Doneta Odluka o uspostavljanju Sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu jeste potez koji ,uprkos kašnjenju, ohrabruje. No ako tu odluku posmatramo kao krovni lokalni normativni akt za ovu oblast onda je sasvim jasno da je to , kako smo već pisali , samo prvi učinjeni korak. Da bi se došlo do krajnjih efekata- smanjenja izdvajanja sredstava iz javnih prihoda za energente neophodno je ispuniti mnogo (pred)uslova. Ovom prilikom želimo da naglasimo ulogu lokalne političke elite koja se , u godinama za nama, pitanjima zaštite životne sredine a posebno energetike i energetske efikasnosti bavila sporadično i na mahove. Uglavnom kroz ispunjavanje upućenih zahteva sa vrha države ili pak posle nekakvog ekcesa sa vidljivijim posledicama . A da bi se stvari menjale u poželjnom smeru i potrebnom brzinom neophodno je da se , najpre, menjaju navike te , lokalne , političko-upravljačke elite koja , za početak , treba da uspostavi procedure a da potom pristupi definsanju ciljeva, praćenju napredovanja ,davanju povrtnih informacija ,podsticanju samoinicijative, i što je najvažnije,kontinuitetom u bavljenju temama iz oblasti energetike i energetske efikasnosti. No već sama sednica Skupštine grada Kraljeva , decemra 2016 godine , na kojo je doneta Odluka o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta dala je i povoda za razmišljanje da li se ovom poslu pristupilo iskreno ili pak samo da bi se zadovoljila puka forma. Od mnoštva razloga za brigu (sumnju) u namere uprave grada pozabavićemo se ,ovoga puta, samo sa tri činjenice. Jedna je da je ,prilikom usvajanja odluke izostala bilo kakava rasprava od strane odbornika o samoj odluci ali i adekvatno objašnjenje pruženo javnosti i odbornicima od člana Gradskog veća resorno zaduženog za pitanja energetike o ciljevima koji se žele postići uspostavljanjem energetskog menadžmenta na nivou grada. Druga, indikativnija, činjenica nalazi se u budžetu grada za 2017 godinu usvojenom na istoj sednici a tiče se podatka da tada usvojeni budžet nema planiran ni jedan dinar za programske aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti. Doduše u budžetu su , pored ostalog , predviđena i značajna sredstva od 232.000.00 dinara za upravljanje/održavanje javne rasete koja , prema podatcima , troši više od milion evra , na godišnjem nivou , za električnu energiju što jasno ukazuje na njenu energetsku neefikasnost . To nije jasno naznačeno kao projektna aktivnost u budžetskom programu energetske efikasnosti ,čak ni rebalansom budžeta iz oktobra 2017 godine kojim je , u programu komunalne delatnosti pozicija upravljanje/održavanje javnim osvetljenjem , uvećana za dodatnih 51.400.000 dinara. U tom dokumentu na to i mnoga druga otvorene pitanja, a pre svega (ne)postojanje Projekta rekonstrukcije javnog osvetljenja , koje je , pre zamene svetiljki , imalo preko 16 000 instalisani svetiljki od kojih je polovna živinih, a ostatk natrijumovih i nešto malo led svetiljki. Ovaj broj živinih svetiljki je prepolovljen zamenom vršenom od 2004 godine. Izostaje , u dužem vremenskom periodu , Izveštaj tome ima li i koliko potrošača priključenih na sistem javnog osvetljenja grada Kraljeva , u vremenima drugačijih društveno-ekonomskih odnosa i postojanja duštvene svojine, pa i to jača navedene sumnje. Zamena starih štedljivim led sijalicam tako ostaje samo parcijalna mera koja će svakako doprineti smanjivanju troškova za električnu energiju , ali koliko i u kom vremenskom periodu javnosti nije poznato, kao što nije poznato ni ko će sve , osim grada uživati benefite ostvarenih ušteda i po kom osnovu. Javnosti nisu predočeni kriterijum na osnovu kojih su birane led sijalice koje se ugrađuju i da li su , prilikom tog izbora i u kojoj meri ,uvažavani Zaključci Srpskog društva za osvetljenje usvojeni na okruglom stolu održanom 27.10.2016 godine povodom , kako se to u preambuli tih Zaključaka kaže:„ preplavljenosti tržišta u Srbiji nekvalitetnim i neodgovarajućim led proizvodima ,kao i nekvalitetnim realizacijama unutrašnjeg i spoljašnjeg osvetljenja primenom LED tehnologije….“ i preporuke date u jednoj od devet napisanih „ preporučuje se izvođenje jednog pilot projekta uličnog osvetljenja sa LED svetiljkama kako bi se ustanovile želje građana u vezi sa bojom svetlosti…,pošto brojna iskustva u gradovima širom sveta pokazuju da su LED čipovi hladne boje neadekvatni“.  Naravno , da izostajanje mišljenja građana  Kraljeva neće , u ovom slučaju , izazvati posledice kao što su one izazvane izostajanjem javne rasprave o Odluci o Naknadi za zaštitu životne sredine u 2016 godini koja je ukinuta odlukom Ustavnog suda . I ovo je , još jedna primer , zaobilaženja građana iz procesa odlučivanja na lokalnom nivou , u  Kraljevu , jer se smatra da je dovoljno njihovo izjašnjavanje na izborima , što je,naravno , pogrešno i u suprotnosti sa osnovnim principima demokratije. Treća činjenica koja traži odgovor jeste podatak da , još uvek, a prošla je evo godina dana , od usvajanja Odluke o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta a da gradonačelnik , još uvek , nije imenovao Saveta za energetsku efikasnost iako je članom 9 (prelazne i završne odredbe) pomenute Odluke za to dat rok od 60 dana . Onda ne treba da čudi što ni Program energetske efikasnosti za tekuću budžetsku godinu nije donet iako je rok predviđen Odlukom o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta 120 dana od dana stupanja na snagu , a to je početak januara 2017 godine. Zato recimo , na kraju, da je političkim rečnikom rečeno , za efikasnje sprovođenje mera energetske efikasnosti u gradu presudna famozna politčka volja. A tako će biti sve dok građani , na lokalnim izborima , ne budu počeli da kažnjavaju svoje predstavnike što se , češće, ne bave pitanjima jačanja energetske efikasnosti. Nažalost , čini se, da je do toga  ,barem u  Kraljevu , još uvek , mnogo daleko.

Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.