utorak, 11. novembar 2025.

Vesti iz kategorije ‘Projekti’

Može li jedan potpis zaustaviti otrov sa deponije?

Objavljeno: 28.10.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

U jednoj staroj basni, dok je šumu gutao požar, sve životinje su bežale u strahu. Samo je jedan vrapčić leteo ka vatri, noseći kaplju vode u svom kljunu. „Zar misliš da ćeš ugasiti požar tom kapljom?“ pitale su ga ostale životinje. „Ne,“ odgovorio je, „ali dajem svoj doprinos.“

Šest meseci nakon poslednjeg požara na gradskoj deponiji Kulagića ada, pitanje koje stoji pred svakim građaninom Kraljeva je upravo to: Da li ćeš dati svoj doprinos?

Požar u blizini deponije 8.8.2025-Preuzeto sa FB

Udruženje građana „Kraljevački razvojni centar“ pokrenulo je kampanju „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ sa ciljem da se zaustavi višegodišnje zagađenje koje ugrožava zdravlje građana i životnu sredinu. Ova inicijativa nije samo formalnost — ona je poziv na odgovornost, na institucionalnu akciju, i na promenu u upravljanju komunalnim otpadom.

Prva ulična akcija u Dositejevoj ulici pokazala je snagu građanske svesti. „Dosta je odlaganja – vreme je za odluke!“ poručili su građani svojim potpisima, a poruke sa info-panela bile su potresne:

„Dim sa deponije = otrov u našim plućima“

„Svaki požar = nova opasnost za zdravlje naše dece“

Nesanitarna deponija nije samo ekološki problem — ona je direktna pretnja javnom zdravlju. Požarni dim sadrži toksične supstance koje mogu izazvati respiratorne bolesti, alergije, pa čak i dugoročne posledice po kardiovaskularno zdravlje. Procedne vode sa deponije zagađuju reke i podzemne tokove, utičući na kvalitet vode koju pijemo i zemljišta na kojem uzgajamo hranu.

Zato je podrška ovoj inicijativi više od građanske dužnosti — ona je čin zaštite sopstvenog zdravlja, porodice i budućnosti grada. Potpisivanjem onlajn obrasca na sajtu Kraljevačkog razvojnog centra, svaki građanin može doprineti pokretanju institucija i donošenju odluka koje će obezbediti čistije i zdravije Kraljevo.

Kao vrapčić iz basne — tvoj potpis možda nije dovoljan da sam ugasi požar, ali je dokaz da nisi okrenuo glavu.

Promena je počela na ulici. Nastavimo je kroz institucije.

Zelena energija za lepšu Vrnjačku Banju

Objavljeno: 25.10.2025. | autor: KV Novosti -on line

Opština ulaže u energetsku efikasnost i obnovljive izvore – građani pozvani da se uključe

 Posle višegodišnjih ulaganja u energetsku efikasnost, Vrnjačka Banja ulazi u novu fazu zelene tranzicije. Usvajanjem Programa energetske efikasnosti 2023–2026 i raspisivanjem prvog javnog poziva za sufinansiranje ugradnje solarnih panela na porodičnim kućama, lokalna samouprava jasno pokazuje da želi da građani postanu aktivni učesnici u korišćenju obnovljivih izvora energije.

„Već više godina Opština Vrnjačka Banja se nametnula kao pouzdan partner brojnim stranim i domaćim organizacijama i institucijama sa kojima uspešno razvijamo različite programe i realizujemo brojne projekte iz oblasti energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine“, izjavila je energetski menadžer opštine Gordana Radičević.

Energestska menadžerka opštine Vrnjačka Banja Gordana Radičević (prva s leva) na potpisivanju Ugovora za sufinasiranje EE javnih objekata (foto:MRiE)

Nacionalna podrška i lokalni rezultati

Na državnom nivou, Ministarstvo rudarstva i energetike kroz projekte „Čista energija i energetska efikasnost za građane“ i SURCE program obezbeđuje subvencije koje pokrivaju od 50 do 65 odsto troškova, a za socijalno ugrožene građane i do 90 odsto.

„Očekujemo da najmanje 10.000 domaćinstava na ovom javnom pozivu smanji potrošnju energije, a time i svoje račune, i poveća komfor u svojim kućama i stanovima“, poručila je pomoćnica ministra Maja Vukadinović.

Svečano uručivanje Ugovora za 149 lokalnih samouprava u Ministarstvu rudarstva i energetike (foto MRiE)

Primeri dobre prakse u Vrnjačkoj Banji

  • Rekonstrukcija javne rasvete u Podunavcima i Gračacu – zamenjeno je 369 zastarelih svetiljki LED rasvetom, što donosi značajne uštede i smanjenje troškova održavanja.
    „Životni vek novih svetiljki procenjuje se na najmanje 100.000 radnih sati, što će u narednim godinama značajno uticati na uštedu električne energije i smanjenje troškova održavanja javne rasvete“, istakla je Radičević.
  • Energetska sanacija škole „Popinski borci“ – u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike, u ovaj projekat uloženo je 28 miliona dinara. Radovi su obuhvatili novu fasadu sa izolacijom od kamene vune, zamenu stolarije i modernizaciju sistema grejanja.
  • Energetska sanacija zgrade Opštine Vrnjačka Banja – projekat je finansiran uz podršku evropskih fondova i Ministarstva rudarstva i energetike, a vrednost investicije iznosila je 20 miliona dinara.
  • Solarni paneli na zgradi Opštine – dodatni korak ka energetskoj nezavisnosti i simboličan primer građanima da obnovljivi izvori energije postaju deo svakodnevnog života.
  • Prvi građanin sa subvencionisanim solarnim panelima (2024) – u okviru programa sufinansiranja, jedan stanovnik Vrnjačke Banje postao je prvi korisnik subvencije za ugradnju solarnih panela na porodičnoj kući, čime je otvoren put i drugim domaćinstvima da slede ovaj primer i iskoriste pogodnosti koje nude država i lokalna samouprava.
Opština Vrnjačka Banja je unapredila energetska svojstvojstva objekta Opštinske uprave

Poruka građanima

Građani Vrnjačke Banje sada imaju priliku da kroz subvencije i lokalne programe direktno utiču na smanjenje potrošnje energije i troškova u svojim domaćinstvima.

Energetska tranzicija nije apstraktan pojam – ona se već dešava u našim ulicama, školama i domovima. Svaka nova LED sijalica, svaka izolovana fasada i svaki solarni panel znače čistiji vazduh, niže račune i bolji kvalitet života.

Vrnjačka Banja ima priliku da postane primer održivog razvoja u Srbiji – ali taj put zavisi od zajedničkog angažmana građana, lokalne samouprave i države

„Energetska efikasnost tiče se svakog domaćinstva, svake ustanove i cele države, jer svi zajedno učestvujemo u ostvarivanju nacionalnih energetskih i klimatskih ciljeva“, naglasila je državna sekretarka Sonja Vlahović ,13.oktobra, prilikom potpisivanja Ugovora sa predstavnicma 149 lokalnih samouprava iz Srbije među kojima je ,naravno, bila i Vrnjačka Banja.

Građani Dositejeve: „Stop otrovu sa deponije – vreme je za odluke!“

Objavljeno: 19.10.2025. | autor: KV Novosti -on line

Dim sa gradske deponije već godinama guši stanovnike Dositejeve ulice i naselja Sijaće polje. U petak, 17. oktobra, građani su jasno poručili odbornicima Skupštine grada Kraljeva – dosta je odlaganja, vreme je za odluke!

Prva ulična akcija

Građani Dositejeve ulice svojim potpisima podržali su Građansku inicijativu „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“, koju pokreće udruženje građana Kraljevački razvojni centar.

Izbor lokacije nije slučajan – upravo su žitelji Dositejeve i Sijaćeg polja najugroženiji dimom i otrovima koji nastaju prilikom požara na gradskoj deponiji.

Razgovori sa građanima

Tokom tročasovne akcije članovi Odbora za sprovođenje inicijative razgovarali su sa desetinama građana.

„Nivo informisanosti o štetnim posledicama požarnog dima je nizak, kao i poznavanje zakonskih obaveza lokalne samouprave u upravljanju otpadom. To otvara prostor za dezinformacije i pogrešna optuživanja,“ izjavio je predsednik Odbora, ortoped dr Dragiša Kostić.

Deo Odbora za sprovođenje Građanske inicijative: s leva na desno Dragan Mitrović,dr.Dragiša Kostić i Zoran Nikolić

Uprkos tome, nakon uvida u info‑panoe i letke koje je tim podelio, građani su rado davali podršku inicijativi svojim potpisom.

Šta dalje?

Odbor najavljuje da će uskoro krenuti i online kampanja prikupljanja potpisa putem zvaničnog sajta Kraljevačkog razvojnog centra. Javnost će o tome biti blagovremeno obaveštena.

Poziv na akciju

Građani su pokazali da promena počinje na ulici, ali se nastavlja kroz institucije.
Pridružite se inicijativi i svojim potpisom podržite borbu za čistije i zdravije Kraljevo!

Odsustvo koje govori: Uvodni sastanak o gradskoj deponiji bez predstavnika vlasti

Objavljeno: 04.10.2025. | autor: KV Novosti -on line

Gde su naši izabrani predstavnici? – Ignorisanje „Metle znanja“ ili ćutanje pred komunalnom krizom?

Dana 3. oktobra 2025. održan je uvodni sastanak projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, podržanog od strane EU Resurs centra u Srbiji i Beogradske otvorene škole. Ciljevi, očekivani rezultati i planirane aktivnosti projekta predstavljeni su zainteresovanoj javnosti, uz jasnu poruku: Deponija nije rešenje – ona je problem. Svaki požar na deponiji je nova opasnost za zdravlje naše dece.

Sa Uvodnog sastanka projekta „metla znanja za našu čistiju zajednicu“

Kraljevčani vrlo dobro znaju: deponija „Kulagića ada“ nam je „tempirana bomba“ u dvorištu, koja već 54 godine zatrpava naš grad tonama nekontrolisanog otpada. Samo tokom 2024. godine, na nju je odloženo skoro 50.000 tona komunalnog otpada, odnosno više od 130 tona dnevno, bez selekcije, reciklaže ili odgovornog tretmana. O tome kako izgleda život sa stalnim dimom, smradom i direktnom opasnošću znaju najbolje stanovnici Dositejeve ulice i naselja Sijaće polje, ali i svi mi kad nas dim prekrije čitav grad.

Nedostatak bilo kakvog sistemskog monitoringa kvaliteta vazduha, zemljišta i vode na, i oko, deponije stvara dvostruki strah: ne znamo šta udišemo u vreme požara , niti šta sve ulazi našoj deci u lanac ishrane posle požara. Podaci o zagađenju šokiraju – PM10 čestice su 29. maja 2025. dostigle koncentraciju od 620,4 µg/m³, što je više od 12 puta iznad dozvoljene granice. A to je samo vrh ledenog brega, jer zvanične merenja dioksina, furana i teških metala – uopšte ne postoje.

Iako je tema od vitalnog značaja za zdravlje i bezbednost građana Kraljeva, nijedan od šefova 14 odborničkih grupa u Skupštini grada nije se odazvao pozivu. Nisu došli, nisu poslali izaslanike, nisu se čak ni javili da kažu da neće prisustvovati.Isto važi i za JKP „Čistoća“ – ni prisustvo, ni odgovor.

Ovakvo ponašanje nije samo zabrinjavajuće – ono je duboko neodgovorno. Zakonom o upravljanju otpadom jasno je definisano da je Skupština lokalne samouprave nadležna za donošenje odluka o upravljanju komunalnim otpadom na svojoj teritoriji. Ignorisanje poziva na dijalog o gradskoj deponiji znači ignorisanje zakonske obaveze, ali još važnije – ignorisanje građana koji su ih birali.

Zašto nam treba „metla znanja“ ?

Organizatori projekta ne traže ništa više od onoga što je zakonom predviđeno: da se o ovom gorućem problemu razgovara tamo gde treba – u Skupštini grada Kraljeva.

Sledeći njihov korak je obraćanje građanima sa pozivom da potpišu Peticiju/Zahtev za hitno otvaranje rasprave o gradskoj deponiji. Jer ako predstavnici vlasti ne žele da razgovaraju – građani moraju da ih podsete zašto su tu.

Bez dima sa deponije, ali ne i bez problema:Kraljevčani traže rešenja!

Objavljeno: 02.10.2025. | autor: KV Novosti -on line

Ako se nekom čini neobičnim da se o problemu požara na gradskoj deponiji govori baš sada, u vreme kada zbog kiša i drugih padavina nema aktivnih požara, onda taj neko možda i nije svestan svih aspekata ovog problema i posledica koje nus-produkti sagorevanja na nesanitarnoj deponiji ostavljaju po zdravlje građana – posebno najugroženijih delova populacije, naših najmlađih i najstarijih sugrađana.

Posebno zabrinjava činjenica da se u takvim požarima oslobađaju dioksini i furani – supstance koje se zvanično ne mere, a koje lako ulaze ne samo u pluća, već i u lance ishrane. Njihova karenca, odnosno period razlaganja, izuzetno je duga, što znači da posledice mogu trajati godinama i ostaviti dubok trag na zdravlje čitavih generacija.

Upravo razgovor o ovoj temi u trenutku kada nema neposredne opasnosti predstavlja znak odgovornog ponašanja članova zajednice koji prihvataju inicijativu Udruženja građana Kraljevački razvojni centar da se krene u serijal razgovora o problemu u Skupštini grada Kraljeva. Ti razgovori treba da budu prvi korak ka trajnom rešenju pitanja komunalnog otpada – najpre smanjivanjem njegovih količina, a potom i pravilnim tretmanom ostatka koji ne može biti ponovo korišćen, bilo kao sirovina, bilo kao potencijalni energent.

Kraljevo se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim ekološkim izazovima – sve učestaliji požari na gradskoj deponiji „Kulagića ada“ i izostanak sistematskog monitoringa vazduha i zemljišta na samoj deponiji ili u njenoj neposrednoj okolini predstavljaju ozbiljnu pretnju prilikom sve češćih požara. Da je opasnost stvarna, pokazuje i podatak Agencije za zaštitu životne sredine: 29. maja 2025. godine zabeležena je koncentracija PM10 čestica od čak 620,40 µg/m³, što premašuje dozvoljene vrednosti za neverovatnih dvanaest puta.

Udruženje građana Kraljevački razvojni centar već mesec dana sprovodi projekat „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, uz podršku Evropske unije i Beogradske otvorene škole, a Uvodni sastanak zakazan za 3. oktobar 2025. godine predstavlja njegov prvi javni događaj.

 Projekat obuhvata:

•           izradu faktografske beleške i analize lokalnih politika,

•           monitoring javnih odluka i praksi,

•           ulične akcije i vizuelne kampanje,

•           pokretanje građanske inicijative i prikupljanje potpisa za novu lokaciju deponije i plan sanacije postojeće.

Cilj projekta je da se poveća svest i odgovornost građana, da se institucije podstaknu na transparentnije i efikasnije upravljanje otpadom, i da Kraljevo napravi iskorak ka održivoj i zdravijoj budućnosti.

 Apel građanima: Ukoliko ste saglasni da je problem nesanitarne deponije, koja već 54 godine opterećuje naš grad, ozbiljan i zahteva hitno rešenje, pratite aktivnosti Kraljevačkog razvojnog centra i podržite Građansku inicijativu/peticiju. Svoj potpis možete dati onlajn, ili lično tokom predstojećih Uličnih akcija u Dositejevoj ulici i na Trgu srpskih ratnika. Na taj način, zahtev da se o ovom pitanju razgovara tamo gde i treba – u Skupštini grada Kraljeva – postaće glas svih nas.

Srcem za životinje: Aktivisti koji menjaju kraj kroz brigu o životnjama:

Objavljeno: 09.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Aktivisti iz Kraljeva podižu svest o odgovornom vlasništvu pasa

Problem napuštenih pasa jedan je od ozbiljnih izazova sa kojima se suočavaju mnogi gradovi u Srbiji, a naročito Kraljevo. Nedostatak azila i sistemske sterilizacije dovodi do porasta broja pasa lutalica, ugrožavajući ne samo dobrobit životinja, već i bezbednost građana. U takvom okruženju, neformalna grupa „Srcem za životinje“ iz Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ pokrenula je niz aktivnosti koje su za cilj imale podizanje svesti o odgovornom vlasništvu pasa i humanom odnosu prema svim životinjama.

Kroz edukativna predavanja, radionice, humanitarne bazare i konkurs za mlade, aktivisti su uspeli da motivišu učenike, nastavnike, ali i širu zajednicu da se uključe u rešavanje ovog problema.

Marija Milovanović dodaje:
„Na primer, ako neko više ne može da drži psa, trebalo bi da razmisli o sterilizaciji ili poklanjanju tog psa pre nego što ga samo pusti na ulicu, zato što to dovodi kasnije do velikog broja lutalica što pravi još više problema.“

Irena Janjić, profesor i koordinatorka projekta, objašnjava šta za nju znači aktivizam:
„Aktivizam je ono što mi sami možemo da uredimo. To je konkretna akcija koja dolazi odozdo, a ne pokušaj da se promeni sistem odozgo. Aktivizam znači preuzimanje inicijative u sopstvenom okruženju – to je pokretanje promena iz baze.“

Međutim, uključivanje građana u ovakve aktivnosti nije uvek lako. „Građani su generalno jako letargični i svi se suočavamo sa istim problemom. Uvek mora da postoji pokretač – neko ko će povući prvi. Ja obično pokrenem, pa mi se onda neki priključe, i to često s nekom dozom otpora. Ali kad akcija uspe, sledeći put se priključi više ljudi. Taj početni zamajac mora stalno da se pokreće, a za to je potrebna velika količina energije“, kaže Irena.

Ona naglašava i administrativne izazove sa kojima se susreću:
„Prva stvar su dozvole. Kada imam neku ideju, moram prvo da tražim dozvolu od nadležnih. Kada to dobijem, kreće faza aktivacije. Radim konkretno sa učenicima i oni zaista stanu iza mene, jer vide koliko to radim srcem. Drugi veliki izazov su institucije – kada je potrebna njihova saradnja, mnogo teže ide. Tada često moraju da se uključe privatni kontakti da bi me neko saslušao i shvatio zbog čega nešto radim.“

Pitanje o percepciji civilnog društva u Srbiji Irena ocenjuje kritički:
„Nažalost, politika je u velikoj meri umešala prste. Civilno društvo se često koristi kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva, a to izaziva nepovrenje i otpor kod ljudi. Svedoci smo prave antikampanje protiv civilnog sektora, i potrebno je mnogo vremena i truda da se ljudima objasni da to nije ono što mi zapravo radimo.“

Kada je reč o vrstama aktivizma koje su danas najpotrebnije, Irena bez oklevanja ističe ekološki aktivizam:
„Po meni, najvažniji je ekološki aktivizam. Smatram da je briga o životnoj sredini apsolutni prioritet, a uz to ide i sve ostalo. Ako volimo ovu zemlju, moramo da brinemo o njoj. U mom kraju, pored škole je bila ogromna divlja deponija – tada sam izašla na ulicu, podigla svest putem društvenih mreža, pokušala da ih pokrenem, da shvate šta radimo sebi.“

Na kraju, Irena deli i lični pogled na značaj aktivizma:
„Mnogo mi znači. Čini mi se da, da nije tog mog aktivizma, ni moji učenici ne bi bili ovakvi kakvi su. Aktivizmom se bavim zbog njih – oni me inspirišu i podsećaju da ova zemlja ostaje njima, i da je na njima da je menjaju nabolje.“

Kroz ove reči i dela, članovi grupe „Srcem za životinje“ pokazuju da su pravi heroji lokalne zajednice, koji svojom energijom i posvećenošću menjaju svet na bolje – korak po korak, šapu po šapu.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije

Vreme za reakciju je sada – pre nego što sledeći dim sa deponije prekrije Kraljevo!     

Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Fotografije,snimljene u zadnja dva meseca ,na dve lokacije ,na nesanitarnoj gradskoj deponiji i u krugu Opšte bolnice „Studenica“ u Kraljevu bile su povod da aktivisti udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ koje se,inače bavi analizom javnih politika grada Kraljeva o upravljanju otpadom ,započnu rad na izradi teksta Inicijative za sprovođenje hitnog monitoringa nad procesima i praksama u upravljanju medicinskim i infektivnim otpadom  na teritoriji grada Kraljeva.

Medicinski otpad na mestu gde mu nije mesto!- Snimljeno na Gradskoj deponiji jula 2025.godine

„Svedoci  smo ,sve učestalijih požara na našoj gradskoj ,nesanitarnoj deponiji. Nama, iz civilnog sektora koji se bavimo ovom oblašću,  taj učestali „požarni ciklus“ ne predstavlja veliko iznenađenje ,jer  znamo svi  da grad Kraljevo ovu nesanitarnu deponiju koristi već 53. godine ,a da se količina otpada koji se na nju odlaže bez ikakve selekcije povećava iz godine u godinu.Tako je ta količina ,prema zvaničnom i nedavno usvojenom Godišnjem izveštaju JKP Čistoća za 2024.godinu, narasla na 49.595 tona komunalnog otpada ili preko 130 tona komunalnog otpada svakoga dana. Ono što nas je dodatno zabrinulo i motivisalo da prikupimo dodatne informacije i  zvanično pokrenemo jednu ovakvu inicijativu jesu,  sve češće, uočene pojave ilegalnog i potpuno nezakonitog odlaganja različitog medicinskog otpada na deponiju ali i rekli bi smo ,najblaže formulisano,i nepravilnog tretmana citotoksičnog  i  citostatskog  otpada u Opštoj bolnici „Studenica“. Prisustvo ove vrste otpada na gradskoj deponiji dramatično povećava  štetne posledice i rizike kako po zdravlje  radnika na toj deponiji i ilegalnih sakupljača sekundarnih sirovina tako i po nas građane.

Odlagalište citotoksičnog i  citostatskog opada u OB“Sudenica“ u Kraljevu-Snimljeno 31.08.2025.g

Kada ovakav otpad plane, u vazduh se oslobađa koktel smrtonosnih otrova: Dioksini i furani – kancerogeni koji razaraju imuni i hormonski sistem; Teški metali – živa, olovo, kadmijum, koji oštećuju mozak i nerve;Fine čestice PM2.5 – nevidljive, ali ulaze duboko u pluća i krvotok. Posledice požara na deponiji ne prestaju sa prestankom dima na njoj.

Apel udruženja građana Kraljevački razvojni centar

Ovi otrovi ne ostaju na deponiji. Šire se kilometrima, talože na zemlji, usevima i vodi. Ulaze u našu hranu. U našu decu, u nas“, rekao nam je ,u razgovoru, diplomirani politikolog Zoran Nikolić,predsednik udruženja građana  „Kraljevački razvojni centar“najavljujući skori početak  novog projekta ovog udruženja koga su nazvali „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, čiji je jedan od ciljeva mobilizacija građana Kraljeva  za veće angažovanje u procesima upravljanja otpadom na teritoriji grada Kraljeva.

Komšijski aktivizam na terenu– Kako Rudno polje menja svoje lice

Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Uz zajednički trud i upornost, građani Rudnog Polja pretvaraju zapuštene javne prostore u oazu zajedništva i ekološke svesti

Urbanistička zapuštenost i nedostatak održavanja javnih prostora često utiču na kvalitet života u gradskim naseljima širom Srbije. Rudno Polje, urbano naselje u Kraljevu, primer je kako zajedničkim snagama i uz dobru organizaciju građani mogu promeniti sivilo u mesto za ponos i okupljanje.

„Ovu akciju smo napravili jer smo želeli da doprinesemo lokalnoj zajednici i poboljšamo svest o očuvanju životne sredine,“ kaže Tamara Gačević, jedna od aktivistkinja iz neformalne grupe „Akcija-Reakcija“, koja je od decembra 2024. godine pokrenula inicijativu čišćenja i uređenja ovog naselja. Podsetila je i na dodatni benefit – veći osećaj zajedništva među komšijama: „Više se ljudi uključilo, čak i roditelja, a uskoro planiramo i jedno filmsko veče za decu. Mislim da je važno da ljudi poštuju pravila i povećaju ekološku svest.“

Tamara Gačević

Tokom nekoliko meseci intenzivnog rada, članovi grupe su zajedno sa meštanima očistili park i igralište, uklonili otpad i suvo rastinje, pokosili travu i osvežili postojeću urbanu opremu. Osim toga, postavljene su nove kante za smeće, dok je na igralištu obojena i popravljena postojeća oprema, a zahvaljujući saradnji sa školom u blizini, posađene su i voćke. Ova sadnja nije bila samo ekološka aktivnost, već i prilika da deca nauče o važnosti zaštite prirode kroz praktičan rad.

Iako je projekat tehnički završen u junu 2025. godine, aktivisti naglašavaju da briga o prostoru i sadnicama nastavlja, a planira se i dalja sadnja kako bi prostor bio još lepši i prijatniji. „Ljudi kroz ovakve akcije prvi put shvate koliko njihov doprinos znači za celokupnu zajednicu,“ kaže Tamara.

Međutim, kako ističu aktivisti, najveći izazovi i dalje postoje – naročito kada je reč o usklađivanju vremena volontera i nerazumevanju institucija. „Ponekad nam birokratija i pasivnost otežavaju rad, a mnogi građani još nisu dovoljno uključeni. Ljudi se uključe tek kada osete ličnu povezanost sa problemom i veruju da mogu nešto promeniti,“ objašnjava jedna od članica.

Problem nerazumevanja civilnog društva dodatno komplikuje stvari. „Mnogi ljudi ga poistovećuju sa politikom ili čak sumnjivim interesima, iako se civilni sektor bavi najvažnijim društvenim pitanjima,“ napominje aktivistkinja. Upravo zato, lokalni aktivizam u obliku koji rešava konkretne probleme, kao što su ekologija, obrazovanje i prava mladih, smatraju najpotrebnijim u Srbiji.

Za njih, aktivizam nije samo pojam, već praksa – „delovanje iz uverenja i borba za pravdu i promenu, čak i kada je teško.“ Kroz primer Rudnog Polja jasno je da komšijska solidarnost i volja mogu pomeriti stvari napred i da čak i mala zajednica može biti mesto velikih promena.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.

Čovekov najbolji prijatelj ili ne?-Aktivisti govore u njihovo ime

Objavljeno: 21.08.2025. | autor: KV Novosti -on line

U kraljevačkoj srednjoj školi, inicijativom profesorke, uz entuzijastične učenike, pokrenuto mnoštvo aktivnosti koji podižu svest o dogovornom vlasništvu pasa. Aktivnosti imale fantastičan odjek, veliki broj mladih dao je svoj doprinos

Problem napuštenih pasa prisutan je u mnogim gradovima Srbije i postao je ozbiljan izazov kako za životinje, tako i za građane. Nedostatak adekvatne brige, nepostojanje organizovanih programa sterilizacije i slaba svest o odgovornom vlasništvu dovode do porasta broja pasa lutalica na ulicama. Ovi psi često žive bez hrane, nege i zdravstvene zaštite, što negativno utiče ne samo na njihovu dobrobit, već i na bezbednost ljudi, posebno dece. Pored rizika od ujeda, nesanitarni uslovi narušavaju higijenu gradova i utiču na kvalitet života. Nažalost, mnogi vlasnici ne shvataju da briga o psu podrazumeva kontinuiranu posvećenost, uključujući i emocionalnu podršku i pravilnu socijalizaciju, pa često dolazi do napuštanja životinja kada one postanu prevelik teret.

U lokalnoj zajednici Kraljeva, ovaj problem je naročito izražen. Grad sa preko 60.000 stanovnika nema azil za pse i nema sistemsku, masovnu sterilizaciju koja bi pomogla u kontroli broja pasa lutalica. U 2023. godini opština je isplatila čak 20 miliona dinara građanima kao odštetu za ujede pasa lutalica, što pokazuje ozbiljnost problema. Nedostatak organizovane pomoći i edukacije o odgovornom vlasništvu dodatno pogoršava situaciju, ugrožavajući kako bezbednost stanovnika, tako i opštu higijenu. U takvom okruženju, inicijative poput projekta „Briga o psu – više od šetnje“ predstavljaju važan korak ka podizanju svesti i stvaranju humane zajednice, u kojoj se briga o životinjama i bezbednost građana smatraju podjednako važnim.

Neformalna grupa „Srcem za životinje“ okuplja učenike i nastavnike Poljoprivredne škole u Kraljevu, vođene dubokom ljubavlju prema životinjama i željom da podignu svest o njihovoj dobrobiti u lokalnoj zajednici. Početkom godine su se organizovali i pripremili projekat u okviru konkursa EU Resurs centra za civilno društvo, a njihova ideja je nagrađena u konkurenciji više desetina projekata, što je značajno ojačalo njihov aktivizam. Grupa je nastala kao školska sekcija „Moj ljubimac“, sa fokusom na odgovorno vlasništvo pasa i human odnos prema svim životinjama, bilo da su kućni ljubimci, farme ili divlje vrste. Kroz niz akcija, edukativnih radionica i tribina, članovi grupe nastoje da promene stavove i ponašanja građana, naglašavajući da je briga o životinji trajna obaveza. Od početka svog rada, „Srcem za životinje“ organizovali su brojne aktivnosti. Prema rečima aktivista, njihova misija je da kroz edukaciju i praktične akcije razviju empatiju, odgovornost i osećaj zajedništva, čineći Kraljevo humanijim mestom za život svih bića.

U okviru projekta „Briga o psu – više od šetnje“, neformalna grupa učenika i nastavnika Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić „ iz Kraljeva uspešno je realizovala sve planirane aktivnosti sa velikim angažmanom. Centralni edukativni događaj održan 26. aprila 2025. godine obuhvatio je stručna predavanja i radionice o zdravlju pasa, sterilizaciji, ishrani i odgovornom vlasništvu, uz podršku veterinara i demonstracije učenika veterinarskog smera. Pored učenika i nastavnika, ovoj inicijativi priključili su se i građani, čime je poruka o značaju odgovornog odnosa prema kućnim ljubimcima dodatno osnažena.

Pored edukativnog dela, organizovan je humanitarni bazar sa proizvodima pripremljenim od strane učenika, čime su prikupljena sredstva za kupovinu kućica, hranilica i pojilica za pse na školskom imanju. Takođe, realizovan je konkurs za osnovce i srednjoškolce u literarnim, likovnim i video kategorijama, sa završnom manifestacijom i dodelom nagrada, koja je privukla značajnu medijsku pažnju. Tribina „Moj pas – više od šetnje“ održana u junu otvorila je prostor za razgovor o svakodnevnim izazovima vlasništva i ulozi zajednice u brizi o napuštenim psima.

Ovakvim opsežnim i posvećenim delovanjem, ovi ljubitelji životinja doprinelu su da se u Kraljevu i među mladima naročito poveća svest o odgovornom vlasništvu, promovisanju empatije i odgovornosti prema životinjama. Projekat je uspešno ostavio pozitivan trag u školi i šire, potvrđujući moć mladih kao nosilaca promena u društvu, i snage prosvetnih radnika da ih ispravno usmere.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.

Komšijski aktivizam na terenu– Rudno polje u drugačijem ruhu!

Objavljeno: 15.08.2025. | autor: KV Novosti -on line

Urbanistička rešenja često nisu idealna, ali postoji uvek način da popravimo kvalitet života ako se udružimo oko neke akcije. Jedan primer iz Kraljeva pokazuje kako u samo par meseci komšijskom saradnjom može da se  postigne mnogo

Problem u mnogim urbanim naseljima Srbije duboko je ukorenjen u višedecenijskom nedostatku urbanističkog planiranja i nepažnji nadležnih institucija. Zgrade i infrastruktura, izgrađene tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, često nisu obnovljene, što dovodi do zapuštenih i nebezbednih prostora. Blizina prometnih saobraćajnica dodatno ugrožava kvalitet života, dok neuređeni javni prostori i igrališta ograničavaju mogućnosti za bezbedno druženje i igru, naročito najmlađih stanovnika. Ovakvo stanje ne utiče samo na fizičko okruženje, već i na društvene veze unutar zajednica, dok se problem decenijama zanemaruje.

Lokalna zajednica Rudno Polje predstavlja izdvojeno urbano naselje sa bogatom socijalnom strukturom. Zbog prisustva fakulteta i nekadašnjih velikih industrijskih pogona, ovde žive stanovnici različitih socioekonomskih statusa – stariji ljudi, mladi sa decom slabijeg materijalnog položaja, kao i studenti Mašinskog i Građevinskog fakulteta koji većinom žive kao podstanari. U takvom raznovrsnom okruženju, uređenje javnih prostora i briga o kvalitetu životne sredine imaju poseban značaj za očuvanje zajedništva i unapređenje uslova života svih stanovnika. Potreba da se uredi javni prostor prepoznata je od strane lokalnih meštana, koji su se početkom godine prijavili na konkurs EU Resurs centra za civilno društvo, i dobili podršku – među više desetina predloga – da realizuju svoj projekat.

Neformalna grupa „Akcija-Reakcija“ osnovana je u decembru 2024. godine sa jasnim ciljem – da svojim angažmanom doprinese unapređenju kvaliteta života u lokalnoj zajednici. Okupljene članove motivisala je želja da kroz male, ali značajne korake, poput čišćenja deponija i obnove igrališta, utiču na stvaranje zdravijeg i prijatnijeg okruženja za sve stanovnike, naročito mlade, uz važnu podršku starijih generacija. Članovi grupe i ranije su učestvovali u raznim ekološkim i socijalnim inicijativama, a kroz „Akciju-Reakciju“ želeli su da podstaknu i ostale meštane da prepoznaju snagu zajedničkog delovanja i aktivizma kao sredstva za postizanje dugoročnih promena u svojoj sredini. Njihov moto „akcija-reakcija“ simbolizuje želju da svaka pozitivna promena bude praćena kolektivnim odgovorom i sve većim uključenjem zajednice.

Sve planirane aktivnosti projekta realizovane su od marta do juna 2025. goidne, uz veliku posvećenost i podršku lokalne zajednice i volontera. Prema rečima aktivista, zajedničkim naporima uspeli su da očiste i urede park i igralište, uklanjajući sav otpad i suvo rastinje, da pokose travu. Kroz efikasnu distribuciju plakata i flajera, građani su bili pravovremeno informisani i motivisani da se uključe u akcije. Postavljanje novih kanti za smeće obradovalo je mnoge, a obnova i farbanje igrališta, kao i postavljanje nove mreže za odbojku, dali su prostoru novi život i učinili ga funkcionalnijim i prijatnijim za korišćenje. Posebno ističu značaj sadnje voćaka u saradnji sa učenicima obližnje škole, čime su mladi dobili priliku da na praktičan način nauče o važnosti zaštite životne sredine.

Iako je projekat završen, prema tvrdnjama aktivista, nakon završetka inicijalnih aktivnosti, nastavlja se redovno održavanje parka i igrališta, kao i briga o posađenim sadnicama, a planira se i dodatna sadnja kako bi prostor bio još bogatiji i prijatniji za sve stanovnike.

Građani su pokazali da kroz saradnju i odgovornost mogu napraviti pravu razliku, a mnogi su po prvi put osetili koliko je njihov lični doprinos važan za dobrobit cele zajednice. Ova inicijativa postavila je čvrste temelje za buduće akcije i jačanje aktivizma u lokalnom okruženju i pružila inspiraciju drugima da promišljaju kako svoje naselje mogu da unaprede.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije