subota, 22. juli 2017.

U Kraljevu obeležen Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine

Objavljeno: 27.01.2017. | autor: KV Novosti -on line

prof.dr.Zlatko Dragosavljević

Pre četrdesetpet godina , u Stoholmu ,  je održana  Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini na kojoj je usvojena Deklaracija kojom se , između ostalog,  naglašava potreba obrazovanja o zaštiti životne sredine .Ta konferencija je  okupila  industrijalizovane i zemlje u razvoju kako bi  se učinio pokušaj definisanja  prava ljudi na zdravu životnu sredinu na globalnom nivou. Zbog toga se 26 januar obeležava širom sveta kao Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine (World Environmental Education Day). U Kraljevu je danas , tim povodom ,  u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju Futura , beogradskog Univerzitet Singidunum , za učenike nekoliko kraljevačkih srednjih škola , organizovana prezentacija zelenih zanimanja u Srbiji  i karijernog upravljanja , kao preduslova za uspešno pronalaženje posla u brzorastućoj eko-industriji. Govoreći na tu temu dr Zlatko Dragosavljevic ,  profesor za naučnu oblast zaštite životne sredine Fakultet za primenjenu ekologiju Futura je  izneo niz zanimljivih podataka o tome kakve su perspektive za zaopošljavanje u ovoj oblasti. Tako , recimo , u Evropi ,trenutno , oko 4,2 milona ljudi angažovanih u „ eko-industriji “  stvori na godišnjem nivou oko 700 milijardi evra prihoda  dok u Srbiji 1,6 miliona ukupno zaposlenih stvori tri puta manji bdp. Zato su „zelena zanimanja“ evropska stvarnost a u Srbiji ,nažalost, još uvek, samo budućnost. No otvaranjem pregovaračkih poglavlja 15 (Energetika) i 27 (Zaštita životne sredine) i kod nas će se , na postojećoj privrednoj osnovi, kreirati hiljade novih radnih mesta u eko idnustriji jer , danas , zaštita životne sredine zadire u svaku oblast privređivanja. Profesor Dragosavljević je pobudio izuzetnu pažnju učenika iznoseći im sumorne i poražavajuće podatke o tome kako su  se , u procesu tranzicije u Srbiji , olako i neodgovorno prodavala prirodna bogatstva što je po njemu svojevrstan zločin generacija koje su u tome učestvovale prema budućim naraštajima. U tom kontekstu on je izneo i podatake da privatizovane cementare danas u Srbiji plaćaju rudnu rentu od  samo 0,17 odsto sopstvenih prihoda ili pak da smo mi tek sredinom prošle godine doneli Uredbu i regulisali prava korišćenja pepele iz termoelektrana u Srbij za proizvodnju građevinskog materijala ,u situaciji kada  taj pepeo za čak 25 odsto smanjuje potrošnju cementa u proizvodnji građevinskih materijala i kad ga , recimo, samo na lageru-pepelištu TE Obrenovac ima oko 200 milona tona. Nasuprot tome u termoleketranama u zemljma EU gotovo da nema više tih pepelišta jer se on, godinama unazad koristi za proizvodnju građevinskih materijala. Slični sumorni podatci su i za olako ustupljene rezerve nafte prilikom prodaje NIS-a koje se , po rečima dr Dragosavljevića procenjuju na oko 8 milijardi evra a za  čiju eksplotaciju NIS , do 2020 godine, plaća rentu u iznosu od 3 posto  ili četri puta manju nego u svojoj domicilnoj državi Rusiji. Zato nam se i dešava da se  tek posle privatizacije ostvaruje rekordna proizvodnja od 1,6 miliona tona nafte na godišnjem nivou u situaciji kada je barel nafte na svetskom tržištu na istorijskom minimumu. On je izneo i primer iz Kraljeva koje rasplaže sa oko 48 odsto teritorije pod šumom,da se godišnje na toj teritoriji poseče šume u vrednosti od oko 6 miliona evra a da se u gradski budžet ,indirektno, kao deo ubrane naknade za posečenu šumu vrati tek oko šezdesethiljada evra ili samo 1 odsto vrednosti posečene šume. Profesor Dragosavljević  je ukazao na značaj obrazovanja učenika koje će ih osposobiti da, preuzevši društvenu odgovornost,  najpre shvate značaj očuvanja životne sredine u funkciji održivog ekonomskog razvoja a potom se suprostave pogubnom ponašanju generacija njihovih roditelja  u nekontrolisanom rasparčavanuju prirodnih resursa koji su kapital svih genaracija i zaloga održivog života na planeti Zemlji.

 

 

Broj pregleda: 645

Komentari su zatvoreni.