Umesto da greje energija banjske vode odlazi u etar !

Početkom decembra prošle, 2015. godine, Skupština Republike Srbije je usvojila Strategiju razvoja energetike republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. U tom dokumentu se između ostalog kaže i: „Sa stanovišta razvoja lokalne privrede, posebno bi mogla da budu upotrebljiva postrojenja koja koriste lokalno raspoložive resurse obnovljivih izvora energije (biomasa, komunalni otpad, geotermalna energija i ugalj) i istovremeno snabdevaju više naselja/gradova. Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su značajni i procenjeni su na 5,65 miliona ten godišnje. Od ove količine više od 60% je potencijal biomase, čije se korišćenje trenutno procenjuje na oko 30% od raspoloživih potencijala. Raspoloživi tehnički hidropotencijal učestvuje sa oko 30% u ukupnim potencijalima OIE. Od ove količine više od polovine je već iskorišćeno. Od ostalih OIE trenutno se još samo delimično prati i bilansira korišćenje geotermalne energije.“ Opština Raška je, do sada, preduzela neke od aktivnosti kojima je omogućeno veće korišćenje OIE posebno stvaranjem normativnih pretpostavki i davanjem potrebnih saglasnosti za gradnju mini hidro elektrana. Od ukupno predviđenog broja lokacija za te objekte, čak 17 se nalazi na teritoriji mesne zajednice Jošanička Banja. Prva postrojenja ovog tipa su već sagrađena i priključena na mrežu i izazvala su dosta kontraverznih reakcija lokalnog stanovništva. Procenjeni potencijali malih hidroelektrana zasnivani su, u toku davanja potrebnih saglasnosti, mahom na Katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine bez detaljnih revizija lokacija, kako bi se napravila preciznija lista izvodljivih lokacija. U međuvremenu, za protekle četri decenije, zbog klimatskih promena, na pojedinim mestima vodeni kapacitet je smanjen i do 50 posto. Ono, pak, što odmah pada u oči jeste izostajanje aktivnosti na korišćenju toplotne energije izvorišta u Jošaničkoj Banji. I dok je, na jednoj strani rasla zainteresovanost države, lokalne samouprave i investitora za korišćenje hidro potencijala za proizvodnju električne energije, malo toga je u tom trouglu urađeno, u konkretnom slučaju, za korišćenje toplotne energije voda izvorišta u Jošaničkoj Banji. Svojevrsno priznanje države za ovu (ne)aktivnost dato je i u već pomenutom dokumentu, a što se tiče opštine Raška ona je, pre tri decenije, tačnije novembra 1995. godine od Instituta za rehabilitaciju dobila dokument „Kompletno – fizičko hemijska analiza oligomineralne vode iz glavnog izvora Jošaničke Banje“. Ti nalazi stručne ekipe predvođene prof. dr.Ratomirom Tišmom, načelnikom službe za balneologiju Instituta za rehabilitaciju su najsvežiji dokument u posedu opštine Raška o svojstvima i mogućnostima voda Jošaničke Banje. U svom radu, iz 2009. godine, „Proračun razmene toplote geotermalnih voda Jošaničke Banje u realizaciji pilot projekta plastenika“ autori sa Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, dr Milan Barać i dr Nikica Vitas, za količine i energetske potencijale voda Jošaničke Banje, između ostalog, kažu i: „Dosadašnja hidrogeološka istraživanja potvrđuju da ovaj lokalitet raspolaže znatnim količinama geotermalne vode visokog kvaliteta: a. Izvori u samoj Banji, koji mogu da obezbede min. količinu od 15 l/s sa T = 60 – 78,00 C; b. Iz bušotina dubine 121–394 m u banjskom parku izdašnost 4 izvora je 38 l/s sa T = 76 –80 stepeni celzijusa; c. Na lokalitetu Slanište, 2 km nizvodno od Banje, istraživanja nisu završena, ali se procenjuje da je izdašnost ovih izvora 20 l/s sa 38 stepeni celzijusa.“ Proračunima se došlo do podatka da količina toplote koja se nalazi u nalazištima geotermalnih voda na dubini do 3.000 metara je veća od količine toplotne energije koja bi se dobila sagorevanjem fosilnih goriva svih nalazišta u Srbiji. Posebno su geotermalni resursi bogati na području Mačve, Jošaničke i Vranjske banje, kao i još nedovoljno istraženo nalazište geotermalne energije na lokalitetu Kosovskog pomoravlja u blizini Klokot banje. Računa se da bi geotermalna energija mogla da pokrije oko 10% potreba za toplotnom energijom u Srbiji, a u pojedinim njenim delovima, poput potkopaoničkog kraja, i više. Zbog relativno visokih troškova ulganja u ispitivanje (oko 400 eura po metru bušenja) i geotermalnih instalacija (oko 200000 eur) Srbija, trenutno, koristi oko 86 MW ove energije za zagrevanje objekata i plastenika. Država za električnu energiju proizvedenu od obnovljivih izvora energije uvela, stimulativne, fid in tarife, ali je i tu, cenom, stimulisala mini hidro elektrane u odnosu na geotremalne elektrane kojih, uzgred budi rečeno, još uvek, nema. Prema nekim podacima u Evropskoj uniji se, trenutno, koristi koristi 356.000 toplotnih pumpi koje imaju instalisani kapacitet od 2,8 GW. Neke države poput, recimo Švajcarske, subvencionišu supstituciju sistema grejanja sa fosilnim gorivom toplotnim pumpama sa 200€/kWe. Sve dok se odnos države, pre svega, a potom i lokalne samouprave ne promeni u korist veće podrške korišćenju geotermalne energije blago Jošanjičke Banje biće, i dalje, neiskorišćeno.

Pogledajte dokumentaciju PDF-u