sreda, 15. oktobar 2025.

Vesti iz kategorije ‘Projekti’

Odsustvo koje govori: Uvodni sastanak o gradskoj deponiji bez predstavnika vlasti

Objavljeno: 04.10.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Gde su naši izabrani predstavnici? – Ignorisanje „Metle znanja“ ili ćutanje pred komunalnom krizom?

Dana 3. oktobra 2025. održan je uvodni sastanak projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, podržanog od strane EU Resurs centra u Srbiji i Beogradske otvorene škole. Ciljevi, očekivani rezultati i planirane aktivnosti projekta predstavljeni su zainteresovanoj javnosti, uz jasnu poruku: Deponija nije rešenje – ona je problem. Svaki požar na deponiji je nova opasnost za zdravlje naše dece.

Sa Uvodnog sastanka projekta „metla znanja za našu čistiju zajednicu“

Kraljevčani vrlo dobro znaju: deponija „Kulagića ada“ nam je „tempirana bomba“ u dvorištu, koja već 54 godine zatrpava naš grad tonama nekontrolisanog otpada. Samo tokom 2024. godine, na nju je odloženo skoro 50.000 tona komunalnog otpada, odnosno više od 130 tona dnevno, bez selekcije, reciklaže ili odgovornog tretmana. O tome kako izgleda život sa stalnim dimom, smradom i direktnom opasnošću znaju najbolje stanovnici Dositejeve ulice i naselja Sijaće polje, ali i svi mi kad nas dim prekrije čitav grad.

Nedostatak bilo kakvog sistemskog monitoringa kvaliteta vazduha, zemljišta i vode na, i oko, deponije stvara dvostruki strah: ne znamo šta udišemo u vreme požara , niti šta sve ulazi našoj deci u lanac ishrane posle požara. Podaci o zagađenju šokiraju – PM10 čestice su 29. maja 2025. dostigle koncentraciju od 620,4 µg/m³, što je više od 12 puta iznad dozvoljene granice. A to je samo vrh ledenog brega, jer zvanične merenja dioksina, furana i teških metala – uopšte ne postoje.

Iako je tema od vitalnog značaja za zdravlje i bezbednost građana Kraljeva, nijedan od šefova 14 odborničkih grupa u Skupštini grada nije se odazvao pozivu. Nisu došli, nisu poslali izaslanike, nisu se čak ni javili da kažu da neće prisustvovati.Isto važi i za JKP „Čistoća“ – ni prisustvo, ni odgovor.

Ovakvo ponašanje nije samo zabrinjavajuće – ono je duboko neodgovorno. Zakonom o upravljanju otpadom jasno je definisano da je Skupština lokalne samouprave nadležna za donošenje odluka o upravljanju komunalnim otpadom na svojoj teritoriji. Ignorisanje poziva na dijalog o gradskoj deponiji znači ignorisanje zakonske obaveze, ali još važnije – ignorisanje građana koji su ih birali.

Zašto nam treba „metla znanja“ ?

Organizatori projekta ne traže ništa više od onoga što je zakonom predviđeno: da se o ovom gorućem problemu razgovara tamo gde treba – u Skupštini grada Kraljeva.

Sledeći njihov korak je obraćanje građanima sa pozivom da potpišu Peticiju/Zahtev za hitno otvaranje rasprave o gradskoj deponiji. Jer ako predstavnici vlasti ne žele da razgovaraju – građani moraju da ih podsete zašto su tu.

Bez dima sa deponije, ali ne i bez problema:Kraljevčani traže rešenja!

Objavljeno: 02.10.2025. | autor: KV Novosti -on line

Ako se nekom čini neobičnim da se o problemu požara na gradskoj deponiji govori baš sada, u vreme kada zbog kiša i drugih padavina nema aktivnih požara, onda taj neko možda i nije svestan svih aspekata ovog problema i posledica koje nus-produkti sagorevanja na nesanitarnoj deponiji ostavljaju po zdravlje građana – posebno najugroženijih delova populacije, naših najmlađih i najstarijih sugrađana.

Posebno zabrinjava činjenica da se u takvim požarima oslobađaju dioksini i furani – supstance koje se zvanično ne mere, a koje lako ulaze ne samo u pluća, već i u lance ishrane. Njihova karenca, odnosno period razlaganja, izuzetno je duga, što znači da posledice mogu trajati godinama i ostaviti dubok trag na zdravlje čitavih generacija.

Upravo razgovor o ovoj temi u trenutku kada nema neposredne opasnosti predstavlja znak odgovornog ponašanja članova zajednice koji prihvataju inicijativu Udruženja građana Kraljevački razvojni centar da se krene u serijal razgovora o problemu u Skupštini grada Kraljeva. Ti razgovori treba da budu prvi korak ka trajnom rešenju pitanja komunalnog otpada – najpre smanjivanjem njegovih količina, a potom i pravilnim tretmanom ostatka koji ne može biti ponovo korišćen, bilo kao sirovina, bilo kao potencijalni energent.

Kraljevo se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim ekološkim izazovima – sve učestaliji požari na gradskoj deponiji „Kulagića ada“ i izostanak sistematskog monitoringa vazduha i zemljišta na samoj deponiji ili u njenoj neposrednoj okolini predstavljaju ozbiljnu pretnju prilikom sve češćih požara. Da je opasnost stvarna, pokazuje i podatak Agencije za zaštitu životne sredine: 29. maja 2025. godine zabeležena je koncentracija PM10 čestica od čak 620,40 µg/m³, što premašuje dozvoljene vrednosti za neverovatnih dvanaest puta.

Udruženje građana Kraljevački razvojni centar već mesec dana sprovodi projekat „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, uz podršku Evropske unije i Beogradske otvorene škole, a Uvodni sastanak zakazan za 3. oktobar 2025. godine predstavlja njegov prvi javni događaj.

 Projekat obuhvata:

•           izradu faktografske beleške i analize lokalnih politika,

•           monitoring javnih odluka i praksi,

•           ulične akcije i vizuelne kampanje,

•           pokretanje građanske inicijative i prikupljanje potpisa za novu lokaciju deponije i plan sanacije postojeće.

Cilj projekta je da se poveća svest i odgovornost građana, da se institucije podstaknu na transparentnije i efikasnije upravljanje otpadom, i da Kraljevo napravi iskorak ka održivoj i zdravijoj budućnosti.

 Apel građanima: Ukoliko ste saglasni da je problem nesanitarne deponije, koja već 54 godine opterećuje naš grad, ozbiljan i zahteva hitno rešenje, pratite aktivnosti Kraljevačkog razvojnog centra i podržite Građansku inicijativu/peticiju. Svoj potpis možete dati onlajn, ili lično tokom predstojećih Uličnih akcija u Dositejevoj ulici i na Trgu srpskih ratnika. Na taj način, zahtev da se o ovom pitanju razgovara tamo gde i treba – u Skupštini grada Kraljeva – postaće glas svih nas.

Srcem za životinje: Aktivisti koji menjaju kraj kroz brigu o životnjama:

Objavljeno: 09.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Aktivisti iz Kraljeva podižu svest o odgovornom vlasništvu pasa

Problem napuštenih pasa jedan je od ozbiljnih izazova sa kojima se suočavaju mnogi gradovi u Srbiji, a naročito Kraljevo. Nedostatak azila i sistemske sterilizacije dovodi do porasta broja pasa lutalica, ugrožavajući ne samo dobrobit životinja, već i bezbednost građana. U takvom okruženju, neformalna grupa „Srcem za životinje“ iz Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ pokrenula je niz aktivnosti koje su za cilj imale podizanje svesti o odgovornom vlasništvu pasa i humanom odnosu prema svim životinjama.

Kroz edukativna predavanja, radionice, humanitarne bazare i konkurs za mlade, aktivisti su uspeli da motivišu učenike, nastavnike, ali i širu zajednicu da se uključe u rešavanje ovog problema.

Marija Milovanović dodaje:
„Na primer, ako neko više ne može da drži psa, trebalo bi da razmisli o sterilizaciji ili poklanjanju tog psa pre nego što ga samo pusti na ulicu, zato što to dovodi kasnije do velikog broja lutalica što pravi još više problema.“

Irena Janjić, profesor i koordinatorka projekta, objašnjava šta za nju znači aktivizam:
„Aktivizam je ono što mi sami možemo da uredimo. To je konkretna akcija koja dolazi odozdo, a ne pokušaj da se promeni sistem odozgo. Aktivizam znači preuzimanje inicijative u sopstvenom okruženju – to je pokretanje promena iz baze.“

Međutim, uključivanje građana u ovakve aktivnosti nije uvek lako. „Građani su generalno jako letargični i svi se suočavamo sa istim problemom. Uvek mora da postoji pokretač – neko ko će povući prvi. Ja obično pokrenem, pa mi se onda neki priključe, i to često s nekom dozom otpora. Ali kad akcija uspe, sledeći put se priključi više ljudi. Taj početni zamajac mora stalno da se pokreće, a za to je potrebna velika količina energije“, kaže Irena.

Ona naglašava i administrativne izazove sa kojima se susreću:
„Prva stvar su dozvole. Kada imam neku ideju, moram prvo da tražim dozvolu od nadležnih. Kada to dobijem, kreće faza aktivacije. Radim konkretno sa učenicima i oni zaista stanu iza mene, jer vide koliko to radim srcem. Drugi veliki izazov su institucije – kada je potrebna njihova saradnja, mnogo teže ide. Tada često moraju da se uključe privatni kontakti da bi me neko saslušao i shvatio zbog čega nešto radim.“

Pitanje o percepciji civilnog društva u Srbiji Irena ocenjuje kritički:
„Nažalost, politika je u velikoj meri umešala prste. Civilno društvo se često koristi kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva, a to izaziva nepovrenje i otpor kod ljudi. Svedoci smo prave antikampanje protiv civilnog sektora, i potrebno je mnogo vremena i truda da se ljudima objasni da to nije ono što mi zapravo radimo.“

Kada je reč o vrstama aktivizma koje su danas najpotrebnije, Irena bez oklevanja ističe ekološki aktivizam:
„Po meni, najvažniji je ekološki aktivizam. Smatram da je briga o životnoj sredini apsolutni prioritet, a uz to ide i sve ostalo. Ako volimo ovu zemlju, moramo da brinemo o njoj. U mom kraju, pored škole je bila ogromna divlja deponija – tada sam izašla na ulicu, podigla svest putem društvenih mreža, pokušala da ih pokrenem, da shvate šta radimo sebi.“

Na kraju, Irena deli i lični pogled na značaj aktivizma:
„Mnogo mi znači. Čini mi se da, da nije tog mog aktivizma, ni moji učenici ne bi bili ovakvi kakvi su. Aktivizmom se bavim zbog njih – oni me inspirišu i podsećaju da ova zemlja ostaje njima, i da je na njima da je menjaju nabolje.“

Kroz ove reči i dela, članovi grupe „Srcem za životinje“ pokazuju da su pravi heroji lokalne zajednice, koji svojom energijom i posvećenošću menjaju svet na bolje – korak po korak, šapu po šapu.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije

Vreme za reakciju je sada – pre nego što sledeći dim sa deponije prekrije Kraljevo!     

Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Fotografije,snimljene u zadnja dva meseca ,na dve lokacije ,na nesanitarnoj gradskoj deponiji i u krugu Opšte bolnice „Studenica“ u Kraljevu bile su povod da aktivisti udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ koje se,inače bavi analizom javnih politika grada Kraljeva o upravljanju otpadom ,započnu rad na izradi teksta Inicijative za sprovođenje hitnog monitoringa nad procesima i praksama u upravljanju medicinskim i infektivnim otpadom  na teritoriji grada Kraljeva.

Medicinski otpad na mestu gde mu nije mesto!- Snimljeno na Gradskoj deponiji jula 2025.godine

„Svedoci  smo ,sve učestalijih požara na našoj gradskoj ,nesanitarnoj deponiji. Nama, iz civilnog sektora koji se bavimo ovom oblašću,  taj učestali „požarni ciklus“ ne predstavlja veliko iznenađenje ,jer  znamo svi  da grad Kraljevo ovu nesanitarnu deponiju koristi već 53. godine ,a da se količina otpada koji se na nju odlaže bez ikakve selekcije povećava iz godine u godinu.Tako je ta količina ,prema zvaničnom i nedavno usvojenom Godišnjem izveštaju JKP Čistoća za 2024.godinu, narasla na 49.595 tona komunalnog otpada ili preko 130 tona komunalnog otpada svakoga dana. Ono što nas je dodatno zabrinulo i motivisalo da prikupimo dodatne informacije i  zvanično pokrenemo jednu ovakvu inicijativu jesu,  sve češće, uočene pojave ilegalnog i potpuno nezakonitog odlaganja različitog medicinskog otpada na deponiju ali i rekli bi smo ,najblaže formulisano,i nepravilnog tretmana citotoksičnog  i  citostatskog  otpada u Opštoj bolnici „Studenica“. Prisustvo ove vrste otpada na gradskoj deponiji dramatično povećava  štetne posledice i rizike kako po zdravlje  radnika na toj deponiji i ilegalnih sakupljača sekundarnih sirovina tako i po nas građane.

Odlagalište citotoksičnog i  citostatskog opada u OB“Sudenica“ u Kraljevu-Snimljeno 31.08.2025.g

Kada ovakav otpad plane, u vazduh se oslobađa koktel smrtonosnih otrova: Dioksini i furani – kancerogeni koji razaraju imuni i hormonski sistem; Teški metali – živa, olovo, kadmijum, koji oštećuju mozak i nerve;Fine čestice PM2.5 – nevidljive, ali ulaze duboko u pluća i krvotok. Posledice požara na deponiji ne prestaju sa prestankom dima na njoj.

Apel udruženja građana Kraljevački razvojni centar

Ovi otrovi ne ostaju na deponiji. Šire se kilometrima, talože na zemlji, usevima i vodi. Ulaze u našu hranu. U našu decu, u nas“, rekao nam je ,u razgovoru, diplomirani politikolog Zoran Nikolić,predsednik udruženja građana  „Kraljevački razvojni centar“najavljujući skori početak  novog projekta ovog udruženja koga su nazvali „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, čiji je jedan od ciljeva mobilizacija građana Kraljeva  za veće angažovanje u procesima upravljanja otpadom na teritoriji grada Kraljeva.

Komšijski aktivizam na terenu– Kako Rudno polje menja svoje lice

Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Uz zajednički trud i upornost, građani Rudnog Polja pretvaraju zapuštene javne prostore u oazu zajedništva i ekološke svesti

Urbanistička zapuštenost i nedostatak održavanja javnih prostora često utiču na kvalitet života u gradskim naseljima širom Srbije. Rudno Polje, urbano naselje u Kraljevu, primer je kako zajedničkim snagama i uz dobru organizaciju građani mogu promeniti sivilo u mesto za ponos i okupljanje.

„Ovu akciju smo napravili jer smo želeli da doprinesemo lokalnoj zajednici i poboljšamo svest o očuvanju životne sredine,“ kaže Tamara Gačević, jedna od aktivistkinja iz neformalne grupe „Akcija-Reakcija“, koja je od decembra 2024. godine pokrenula inicijativu čišćenja i uređenja ovog naselja. Podsetila je i na dodatni benefit – veći osećaj zajedništva među komšijama: „Više se ljudi uključilo, čak i roditelja, a uskoro planiramo i jedno filmsko veče za decu. Mislim da je važno da ljudi poštuju pravila i povećaju ekološku svest.“

Tamara Gačević

Tokom nekoliko meseci intenzivnog rada, članovi grupe su zajedno sa meštanima očistili park i igralište, uklonili otpad i suvo rastinje, pokosili travu i osvežili postojeću urbanu opremu. Osim toga, postavljene su nove kante za smeće, dok je na igralištu obojena i popravljena postojeća oprema, a zahvaljujući saradnji sa školom u blizini, posađene su i voćke. Ova sadnja nije bila samo ekološka aktivnost, već i prilika da deca nauče o važnosti zaštite prirode kroz praktičan rad.

Iako je projekat tehnički završen u junu 2025. godine, aktivisti naglašavaju da briga o prostoru i sadnicama nastavlja, a planira se i dalja sadnja kako bi prostor bio još lepši i prijatniji. „Ljudi kroz ovakve akcije prvi put shvate koliko njihov doprinos znači za celokupnu zajednicu,“ kaže Tamara.

Međutim, kako ističu aktivisti, najveći izazovi i dalje postoje – naročito kada je reč o usklađivanju vremena volontera i nerazumevanju institucija. „Ponekad nam birokratija i pasivnost otežavaju rad, a mnogi građani još nisu dovoljno uključeni. Ljudi se uključe tek kada osete ličnu povezanost sa problemom i veruju da mogu nešto promeniti,“ objašnjava jedna od članica.

Problem nerazumevanja civilnog društva dodatno komplikuje stvari. „Mnogi ljudi ga poistovećuju sa politikom ili čak sumnjivim interesima, iako se civilni sektor bavi najvažnijim društvenim pitanjima,“ napominje aktivistkinja. Upravo zato, lokalni aktivizam u obliku koji rešava konkretne probleme, kao što su ekologija, obrazovanje i prava mladih, smatraju najpotrebnijim u Srbiji.

Za njih, aktivizam nije samo pojam, već praksa – „delovanje iz uverenja i borba za pravdu i promenu, čak i kada je teško.“ Kroz primer Rudnog Polja jasno je da komšijska solidarnost i volja mogu pomeriti stvari napred i da čak i mala zajednica može biti mesto velikih promena.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.

Čovekov najbolji prijatelj ili ne?-Aktivisti govore u njihovo ime

Objavljeno: 21.08.2025. | autor: KV Novosti -on line

U kraljevačkoj srednjoj školi, inicijativom profesorke, uz entuzijastične učenike, pokrenuto mnoštvo aktivnosti koji podižu svest o dogovornom vlasništvu pasa. Aktivnosti imale fantastičan odjek, veliki broj mladih dao je svoj doprinos

Problem napuštenih pasa prisutan je u mnogim gradovima Srbije i postao je ozbiljan izazov kako za životinje, tako i za građane. Nedostatak adekvatne brige, nepostojanje organizovanih programa sterilizacije i slaba svest o odgovornom vlasništvu dovode do porasta broja pasa lutalica na ulicama. Ovi psi često žive bez hrane, nege i zdravstvene zaštite, što negativno utiče ne samo na njihovu dobrobit, već i na bezbednost ljudi, posebno dece. Pored rizika od ujeda, nesanitarni uslovi narušavaju higijenu gradova i utiču na kvalitet života. Nažalost, mnogi vlasnici ne shvataju da briga o psu podrazumeva kontinuiranu posvećenost, uključujući i emocionalnu podršku i pravilnu socijalizaciju, pa često dolazi do napuštanja životinja kada one postanu prevelik teret.

U lokalnoj zajednici Kraljeva, ovaj problem je naročito izražen. Grad sa preko 60.000 stanovnika nema azil za pse i nema sistemsku, masovnu sterilizaciju koja bi pomogla u kontroli broja pasa lutalica. U 2023. godini opština je isplatila čak 20 miliona dinara građanima kao odštetu za ujede pasa lutalica, što pokazuje ozbiljnost problema. Nedostatak organizovane pomoći i edukacije o odgovornom vlasništvu dodatno pogoršava situaciju, ugrožavajući kako bezbednost stanovnika, tako i opštu higijenu. U takvom okruženju, inicijative poput projekta „Briga o psu – više od šetnje“ predstavljaju važan korak ka podizanju svesti i stvaranju humane zajednice, u kojoj se briga o životinjama i bezbednost građana smatraju podjednako važnim.

Neformalna grupa „Srcem za životinje“ okuplja učenike i nastavnike Poljoprivredne škole u Kraljevu, vođene dubokom ljubavlju prema životinjama i željom da podignu svest o njihovoj dobrobiti u lokalnoj zajednici. Početkom godine su se organizovali i pripremili projekat u okviru konkursa EU Resurs centra za civilno društvo, a njihova ideja je nagrađena u konkurenciji više desetina projekata, što je značajno ojačalo njihov aktivizam. Grupa je nastala kao školska sekcija „Moj ljubimac“, sa fokusom na odgovorno vlasništvo pasa i human odnos prema svim životinjama, bilo da su kućni ljubimci, farme ili divlje vrste. Kroz niz akcija, edukativnih radionica i tribina, članovi grupe nastoje da promene stavove i ponašanja građana, naglašavajući da je briga o životinji trajna obaveza. Od početka svog rada, „Srcem za životinje“ organizovali su brojne aktivnosti. Prema rečima aktivista, njihova misija je da kroz edukaciju i praktične akcije razviju empatiju, odgovornost i osećaj zajedništva, čineći Kraljevo humanijim mestom za život svih bića.

U okviru projekta „Briga o psu – više od šetnje“, neformalna grupa učenika i nastavnika Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić „ iz Kraljeva uspešno je realizovala sve planirane aktivnosti sa velikim angažmanom. Centralni edukativni događaj održan 26. aprila 2025. godine obuhvatio je stručna predavanja i radionice o zdravlju pasa, sterilizaciji, ishrani i odgovornom vlasništvu, uz podršku veterinara i demonstracije učenika veterinarskog smera. Pored učenika i nastavnika, ovoj inicijativi priključili su se i građani, čime je poruka o značaju odgovornog odnosa prema kućnim ljubimcima dodatno osnažena.

Pored edukativnog dela, organizovan je humanitarni bazar sa proizvodima pripremljenim od strane učenika, čime su prikupljena sredstva za kupovinu kućica, hranilica i pojilica za pse na školskom imanju. Takođe, realizovan je konkurs za osnovce i srednjoškolce u literarnim, likovnim i video kategorijama, sa završnom manifestacijom i dodelom nagrada, koja je privukla značajnu medijsku pažnju. Tribina „Moj pas – više od šetnje“ održana u junu otvorila je prostor za razgovor o svakodnevnim izazovima vlasništva i ulozi zajednice u brizi o napuštenim psima.

Ovakvim opsežnim i posvećenim delovanjem, ovi ljubitelji životinja doprinelu su da se u Kraljevu i među mladima naročito poveća svest o odgovornom vlasništvu, promovisanju empatije i odgovornosti prema životinjama. Projekat je uspešno ostavio pozitivan trag u školi i šire, potvrđujući moć mladih kao nosilaca promena u društvu, i snage prosvetnih radnika da ih ispravno usmere.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.

Komšijski aktivizam na terenu– Rudno polje u drugačijem ruhu!

Objavljeno: 15.08.2025. | autor: KV Novosti -on line

Urbanistička rešenja često nisu idealna, ali postoji uvek način da popravimo kvalitet života ako se udružimo oko neke akcije. Jedan primer iz Kraljeva pokazuje kako u samo par meseci komšijskom saradnjom može da se  postigne mnogo

Problem u mnogim urbanim naseljima Srbije duboko je ukorenjen u višedecenijskom nedostatku urbanističkog planiranja i nepažnji nadležnih institucija. Zgrade i infrastruktura, izgrađene tokom šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, često nisu obnovljene, što dovodi do zapuštenih i nebezbednih prostora. Blizina prometnih saobraćajnica dodatno ugrožava kvalitet života, dok neuređeni javni prostori i igrališta ograničavaju mogućnosti za bezbedno druženje i igru, naročito najmlađih stanovnika. Ovakvo stanje ne utiče samo na fizičko okruženje, već i na društvene veze unutar zajednica, dok se problem decenijama zanemaruje.

Lokalna zajednica Rudno Polje predstavlja izdvojeno urbano naselje sa bogatom socijalnom strukturom. Zbog prisustva fakulteta i nekadašnjih velikih industrijskih pogona, ovde žive stanovnici različitih socioekonomskih statusa – stariji ljudi, mladi sa decom slabijeg materijalnog položaja, kao i studenti Mašinskog i Građevinskog fakulteta koji većinom žive kao podstanari. U takvom raznovrsnom okruženju, uređenje javnih prostora i briga o kvalitetu životne sredine imaju poseban značaj za očuvanje zajedništva i unapređenje uslova života svih stanovnika. Potreba da se uredi javni prostor prepoznata je od strane lokalnih meštana, koji su se početkom godine prijavili na konkurs EU Resurs centra za civilno društvo, i dobili podršku – među više desetina predloga – da realizuju svoj projekat.

Neformalna grupa „Akcija-Reakcija“ osnovana je u decembru 2024. godine sa jasnim ciljem – da svojim angažmanom doprinese unapređenju kvaliteta života u lokalnoj zajednici. Okupljene članove motivisala je želja da kroz male, ali značajne korake, poput čišćenja deponija i obnove igrališta, utiču na stvaranje zdravijeg i prijatnijeg okruženja za sve stanovnike, naročito mlade, uz važnu podršku starijih generacija. Članovi grupe i ranije su učestvovali u raznim ekološkim i socijalnim inicijativama, a kroz „Akciju-Reakciju“ želeli su da podstaknu i ostale meštane da prepoznaju snagu zajedničkog delovanja i aktivizma kao sredstva za postizanje dugoročnih promena u svojoj sredini. Njihov moto „akcija-reakcija“ simbolizuje želju da svaka pozitivna promena bude praćena kolektivnim odgovorom i sve većim uključenjem zajednice.

Sve planirane aktivnosti projekta realizovane su od marta do juna 2025. goidne, uz veliku posvećenost i podršku lokalne zajednice i volontera. Prema rečima aktivista, zajedničkim naporima uspeli su da očiste i urede park i igralište, uklanjajući sav otpad i suvo rastinje, da pokose travu. Kroz efikasnu distribuciju plakata i flajera, građani su bili pravovremeno informisani i motivisani da se uključe u akcije. Postavljanje novih kanti za smeće obradovalo je mnoge, a obnova i farbanje igrališta, kao i postavljanje nove mreže za odbojku, dali su prostoru novi život i učinili ga funkcionalnijim i prijatnijim za korišćenje. Posebno ističu značaj sadnje voćaka u saradnji sa učenicima obližnje škole, čime su mladi dobili priliku da na praktičan način nauče o važnosti zaštite životne sredine.

Iako je projekat završen, prema tvrdnjama aktivista, nakon završetka inicijalnih aktivnosti, nastavlja se redovno održavanje parka i igrališta, kao i briga o posađenim sadnicama, a planira se i dodatna sadnja kako bi prostor bio još bogatiji i prijatniji za sve stanovnike.

Građani su pokazali da kroz saradnju i odgovornost mogu napraviti pravu razliku, a mnogi su po prvi put osetili koliko je njihov lični doprinos važan za dobrobit cele zajednice. Ova inicijativa postavila je čvrste temelje za buduće akcije i jačanje aktivizma u lokalnom okruženju i pružila inspiraciju drugima da promišljaju kako svoje naselje mogu da unaprede.

Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije

Program energetske efikasnosti opštine Raška kao  osnova za sprovođenje mera iz Plana razvoja

Objavljeno: 19.12.2024. | autor: KV Novosti -on line

Dobro je da su,u junu ove godine ,prilkom usvajanja važnog strateškog dokumenta kao što je to Plan razvoja opštine Raška  za period 2023,-2029.g, donosioci odluka u opštini Raška javno saopštili svoju odluku da se,već na početku sprovođenja mera  iz tog dokumenta, bave planiranjem u sektoru energetike i energetske efikasnosti lokalne zajednice.

Formulišući, na  tarnsparentan način kao prvu  od tri planirane mere, za ostvarenje prioritetnog cilja efikasnija i racionalnija upotreba energije, izradu i usvajanje  Programa energetske efikasnosti opštine Raška, donosioci odluka su poslali važnu poruku i kreirali snažnu,polaznu osnovu za sprovođenje mera iz Plana razvoja.

Javno saopštenje pokazuje posvećenost transparentnosti u donošenju odluka, što povećava poverenje građana i drugih zainteresovanih strana.

Javno saopštena namera ukazuje na postojanje političke volje da se posvete resursi i napori za unapređenje energetske efikasnosti, što je ključno za sprovođenje složenih i dugoročnih projekata.

Posvećenost planiranju u energetici može privući investitore i donatore koji su zainteresovani za finansiranje projekata održive energije.

Jasna komunikacija o namerama omogućava mobilizaciju stručnjaka i resursa potrebnih za planiranje i implementaciju energetski efikasnih projekata u opštini Raška.

Stav da se što pre pristupi izradi i usvajanju  Programa energetske efikasnosti opštine Raška ukazuje na dugoročnu strategiju i održivi pristup razvoju, što je ključno za postizanje ciljeva energetske efikasnosti.

To omogućava bolje usklađivanje sa širim strateškim ciljevima definisanim u Planu razvoja, čime se osigurava konzistentnost u implementaciji mera.

Transparentnost, politička volja, privlačenje investicija, mobilizacija resursa, usklađenost sa strateškim ciljevima i stvaranje pozitivnog imidža ključni su argumenti koji podržavaju ovu polaznu osnovu.

Jer,usvajanje Programa energetske efikasnosti kao dokumenta sektorske javne politike može doneti brojne pozitivne uticaje za lokalnu samoupravu.

Pomenimo samo neke kao što su to: smanjenje troškova energije; zaštita životne sredine; povećanje kvaliteta života; podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja; poboljšanje javne infrastrukture; jačanje institucionalnih kapaciteta ali i povećanje društvene odgovornosti.

 To su i ključni razlozi za ispunjavanje zakonske obaveze usvajanja Programa energetske efikasnosti kao dokumenta sektorske javne politike lokalne samouprave.

Zašto je izostala analiza energetike kao sektora ekonomije prilikom izrade Plana razvoja Vrnjačke Banje za period 2023-2030.g.?

Objavljeno: 07.12.2024. | autor: KV Novosti -on line

Prvi deo Plana razvoja opštine Vranjačka Banja za period 2023-20230 nazvan je Pregled i analiza postojećeg stanja .

On ima  ,kako to u samom dokumentu piše „svrhu da prikaže gde se opština Vrnjačka Banja trenutno nalazi kada su u pitanju stanje njenog razvoja i razvojni potencijali“ ,te da je to i „polazna tačka u planskom procesu“ koja „ima uticaja na formulisanje problema, ciljeva i rezultata“.

 Nejasno je zašto su Pregled i analiaz obuhvatili samo 15 posmatranih segmenata među kojima nema ni reči o energetici kao  sektoru  lokalne ekonomije.

 Energetika ima velik uticaj na ekonomski razvoj, jer obezbeđuje neophodne resurse za funkcionisanje industrije, transporta, i svakodnevnog života.

Dodamo li tome da taj sektor ekonomije ima, kao i u svim ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji,    najveći negativni uticaj na životnu sredinu ,njegovo izostajanje u tom delu Plana razvoja opštine Vranjačka Banja za period 2023-20230 je još manje razumljivo.

Posebno ako se zna da je uloga energetike kao sektora ekonomije za održivi razvoj svake lokalne samouprave u Srbiji  višestruka i ključna za ispunjavanje ciljeva i sprovođenje mera unapređenja  održivog razvoja iz planskih dokumenata kako onih  sa državnog tako i onih lokalnog nivoa..

Hajde zato da, za početak priče o energetici i energetskoj efikasnosti u  dokumentu Plan razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023 -2030. g. razjasnimo šta  to čini energetski sektor jedne lokalne samouprave, koje su njegove ključne komponente i kakva je njihova pojedinačna uloga održivom razvoju svake  lokalne zajednice.

Energetski sektor lokalne zajednice sastoji se od nekoliko ključnih komponenti i aktera koji zajedno rade na obezbeđivanju energetske sigurnosti, efikasnosti i održivosti.

 Važni  elemeti lokalnog energetskog sektora  su: Infrastruktura za proizvodnju i distribuciju energije,Lokalne strategije i planovi za  razvoj energetskog sektora uključujući strategije za obnovljive izvore energije i smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte,sistem energetskog menadžmenta,energetska efikasnost,edukacija građana i zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzećima o značaju energije i energetske efikasnosti, investicije u energetsku infrastrukturu i subvencionisnje projekata unapređenja energetskih svojstava objekata i veće korišćenje obnovljivih izvora energije.

Energetski sektor doprinosi održivom razvoju lokalne samouprave kroz unapređenje energetske efikasnosti, veće korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje troškova za energente koji se finasiraju iz javnih prihoda, kreiranje novih radnih mesta i zaštitu životne sredine.

Na taj način, lokalna zajednica može efikasno ispunjavati ciljeve unapređenja sopstvenog, održivog, razvoja i sprovoditi mere i aktivnosti iz planskih dokumenata javnih politika države i lokalne samouprave.

Nedavno je javnost obaveštena da je opština  Vrnjačka Banja  otpočela sa aktivnostima na izradi jednog važnog planskog dokumenta – Akcionog  plana za održivu energiju i borbu protiv klimatskih promena lokalne samouprave (SECAP)

SECAP ,pre svega, zahteva usklađivanje sa međunarodnim standardima i ciljevima definsanim u Sporazumu gradonačelnika,koga je Vrnjačka Banja potpisala,ove godine ,takođe.

Ovaj dokument može delimično nadomestiti nedostatak Plana i Programa energetske efikasnosti lokalne samouprave jer je on specifično usmeren na održivu energiju i klimatske promene, dok Plan i Program energetske efikasnosti mogu obuhvatati širi spektar mera i aktivnosti koje su specifične za lokalne potrebe.

Plan energetske efikasnosti  je dugoročan i strateški dokument koji postavlja viziju, ciljeve i osnovne smernice za unapređenje energetske efikasnosti u lokalnoj samoupravi, dok je program  detaljan operativni dokument koji konkretizuje ciljeve i strategije postavljene u Planu energetske efikasnosti.

Ovome treba dodati da je donošenje  Plana i programa energetske efikasnosti zakonska obaveza lokalne samouprave.

Vrnjačka Banja, kao i ogromna većina drugil lokalnih samouprava u Srbiji, nema dovoljno  institucionalnih i finansijskih kapaciteta ali jednako tako i kadrovskih,  da u dokumenta svojih javnih politika,dovoljno efikasno implementira sve ono što jesu načela,mere i aktivnosti međunarodnih i nacionalnih strategija održivog razvoja energetskog sektora.

Za pojekat unapređenja energetskih svojstava zgrade opštine Vrnjačka Banja utrošeno je oko 30.milona dinara (23 resorno ministarstvo+7.milona opština)

Zato je od presudnog značaja unapređenje međusektorske i međuresorne saradnje kako bi se kanali komunikacije  između aktera u tom procesu učinili dovoljno efikasnim da oni snažnije utiču na kreiranje političke volje donosilaca odluka na svim nivoima organizovanja,a pre svega na nivou lokalne samouprave.

Dok se to ne desi imaćemo nastavak prakse  pojedinačnog preduzimanja određenih mera i aktivnosti u ovom važnom sektoru ekonomije ,najčešće indukovanih nalozima resornog ministarstva.

U takvom modelu odlučivanja  definisanje prioritetnih ciljeva na lokalnom nivou nema onu ključnu komponentu lokalnih potreba i specifičnosti što značajno umanjuje efekte sprovedenih mera.

Program energetske efiksanosti opštine Raška je  preduslov za ostvarivanje nekih prioritetnih ciljeva   Plana razvoja

Objavljeno: 18.11.2024. | autor: KV Novosti -on line

Skupština opštine Raška, je, na sednici održanoj 16. marta 2023. godine,usvojila Plan razvoja opštine za period 2023,-2029.g.Time se Raška našla u grupi onih opština  u Srbiji koje se među prvima usvojile ovaj  bazni dokument javnih politika svake lokalne samouprave.

 Plan razvoja lokalne samouprave , prema odredbama Zakona o planskom sistemu Republike Srbije, je  dokument razvojnog planiranja najšireg obuhvata i najvišeg značaja za donosioca.

U Planu je data Vizija opštine Raška 2029. kao  ekonomski razvijene zajednice ,koja svoj razvoj bazira na liderskoj poziciji u oblasti turizma, modernoj infrastrukturi, očuvanoj životnoj sredini i bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, u kojoj žive srećni i zadovoljni građani i građanke.

Vizija opštine Raška zapisana u Planu razvoja za period 2023-2029.g.

Prosecu dolaženja do željenog stanja  opisanog vizijom Raške,kroz ostvarenje prioritetnih ciljeva predhodile su brojne analize postojećeg stanja  a završen je izradom matrice  SVOT analize.

 U odeljcima te analize naslovljenim sa Slabosti i Opasnosti na više mesta je ukazano na obilje problema u sektoru životne sredine u opštini Raška, posebno na nisku svet građana opštine o ovim problemima.

Posle takve analize, savim je  logično,da zaštita životne sredine i razvoj komunalne infrastructure budu definisani kao najznačajni razvojni pravci opštine   Raška na putu do ostvarenja zapisane vizije.

Planirano je,da se   četri prioritetna cilja  u okviru razvojnog pravca zaštita sredine i razvoj komunalne infrastrukture dostignu sprovođenjem  niza mera  koje će voditi ka ostvarenju postavljenih ciljeva.

Prioritetn ciljevi opštine Raška definisani Planom razvoja za period 2023-2029.g

 Efikasnija i racionalnija upotreba energije jedan od ta četri prioritetna cilja koji će se ostvariti sprovođenjem tri mere: kreiranjem i usvajanjem lokalnog Programa energetske efikasnosti, unapređenjem energetske efikasnosti javnih objekata i sprovođenjem podsticajnih mera za energetsku sanaciju stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova.

Za sprovođenje svakog Plana razvoja potrebno je obezbediti široku društvenu podršku uključivanje javnog, privatnog i civilnog sektora, timski rad i ličnu odgovornost u sprovođenju planiranih mera i razvojnih projekata.

Četvrti prioritetni cilj

Preduslov za obezbeđivanje te vrste društvenog konsenzusa je informisanje građana opštine Raška  i zainteresovanih sektorskih javnosti ,o Planu razvoja,njegovom značaju,ciljevima i aktivnostima na njegovom ostvarenju.

Medijski projekat „Zašto je važno je da Raška ima Program energetske efikasnosti” će se baviti procesom kreiranja i usvajanja lokalnog Programa energetske efikasnosti.

 Želimo  da građani opštine Raška, pre svega da zainteresovane sektorske javnosti (subjekati koji su obveznici sistema energetskog menadžmenta na opštinskom nivou), budu  informisani  o važnosti Program energetske efikasnosti kako bi se, kroz obaveznu javnu raspravu koja će predhoditi njegovom usvajanju,  više angažovali u procesu njegovog kreiranja.

Ovo je važno jer  opština Raška još uvek nije  donela Odluku o uspostavljanju sistema  energetskog menadžmenta opštine,nema Program energetske efiksanosti i ne sačinjava plan godišnjih potreba za energijom opštine Raška na osnovu Uputstva za izradu energetskog bilansa u opštinama.