastima ,nažalost, Srbija dosta zaostaje u korišćenju ovog vida energije. Zaostajanje je ,u odnosu na dostupne izvore hidrotermalne energije ,još veće. Srbija se , prema sprovedenim istraživanjima, nalazi u zoni dobrih hidrotermalnih resursa i potencijala .Hidrotermalna energija je sadržana u vodama čija je temperatura veća od 10 stepeni celzijusovih. 
Pored već pobrojanih aktivnosti na planu jačanja zaštite životne sredine u gradu Kraljevu Odsek za zaštitu životne sredine je vršio transparentno informisanje javnosti o stanju životne sredine, i izveštavao Agenciju za zaštitu životne sredine, bio uključen u rad Odbora za zaštitu životne sredine SKGO-a i delegirao je člana za Radno telo Ministarstva u postupku transponovanja propisa u postupku pridruživanja EU.Odsek je ostvario saradnju sa OCD-om (6 godina se finansiraju projekti OCD-a iz Programa).Ostvarena je saradnja sa javnim komunalnim preduzećima, naučnim i školskim ustanovama kroz realizaciju projekata edukacije u oblasti zaštite životne sredine.Pokrenuo inicijativu i izmenjena je sistematizacija za prijem energetskog menadžera (ali nije realizovan prijem) a uradio je i energetski bilans javnih zgrada i finansirao projekte iz oblasti energetske efikasnosti.Tokom svog rada Odsek za zaštiu životne sredine se susretao sa brojnim problemima od koji su najzančajniji: nedostatak finansijskih sredstava i nerazumevanje o potrebi izdvajanja dodatnih sredstava iz Budžeta grada, dug period čekanja na usvajanje strateških dokumenata,ukidanje namenskih sredstva od strane Republike Srbije, pokušaj preusmeravanja sredstava naplaćenih od naknade za zaštitu životne sredine u okviru Budžeta grada (Savet za zaštitu životne sredine),nerazumevanje Ministarstva za lokalnu problematiku zaštite životne sredine prilikom davanja Saglasnosti na program i teškoće pri implementaciji zakona na nivou lokalnih samouprava kao i ograničena saradnja sa medijima.Kao ,trenutno,najozbiljni problem nameću se izmene u Zakonu o budžetskom sistemu izvršene u decembru 2015 godine kojima su „obezličene“ brojne naknade,i među ostali i one sa kojima su se finansirale brojne aktivnosti vezane za zaštitu životne sredine.Ulivanjem obezličenih naknada u „jednu kesu“ uz obrazloženje o efikasnijem upravljanju i ,navodnom, olakšanju za obveznike kreira se ambijent u kome će o ranijim namenskim sredstvima , sada, odlučivati pojedinci a imajući u vidu složenu ekonomsku i socijalnu situaciju u društvu realna je opasnost da se problemi zaštite životne sredine marginalizuju.Dođe li do toga ,doći će, neminovno, i do obustavljanja brojnih započetih aktivnosti a Srbija će se naći pred nerešivim zahtevima koji će ,pred nju, biti postavljeni u periodu otvaranja i impementacije pregovaračkih predpristupnih poglavlja 15(energetika) i 27(zaštita životne sredine. Slična opasnost preti i na nivou grada Kraljeva ukoliko donosioci odluka u lokalnoj samoupravi ne shvate nerskidive veze između održivog ekonomskog razvoja i aktvnosti u oblasti energetike, energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.
Sredinom , sada već dalekih, osamdesetih godina pojava povećane koncentracije fenola u Ibru iz koga se Kraljevo , sistemom priobalnih bunara, snabdeva pijaćom vodom izbacila je, na dramatičan način, u žižu javnosti pitanja vezana za kvalitet životne sredine. Pritisak javnosti primoralo je ondašnje vlasti opštine i republike da tragaju za hitnim , alternativnim rešenjima, vodosnabdevanja Kraljeva. To rešenje je bio cevovod Gruža-Kraljevo koji je priključen na gradski vodovod ali koji se , danas , delimično koristi. Neposredno potom nastupile su , famozne, devedesete obeležene unutrašnjim nemirima, sankcijama, ratovima u okruženju, hiperinflacijom, bombardovanjem Srbije od strane snaga NATO pakta….U takvim vremenima pitanja vezana za zaštitu životne sredine, razumljivo je, našla su se na dnu hijerarhije društvenih problema. Ozbiljnije i organizovanije bavljenje ovim pitanjima nastavljeno je 2003 godine kada je opština Kraljevo aplicirala kod Agencije SDC kroz program MPS predlogom projekta izrade Lokalnog ekološkog akcionog plana. Projekat je odobren ,u martu 2004 otvorena je Kancelarija za izradu LEAP-a, koji je i usvojen maja 2005 godine za period do 2015 godine. Te 2004 godine usvojen je, na nivou republike i set od prva 4 zakona iz oblasti zaštite životne sredine a za njihovu implemantaciju u Kraljevu zadužena je Kancelarija LEAP-a. Takvo stanje je trajalo do 2006 godine kada je izmenama u opštinskoj upravi ustanovljeno Odeljenje za zaštitu životne sredine sa statusom nadležnog organa. 2006. godine je usvojen prvi Program utroška ustupljenih sredstava za zaštitu životne sredine opštine Kraljevo . Od 2006. do 2014. godine, sredstva Programa su bila u iznosu oko 10.000.000,00 dinara 2015. godine, sredstva Programa iznosila su oko 47.000.000,00 dinara, a 2016. godine planiran je prihod od 40.500.000,00 din. Sredstva program se koriste za: sprovođenje monitoringa po osnovu Zakona o zaštiti vazduha i Zakona o merama za zaštitu od buke sprovođenje drugih zakonskih obaveza (Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o zaštiti prirode i dr.) finansiranje i sufinansiranje izrade planova, programa i strategija saradnju sa OCD-om ,edukaciju javnosti i nabavku opreme. Od tada pa do danas urađeno je monogo toga poput ,recimo, Lokalnog plana upravljanja otpadom grada Kraljeva ,Projekta Reciklažnog centra sa Lokacijskom dozvolom (ali nije realizovan), Projekat sanacije gradske deponije za koji je dobijena saglasnost Ministarstva, potpisan je Sporazum o zajedničkom vršenju poslova upravljanja otpadom “Region Kraljevo”, urađen je Lokalni program zaštite životne sredine od 2016-2025. godine i čeka se usvajanje (sa novim poglavljima o klimatskim promenama i energetskom efikasnosšću), formiran je Lokalni registar zagađivača. Odsek za zaštitu životne sredine pripremio je a Skupština grada usvojila i niz odluka poput: Odluka o odvođenju i tretmanu otpadnih voda sa teritorije grada Kraljeva (Pravilnik o MDK),Odluka o određivanju lokacije za odlaganje građevinskog otpada , Odluka o Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine, Odluka o naknadi za zaštitu životne sredine, Odluka o merama za zaštitu od buke, Odluke o osnivanju Saveta za zaštitu i unapređenje životne sredine, Odluke o sufinansiranju projekata iz oblasti zaštite životne sredine, Odluke o usvajanju Akcionog plana za rešavanje pitanja vodosnabdevanja na seoskom području, Odluke o upravljanju seoskim vodovodima ( koja ,još uvek,nije usvojena)
Kada smo ,nedavno,predstavili sistem daljinskog grejanja grada Kraljeva kao najvećeg proizvođača energije,kojim upravlja JEP „Toplana“ konstantovali smo da se,u zadnjoj deceniji,dosta toga uradilo na jačanju energetske efikasnosti kako u procesu proizvodnje toplotne energije tako i u distributivnom sistemu.Tako je, u okviru projekta „Rehabilitacija daljnskog sistema grejanja u Srbiji faza KfW III“ u rekonstrukciju toplotnih izvora uloženo ukupno 2.863.669,00 €. Vrednost kredita je 2.027.111,00 €, a uložena sredstva JEP „Toplana“ su oko 836.558,00 €. Ugađeni su kotlovi savremene konstrukcije sa stepenom efikasnosti do 94%.Mnogo više sredstava je uloženo u rekonstrukciju podsistema za distribuciju toplotne energije a taj podsistem se ,inače, sastoji od oko 20 kilometara dvovocevnog toplovoda , blizu 500 podstanica različitog tipa i snage. Kroz program KfW III u zamenu podstanica je uloženo 1.292.828,00 € i 16,2 miliona dinara sopstvenih sredstava u zameni 116 toplotnih podstanica i rekonstrukciju 29 postojećih.Kroz program KfW IV u zamenu podstanica je uloženo 453.509,00 € i skoro 5 miliona dinara sopstvenih sredstava za zamenu 109 toplotnih podstanica i rekonstrukciju 28 podstojećih. Kroz projekte u okviru programa KfW III i KfW IV i ulaganjem sopstvenih sredstava JEP „Toplane“ zamenjeno je velik deo distributivne mreže. Ovim zamenama se postiglo smanjenje gubitaka toplog fluida u mreži za 16%.U periodu od 2013 do 2015 izvršena je zamena 2.4 km tarse toplovoda (4752m cevi) prečnika DN80 do DN250. Sredstva za zamenu ovih toplovoda obezbeđena su iz kredita KfW IV u iznosu od 208.187,00 € i delom sopstvenih sredstava u iznosu od 8,2 miliona dinara. Ovde treba napomenuti da je u periodu od 2009 do 2013 izvršena je zamena 3 km tarse toplovoda (6108 m cevi) prečnika DN80 do DN250. Sredstva za ovu namenu obezbeđena su iz kredita KfW III u iznosu 415.684,00 € i sopstvena sredstva u iznosu oko 5miliona dinara.Uprkos ovim zaista impresivnim investicijama u jačanje energetske efikasnosti ostaje veliko pitanje krajnjih efekata.Jer,poznato je,večinu konzuma toplotne energije sistema daljinskog grejanja grada Kraljeva čine zgrade koje su građene pre više decenija u čiju energetsku efikasnost nije ulagano.Zato se kao prioritetni zadatak lokalne samouprave nameće izgradnja sistema normativnih,institucionalnih,finasijskih i organizacionih preduslova za popravljanje slabe energetske efikasnosti zgrada posebno onih namenjenih kolektivnom stanovanju.
Danas je , u Kraljevu ,u organizaciji Portala KV Novosti ,organizovan okrugli sto na kome se govorilo o aktivnostima grada Kraljeva u oblasti zaštite životne sredine ,energetike i energetske efikasnosti.Ova rasprava je jedna od aktivnosti projekta „Vidite –Ima rešenja“ koga je , u 2015 godini, podržalo Ministarstvo kulture i informisanja. Iako je tema okruglog stola bila medijska (ne)atraktivnost tema iz oblasti zaštite životne sredine ,energetike i energetske efikasnosti uvodničari a i učesnici u diskusiji su dali drugi i niz drugih , više nego korisnih, sugestija i predloga posle iznetih ,brojnih, podataka o aktivnostima u ovim oblastima u Kraljevu. Okruglom stolu je prisustvovalo tridesetak najkompetentijih sturčnaja iz ovih oblasti angažovanih u gradskoj upravi i javnim preduzećima grada Kraljeva kao i predstavnici dva najuspešnija privatna preduzeća iz Kraljeva , „GiR“ i „Radijator-inžinjeringa“. Posebnu pažnju prisutnih svojim izlaganjima privukli su gosti iz Beograda: dipl.ing. Goran Trivan , gradski sekretar za zaštitu životne sredine grada Beograda i dipl.ecc. Goran Mitić ,samostalni konsultant za energetiku i energetsku efikasnost. A da je tako najbolje svedoči i diskusija koja je usledila posle izlaganja panelista a to su ,pored pomenutih gostiju iz Beograda , bili i : Milun Jovanović, zamenik gradonačelnika grada Kraljeva , dip.prostorni planer Ljiljana Jemuović , šef odeljenja za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,mr.dipl.ing.Jovan Nešović, zamenik direktora JEP „Toplana i Dragoljub Jevtović ,savetnik direktora preduzeća „GiR“ za energetiku ,ventilaciju i nove tehnologije. Opšti zaključak svih učesnika je da je Kraljevo jedan od uspešnijih gradova u Srbiji kada su u pitanju aktivnosti koje se sprovode u oblasti zaštite životne sredine ali jednako, kao i većina drugih gradova i opština ,manje uspešan u oblasti energetike i energetske efikasnosti. Stav većine učesnika današnje rasprave je da političke stranke i donosioci odluka u njima i lokalnim skupštinama nisu , još uvek , prepoznali činjenice spregutosti aktivnosti u oblasti energetike i energetske efikasnosti i jačanja zaštite životne sredine. Te aktivnosti su ,kako je rečeno, osnova održivog ekonomskog i svakog drugog razvoja lokalnih zajednica. Iako je Kraljevo pokazalo izvesnu proaktivnost kada je u pitanju energetska efikasnost koja se ogleda u nekim aktivnostima na jačanju energetske efikasnosti sistema daljiskog grejanja i pojedinih javnih objekata ipak se ne može govoriti o organizovanoj i kontinuiranoj aktivnosti. O tom , na svoj način, svedoče i brojni drugi ,danas , izneti primeri, koji svedoče da se energija ,u svim oblicima, još uvek, troši neracionalno, posebno ona čiji se trošak finansira iz javnih prihoda. Za razliku od takvih primera ono što su , iz svoje prakse ,izneli predstavnici privatnih preduzeća „GiR“-a i „Radijator-inžinjeringa“ jasno ukazuje o velikim ekonomskim i ekološkim efektima do koji se dolazi kontinuitetom u bavljenju energetikom i energetskom efikasnošću.
Ako bi trebalo da najkraće , jednim sinonimom, definišemo sistem daljinskog grejanja u gradu Kraljevu kao najvećeg proizvođača energije kojim ,u potpunosti, upravlja njegov vlasnik lokalna samouprava onda je to nedovršena priča .Bez obzira koliko to ,na prvi pogled , zvučalo (pre)oštro, posebno zaposlenima u JEP „Toplana“ koja ,u ime i za račun grada kao vlasnika , upravlja ovim sistemom. 
Najnovije ,više puta ponovljeno, stradanje meštana Grdice od nabujalih voda Zapadne Morave i potoka Čađevac surovo ogoljuje svu našu stvarnost i endemsku neorganizovanost različitih nivoa vlasti u vršenju poverenih poslova od interesa za građane. Ako već , pre više decenija, država nije imala (a imala je) normativni okvir da spreči(destimuliše) formiranje naselja u nebranjenom rečnom pojasu onda se traganje za rešenjima zaštite takvog , i sličnih , divljih naselja nametalo kao stalno prioritetni zadatak a ne samo iniciran posle prirodnih nepogoda.