Objavljeno: 31.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Andrija Vukomanović iz Kraljeva, nekada muzičko čudo od deteta,a danas srednjoškolac, učenik drugog razreda srednje Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ jedan je od dokaza kako za talenat praćen ogromnim radom i trudom nema nepremostivih prepreka na putu ka zacrtanom.
Još kao osmogodišnjak,na počecima sviranja na bubnjevima, Andrija je rekao da će svoje muzičko usvršavanje nastaviti na najprestižnijim akademijama za džez u Americi.
Vežba okružen svojim uzorima i idolima
Tada je Andrija ,posle višegodišnjeg,upornog ponavljanja uspeo da ubedi svoje roditelje majku Ljiljanu i oca Dejana da mu kupe bubnjeve iako su u kući već imali gitaru i harmoniku.
„Bio je,zaista,više nego jasan i uporan u svom zahtevu pa smo supruga i ja odlučili da mu ispunimo želju i nabavimo nekakve bubnjeve.Kada je seo za njih i krenuo da muzicira činilo se da su on i bubljvevi jedno a zvuci koje je proizvodio delovali su,i meni muzički neobrazovanom,prijatno“ kaže nam Andrijn otac i nastavlja „Trebalo je samo šest meseci Andrijinog vežbanja da i mi laici shvatimo da je došlo vreme da sud o njegovom muziciranju treba da da neko ko se u instrument i tu vrstu muzike razume.“
Zahvaljujući činjenici da smo iz Kraljeva kao i nekim ličnim kontaktima logičan izbor je bio da taj sud čujemo od Slobodana Stojanovića-Kepa našeg sugrađanina,bubnjara čuvene grupe „Smak“.
Kepo i Andrija
Kepo ne samo da nije krio svoje oduševljenje Andrijinim talentom i dostignutim za kratko vreme vežbanja nego je prihvatio i šest meseci individualno radio sa Andrijom.
Braća Aleksandar i Andrija Vukomanović sa Lazarom – Lalom Tošićem
Još jedan znameniti bubnjar,kraljevčanin Lazar Tošić nije krio svoje oduševljenje kada je upoznao Andriju i čuo ga kako svira a njegove reči dodatno su ohrabrile kako Andriju tako i njegove roditelje.
A pre ovih srednjoškolskih dana Andrija je učio i završio dva odseka niže muzičke škole odsek klavir i odsek udaraljke sa odličnim uspehom. U tom periodu Andrija je osvojio tri značajne nagrade na takmičenjima za mlade pijaniste na nivou Srbije. Profesor na akdemiji ,doktor klavira Bojan Marjanović ga je ,tada, testirao i ustanovio da je Andrija apsolutni sluhista, kao Mocart, proceniviš da će moći da svira više od 7 instrumenata.
I danas Andrija uporedo svira bubnjeve i klavir a njegovi profesori u srednjoj školi Aleksandar Popadic i Vladimir Milićević imaju samo reči hvale za njegov trud i nesporni muzički talenat.
Pre četri godine, zahvaljujući naprima roditelja ali i razumevanju organiztora Adrija je ,posle pređene selekcije mladih iz čitavog sveta, bio polaznik 10. međunarodnog seminara za bubnjare i udarače „Croatia Drum Capm 2016“ čiji je osnivač i jedan o mentora Petar Ćurić, profesor na muzičkoj akademiji u Londonu.
Steve Gadd i Andrija
Učešće na ovom kampu,upoznavanje i rad sa najpoznatijim svetskim bubnjarima kao što su Steve Gadd, Horacio “El Negro” Hernandez profesor na Berkli koledžu, John Riley vanredni profesor na Berkliju,Pete Lockett, jedan od najboljih perkusionista sveta, Claus Hessler, Pier Foschi , najbolji italijanski bubnjar svih vremena, dodatno su osnažila već jasne Andirjine vizije da svoje dalje muzičko usavršavanje nastavi na prestižnom Berkliju.
Andrija je,od tada, već četri godine,u neprestanoj komunikaciji sa većinom od tih muzičkih legendi,predavača na„Croatia Drum Capmp-u“ , posebno sa Stiv Gadom,koji uvek nađu vremena da presulušaju njegove snimke vežbi i daju mu svoje preporuke kako da radi i usavršava svoju izvođačku tehniku.
Pored redovnih vežbi u srednjoj školi Andrija radi individualno i sa profesorom Miroslavom Karlovićem, šefom katedre polinstrumentalnog studijskog programa Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu.
Uspe li u svom naumu, a kako i ko koliko vredno radi verujemo da hoće, Andija će se,za dve godine, pridružiti plejadi mladih kraljevčana koji su,u zadnje dve decenije, svoje muzičko obrazovanje sticali ili usavršavali u pretsižnim muzičkim akademijama širom sveta poput baće Konstntina i Božidara Radenkovića, Miloša Avramovića, Vladimira Mijatovića,Petra-Pece Janjića…
Poželimo i mi da Nova Godina donese Andrije nove uspehe na putu ka ostvarenju njegovog dečačkog sna – indeksa na nekoj prestižnoj muzičkoj akdemiji u svetu.
Objavljeno: 30.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Relativno ohrabrujući podaci o broju novozaraženih u Kraljevu, u poslednja dva dana, ukazuju da se trend novih slučajeva infekcije kreće,nekoliko dana za redom, ispod 100.
Tako je ,danas u Kraljevu, registrovano 80 novih slučajeva infekcije virusom SARSCoV-2 a juče je ta brojka iznosila 80.
Sa ovim rezultatima došlo se, u Kraljevu, do brojke od 9.524 slučajeva zaražavanja virusom korone od početka njene epidemije u martu ove godine.
U predhodna dva dana testirano je,dvema metodama,638 građana a broj novozaraženih je nešto iznad 20 odsto od broja testiranih.
Na žalost zabeležena su ,juče, tri nova smrtna slučaja tako da je ukupan broj preminulih,od početka epidemije u Kraljevu,povećan na 146.
Danas je počela i vakcinacija štićenika u Gerentološkom centru u Mataruškoj Banji pa je, tako,vakcinisano 136 korisnika usluga ove ustanove i 20 zaposlenih.
Vakcinaciju je obavio tim od tri lekara i tri medicinske sestre iz kraljevačkog Doma zdravlja,koji su predhodno prošli obuku za davanje ove vrste vakcine,koja im je dostavljena preko Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu.
Direktor Zavoda dr. Aleksandar Macan je rekao da će ovih 156 vakcina biti i jedine iskorišćene,u ovoj godini,na teritoriji Kraljeva da da novi kontigent vakcina očekuju tokom januara 2021 godine.
Mediji u Kraljevu su danas dobili saopštenje kojim komunalna inspekcija i komunalna milicija grada Kraljeva najavljuju pojačanu kontrolu sprovođenje mera lične zaštite, kao i radno vreme ugostiteljskih, trgovinskih i drugih objekata.
Objavljeno: 29.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Srbija ima ozbiljne,višedecenijske, problem sa ravnomernim razvojem.Privreda Srbije ,na žalost, spada u red privreda sa najvećim razlikama u nivou regionalne razvijenosti u Evropi. Rešavanje ovih problema postaje,zbog prolaska naše privrede kroz fazu ekonomske krize u svim svojim segmentima,još značajnije.
U tim procesima iskustva i prakse zemalja članica Evropske unije koje su na svom putu ka članstvu a i ,danas, dok su ravnopravne članice, dobijaju još više na značaju. Asocjacija nevladinih organizacija Mreža za ruralni razvoj Srbije, se, već čitavu deceniju, bavi multidisciplinarnim pitanjima ruralnog razvoja uz puno uvažavanje isksustava Evropske unije.
Zahvaljujući Mreži za ruralni razvoj Srbije i Fondaciji za razvojnu politiku iz Poljske omogućen nam je kontakt i razgovor sa gospodinom Ležekom Svietalskim (Leszek Świętalski) generalnim sekretarom Unije poljskih zajednica Republike Poljske,višegodišnjim gradonačelnikom opštine Stare Bogaczovice sa decenijom iskustva predstavljanja poljske samouprave u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, gde je zastupao Uniju seoskih zajednica Republike Poljske kao najveće organizacije,na nacionalnom nivou, slobodno povezanih seoskih i urbano-ruralnih opština u Poljskoj.
Leszek Swietalski,generalni sekretar Unije poljskih zajednica Republike Poljske,višegodišnji gradonačelnik opštine Stare Bogaczovice,predstavnik poljske samouprave u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope
Evo šta nam je ,iz prve ruke,rečeno o iskustvima poljske poljoprivrede i ruralnog razvoja tokom pristupanja Evropskoj uniji i nakon članstva u EU.
KVN–Koliko je dugo trajao proces usaglašavanja zakonske regulative Poljske sa regulativom EU u oblasti poljoprivrede, ruralnog razvoja i bezbednosti hrane i koji su glavna pitanja koja su uticala na dužinu trajanja procesa?
Ležek S. -Proces promene zakona u svim oblastima delovanja države započeo je političkom transformacijom, pokrenutom pregovorima na Okruglom stolu i prvim delimično slobodnim izborima 1989. 1990. godine poljska lokalna vlada ponovo je uspostavljena, kada su na slobodnim izborima građani birali. Nova era donela je nove izazove. Ispostavilo se da su vlasti izabrane na slobodnim i demokratskim izborima u mnogim slučajevima mogle same donositi odluke i biti odgovorne za određena pitanja u svojoj opštini (npr. opštinska infrastruktura, obrazovanje, socijalna pomoć, prostorno planiranje itd.). Ali bilo je i ljudi koji su se termin „samouprava“ shvatili bukvalno i bilo im je teško da shvate da opštinske vlasti mogu da deluju samo u granicama zakona koji su utvrdili parlament ili vlada, a nadzor nad opštinama vrši predstavnik vladine uprave oličen u ličnosti vojvode.
Nakon potpisivanja sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom, odvijao se vrlo dinamičan proces usklađivanja nacionalnog prava sa zajedničkim pravnim standardima koji su na snazi u ujedinjenoj Evropi. Bili smo u grupi od deset zemalja koje su težile pridruživanju EU i bili smo najveći u ovoj grupi. Promene su obuhvatile sve oblasti ekonomskog i društvenog života. Pored nacionalnog nivoa, lokalne vlasti takođe su morale da se pripreme za novu stvarnost. Bili smo pritisnuti vremenom. Određeni predstavnici EU za sprovođenje tokom perioda prilagođavanja kontinuirano su procenjivali napredak. Tamo gde je proces usaglašavanja dostigao očekivani nivo, ova područja su se zatvarala jedno za drugim. Ogroman zadatak sa kojim su se suočavale lokalne samouprave bio je povezan sa pomoći evropskih politika, dobivenom suštinskom i praktičnom podrškom mnogih zemalja, takozvane „stare desetke“. Naročito su bile aktivne sve vrste udruženja samouprava iz Francuske, Nemačke i Austrije. Pozivani su na mnoge posebne projekte posvećene budućim članicama EU. Ovaj proces je trajao praktično sve dok se Poljska nije pridružila EU. Dve godine ranije, predstavnici poljske samouprave stekli su status posmatrača u mnogim telima EU, pre svega u Komitetu regiona EU.
Made in Poland
KVN Kakve je promene je priključivanje donelo poljskoj poljoprivredi i ruralnom razvoju?
Ležek S.-Pristupanje Poljske Evropskoj uniji bilo je prekretnica i za opštine i za naše stanovnike. Čak i pre pristupanja, Unija seoskih opština Republike Poljske (URC RP) bila je uključena u pitanja u vezi sa pretpristupnim programima (posebno program SAPARD), a naši predstavnici su čak učestvovali u radu odbora za praćenje ovog programa. Međutim, nakon pristupanja, interesovanja Unije pokrivala su uticaj evropskih fondova na razvoj ruralnih područja. Sistematski smo analizirali aktivnost opština u pribavljanju sredstava iz EU i uticaj ovih aktivnosti u korist društvenog i ekonomskog razvoja. Trenutno aktivno učestvujemo, takođe u okviru Komiteta regiona, u proceni programa EU i za zajedničku poljoprivrednu politiku i za kohezionu politiku.
Pristupanje je donelo mnoge sistemske i strukturne promene u poljskim ruralnim oblastima; oni su verovatno najveći korisnik pomoći. To se uglavnom odnosi na pomoć u okviru Zajedničke poljoprivredne politike i njenog prvog stuba koji se odnosi na plaćanja po jedinici površine i podršku procesima promena u strukturi poljskih farmi i samih farmera. Nova situacija takođe je pokrenula socijalno-ekonomsku aktivaciju ruralnih i urbano-ruralnih zajednica, u kojima su preduzetništvo i multifunkcionalni razvoj bili važne komponente. Partneri u ovim promenama nisu bili samo preduzetnici iz ruralnih područja, već i zvaničnici lokalnih vlasti koji su često stvarali povoljne uslove za društveno-ekonomski razvoj svojih zajednica. Primetili smo mnoge promene u pogledu nezaposlenosti u ruralnim oblastima (uključujući skrivenu nezaposlenost) u zapošljavanju u poljoprivredi i u pogledu radnih resursa.
KVN-Da li je proces tranzicije u sektoru poljoprivrede doneo promene za individualne farme (npr. ukrupnjavanje poljoprivrednih farmi, nove tehnologije, povećanje konkurentnosti…)?
Ležek S.-Dugogodišnje važno područje bilo je pitanje demografije, na koje je vlada usmerila pažnju tek poslednjih godina. Takođe, interesovanje za lokalnu demografiju postaje sve češća tema razgovora samih zvaničnika lokalnih vlasti koji prepoznaju njen značaj. Međutim, na ovom području je situacija u opštinama jako raznolika. Osim teritorijalnih jedinica koje su stalno u depopulaciji, postoje i one koje karakteriše brzi rast stanovništva. Iako se provincije u Poljskoj, udaljene od urbanih centara, depopulišu, takođe primećujemo fenomen emigracije gradskih stanovnika na selo. Zajedno sa ovim procesom, posmatramo promene u socijalnoj strukturi na selu i pojavu ljudi koji ranije nisu bili povezani sa selom u ruralnim oblastima. Teško je ne spomenuti pozitivne promene u socijalnom kapitalu poljskog sela. Trenutno je samo oko 11% stanovnika ruralnih područja profesionalno vezano za poljoprivredu i ekonomiju zasnovanu na proizvodnji hrane.
Sir iz Poljske
Promene u poljskim ruralnim oblastima pomno prati ne samo Udruženje (URC RP), već i Institut za ruralni razvoj i poljoprivredu Poljske akademije nauka. Već deceniju, ključni istraživački projekat Instituta – sproveden u saradnji sa Evropskim fondom za razvoj fondacije poljskih sela, bio je „Monitoring ruralnog razvoja“. Ovo istraživanje koristi podatke dobijene direktno od opštinskih vlada – poput onih koji se tiču procenta sela kojima se može pristupiti asfaltiranim putem ili putem javnih komunikacija. Ova dugoročna istraživanja sastoje se, uopšteno govoreći, u posmatranju koje zajednice (ili njihovi tipovi) dinamičnije prolaze kroz proces razvoja, a koje su sporije. Ovo istraživanje koristi sam URC RP, ali i poljske agencije, OECD, FAO, ministarstva, regionalne i lokalne vlasti, kao i nova područja istraživanja zajednička opštinama i Institutu, poput ideje da pametna sela predstavljaju novi koncept za oblikovanje politike ruralnog razvoja ili široko shvaćene socijalne politike.
KVN-Da li je bilo i kakvih ograničenja je bilo na tradicionalne načine prerade poljoprivrednih proizvoda u toku tranzicije poljske poljoprivrede i posle priključenja EU?
Pristupanje EU donelo je nove higijenske i veterinarske zahteve, a utvrđeno je da neki od tradicionalnih proizvoda koji se vekovima proizvode i jedu u Poljskoj ne ispunjavaju uslove. Istraživanje među proizvođačima otkriva važan problem, a to je uvođenje regionalnog i tradicionalnog proizvoda na tržište. Često je postojao začarani krug u kojem proizvod nije bio registrovan i zaštićen, jer nije na tržištu zbog nepoštovanja određenih higijenskih i veterinarskih propisa EU, a kada nije na tržištu nije moguće primeniti uslove za moguća odstupanja. Naime, postojala je u svakom slučaju mogućnost da se tradicionalni i regionalni proizvodi prijaviti za veterinarska i sanitarna odstupanja na osnovu čl. 69 Zakona o sigurnosti hrane i prehrane, čime bi proizvod mogao da bude zastupljen na tržištu. Ministar zdravlja, uz konsultacije sa ministrom poljoprivrede, može uredbom definisati higijenske zahteve u objektima koji koriste tradicionalne metode proizvodnje ili trgovine hranom, kako bi se omogućila upotreba ovih metoda, kao i u objektima koji se nalaze u posebnim regionima. Oba ministra, svaki u okviru svojih nadležnosti, djelujući zajedno, mogu uredbom utvrditi opšta odstupanja od specifičnih higijenskih zahteva. Na kraju, nadležni državni sanitarni inspektor i veterinar su organi nadležni za donošenje odluka kojima se odobravaju pojedinačni izuzeci od strogo definisanih higijenskih zahteva, pre svega ustanovama koje proizvode tradicionalnu i regionalnu hranu, ako ispunjavaju gore navedene zahteve.
KVN-Kakve posledice je na razvoj prehrambene industrije u Poljskoj imao period priključivanja i posle sticanja statusa članice EU?
Ležek S. -Pristupanje Poljske Evropskoj uniji nije prouzrokovalo nagle promene u entitetskoj strukturi prehrambene industrije, iako je istovremeno došlo do značajnog smanjenja broja preduzeća (za preko 3,5 hiljada). Procesi koncentracije u prehrambenoj industriji već su započeli pre ulaska Poljske u EU i nastavili su se i narednih godina. Sastojalo se u smanjenju broja, udela u proizvodnji i zapošljavanju sektora mikro, malih i srednjih preduzeća, uz istovremeno povećanje udela velikih preduzeća. Ovo je uglavnom rezultat teških tržišnih uslova za proizvođače prehrambenih proizvoda tj. značajnog ograničenja, a posebno za najmanje proizvodne pogone. Zastupljenost mikro, malog i velikog broja srednjih preduzeća, koja su zbog specifičnosti prehrambene industrije neizostavna i trajna komponenta prehrambene industrije, postepeno se smanjuje.
To je pre svega vezano za njihove ograničene sposobnosti da prevaziđu barijere za ulazak na jedinstveno evropsko tržište. Procesi “ukurupnjavanja“ će se nastaviti u poljskoj prehrambenoj industriji, međutim, u uslovima jake spoljne konkurencije, kako bi dobro funkcionisala i razvijala se, ekonomiji je potrebna raznolika entitetska struktura.
KVN-Kakvu i koliku podršku imaju poljoprivredna gazdinstva u Poljskoj iz EU i nacionalnih fondova? Molimo vas podkrepite nekim primerima.
Ležek S-Direktna plaćanja predstavljaju glavni instrument podrške prihodima poljoprivrednika u Poljskoj, kao i u drugim zemljama Evropske unije. Naši poljoprivrednici su obuhvaćeni pojednostavljenim sistemom plaćanja. Finansijska podrška dodeljuje se srazmerno površini useva i stada u vlasništvu. Po prvi put su direktna plaćanja izvršena 2004. godine nakon pristupanja Poljske EU. Ovim sistemom je obuhvaćeno približno 1,4 miliona poljoprivrednika, još 700 hiljada prima subvencije od Agencije za razvoj i modernizaciju poljoprivrede za poljoprivredne aktivnosti u planinskim i teško upravljivim područjima. Istovremeno, grupa od oko 100.000 poljoprivrednika koristi takozvane poljoprivredno-ekološke subvencije.
Direktna plaćanja su jedan od najvažnijih instrumenata zajedničke poljoprivredne politike, koji direktno podržava poljoprivredni dohotak, a bez potrebe za povećanjem cena poljoprivrednih proizvoda. Nakon ulaska Poljske u EU, situacija sa prihodima farmi se znatno popravila. Prosečni mesečni raspoloživi dohodak po poljoprivrednom domaćinstvu udvostručio se u periodu 2004–2012. Ono što je najvažnije, stopa rasta prosečnog mesečnog raspoloživog dohotka poljoprivrednih domaćinstava bila je viša od stope rasta prosečnog mesečnog raspoloživog dohotka ostalih kategorija domaćinstava.
Balkanski ruralni parlament u Vrnjačkoj Banji
U slučaju dohotka po osobi za poljoprivredna domaćinstva, ona je na nižem nivou nego za ostale kategorije domaćinstava, mada seta razlika između dohotka po glavi u poljoprivrednom gazdinstvu i dohotka po stanovniku u ostalim kategorijama domaćinstava smanjuje.
Nesumnjivo je da je povećanje direktnih plaćanja (koje se, pored jedinstvenog plaćanja na površinu, sastoje od odvojenih plaćanja, posebne podrške i dodatnih dopunskih plaćanja koje se u potpunosti finansiraju iz nacionalnih fondova) doprinelo poboljšanju dohodovne situacije poljoprivrednih domaćinstava u Poljskoj.
KVN Kakvu i koliku podršku ima prehrambeni sektor u Poljskoj iz EU i nacionalnih fondova? Molimo vas podkrepite nekim primerima.
Ležek S.- Prehrambena industrija prepoznata je kao jedna od dvanaest strateških industrija poljske ekonomije. Stoga može računati na javnu podršku, pre svega iz fondova EU. Posebno pokriva mikro, mala i srednja preduzeća koja žele da izvoze na vanevropska tržišta i tamo grade brend za svoje proizvode. U trenutnoj budžetskoj perspektivi, tj. do 2020. godine, preduzeća se mogu prijaviti za subvencije ili sufinansiranje iz regionalnih operativnih programa ili iz nadregionalnih programa. Postoje dva: Operativni program za inteligentni razvoj i Operativni program za Istočnu Poljsku. U okviru OP za pametni rast, razvijena je podmera „Promocija ekonomije zasnovane na poljskim brendovima proizvoda – Idi na brend“. Sadrže i program promocije poljskih specijaliteta.
„Materijal je proizveden kao deo projekta podržanog u okviru „Javne diplomatije 2020 Nova dimenzija“, koji je sufinansirano od Ministarstva spoljnih poslova Republike Poljske. Sadržaj izražava samo stavove autora i ne može se izjednačiti sa zvaničnim stavom Ministarstva spoljnih poslova Republike Poljske. Projekat sprovodi Fondacija za razvojnu politiku“.
Objavljeno: 28.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Rezultati novozaraženih virusom SARSCoV-2 se ,u Kraljevu, treći dan za redom izaržavaju dvocifrenim brojevima ali se,na žalost,beleži i 9 novih smrtnih slučajeva u zadnja tri dana, pa je tako ukupan broj preminulih ,od aprila do danas, narastao na 143 a ukupan broj zaraženih na 9.360.
Broj novozaraženih ,u Kraljevu, samo u decembru ,do danas, je malte ne dupliran , jer 1.decembra je iznosio 4.733 slučaja a,do danas,je narastao za 4.627 nova slučaja.
U decembru je,do danas,preminulo 70 kraljevčana od posledica izazvanih virusom korone,pa je tako i ova brojka duplirana
Za ova tri dan testirano je ukupno 987 građana, od kojih PCR metodom njih 583 a antigenskim testom su testirane 404 osobe.
Prema ovim rezultatima procenat novozaraženih u odnosu na ukupan broj testiranih ,u Kraljevu, je nešto iznad 20 odsto što je duplo manje nego u prvoj i drugoj nedelji decembra.
Danas su registrovana samo 63 slučaja novozarženih što je četri i po puta manje, u poređenju sa 9.decembrom kada je zabeleženo 273 slučajevao zaražavanja što je neslavni dnevni rekord.
Zato je,u kontekstu ovakvih brojeva sasvim razumljiva Odluka Kriznog štaba, koji je za 31. decembar i 1. januar dodatno skratio vreme rada ugostiteljskih objekata koji će moći da rade samo do 18 časova a što će važiti do 11.januara2021 godine.
Objavljeno: 26.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Kako bi i moglo nešto ,drugačije, da se započne, u Srbiji koja se, bez malo, vekovima borila za nezavisnost, a da nema veze sa naoružavanjem i ratovanjima?
Upravo zbog toga se i počeci proizvodnje organizovane na principima industriskog poslovanja u Srbiji vežu za barutanu u Stragarima iz 1806. godine, topolivnicu u Beogradu iz 1808, livnicu u Kragujevcu 1836….
Od tada pa do prvih godina ovog veka pregrmeli smo bezbroj nevolja i ratnih razaranja u kojima su se ,inače,malobrojni industrijski kapaciteti nalazili na meti raznih osvajača koji su ih ili temeljno rušili,ili demontirali i nosili van naših granica ili koristili za potrebe svojih država i armija.
Pedanti ,kako već znaju biti,Austrijanci su 1916 godine popisali na teritoriji ondašnje Srbije 112 preduzeća nalik industrijskim ,od kojih polovina nije radila i od kojih je,kad su otišli, ostalo samo 50 među kojima i strugara na Goču sa prugom za transport koju su oni sagradili, svakako ne iz altruističkih pobuda. .
Nažalost,ni naš ,spostveni, doprinos šteti po razvoj naše industrije nije zanemarljiv,iz mnogih razloga ali ostaće,zasigurno zabeležene, nesagledive ekonomske i ekološke posledice koje smo sebi uzrokovali „tumaranjima i tuvinjanjima po bespućima tranzicije“ koja traje od zadnje decenije prošlog veka pa sve do današnjih dana.
U naš govor i našu leksiku ušle su mnoge ,nove, reči tuđice, pa smo eto dobili i jedno novo ime za lokalitete nekada korišćenih industrijskih pogona – Braunfild lokacije.
Na našu nesreću imamo ih i mi ovde u Kraljevu i neposrednoj okolini, ali čini se da ih ne vidimo a neki ,koji bi trebalo da su odgovorniji od običnih građana, se ,verovatno, prave da ih ne vide!
Kako god i ,ma šta mi mislili ili želeleli da se desi,takve, braunfild lokacije ne možemo „pod tepih“ .
Moramo se suočiti sa surovom stvarnošću u kojoj one postoje. Za neke kao sećanje na neka ,druga,bolja vremena, za neke kao izvor „lakog keša“,za malobrojne kao inspriracija za planove njihove revitalizacije ali i kao ,izvesno je,potencijalna ekološka pretnja-opasnost za sve.
Po najviše za one koji žive u njihovoj blizini ali i za sve druge u zajednici bila ona naš grad ili naša država.
Red je onda da,kroz seriju teksova, sagledamo šta su to braunfild lokacije, kako ih prepoznaju i koje sve naše norme, ko o njima danas i kako brine,da li se i šta sa njima planira strateški ,dugoročno i kratkoročno…..
I najzad ,al ne manje važno ko ih sve i kako ,danas, nadzire –čuva i sprečava da ne budu „okidač“ za ekološke akcidente većih razmera.
Krenimo,zato, redom…
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Objavljeno: 25.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Teško je objasniti da pojava neke knjige, danas, može da privuče značajniju pažnju javnosti, posebno onog njenog dela koji voli da sebe (po)smatra kao „relevantiju“ za dešavanja na kulturnoj sceni.
Njačešće takva pojava biva, i prođe, kao još jedna u niz novih vesti u moru informacija kojima smo,zahvaljujući informatičkim tehnologijama,danas,zasuti.
Kratka ,ali ipak distanca od momenta predstavljanja knjige „Kraljevačka punk hronika“ autora Vojkana Trifunovića, istoričara iz Kraljeva dozvoljava nam da konstatujemo da se ovga puta radi o knjizi koja će,sigurno je, imati i duži „život“ i dodatna izdanja.
Vojkan Trifunović, autor knjige ‘Kraljevačka punk hronika’-Foto:Nenad Trifunović
„Kraljevačka punk hronika“ pruža insajderski uvid, na više od 250 stranica,podeljenih u 15 poglavlja, na razvoj lokalne, kraljevačke, pank scene, njene(pra)početke i vrhunce, ali i uticaje koje je ta scena imala na mnoge bendove i pojedince na ovim prostorima.
Posebnu i svojevrsnu vrednost ovog samizdata predstavlja obilje autentičnih, do sada neviđenih fotografija, kao i izjava onih koji su ovu scenu stvarali što i priliči autoru koji je i istoričar.
Vojkan Trifunović,istoričar iz Kraljeva prisutan je na eks-jugoslovenskoj pank sceni nekoliko decenija kroz razne aktivnosti, od sviranja u bendovima, rada na fanzinima do organizacije koncerata itd. Autor je više tekstova na regionalnim portalima (Vice, Krug, Akuzativ, Mašina) i u različitim publikacijama (omladinski časopisi, lokalne novine, fanzini).
Bavi se fenomenima kao što su omladinske subkulture, (nepoznata) istorija Kraljeva, istorija levičarskog/radničkog pokreta u Srbiji. Radio je kao nastavnik istorije u nekoliko osnovnih i srednjih škola, aktivista je nekolicine omladinskih NVO-a, borac protiv neprosvećenosti i nepravde.
Zato je i bilo neizbežno da ga upitamo o odnosu klasnog i panka i o tome da li je uočio to,“klasno pitanje“ u pank pokretu ,posebno u njegovom „kraljevačkom segmentu“?
„Pank jeizvorno u Britanij,zemlji svog nastanka, artikulisao dobrim delom i nešto od toga što možemo (na)zvati klasnim, što se može videti kako po porukama koje je emitovao tako i po tom, klasnom poreklu njegovih prvih promotera i konzumenata“, kaže Trifunović dodajući da je i u svojoj knjizi opisujući tri vremenske etape-faze kraljevačke pank scene uočio jasne razlike i po ovom pitanju.
„Od pojave „KV Ekspres“-a rodonačelnika ovog pokret u Kraljevu s kraja sedamdesetih pa do početka druge faze panka u Kraljevu koju ja smeštam u osmadesete, jasno je da pank nije samo muzika, to je način života koji karakteriše pobuna protiv svih autoriteta, pa dakle i društveni aktivizam kojim se ukazuje na sve uočljivije socijalno raslojavanje,tadašnjeg, proklamovanog „društva bez klasa“. Hipokrizija koja karakteriše osamdeset u Srbiji neminovno je uticala i na (ne)aktivizam tadašnjih aktera kraljevačke pank scene koji su bili više lokalni i nekako dovoljni sami sebi.
Predizborna poruka „Grupe neodgovornih gradjana“
Potvrda teze da pank nije samo muzika nego i nešto više od toga dobijamo s bendovima koji su se na kraljevačkoj pank sceni javili početkom devdesetih i koji su,s manje ili više uspeha (po)trajali do prvih decenija ovog veka.
Njihov aktivizam u vreme pojave stranaka i prvih višepartijskih izbora u Srbiji ispoljavao se kroz kritičko preispitivanje novoga i izraženu skepsu da s tim promenama dolazi demokratija i stvarno veće individualne slobode.
„Iz te faze izdvajam , bend „Totalni promašaj“ koji je 1996. godine imao CD izdat čak u Japanu, imao turneju sa hrvatskim bendom, nastupe po Sloveniji… 2000-tih kraljevački bendovi uspevaju da naprave turneje i po Evropi i da dovode inostrane bendove ovde“ kaže nam Vojkan Trifunović autor knjige „Kraljevačka punk hronika“ koja će se,uskoro pojaviti u drugom izdanju ali i u prodaji u knjižarama širom regiona.
Iako se „na prvu“ autor dominatno bavi lokalnom muzičkom scenom on vešto, kroz sva poglavlja traži, nalazi i ističe sve ono što tu lokalnu muzičku,ali i društvenu,scenu (po)vezuje za pank kao globalni pokret.
Objavljeno: 24.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
Trend postepenog ali konstantnog,smanjenja broja novozaraženih u odnosu na broj dnevno testiranih građana na prisustvo virusa SARSCoV-2,u Kraljevu, se nastavlja sudeći prema današnjem saopštenju Gradskog štaba za vanredne situacije koji se bazira na Izveštaju Zavoda za javno zdravlje.
Testirano je 416 građana a broj novozaraženih je uvećan za 110 i sada iznosi 8.987 slučajeva od početka pandemije,u martu ove godine.
U periodu između dva dnevan izveštaja u Opštoj bolnici „Studenica“ u Kraljevu preminula je,na žalost,još jedna osoba tako da je ukupan broj preminulih ,u Kraljevu, narastao na 132 osobe od početka epidemije
U Kraljevu je,za protekla 24 časa, PCR metodom testirano 174 uzoraka, prisustvo virusa je potvrđeno kod 52 osobe, antigenskim testom pregledano je 242 brisa a prisustvo virusa je,prema indikacijama, utvrđeno kod 58 osoba.
Broj novozaraženih u odnosu na broj dnevno testiranih građana kreće oko 25 odsto što je daleko manje od dnevnog proseka od preko 40 odsto novozaraženih u odnosu na broj testiranih na dnevnom nivou beležen u prvim nedeljama decembra.
U Opštoj bolnici „Studenica“ trenutno se ,od korone, leči 100 pacijenataje,od kojih je njih 10 je na neinvazivnoj terapiji, a dvoje je intubiranih.
Objavljeno: 24.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
U neposrednoj blizini centra Kraljeva , u zoni izrazite gustine naseljenosti, nalaze se nekadašnji industrijski pogoni Fabrika Vagona, Magnohrom, Jasen…
Nalaze se ,u vrlo problematičnom stanju, sa stanovišta mogućeg,negativnog,uticaja na kvalitet životne sredine okolnog stanovništva.
I u Baljevcu,sedištu nekadašnjeg rudnika magnezita „Bela stena“ koji je poslovao u okviru „Magnohroma“, tik uz samo naselje nalazi se pogon „MG Serbijen“u kome se,trenutno, u nekadašnjim pogonima tope automobilski delovi.
Trenutni status ovih ,nekadašnjih, industrijskih pogona je , najblaže rečeno, stanje „limba“.
Reč limb koristimo,s pravom, da se opišemo stanje negde između , u nekom zastoju, stanje koje nije baš udobno, ali u kome se ostaje dovoljno dugo u strpljivom čekanju da, neko ili nešto drugo potezom, akcijom, dodatnom energijom iz tog nekakvog „međustanja“ izvuče te zapuštene i ,delimično napuštene,industrijske pogone.
Mnogo je pokazatelja da se nekadašnji industrijski pogoni, ili brownfield lokacije u Srbiji,pa dakle i u Kraljevu i Raški, nalaze,već bez malo dve decenije, u tom „međustanju“.
Upravljački one su u nadležnosti države preko Ministarstva privrede i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u potrazi su za novim vlasnicima ali sve više postaju svakodnevna ,ozbiljna ekološka pa i bezbedonosna pretnja građanima u neposrednom okruženju i lokalnim samoupravama poput Kraljeva i Raške.
Pre tri godine,baš u Kraljevu, održana je VI Naučna konferencija „Brownfield investicione lokacije-ekoremedijacioni modeli i ekonnomska valorizacija“ u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju Futura. Na ovom skupu je bilo reči i o ekološkim pretnjama po okolinu od zapuštenih industrijskih postojenja ali i o mogućim modelima ponovnog korišćenja takvih lokacija.
Skladište nekadašnje Lakirnice FVK danas
Obradovalo nas je što se o tome počelo govoriti i u Kraljevu,obradovalo nas je što je nekadašnji„Autotransport“ dobio nove vlasnike, kompaniju „Taypa“ iz Turske,obradovao nas je što je marta 2018 Ministarstvo privrede uputilo javni poziv lokalnim samoupravama za sufinansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za projekte izgradnje i za obnavljanje braunfild lokacija,ali stanje na terenu,i u Kraljevu i Baljevcu nije se,od tada do danas, na žalost ,promenilo.
Da ne grešimo ,zabeležili smo,novembra 2018 godin,u Kraljevu i prvu akciju na nivou Srbije u otklanjanju,kako je tada rečeno „istorijskog otpada“.Uz podršku Vlade i uz angažovanje stručnjaka iz Ministarstva zaštite životne sredine,uklonjeno je više od 150 tona otpada nastalog sinterovanjem magnezita u Magnohromu, čije vlasnik,od maja te godine, postala kompanija Afarak iz Finske.
Potencijalni ekološki problemi na teritoriji Srbije, su među najvećim jer je činjenica da ne postoje deponije za opasan otpad a on se , tokom procesa proizvodnje deponovao decenijama u pogonima nekadašnjih fabrika.Lagerovanje opasnog i neopasnog industrijskog otpada na takvim lokacijama je bez stručne kontrole i nadzora, a „međustanje“ takvih lokacija ostavlja lokalne samouprave bez informacija pa dakle i bez mogućnosti da pravovremeno i efikasno reaguju u slučaju ekološkog akcidenta.
Namera nam je ,da sa nekoliko medijskih sadržaja, status brownfield lokacija na teritoriji Kraljeva i Raške učinimo vidljivijim i podstaknemo sve aktere u „lancu odgovornosti“ da se pozabave problemom njihovog trenutnog stanja, zbog mogućih ekoloških a i drugih problema koje ti lokaliteti mogu uzrokovati po građane, u njihovoj neposrednoj a i daljoj okolini.
Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Objavljeno: 23.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevo je danas dopremljena prva tura od 200 metara mobilnih protivplavnih brana koje su ,kroz projekat „EU za Srbiju otpornu na katastrofe“,obezbedili Evropska unija i Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije.
Planirano je da se za potrebe unapređenja sistema odbrane od poplava kritičnih mikrolokacija sliva Zapadne Morave,kome gravitira 18 lokalnih samouprava,nabavi još 600 metara ovih brana čija je ukupna vrednost 200.000 evra.
Mobilne protivplavne brane su,na više lokacija u Srbiji ,u periodu posle katastrofalnih poplava iz 2014 godin,pokazale svoju prednost u odnosu na odbranu džakovima punjenim peskom. One se lako montiraju i skidaju, sa relativno malim brojem operativaca, za neuporedivo kraće vreme i obezbeđuju kvalitetniju zaštitu infrastrukture i ljudskih života.
Predviđeno je,inače,da tokom četvorogodišnjeg trajanja ovog projekta u Srbiji, u sektore zaštite životne sredine i civilne zaštite bude uloženo 14.099.996 evra u unapređenje infrastrukture u ova dva sektora, nabavku opreme i ulaganje u ljudske resurse.
Pored ovih mobilnih brana u Kraljevu,tačnije u selu Rudno smeštenom na obroncima Golije,biće,tokom realizacije ovog projekta, izgrađen i opremljen prvi trening centar za obuku pripadnika civilne zaštite u oblasti prevencije, reagovanja i otklanjanja posledica prirodnih i drugih katastrofa.
Ovo je i svojevrsno priznanje za sve dosadašnje aktivnosti Odeljenja za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva kojeje, pored ostalog, ,još 2014 godine, bilo jedan od inicijatora novog koncepta udruživanja resursa javnih uprava lokalnih samouprava u Srbiji u regionalne organe za poslove civilne zaštite koji ne slede postojeće administrativne podele lokalnih samouprava ,nego u svojoj organizaciji prate prirodne granice rečnih slivova.
Novi koncept organizovanja delova javnih uprava,omogućen izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi,iz juna 2018 godine,omogućio je da se novembra 2019 godine,predloži Sporazum o saradnji u oblasti smanjenja rizika od katastrofa i poslova razvoja civilne zaštite gradova i opština u slivu Zapadne Morave.
Tim sporazumom je i predviđeno da sadašnji „Dom Gradske uprave na Rudnu“ bude renoviran u novi regionalni trening centar za obuku pripadnika civilne zaštite u oblasti prevencije, reagovanja i otklanjanja posledica prirodnih i drugih katastrofa.
Objavljeno: 22.12.2020. | autor: KV Novosti -on line
U Kraljevu se već nekoliko dana, postepeno ali konstantno,smanjuje broj novozaraženih u odnosu na broj dnevno testiranih građana na prisustvo virusa SARSCoV-2.
Tako je,prema današnjem saopštenju Gradskog štaba za vanredne situacije koji se bazira na Izveštaju Zavoda za javno zdravlje, testirano 432 građana a broj novozaraženih je uvećan za 114 i sada iznosi 8.745 slučajeva od početka pandemije,u martu ove godine.
Kraljevo danas
Ovi podaci jasno ukazuju da se broj novozaraženih u odnosu na broj dnevno testiranih građana kreće oko 25 odsto što je daleko manje od dugo prisutnog dnevnog proseka od preko 40 odsto novozaraženih u odnosu na broj testiranih na dnevnom nivou.
I broj bolesnika koji se leči od korone u Opštoj bolnici „Studenica“je,danas, za 8 manji nego juče i trenutno ih je 99 od kojih je njih 11 na intenzivnoj, jedan je intubiran, a 10 je na neinvazivnoj terapiji,
U periodu između dva dnevna Izveštaja u kraljevačkoj Opštoj bolnici „Studenica“ preminule su,na žalost, još dve osobe tako da je ukupan broj preminulih ,u Kraljevu, narastao na 131.
U Kraljevu je,za protekla 24 časa, PCR metodom testiran 121 uzorak, prisustvo virusa je potvrđeno kod 33 osobe,antigenskim testom pregledano je 311 briseva a prisustvo virusa je,prema indikacijama, utvrđeno kod 81 osobe.
