subota, 25. april 2026.

Posts Tagged ‘Upravljanje komunalnim otpadom u Kraljevu’

Beleška s povodom: Digitalna fatamorgana i 1,5 miliona tona tišine

Objavljeno: 20.04.2026. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara

Povod: Pregled zvanične internet prezentacije Grada Kraljeva u odeljku za strateška dokumenta i zaštitu životne sredine.

Hipoteza: Netransparentnost i zastareli podaci nisu slučajna greška, već kontinuitet politike „guranja pod tepih“ (ili pod deponiju) problema koji direktno ugrožava zdravlje Kraljevčana.

Klik u prazno: Gde nestaju planovi?

Prva stanica na pogrešnoj trasi potrage za Lokalnim planom upravljanja otpadom na sajtu grada Kraljeva

Na zvaničnom sajtu grada, pod stavkom „Lokalni plan upravljanja otpadom“, čitaoca ne čeka dokument, već digitalni „ćorsokak“. Klik vas uporno vraća na početnu stranicu. Vizuelno, sajt nudi lepe ikonice i privid uređenosti; suštinski, nudi mrak.

Ovo nije samo tehnički propust. To je simbolički prikaz upravljanja gradom: Lokalni plan je usvojen još 2012. godine, važnost mu je istekla 2021., a novi, iako navodno naručen pre četiri godine, i dalje je „u magli“. Dok se na sajtu reklamira zaštita životne sredine, u realnosti se oslanjamo na papir star 14 godina koji se ionako nije primenjivao.

Kulagića ada – spomenik neodgovornosti

Detaj sa zvaničnog sajta grada Kraljeva:Vizuelno privlačno – Sadržajno prazno…

Dok digitalni linkovi ne rade, realna deponija „radi“ punim kapacitetom od 1971. godine. Prema konzervativnim procenama, tamo leži preko 1,5 miliona tona neselektiranog otpada.

  • Gde su izveštaji o realizaciji plana koji su morali da se podnose Agenciji za zaštitu životne sredine svake dve godine (shodno članu 33. Odluke iz 2017)?
  • Gde je monitoring gasova i produkata sagorevanja?

Umesto odgovora, imamo narativ o „brodu bez kompasa“ koji KV Novosti godinama dokumentuju, dok donosioci odluka ignorišu činjenicu da deponija više nije samo komunalno, već ozbiljno javnozdravstveno pitanje.

 Pitanja za 70 „čuvara“ grada

Jesmo li zaista,posle poluvekovne „plovidbe „nasukali naš brod na gomili našeg komunalnog otpada?

Ovim putem upućujemo direktna pitanja, ne samo Gradskom veću i JKP „Čistoća“, već svakom od 70 odbornika Skupštine grada Kraljeva ponaosob:

  1. Za odbornike pozicije: Da li vas, dok glasate za razne programe, brine činjenica da strateški dokument za otpad ne postoji u važećoj formi, a da su francuske studije (Seureka/Veolia) i preduzeće „Regioni Kraljevo“ d.o.o. ostali mrtvo slovo na papiru?
  2. Za odbornike opozicije: Da li je kritika upravljanja otpadom dovoljno glasna ili je i vama postala „uobičajena scenografija“?
  3. Za inspekcije i stručne službe: Kako kontrolišete sistem koji počiva na dokumentu čiji je rok trajanja prošao pre pola decenije?
  4. Za građane: Da li smo pristali na to da je „nevidljivost“ plana na sajtu grada isto što i nepostojanje problema u našim plućima i vodi?

Da li je ponavljanje majka razuma?

Narodna mudrost kaže da je ponavljanje majka nauke i razuma. Mi u Kraljevu godinama ponavljamo iste greške, iste netransparentne procese (od „telefonskog“ donošenja odluka do ignorisanja struke) i istu ćutnju o deponiji koja raste.

Ako je ponavljanje zaista majka razuma, onda bismo do sada morali biti najrazumniji grad u Srbiji. Ipak, sudeći po zvaničnom sajtu koji nas vrti u krug, pre će biti da je u Kraljevu ponavljanje samo način da se zaboravi kuda smo krenuli.

Gospodo odbornici, svih vas sedamdeset, „brod“ Kraljeva u oblasti ekologije odavno pušta vodu. Da li ćete ponovo ćutati dok se link ne popravi ili ćete konačno tražiti da vidimo šta piše u planu za naš opstanak?

Belešku sačinio:

Zoran Nikolić,urednik portala KV Novosti on line

Predstavljena jedinstvena brošura o upravljanju komunalnim otpadom u Kraljevu

Objavljeno: 25.11.2025. | autor: KV Novosti -on line

 U Domu tehnike  je ,juče, održan Forum za za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo? u formatu proširene konferencije za štampu.Forum je organizovan  u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“ a  glavna aktivnost na forumu  bila je  predstavljanje brošure „Analiza normativnog okvira i maping aktera procesa upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu“, koju je, u saradnji sa  agencijom “Avila” pripremio Kraljevački razvojni centar.

Indikativno je da i na ovaj drugi sastanak na temu upravljanja komunalnim otpadom u Kraljevu, organizovan od strane udruženja građana Kraljevački razvojni centar ,nije došao niko od predstavnika donosilaca odluka u lokalnoj samoupravi, Gradskoj upravi, Javno komunalnom preduzeću „Čistoća“ iako su uredno pozivani. Skupštinu grada Kraljeva reprezentovala su samo dva odbornika iz redova opozicije a za čuđenje i i izostajanje predsednika Komisije za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine Skupštine grada ,koji takođe pripada opoziconom odborničkom bloku. Izgleda ,sudeći po iskazanom interesovanju za ovu temu bilo kroz prisustvo na dosadašnjim sastancima, bilo kroz potpisivanje Građanske peticije „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa  deponije Kulagića ada!“ (do sada ju je ,što lično što preko interneta,potpisalo preko 600 građana sa pravom glasa ) da je ostvareno „puno jednistvo“ između vladajuće koalicije i većeg dela opozicionih odbornika u (ne)viđenju problema upravljanja komunalnim otpadom.

Stručni osvrt

Prof. dr Sunčica Vještica, vanredni profesor na Fakultetu za inženjerski menadžment Univerziteta „Union“, istakla je da je brošura „za sada jedinstveni materijal ove vrste u Srbiji, u kome su na jednom mestu dati svi propisi jedne lokalne samouprave koji regulišu upravljanje otpadom, a komunalnim posebno“. Kao posebno vredan i efektan deo brošure naglasila je grafik koji prikazuje hijerarhiju odgovornih za upravljanje otpadom u lokalnoj samoupravi.

Hijerarija odgovornih za upravljanje komunalnim otpadom

Građanska inicijativa i zdravstveni aspekt

Dr Dragiša Kostić, ortoped u penziji i predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative, u fokus svog izlaganja stavio je zdravstvene aspekte postojeće gradske deponije „Kulagića ada“. „Deponija je i bez učestalih požara ozbiljan zdravstveni problem, jer i u ‘mirnom stadijumu’ emituje sijaset štetnih sastojaka – u vazduh, vodu i zemljište,“ rekao je Kostić. On je upozorio da je u nekoliko osnovnih i srednjih škola, kao i na fakultetu, svakodnevno oko pet hiljada učenika i studenata izloženo negativnim nus-proizvodima neadekvatnog odlaganja neselektovanog komunalnog otpada.

dr Dragiša Kostić,predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa  deponije Kulagića ada!“

Ključne preporuke iz brošure

U brošuri su izdvojene preporuke koje su vremenski struktuirane:

Kratkoročno (u narednih godinu dana):

Usvajanje novog Lokalnog plana upravljanja otpadom;Usvajanje Plana detaljne regulacije za Regionalni centar upravljanja otpadom i Proširenje obuhvata primarne selekcije otpada

Srednjoročno (u naredne 2–5 godine):

Uspostavljanje funkcionalnog sistema primarne selekcije na širem području;Jačanje kapaciteta JKP „Čistoća“ i lokalnih službi za kontrolu i nadzor i Intenziviranje sanacije postojeće gradske deponije i divljih deponija

Dugoročno (u narednih 5–10 godina):

Usvajanje Regionalnog plana upravljanja otpadom; Izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom i Proširenje obuhvata usluge sakupljanja otpada na najmanje 75% domaćinstava

Zoran Nikolić,dr.Sunčica Vještica i dr Dragiša Kostić (s leva na desno) bili su panelisti na Forumu za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo?

Diskusija i zahtevi

Događaj je završen diskusijom i formulisanjem ključnih zahteva za hitne i dugoročne intervencije u sistemu upravljanja otpadom, nakon čega je usledilo neformalno umrežavanje učesnika.

Celokupan program je prenošen uživo preko naloga UG Kraljevački razvojni centar na Fejsbuku, a snimak je dostupan na linku.

Vreme za reakciju je sada – pre nego što sledeći dim sa deponije prekrije Kraljevo!     

Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Fotografije,snimljene u zadnja dva meseca ,na dve lokacije ,na nesanitarnoj gradskoj deponiji i u krugu Opšte bolnice „Studenica“ u Kraljevu bile su povod da aktivisti udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ koje se,inače bavi analizom javnih politika grada Kraljeva o upravljanju otpadom ,započnu rad na izradi teksta Inicijative za sprovođenje hitnog monitoringa nad procesima i praksama u upravljanju medicinskim i infektivnim otpadom  na teritoriji grada Kraljeva.

Medicinski otpad na mestu gde mu nije mesto!- Snimljeno na Gradskoj deponiji jula 2025.godine

„Svedoci  smo ,sve učestalijih požara na našoj gradskoj ,nesanitarnoj deponiji. Nama, iz civilnog sektora koji se bavimo ovom oblašću,  taj učestali „požarni ciklus“ ne predstavlja veliko iznenađenje ,jer  znamo svi  da grad Kraljevo ovu nesanitarnu deponiju koristi već 53. godine ,a da se količina otpada koji se na nju odlaže bez ikakve selekcije povećava iz godine u godinu.Tako je ta količina ,prema zvaničnom i nedavno usvojenom Godišnjem izveštaju JKP Čistoća za 2024.godinu, narasla na 49.595 tona komunalnog otpada ili preko 130 tona komunalnog otpada svakoga dana. Ono što nas je dodatno zabrinulo i motivisalo da prikupimo dodatne informacije i  zvanično pokrenemo jednu ovakvu inicijativu jesu,  sve češće, uočene pojave ilegalnog i potpuno nezakonitog odlaganja različitog medicinskog otpada na deponiju ali i rekli bi smo ,najblaže formulisano,i nepravilnog tretmana citotoksičnog  i  citostatskog  otpada u Opštoj bolnici „Studenica“. Prisustvo ove vrste otpada na gradskoj deponiji dramatično povećava  štetne posledice i rizike kako po zdravlje  radnika na toj deponiji i ilegalnih sakupljača sekundarnih sirovina tako i po nas građane.

Odlagalište citotoksičnog i  citostatskog opada u OB“Sudenica“ u Kraljevu-Snimljeno 31.08.2025.g

Kada ovakav otpad plane, u vazduh se oslobađa koktel smrtonosnih otrova: Dioksini i furani – kancerogeni koji razaraju imuni i hormonski sistem; Teški metali – živa, olovo, kadmijum, koji oštećuju mozak i nerve;Fine čestice PM2.5 – nevidljive, ali ulaze duboko u pluća i krvotok. Posledice požara na deponiji ne prestaju sa prestankom dima na njoj.

Apel udruženja građana Kraljevački razvojni centar

Ovi otrovi ne ostaju na deponiji. Šire se kilometrima, talože na zemlji, usevima i vodi. Ulaze u našu hranu. U našu decu, u nas“, rekao nam je ,u razgovoru, diplomirani politikolog Zoran Nikolić,predsednik udruženja građana  „Kraljevački razvojni centar“najavljujući skori početak  novog projekta ovog udruženja koga su nazvali „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, čiji je jedan od ciljeva mobilizacija građana Kraljeva  za veće angažovanje u procesima upravljanja otpadom na teritoriji grada Kraljeva.

Kraljevo zatrpano sopstvenim otpadom – Vreme je da svako preuzme deo odgovornosti!

Objavljeno: 01.09.2025. | autor: KV Novosti -on line

Ulice Kraljeva se ,svakoga dana, pune tonama smeća,a tek „šaka“ reciklažnog materijala ,prikupljena u Ribnici i Kovačima   pronađe svoj put do reciklaže

Ta  „šaka“ komunalnog otpada mogla bi biti početak velikih promena, ako se  svi, odmah uhvatimo u koštac sa problemom upravljanja otpadom u gradu Kraljevu.

Na kraljevačkim ulicama…

Podaci iz,na Gradskom veću nedavno usvojenog ,Godišnjeg izveštaja o radu JKP „Čistoća“ za 2024.godinu, otkrivaju zabrinjavajuću sliku upravljanja otpadom u gradu na Ibru. Tokom 2024. godine, na teritoriji Kraljeva prikupljeno je ukupno 49.595 tona komunalnog otpada, dok je u dve mesne zajednice (Ribnica i Kovači) u kojima se posebno sakuplja reciklažni materijal prikupljeno svega 27 tona.

Na osnovu ovih podataka ,da se zaključiti ,da se  Kraljevu   dnevno prikupi ,u proseku, oko 136 tona komunalnog otpada, dok se za reciklažu prikupi  tek oko 74 kilograma dnevno. Ili na 1837. kilograma prikupljenog komunalnog otpada prikupi se tek 1 kilogram materijala za reciklažu!!!

Udeo reciklažnog materijala u ukupnoj masi komunalnog otpada iznosi svega 0,054% što je daleko ispod evropskih standarda i preporuka. 

Za poređenje, prosečna stopa reciklaže u Evropskoj uniji iznosi oko 48 –50%, a cilj EU je da do 2025. godine dostigne najmanje 55%. Nemačka već reciklira oko 66% otpada iz domaćinstava, dok Malta reciklira svega oko 8%.

Srbija, prema poslednjim podacima, reciklira oko 15% ukupnog komunalnog otpada, ali manje od 2% otpada iz domaćinstava – što jasno pokazuje koliko smo daleko od evropskog proseka i najboljih praksi. 

Ovi podaci jasno pokazuju da sistem odvojenog prikupljanja otpada funkcioniše na izuzetno ograničenom nivou,pa  je potencijal za reciklažu praktično neiskorišćen.

Stručnjaci upozoravaju da ovako nizak procenat reciklaže ne samo da opterećuje deponije, već se i propušta prilika za očuvanje resursa i smanjenje zagađenja. 

Reciklaža, osim ekoloških, donosi i značajne ekonomske koristi – smanjuje troškove odlaganja otpada, otvara nova radna mesta u sektoru prerade i logistike, vraća vredne sirovine u proizvodni ciklus, čime se štedi energija i smanjuje zavisnost od uvoza materijala. 

Na kraljevačkim ulicama…

Kraljevu su potrebne hitne mere od edukacije građana, preko povećanja broja kontejnera za selektivno odlaganje, do jačanja kapaciteta JKP „Čistoća“ za obradu i plasman reciklažnih sirovina.

Promena počinje od svakog pojedinca, ali i od odlučne akcije države i njenih institucija.

Odlučna akcija grada Kraljeva , njegovih organa i institucija  treba   da počne odmah  i to u dva pravca.

Prvi ,kratkoročni, pravac je hitna sanacija nesnitarne gradske deponije a drugi,dugoročni,pravac  je  vraćanje struke na mesta gde se kreiraju  javne politike grada Kraljeva  o upravljanju otpadom i otvaranje širokog, dobro pripremljenog, dijaloga ključnih aktera u lokalnoj zajednici sa  zainteresovanim građanima  o mogućim rešenjima problema komunalnog otpada.

Bez tako planiranih i preduzetih mera problem  nesanitarne  gradske deponije u Kraljevu  biće sve veći i veći sa sve opasnijim posledicama po kvalitet naše životne sredine i zdravlje građana Kraljeva.

Plamen,dim, mirisi i ponovljeni strahovi…

Objavljeno: 09.08.2025. | autor: KV Novosti -on line

Pojava gustog dima i neugodnih mirisa iz pravca  Kulagića adе,ili vidljiv plamen u tom delu grada, poput onog od sinoć, pokreće svojevrsni „alarm na društvenim mrežama“,što ima svoje dobre ali i loše strane.

I da ,odmah na početku  teksta kažemo : Na osnovu informacije dobijene od dežurnih u Policijskoj upravi Kraljevo, sinoć se  video plamen od zapaljenog niskog rastinja u blizini  trafo stanice smeštene u naselju „Romsko 2“  koje se nalazi tik uz Gradsku deponiju .Požar je uspešno lokalizovan. Znači deponija nije gorela. Ali…

Požar u blizini deponije 8.8.2025 -Preuzeto sa FB

Dobro je to što sve više građana Kraljeva uočava stanje na gradskoj deponiji kao ozbiljan ekološki ,ali i zdravstveni problem i reaguje širenjem informacija o tome šta sumnjivo  uočavava u tom delu grada.

Biće još bolje ako se što veći broj građana Kraljeva, zabrinut takvim stanjem na deponiji i  upravljanjem komunalnim otpadom, direktno uključi u aktivnosti malobrojnih organizacija koje zagovaraju HITNU PROMENU  javnih politika koje regulišu upravljanje komunalnim otpadom u gradu Kraljevu.

Nije dobro što ,ponovo, izostaje pravovremena i adekvatna reakcija svih nadležnih definisanih „pravilima informisanja“ sačinjenim na osnovu zakona i drugih normativnih akata koji uređuju kako oblast delovanja u vanrednim situacijama tako i oblast zaštite životne sredine .

„Prekid u izveštavanju “

Ne bi trebalo,iz više razloga da , situacijama poput sinoćnje,informisanje građana zavisi samo  od onoga što im je dostupno preko zvaničnih sajtova Agencije za zaštitu životne sredine  i Grada Kraljeva, gde građani (koji znaju za postojanje ovih sajtova i imaju resurse da ih koriste) mogu videti rezultate merenja kvaliteta vazduha po satima, u realnom vremenu.

Jer, moguće je, kao što se to baš sinoć desilo oko 20 časova, da zbog problema sa konekcijama i/ili kapaciteta servera Agencije ,dođe do,trenutnog prekida u dostupnosti podataka o  kvalitetu vazduha baš u trenutku kada se na terenu dešava nekakav incident,poput sinoćnjeg požara u naselju „Romsko 2“

JKP Čistoća je 28. jula objavilo da požara na telu deponije nije bilo, već da je izbio na okolnoj saobraćajnici i da je brzo ugašen. U saopštenju se naglašava da su ekipe odmah reagovale i da nema opasnosti po okolinu, ali nije pomenuto šta su građani osetili u vazduhu niti su dati rezultati merenja zagađenja.

A nisu ni mogli biti dati građanima ,jer organizovanog merenja  kvaliteta vazduha u bizini deponije ili kvaliteta ocednih voda koje se sakupljaju ispod tela deponije NEMA.

Isto preduzeće se ,povodom jednog nedavnog  požara sličnog onom od sinoć,obratilo građanima saopštenje u kome im zamera što reaguju objavama na društvenim mrežama i tako navodno „šire paniku “

A taj ,početni glas građana Kraljeva na društvenim mrežama, kreće se  u rasponu od od sumnje do zahteva.

Snimljeno početkom prošlog meseca na nesanitarnoj deponiju u Kraljevu

Nezadovoljstvo u Kraljevu raste svake sezone vatre i dima na preopterećenoj,nesanitarnoj  gradskoj deponiji .

Zato su se reakcije građana Kraljeva ,za sada,uglavnom projektovale na: Oštre objave na Fejsbuku i Tviteru, uz fotografije gustog dima,Pitanja starijih i roditelja koji brinu za decu, hronične bolesnike i trudnice i Kritike lokalnih aktivista da je svaka informacija stigla prekasno ili bila nepotpuna.I da ne zaboravimo i jedan organizovani javni protest

Šta je to „pošlo po zlu“ u komunikaciji?

Jednostavno rečeno radi se o hronologiji neadekvatnog informisanja od strane nadležnih institucija definisanih „pravilima informisanja“ sastavljenoj ,u dužem vremenskom periodu, od: Kašnjenja obaveštenja,oglašavanja institucija tek kada dim postane vidljiv svima, dok hemijski opasni sastojci vazduha ostaju neizmereni ili neobjavljeni,izostajanja preporuka za zaštitu najugroženijih – maske, zatvaranje prozora, privremena evakuacija,nepotpunih saveta…

Građani Kraljeva zahtevaju više od povremenih saopštenja – traže transparentnost, preventivu i trajna rešenja. Samo uz pravovremene mere i otvorenu komunikaciju možemo prestati da pitamo „Da li opet gori?”

Dok god se iza reči „nema požara” krije neizvesnost i strah, pitanje „Da li opet gori?” ostaje neumoljivo.

 Jedino uz otvorenu, brzu komunikaciju i konkretne sistemske promene građani Kraljeva mogu da predahnu i konačno počnu da dišu bez straha.

Kraljevčani organizuju protest zbog mogućih posledica požara na „Gradskoj deponiji“

Objavljeno: 11.06.2025. | autor: KV Novosti -on line

Stanari  Dositejeve ulice , naselja Moše Pijade, Grdice i Sijaćeg polja koji su najviše pogođeni požarima na Smetlištu koga ,još uvek, zovu Gradska deponija organizuju u petak 13. juna 2025.g. u 19 časova,protestnu šetnju građana, od od Trga Jovana Sarića u Kraljevu do DIS marketa, pod nazivom „Hoćemo da dišemo”.

Zbog toga višedecenijski problem neadekvatnog upravljanja komunalnim otpadom u Kraljevu zahteva multisektorski i multidisciplinarni pristup i hitno uključenje struke, građana i njihovih udruženja u rešavanje problema upravljanja otpadom.

Evo šta je, tim povodom,28.maja ove godine rekao diplomirani politikolog Zoran Nikolić, predsednik udruženja građana “ Kraljevački razvojni centar“ koje se godinama bavi problemom kvaliteta vazduha u gradu Kraljevu.

 Kud polovi ovaj „naš brod“ ? – „Strategija noja“ (II deo)

Objavljeno: 04.06.2025. | autor: KV Novosti -on line

Broj požara na deponijama u Srbiji se utrostručio u poslednjih sedam godina.Svoj doprinos tim brojevima dali smo i mi iz Kraljeva, sa pet požara u poslednje tri godine na nesnitarnom smetlištu koga ,još uvek,zovemo Gradska deponija.

Tako smo „doprineli“ da  vazduh koga udišemo, bude opasan po naše zdravlje, ne samo tokom grejne sezone već i leti kada ,po prirodi stvari,veći deo dana provodimo napolju.

O tome najrečitije svedoči podatak i o novom, neslavnom, rekordu koji je ostvaren 29.maja 2025.godine, dva dana posle početka zadnjeg požara na smetlištu koga ,još uvek, zovemo Gradska deponija, kada je na mernom mestu automatizovane stanice Agencije za zaštitu životne sredine ,kod Železničke stanice, izmereno 620,40 µg/m³ (mikrograma po kubnom metru vazduha)

To predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje, naročito za osetljive grupe stanovništva. Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dnevna granična vrednost PM 10 čestica je 50 µg/m³, dok se vrednosti iznad 300 µg/m³ smatraju ekstremnim zagađenjem.

Kvalitet vazduha u Kraljev predhodnih 30 dana

Reakcija građana, političkih stranaka opozicije i nevladinog sektora grada Kraljeva, na posledice požara na nesnitarnom smetlištu koga ,još uvek, zovemo Gradska deponija, u vidu dima, nesnosnog smrada i zagađenog vazduha  iskazane su kroz brojne objave na društvenim mrežama.

Dan posle ovakvih izmerenih rezultata sastalo se 30.maja ,na svojoj 69.vanrednoj ,sednici Gradsko veće.

Na dnevnom redu je bilo 11.tačaka dnevnog reda a među njima nije bilo ni jedne koja se bavila požarom na deponiji ili uznemirenjem građana koje  su izazvale posledice tog požara u vidu dima ,nesnosnog smrada i zagađenog vazduha.

Naši „donosioci odluka, i upravljači“ ,ohrabreni mlakom reakciom javnosti na posledice požara na  Gradskom smetlištu ,opredelili su se ,još jednom, za „strategija noja“.

Da gledamo i dalje ili…

Ova fraza se oslanja na popularni mit da noj, suočen s opasnošću, zabija glavu u pesak kako bi je ignorisao- što simbolično predstavlja izbegavanje odgovornosti ili ignorisanje problema umesto njihovog rešavanja.

U kontekstu javne uprave,„strategija noja“ se može koristiti za opisivanje situacija u kojima institucije ne preduzimaju konkretne korake za rešavanje problema, već ih zanemaruju ili odlažu. Ovakav pristup može imati ozbiljne posledice po zajednicu, jer nerešeni problemi često eskaliraju i postaju teži za upravljanje.

Stanje na  nesnitarnom smetlištu koga ,još uvek,zovemo Gradska deponija očigledan i najbolji je primer izbegavanja odgovornosti ili ignorisanja problema umesto njihovog rešavanja.

Članove Gradskog veća, ohrabrene mlakom reakciojom javnosti na posledice požara na Gradskom smetlištu, očigledno nije interesovalo kako se sanira požar na njemu.

A trebalo je!

 Jer, ako se požar lokalizuje samo nanošenjem sloja zemlje, bez postavljanja sistema za odvod gasova(biotrnova), metan ostaje zarobljen ispod površine. To može dovesti do njegovog akumuliranja i povećanja pritiska, što povećava rizik od eksplozije ili naglog oslobađanja gasa.

Posebno jer aktuelne visoke spoljne temperature mogu ubrzati hemijske reakcije i povećati pritisak gasova ispod površine. Ako metan nema način da se postepeno oslobađa, može doći do spontanog samozapaljenja ili eksplozije.

Deponija -28.05.2025.

Ovakvi scenariji su poznati u ekološkim analizama nesanitarnih deponija, gde se požari teško kontrolišu, a oslobađanje metana može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Ali zašto bi nas sve to čudilo kada se „donosioci odluka, i upravljači“ i u sektoru upravljanja komunalnim otpadom , ponašaju po dominantnom modelu koji ,u Srbiji,vlada zadnje decenije  po kome vladajuća koaliciona većina  ne pokazuje volju za dijalog  sa strukom i građanima  oslanjajući se na  rezultate izbora kao opravdanje za autoritativno vladanje i nestručno upravljanje.

Birali smo njih, 70 odbornika, da u ime zajednice usvajaju strategije i politike koje treba  oblikuju tu zajednicu,pa dakle i upravljanje komunalnim otpadom zajednice.

Njihovo je i da kontrolišu operativno sprovođenje tih odluka  kroz  administrativne procese, organizaciju resursa i implementaciju politika što je posao Gradskih većnika i Gradske uprave na čelu sa Načelnikom.

Ako izabrani odbornici to neće ili pak ne znaju da rade menjajmo ih na izborima ,sve dok ne nađemo one koji znaju i hoće da rade svoj posao, da se bave komunalnim problemima grada planirajući i usvajajući dokumenta javnih politika uz OBAVEZNO učešće struke i zainteresovanih građana  .

Na odbornicima je i da stalnim praćenjem rada nadležnih organa i institucija u primeni propisa vezanih za upravljanje komunalnim otpadom utiču na promene.

Zato prelažemo da im se ,za početak, već na prvoj narednoj sednici Skupštine grada,uz skupoštinski materijal uruči i tekst Zakona  o upravljanju otpadom i da tu odmah im neko pročita član 53.tog zakona u kome jasno piše šta su trebali da urade  u predhodne dve godine,od aprila 2023.godine kada je ovaj zakon poslednji put menjan i doipunjavan.

Fotografija sa sajta JKP Čistoća

„Partijski dresovi“  i moć  stranačkih vođa , kao moguća kompenzacija  izostanka volje i znanja odbornika da se uhvate u koštac sa ovim ,a i drugim, komunalnim problemima, su važni onoliko koliko im mi ,građani, poverujemo da su važni.

Na žalost, još pre sto godina je Arčibald Rajs,veliki prijatelj srpskog naroda, napisao da Srbi ,kao narod, olako (po) veruju u čuda i čudotvorce.

A dok bude tako malo šta će nam biti bolje!

Kud polovi ovaj „naš brod“ ? (I deo)

Objavljeno: 26.05.2025. | autor: KV Novosti -on line

Trenutno se ,na teritoriji zemalja članica  Evropske unije, 19 opština sertifikovalo kao  opština bez otpada ( Zero Waste Cities) dok se 29 nalazi u statusu kandidata.

I gradovi izvan Evropske unije ,u Aziji i Africi, uvode različite modele i  drastično smanjuju količine komunalnog otpada. Tako su ,u Akri  glavnom gradu Gane, uspeli  da  za  50 odsto  smanje otpad koji bi završio na deponijama, uz pomoć centra za sortiranje otpada koji vodi zajednica.

Oko 4000 sakupljača otpada iz indijskog grada Pune dnevno  preradi, na različite načine (selekcijom,kompostiranjem…)  1.400 tona otpada, uz stopu razdvajanja od čak 98 odsto.

2024. godine Krk je postao prvo sertifikovano mesto bez otpada u Hrvatskoj, i drugo ostrvo u Evropi koje je dobilo ovu oznaku….

Svilengrad u Bugarsko je ,koristeći sistem praćenja količine otpada po domaćinstvu, postao pionir u primeni sistema plati koliko baciš….

I dok se  širom sveta pokušava,na razne načine,smanjiti količina komunalnog otpada kod nas u Srbiji, u Kraljevu posebno, “naš brod” ide u suprotnom smeru.

Nedostatak adekvatnog sistema upravljanja otpadom identifikovan je kao jedan od glavnih faktora rizika za održivi razvoj Republike Srbije u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja („Službeni glasnik RS”, broj 57/08), koja je prestala da važi, ali čiji su principi i postavljeni ciljevi u ovoj oblasti i dalje relevantni.

U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada. Iako je primarna separacija u Republici Srbiji utvrđena zakonom i predviđa odvajanje plastike, papira, stakla i metala u posebno označenim kontejnerima, odvojeno sakupljanje u praksi ne funkcioniše, osim sporadično u nekim lokalnim samoupravama

Gradsko veće grada Kraljeva je,pre dve nedelje, na predlog Nadzornog odbora JKP „Čistoća“ usvojilo godišnji Program upravljanja komunalnim otpadom za 2025.godinu.

U tom dokumentu se,između ostalog, kaže da: „Količine deponovanog otpada ,u gradu Kraljevu, na dnevnom nivou iznose oko 200 (dvestotine!!!) tona sa tendencijom rasta,što je udvostručena količina u odnosu na predhodne godine“

Ovo ,naravno, ne obuhvata količine sa još 97 divljih deponija na teritorij grada Kraljeva, koliko ih je bilo 2023.godine prema Registu koji se vodi u Agenciji za zaštitu životne sredne koja je organ Ministarstva zaštite životne sredine.

I što je još indikativnije, to su PET puta veće količne godišnjeg otpada od onih koje se vode u pomenutoj Agenciji

Ono kad se podaci Nadzornog odbora JKP Čistoća i Agencije ne samžu SAMO pet puta

U tom Program upravljanja komunalnim otpadom za 2025.godinu. koga su Gradski većnici usvojili bez rasprave i komentara ,a koji je inače predhodno usvojen na telefonskoj sednici  Nadzornog odbora JKP „Čistoća“ nema ,naravno, ni reči o načinu realizacije bilo kojoe   od četri  predložene mere za realizaciju desetog prioritetnog cilja – Održivo upravljanje otpadom iz Programa razvoja grada Kraljeva za period 2024-2030 usvojenog prošle godine, usred leta bez adekvatne javne rasprave.

Ali zašto bi nas sve to čudilo kada se „donosioci odluka, i upravljači“ i u ovom sektoru, ponašaju po dominantnom modelu koji vlada zadnje decenije po kome vladajuća većina  ne pokazuje volju za dijalog  oslanjajući se na  rezultate izbora kao opravdanje za autoritativno upravljanje.

A o tome kako se donose odluke  u sektoru upravljanja komunalčnim otpadom u gradu Kraljevu,dovoljno rečito govori činjenica da se ,za početak, niko ,iako je to zakonska obaveza, ne bavi evidentiranjem količina i analizom sastava komunalnog otpada,što praktično znači da  naši „donosioci odluka, i upravljači“ krmare brodom lokalne zajednice bez kompasa i cilja…

Akra u Gani i Pune u Indiji su nam sve dalji i dalji, a Krk u Hrvatskoj  i Svilengrad u Bugarskoj ostaju pusti san.

Dal plovi il je nasukan…?

Da li nam je onda, dok u Kraljevu decenijama ćutimo kraj svojevrsne eko-bombe, kakva je nesanitarna Gradska deponija udaljena samo 2,5 km od centra, za utehu   što naši „donosioci odluka, i upravljači“ znaju da među nama prepoznaju ustaše,blokadere i ostale neprijatelje progresa  u  koji nas oni srljajući vode?

Kud plovi ovaj „brod” ?

Objavljeno: 07.04.2025. | autor: KV Novosti -on line

Izgleda da takozvani donosioca odluka,  a bogami ni građani Kraljeva ,nisu izvukli nikakve pouke iz dva požara većih razmera koji su se desili na postojećoj deponiji, jedan je bio 2022.godine a drugi avgusta 2024.godine.

 Požari na deponiji poput ove kraljevačke  ne samo da oslobađaju gasove koji mogu biti akutno toksični već mogu izazvati strukturna oštećenja organa,a uz to stvaraju nusprodukte sa dugoročnim ekološkim i zdravstvenim posledicama.

Požar na smetlištu /deponiji u Kraljevu avgusta 2024.g (Fotografija preuzeta sa FB profila registovanih prijatelja KV Novosti na ovoj društvenoj mreži)

Posle punih dvanaest godina i nekoliko izbornih ciklusa za nama, vladajuća većina u Skupštini grada Kraljeva ne uspeva  da definiše prioritete u sprovođenju javnih politika u oblasti  upravljanja komunalnim otpadom koji  koresnspodiraju sa realnim problemima i potrebama građana Kraljeva.

Istovremeno se građani Kraljeva , na rano razne načine, drže daleko od korišćenja svojih prava da se aktivnije uključe u  procese deinisanja prioriteta u sprovođenju javnih politika.

Evo delimičnog  pregleda tih  (ne) aktivnosti donosilaca odluka u oblasti  upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu :

 Lokalni plan upravljanja otpadom je usvojen 2012. godine,u većoj meri nije ni  primenjivan a  2021.godine mu je i istekla važnost.

Novi Plan upravljanja otpadom je naručen i plaćen još pre tri godine, ali o tome dokle se sa njim stiglo niko ne govori.

Oktobra 2016.godine Kraljevo sa još četri opštine( Paraćin ,Trstenik, Vrnjačka Banja , Raška) formira preduzeće „Regioni Kraljevo“ d.o.o. Formiranje tog preduzeća je    proizvod predhodnih ,dvogodišnjih, aktivnosti ali  i proizvod eksplicitnog zahteva Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade  koji su  , sa 564.000 eura , preko fonda FASEP podržali  izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove a što je svojevremeno,juna 2017.godine , potvrdio i gospodin Žan Pjer Gasto ,tadašnji ataše ekonomske misije ambasade Francuske u Beogradu prilikom svog obraćanja u Kraljevu.

Studiju opravdanosti izgradnje zajedničke regionalne deponije radio je projektantski biro  „Seureka“ koji , kako je 2017.godine u Kraljevu rekao njihov predstavnik Rafael Bedigo, pripada Veoliji , moćnoj francuskoj multinacionalnoj korporaciji.

Grad Kraljevo i četri opštine ,osnivači preduzeća„Regioni Kraljevo“ d.o.o nisu nikada doneli odluku o lokaciji  i  gradnji te buduće regionalne deponije i pratećih sabirnih i reciklažnih sredstava, ,na osnovu te Studije, a građani,barem oni u Kraljevu, o svemu tome nisu, ni na koji način informisani.

Ta Studija opravdanosti izgradnje zajedničke deponije je odmah  „zaboravljena“ a na sve to,danas nas podseća činjenica da to preduzeće postoji svih ovih osam  godina,da ima samo jednog zaposlenog (direktora),da Kraljevo izdvaja naviše sredstava za njegov (ne)rad a da je Skupština grada Kraljeva na predlog odborničke grupe „Aleksandar Vučić-Kraljevo ne sme da stane“ predložila kao dopunu dnevnog reda za 14-tu sednicu Skupštine grada koja je održana 19.februara 2025.godine usvajanje Programa poslovanja Regionalnog centra za upravljanje komunalnim otpadom „Regioni Kraljevo“ d.o.o. To „poslovanje“ će nas građane Kraljeva ,u 2025.godini koštati „samo“ 577.498,15 dinara.

2017.godine Skupština grada Kraljeva je donela Odluku o upravljanju otpadom na teritorij grada Kraljeva koje se  ne pridržava jer , nije nikada  postupila po članu 33. te Odluke i jednom u dve godine  razmotrila Izveštaj o realizaciji Lokalnog plana upravljanja otpadom a potom o tome i izvestila Agenciju za zaštu životne sredine.

Od avgusta 2021.godine u Kraljevu započinju aktivnosti indukovane od strane predstavnika vlasti na nacionalnom nivou i resornog Ministarstva građevine, čiji je cilj kreiranje planskih i drugih predpostavki da se ,na  lokaciji postojeće nesanitrne Gradske deponije, uz planirano značajno prostorno širenje, izgradi Centar za upravljanje komunalnim otpadom čiji bi kapaciteti zadovoljili potrebe većeg broja opština.

Na projektovanju tog Centra već radi privatna kompanija iz Kine ,na osnovu međudržavnog Ugovora o ekonomsko-tehničkoj saradnji Republike Srbije i Republike Kine i  Komercijalnog ugovora o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji infrastrukture za odlaganje čvrstog komunalnog otpada u Republici Srbiji. Po tim Ugovorima/ dogovorima  izgradnja  Centra za upravljanje otpadom u Kraljevu  finansirala bi se kreditima koje obebeđuje kineska državna banka uz obavezu da taj, kao i druge  slične komunalne infrastrukturne objekte u Srbiji ,grade privatne kompanije iz Kine.

Ovim aktivnostima se pristupa u situaciji kada  postojeća deponija na lokaciji „Kulagića Ada”,površine od oko 7 hektara ,prema kategorizaciji lokacija deponovanja otpada u Republici Srbiji, pripada klasi K4 – zvanična deponija koja ne ispunjava ni minimum mera zaštite i kao takvu je neophodno u što kraćem roku sanirati i rekultivisati.

Na teritorij grada Kraljeva još uvek nisu organizovane primarna selekcija iz komunalnog otpada i reciklaža. Zbog neobuhvaćenosti uslugom sakupljanja komunalnog optada seosko područje je preplavljeno divljim deponijama…

Prošle godine smo ,odlukom gradonačelnika, kako je tada rečeno,primali, jedno vreme, komunalni otpad iz Čačaka,Ivanjice i Lučana, na našu već prepunjenu ,privremenu, deponiju. 

Na toj  nesanitarnoj gradskoj deponiji,prema najkonzervativnijim procenama  skupilo se,od 1971. pa do ove godine , preko 1,5 miliona tona neselektiranog komunalnog otpada a mi smo još uvek daleko od trajnog rešenja problema koji  preti da ozbiljno ugrozi,na razne načine, kvalitet života u Kraljevu.

U isčekivanju trajnog rešenja problema deponovanja komunalnog otpada potrebno je, pored kvalitetnijeg redovnog održavanja postojeće deponije u Kraljevu, da se što pre ugrade sistemi za detekciju i kontrolu gasova i nusprodukata sagorevanja kao integralnog  rešenja koje kombinuje kontinuirani nadzor, automatsko alarmiranje i aktivne mere kontrole radi zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.

Konkretne cene takvih sistema kreću se ,u zavisnosti od brojnih faktora,u rasponu od minimum 150.000 do pola miliona evra pa i više, ali takvu vrstu investicije godinama već ne prepoznaju ni planska dokumenta JP „Čistoća“ ni budžet grada Kraljeva.

Red je da se uvede red u upravljanje komunalnim otpadom u gradu Kraljevu!

Objavljeno: 09.10.2024. | autor: KV Novosti -on line

Upravljane komunalnim otpadom je gorući ,a možda i najveći,društveni, ekološki, ,ekonomski,zdravstveni  pa zašto ne i politički problem Kraljeva.

Stvaramo ga   zajednički, svi mi! Тrebalo bi da se svi mi zajednički i   staramo o njemu. Pre svih  država i lokalna smouprava, tačnije njihove institucije ,pa onda i mi građani.

Još malo pa idealno-Slike deponije na sajtu JKP Čistoća

 Činjenicom da kroz sistem poreza i naknada, izdržavamo institucije ne prestaje  potreba, obaveza i briga nas građana da se agnažujemo oko rešavanja problema upravljanja otpadom,komunalnim pre svega,.

Posebno zbog činjenice da je komunalnog otpada   sve više i više iako je, sudeći po rezultatima popisa,  nas živih ljudi,sve manje i manje.

Surova stvarnost….maj 2024.g.

Postoje propisi ,pa čak i metodologija, kako treba da se meri količina i sastav komunalog otpada koga građani i privreda Kraljeva, stvore tokom godine,ali se to  ne radi.Tačnije radi se,procena,na osnovu kubikaže i broja vozila angažovanih da  komunalni otpad prikupe i odvezu na gradsko smetlište koje, samo raste i širi se ,još od 1971.godine, kada je tamo stovarena prva količina otpada.To smetlište raste i u širinu i u visinu! A kako i ne bi ,kada te i tako sačinjene  procene govore o preko 30.000 tona  generisanog otpada,na godišnjem nivou.

O problemu konstantog rasta smetlišta/deponije u Kraljevu ,svedoči podatak da su se odbornici Skupštine grada ,u prošlom sazivu, saglasili da se rade izmene planskih dokumenata grada, za novih 25 hektara planiranih za izgradnju Regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Tako bar piše u dokumentima resornog ministarstva gde se govori o projektu „Čista Srbija“.

Na zvaničnom sajtu projekta „Čista Srbija“,piše da je u Kraljevu  planirana  izgradnja Regionalnog centra  kapaciteta do 100 T/dan sa svim potrebnim sadržajima (objekat sa postrojenjem za tretman čvrstog mešanog otpada, sanitarne kasete, postrojenje za preradu procednih voda, upravna zgrada, garaža za kamione i mehanizaciju sa radionicom, objekat za prijem i kontrolu merenja…). Planirana površina na kojoj će se graditi Centar Kraljevo je 250.000 m². Planirano je da se Centru za upravljanje Kraljevo priključe opštine Trstenik i Vrnjačka Banja. Broj stanovnika koji će biti obuhvaćen Centrom u Kraljevu je 195.981.

Od 36 tački planiranog investicionog ulaganja JKP „Čistoća“ u 2024.g -Deponije nigde!

 Mada, u Službenom listu grada Kraljeva,u naslovu odgovarajuće Odluke o  izmeni plana detaljen regulacije ,objavljene novembra 2021.godine, nema te reči „Regonalni“.

Trenutno je,volšebni nestanak te reči, manje važan,biće valjda nekakvih javnih uvida ili javnih  rasprava  i o drugim, planskim, dokumentima neophodim za izgradnju jednog takvog komunalnog infrastrukturnog objekta.

Ono što je sada potrebno i važno i što se može,ako ima  razuma i sloge,   jeste organizovanje  serije razgovora na  temu upravljanja komunalnim otpadom, sa unapred definisanom Agendom razgovora i sa jasno definisanim stavom da ova generacija kraljevčana hoće a videćemo i da li će znati, da započne proces koji će biti završen rešenim problemom komunalog otpada.Sve u skladu sa najsvremenijim tehnološkim i normativnim mogućnostima.

Za koje vreme  bi problem upravljanja komunalnim otpadom bio rešen na održivi način  isuviše je pretenciozno da licitiramo u ovom prilikom.

Jedno je već sada sasvim  izvesno , a to je da trajnog i održivog rešenja problema upravljanja komunalnim otpadom neće biti, ako nema planova i programa koji su plod dogovora vlasti i građana.I ako,najzad ne krenemo sa prvim korakom ka tom cilju.

To je ugrentno kreiranje  ozbiljnih, finansijskih,kadrovskih, organizacionih i infrastrukturrnih preduslova za početak primarne selekcija – razvrstavanje komunalnog otpada na mestu njegovog nastanka.

Na potezu su oni koji su,i po zakonima, najodgovorniji za ovaj problem.To su odbornici Skupštine grada, oni koji trenutno upravljaju ovim gradom ili u njemu (sa)učestvuju kao aktuelna parlamentarna manjina.

Građani i njihova udruženja posebno, imaju svoj deo odgovornosti i obaveza,  svesni problema lošeg upravljanja komunalnim otpadom zbog čega je  ozbiljno ugroženo zdravlje svih građana, dece posebno. Za početak  da se pozivu, na razgovore o rešavanju problema komunalnog otpada,odazovu.Ili da,u slučaju izostanka  poziva na te razgovore,počnu  organizovanije i glasnije da proizvaju odgovorne.

Znamo da će mnogima,zbog postojećih praksi komunikacija političkih aktera,vlasti pre svega i građana,ovo (za)zvučati kao utopija.

Da nam se ne ponove nemile sceni iz oktobra 2022.godine i avgusta 2024.g.

Potrudimo se,svako u okviru svojih mogućnosti i nadležnosti , da tako ne bude.

Vremena za oklevanje sa rešavanjem problema upravljanja komunalnim otpadom u Kraljevu je sve manje i manje.

Jer ,sutra je novi dan,nove,veće količine komunalnog otpada, biće  tu,u našim dvorištima,na ulicama,dovežene,možda, i sa strane … Na  gradskom smetlištu koje raste li raste.