Danas je u Skupštini grada Kraljeva održan veoma posećen regionalni skup pod nazivom „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u organizaciji Fondacije za ekološke akcije „Green limes“ i Lokalne građanske inicijative „Login“.Tema skupa upriličenog u okviru istoimenog projekta bile su aktivnosti koje stoje pred lokalnim samoupravama u Srbiji u okviru pregovaračkog procesa koji će uslediti prilikom otvaranja poglavlja 27  koje predstavlja zaštitu životne sredine a čije će otvaranje uslediti nakon skrininga, odnosno analitičkog pregleda pravne tekovine EU u ovoj oblasti. Ovo  je  jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU, jer  se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Moderatori skupa su ,najpre, podsetili prisutne na činjenicu da je proces sistematskog usklađivanja sa propisima EU u Srbiji otpočeo još  maja 2009 godine usvajanjem seta takozvanih zelenih zakona (16 zakona) a ratifikovana je  i Arhuska konvencija iz 1998 godine „Životna sredina za Evropu“.  Do 2014 godine usvojeno je 80 propisa čime je nastavljen proces transpozicije  preko 200 pravnih akata EU (horizontalno zakonodavstvo i klimatske promene, kvalitet voda i vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije, buka i civilna zaštita). Ono što je posebno  naglašeno na skupu u Kraljevu jeste velika uloga vlasti na lokalnom nivou u ovim zahtevnim procesima te je sasvim jasno da odgovorne uprave opština i gradova treba hitno da jačaju svoje kapacitete (normativne,organizacione, kadrovske i finasijske) kako bi spremno dočekale otvarenje poglavlja 27 i mogućnosti korišćenja ne malih sredstava iz EU fondova namenjenih za ovu oblast. Nažalost pitanja iz oblasti zaštite životne sredine nisu ,gotovo nikad,  jasno uočena kao praktičan politički cilj  u delovanju političkih stranaka na lokalnom nivou.To se ,neminovno, prenosi i ispoljava u radu skupština gradova i opština koje o  temama iz ove oblasti raspravljaju sporadično , mahom na inicijative s vrha koje se ,uglavno, tiču, normiranja obaveza lokalnih samouprava u primeni zakonskih i podzakonskih  rešenja. A da je tako ,videlo se i danas, jer je , kako rekosmo, vrlo posećenom skupu gde su dominirali mlad-učenici srednjih škola prisustvovalo jako malo donosioca odluka na lokalnom nivou (tek nekoliko odbornika Skupštine grada). Stoga su i napomene koje su se čule a tiču se nedovoljne saradnje nizmeđu subjekata u ovim procesima  a to bi trebalo da budu privredni subjekti-organizacije civilnog društva- mediji- stručna javnost i javna uprava ,sasvim opravdane. Jer, bez društvenog konsenzusa pobrojanih aktera u ovom procesu biće , za početak,  teško jačati izrazito nisku svest građana o potrebi i značaju zaštite životne sredine a o kakvoj svesti se radi  jasno se  vidi  ,na svakom koraku, kroz razne forme devastiranja životnog prostora od strane građana. A bez  motivisanih i angažovanih građana procesi primene obimnog zakonodavstva i promene stanja  kroz jačanje kvaliteta životne sredine biće tešo ostvariv cilj.