ponedeljak, 21. juni 2021.

Braunfild lokacije – Neželjena deca tranzicije ili…?

Objavljeno: 04.03.2021. | autor: KV Novosti -on line

I dok su,u većini zemalja Evropske unije, braunfild investicije  sinonim za  ulaganje  u bivše industrijske komplekse, stare zapuštene fabrike, železničke zone, skladišta i luke, sa ciljem da im se da nova namena i unapredi stanje životne sredine kod nas su one nemi, postojani  svedoci naših „vrludanja kroz doba tranzicije“.

Ne računajući lokacije nekadašnjih industrijskih kapaciteta, smeštenih u najužem gradskom jezgru Beograda,koje su,očas posla, i(ras)prodate i promenile namenu pretvorivši se u luksuzne stambene,poslovne i turističke objekte.

One u unutrašnosti zemlje Srbije, poput  Magnohroma, Fabrike vagona ili Bele stene u Baljevcu su ,i danas, na početku treće decenije XXI milenijuma zapuštene lokacije koje svojim izgledom ,a posebno sadržajima u njima, straše malobrojne posetioce i lokalno stanovništvo.

Nekadašnji, pa i pobrojani, industrijski kapaciteti  nastali su , kao i svi drugi njima slični širom Srbije, kao posledica drastično smanjene industriske proizvodnje.

To, smanjivanje industrijske proizvodnje, je započelo  još krajem osmdesetih godina prošlog veka kao posledica raspada zemlje i prekida ekonomskih odnosa sa nekim od bivših republika SFRJ.

Ubrzano je snakcijama Ujedinjenih nacija,hiperinflacijom,vazdušnom agresijom NATO na SRJ…

Deindustralizaciju smo „dovršili“ pogrešno izabranim konceptom ekonomskih reformi posle 2000 godine o čemu rečito svedoči podatak da smo 2012 godine dostigli tek 38% industriske proizvodnje iz 1989 godine!

Umesto reindustrijalizacije zadobili smo napuštene i zapuštene  lokalitete na kojima se nalaze nekadašnji industrijski kapciteti

Pa kad smo već „stekli“ te mastodontske „spomenike nedovršene ekonomske i društvene tranzicije“ normalno je što smo prihvatili i njihov,strani,naziv Brownfields lokacije.

Nekad bilo,sad se spominjalo…

Kaže se ,da je,početkom ove godine, u portfelju Ministarstva privrede bilo ukupno 78 preduzeća preostalih  za privatizaciju u koje spadaju i ova tri sa teritorije Raškog upravnog okruga.

Na neke od njih se, na osnovu člana 156 Zakona o stečaju,primenjuje Pravilnik o načinu i sprovođenju Unapred pripremljenog plana reorganizacije što je,u praksi,još jedna,dodatna,prepreka za rešavanje statusa ovih lokacija.

Time su,svesno ili nesvesno,dobrim delom obesmišljene javno iskazane namere države materijalizovane  kroz izmene Zakon o privatizaciji iz 2014 godine,  sa ciljem da  se proces privatizacije učini još fleksibilnijim  i da se, na kraju, imovina preduzeća  može ponuditi  i za  30 odsto procenjene vrednosti.

Rešavanje statusa bivših industrijskih kompleksa ,smeštenih u ogromnoj većini slučajeva na rubna,urbana područja gradova  ili čak u njihovo središte, je dodatno važno ako se zna da se,u Srbiji, na oko devet odsto urbanog područja,odvija najveći deo ekonomskih aktivnosti, više od 90 procenata!

I u slučaju statusa braunfild lokacija susrećemo se sa brojnim paradoksima toliko karakterističnim za društvo nedovršene tranzicije,poput našeg, u kome su mnoge,pa i ova oblast,na izgled normativno uređene ali ,u praksi,te norme u sudaru sa realnom ekonomskom situacijom ali i našim mentalitetom i navikama,ostaju mrtvo slovo na papiru.

Za njih,prostorni planeri, kažu da su to lokacije koje su nastale kao posledica prethodnog korišćenja lokacija ili okolnog zemljišta, odnosno prethodne namene lokacije; koje su napuštene ili nedovoljno iskorišćene,koje mogu imati probleme sa zagađenjem i koje se, uglavnom,nalaze u urbanim područjima  i za čiju ponovnu upotrebu je potrebna intervencija.

Oni ,prostorni planeri, im pridaju veliki značaj i ukazuju na potrebu da se problematika takvih lokacija  sistemski uredi i unapredi.

Jer,zna se za  veliki broj napuštenih ili zapuštenih industrijskih ,vojnih objekata i objekata kulture u Srbiji koji ,i danas, em zvrje prazni em postaju realna ekološka i svakakva drugačija,bezbedonosna,pretnja.

U međuvremenu stanje napuštenih industrijskih objekata koje  najbliže odgovara onoj narodnoj „čardaka ni na zemlji ni na nebu“,uz  našu poslovičnu „brigo moja pređi na dugoga“ menja se,svakim danom.

Na žalost, na gore proizvodeći dalekosežne posledice kako ekonomske tako i ekološke.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

Print Friendly, PDF & Email

Broj pregleda: 378

Komentari su zatvoreni.