„Odlazim-ali ne kao prije,ovaj put zauvek“ u šali nam je,kao komentar na svoju predstojeću selidbu u Kanadu, pre neki dan u našoj kancelariji otpevao Milorad Kojić,ugledni i uspešni kraljevački ugostitelj,galerista i kolekcionar,inače diplomirani „DIF-ovac“, a usput ,nekad i muziča…..

Ovako je Radmila Vesković,  29.septembra 1993 godine započela svoj tekst „Pera žedera u Kanadi! u Ibarskim novostima a mi je evo, večeras citiramo , čuvši vest da je danas , na skijalištu Alberta u Kandi, prestalo da kuca srce Milorada Kojića –Šerpe, plemenitog kraljevčanina koji je svojim šarmom i duhom zauvek obeležio jednu epohu u Kraljevu.

Bog mu je podario bezbroj talenata ali najveći među njima bio je ,bez sumnje onaj da okuplja ljude i širi vedirinu i pozitivnu atmosferu gde god se pojavio.Takav je bio i kao gimnazijalac, košarkaš, ugostitelj galerista s preko 30 uspešno organizovanih izložbi,muzičar….

Bend „Tri boema“ koga su činili Jelke, Nešo-Višnja i Šerpa  a kad kad ,po potrebi , pojačan sa legendarnim „Acom Nameštalkom“ bio je garancija ludog provoda, u još luđim devedesetim godinama,ma gde nastupao u Kraljevu i okolini.

Sedamdesetih godina prošlog veka  igrao je ,kratko vreme , za prvi tim KK „Sloga“ a potom i za KK „Magnohrom“ . U Kanadi je bio  uspešn trener više univerzitetskih košarkaških ekipa  a veze sa rodnim gradom nije nikada prekidao.