Objavljeno: 06.11.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
U okviru projekta „Adaptacija zasnovana na ekosistemu“, predstavnici civilnog sektora okupljeni oko udruženja UNEKOOP iz Paraćina posetili su Kraljevo i okolinu, gde su razgovarali o ulozi lokalne samouprave i praktičnim primerima primene prirodnih rešenja u borbi protiv klimatskih promena.
Obilazak terena u zaseoku Rakija u Gldeići gde su već primenjivana neka rešenja zasnovana na Nature‑based Solutions (NbS
Tokom posete, učesnici su obišli i gazdinstvo Veljović‑Đusić u zaseoku Rakija, selu Gledić, gde su prethodnih godina sprovedene aktivnosti u okviru projekta ADAPT. Na ovom gazdinstvu već su primenjivana Nature‑based Solutions (NbS) – poput pošumljavanja i zaštite zemljišta od erozije – što je pokazalo kako lokalne inicijative mogu doprineti otpornosti zajednica na klimatske promene.
Poseta gazdinstvu Veljović‑Đusić u zaseoku Rakija
U Kraljevu je posebno istaknuto izlaganje Zdravka Maksimovića iz Sektora za civilnu zaštitu, koji je govorio o iskustvima grada u suočavanju sa bujičnim poplavama, sušama i toplotnim talasima, kao i o doprinosu projekta ADAPT unapređenju sistema civilne zaštite.
Zdravko Maksimović je upoznao goste sa iskustvima i doprinosom projekta ADAPT unapređenju sistema civilne zaštite grada Kraljeva.
Program se zasniva na primeni NbS rešenja: pošumljavanje, zelena infrastruktura, zaštita plavnih područja i zadržavanje vode u prirodi. Ova rešenja su otporna, ekonomična i donose višestruke koristi i ljudima i prirodi.
Projekat sprovodi UNEKOOP uz podršku programa EKO‑SISTEM, koji realizuju Mladi istraživači Srbije uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Objavljeno: 04.11.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan, organizuje četvrtu radionicu u okviru projekta „Građanska platforma za upravljanje rekom Ibar“. Događaj će se održati u petak, 7. novembra 2025. godine u 12 časova, u restoranu „Pod obalom“ u Kraljevu.
Fokus radionice biće jedno od najvažnijih pitanja za naš grad i region: kako da reku, koja od svojih prvih kilometara nosi teret ljudskog nemara, ponovo pretvorimo u resurs za privredne i društvene aktivnosti, a ne u zdravstveni i ekološki rizik?
Sa radionice održane u Severnoj Mitrovici (Foto:FB organizatora)
Učesnici će kroz metodologiju „Svetskog kafea“ (World Café) diskutovati o tri ključne teme:
• industrijsko nasleđe i zagađenje,
• ekologija sliva Ibra i potrebe za restauracijom,
• izazovi i mogućnosti u upravljanju vodama.
Radionica ima za cilj da okupi građane, stručnjake, predstavnike institucija i civilnog društva kako bi zajednički oblikovali preporuke za održivo i participativno upravljanje rekom Ibar.
Sa radionice održane u Raški (Foto:FB organizatora)
Organizatori poručuju da je Ibar više od reke – on je deo identiteta, istorije i budućnosti Kraljeva i čitavog regiona. Upravo zato, neophodno je da se o njemu razgovara otvoreno, stručno i odgovorno.
O organizatoru
Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) osnovan je 2006. godine kao nezavisni, neprofitni think tank sa misijom unapređenja održivog društveno-ekonomskog razvoja u zemljama Zapadnog Balkana. InTER deluje kroz svoje kancelarije u Srbiji i na Kosovu, a aktivan je i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Organizacija je prepoznata po svom multidisciplinarnom pristupu i podršci institucijama javnog sektora, lokalnim samoupravama i civilnom društvu u kreiranju politika i jačanju kapaciteta za participativni razvoj
Objavljeno: 14.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
Danas je na Groblju streljanih oktobra 1941.u Kraljevu, bilo više prisutnih nego ranijih godina i to pre svega zahvaljujući učenicima nekoliko kraljevačkih osnovnih i srednjih škola koji su na ovaj komemorativni skup došli organizovano i u pratnji svojih nastavnika.
Upadljivo je ,međutim , bilo odsustvo većeg broja građana Kraljeva pripadnika starijih generacija ne računajući ,naravno reprezente lokalne samouprave , političkih stranaka, društvenih grupa, i institucija sistema.
Država Srbija je bila predstavljena jednim državnim sekretarom , a bio je tu i novopostavljeni drirektor Muzeja žrtava genocida u Beogradu što je za pohvalu.
I broj direktnih potomaka stradalih bio je osetno manji nego predhodnih godina. Jer, godine ,izgleda ,čine svoje…
Protokol je bez izmena već nekoliko godina : sirene , verski obred (sveštenstvo SPC), državna ceremonija polaganje venaca, minut ćutanja, intoniranje državne himne,umetnički program…
Gradonačelnik je ,za razliku od predhodnih godina, govorio na komemoraciji u Skupštini grada koja je predhodila ovoj na Groblju streljanih.
Moto recitala “Sav je vazduh kamena tišina” preuzet iz stihova Bogdana Mrvoša dirnuo je sve generacije, ali je ukazao i na praznine u načinu na koji prenosimo sećanje.
Malobrojne sveće,upaljene na posečenim mermernim stablima, koja cigareta i čašica rakije doneta od potomaka a namenjena stradalniku,kao i kazivanje stihova u izvođenju glumaca Kraljevačkog pozorišta pobudile su i ,na kratko, izazvale emociju prisutnih.
Posmatrajući danas amfiteatar na Groblju streljanih oktobra 1941.u Kraljevu ispunjen đacima osnovnih i srednjih škola nisam moga a da ne razmiljšljam da li mladima dovedenim organizovano na ovakav događaj nedostaje malo drugačije simbolike primerene njihovim afinitetima i da li , i ovakvi sadržaji doprnose da im istorija i istorijske teme deluju previše udaljeno ili apstraktno?
Postavljanjem moralnih i etičkih međaša u sadržajne forme, narod bira trajnu ozbiljnost prema prošlosti. Bez tog okvira, manifestacije postaju prazni rituali koje lako prekriva zaborav i revizionizam.
Imamo li to u vidu moramo se zapitati da li je mladima danas potrebno nešto više od ceremonije ove viđene u Kraljevu danas kako bi oni nastavili da neguju, unapređuju i šire kulturu sećanja, posebno one njene segmente koji se tiču odnosa prema stradalnicima iz naše burne prošlosti našeg zavičaja?
Jedan od ključeva za to je porodica. U konkretnom slučaju to bi bile porodične priče o stradlim precima iskorišćene kao osnov – skica za njihovo prenošenje i širenje digitalnim jezikom i digitalnim alatima uz očuvanje ključnih moralnih i etičkih komponenti kulture sećanja jednog naroda.
Dilema je kako da roditelji , bake i deke ispričaju svoju priču uz pomoć i učešće potomstva koje će za tu svrhu (is) koristiti savremene digitalne alate, tako da baš mladi postanu angažovani čuvari kolektivne istine.
Da bi kultura sećanja opstala u budućnosti, potrebna je sinergija obrazovanja, institucija i digitalnih inovacija.
Jer sećanje ne sme ostati puko paljenje sveća – treba da postane živa ,priča ispričana na savremeni način koju zajednički “pišemo” svake godine.
Objavljeno: 08.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
U oktobru, kad grad umire kiše,magla i opalo lišće, neko je u Kraljevu video — sidžu. Ne onu letnju, ibarsku, što miriše na detinjstvo, muziku i smeh, već onu drugu: političku, zapenušanu, nervoznu. I rešio da je „ohladi“ belom farbom po izlogu redakcije časopisa „Sidža“.
Ko to, i zašto hoće da duh Kraljeva izbriše farbom?
Ali ta farba nije samo boja. To je pokušaj da se zamuti ogledalo u kojem se Kraljevo prepoznaje. Da se ućutka sećanje, da se obezvredi emocija, da se zastraši ono što je najlepše — slobodna reč o svom gradu.
„Sidža“ nije politički pamflet. To je mesečnik koji je nastao iz tuge i ljubavi — iz potrebe da se duh Kraljeva, duh njegovih ulica, muzičara, kafana i običnih ljudi otrgne od zaborava. Pokrenuli su ga Jovan Antonić („Jova Ajova“) i Dragan Blagojević („Džaro“) nakon smrti Milorada Pertovića „Kimija“, legendarnog kraljevačkog boema. Prvo kao Fejsbuk grupa, pa zatim kao štampani časopis, „Sidža“ je postala mesto okupljanja emocije, sećanja i lokalnog identiteta.
Džabe vam krečiti…Kraljevo vam kaže:Nama dobro a nikome zlo!
I upravo zato je sada na meti. Jer u zemlji gde se i tišina tumači kao provokacija, „Sidža“ je, izgleda, postala preglasna. Iako bez komentara, bez politike, bez direktnih poruka — njeno postojanje, njena popularnost, njena bliskost sa građanskim inicijativama, učinili su je „opasnom“. Opasnom za one koji ne razumeju da ljubav prema gradu nije mržnja prema vlasti.
Zato se pridružujemo osudi ovog čina. Ne zbog farbe, već zbog poruke koju nosi. Jer ako je „Sidža“ postala pretnja, onda je vreme da se zapitamo — kome se priviđa sidža u oktobru?
Pozivamo sve koji čitaju, prate, vole „Sidžu“ — da ne ćute. Da pokažu da duh Kraljeva ne može da se izbriše farbom. Da se okupe, podele, podrže… Jer „Sidža“ nije samo časopis. To je zajednica. To je ogledalo koje ne sme da pukne.
Objavljeno: 07.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
Dana 7. oktobra 2025. godine, u svečanoj sali Skupštine grada, po 27. put obeležen je Dan grada Kraljeva – Kraljevdan. Povodom praznika dodeljena su priznanja pojedincima i organizacijama čiji rad osnažuje zajednicu,osvetljava prošlost i podiže sportski i humanitarni nivo grada.
Kraljevdan kao Dan grada zvanično je ustanovljen 1998. godine, kao spoj istorijske tradicije krunisanja Svetog Stefana Prvovenčanog u manastiru Žiča i težnje novog gradskog rukovodstva da prekine kontinuitet od 1945. godine. Od tada, svakog 7. oktobra, Kraljevo neguje sećanje na prošlost i slavi posvećene pojedince i kolektive.
Nagrade i priznanja za 2025. Godinu
Oktobarska nagrada grada Kraljeva za 2025. godinu pripala je Gordani Timotijeć „za književnost lirskih nadahnuća rodnog kraja i podučavanje mladih pisanju“, jer, kako je obrazloženo, „posebno kada je reč o literaturno-kreativnom razvoju dece i mladih, pleni pažnju čitalaca i književne kritike, o čemu svedoče i brojne književne nagrade i priznanja“. Nagrada joj je pripala i zbog toga što je „njeno književno delo – romani, priče, bajke i pozorišni tekstovi – predmet izučavanja na filološkim katedrama i učiteljskim fakultetima, a zastupljeno je i u lektiri i udžbeničkoj literaturi za osnovnu školu“.
Oktobarska nagrada u pravim rukama: Gordana Timotijević
Kao prevodilac, donela je u srpski jezik važna dela velikih nemačkih pisaca Hermana Hesea, Kornelije Funke, Eriha fon Denikena i drugih čime je zadužila celokupnu srpsku kulturu.
Skupština grada Kraljeva dodelila je ovogodišnja priznanja i u sledećim kategorijama:
Diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva
za požrtvovanje i ljubav prema zavičaju – Milanu D. Novakoviću, predsedniku Zavičajnog društva „Kraljevo“ (Podružnica Beograd)
Nagrada za vernost zavičaju: Milan D.Novaković
za doprinos osvetljavanju istorijske prošlosti – penzionisanom artiljerijskom majoru Radu Vukosavljeviću
za životnu posvećenost biciklizmu i zanatsku pomoć biciklistima – zanatliji Miroslavu Todoroviću Šebu
za ispoljenu humanost prema ljudima u nevolji – Mirku Virijeviću
Diplomu zaslužnog preduzeća grada Kraljeva
za poslovne uspehe, nesebičnu pomoć rodnom kraju i ktitorstvo Hrama Srećenja Gospodnjeg u Ušću – RP Tehnometal d.o.o.
Diplomu zaslužne sportske organizacije grada Kraljeva
za postignute rezultate u atletici – Atletskom klubu „Kraljevo“
za uspehe u višedecenijskom nadmetanju u fudbalu – Fudbalskom klubu „Polet“ iz Ratine
Diplomu zaslužne obrazovne ustanove grada Kraljeva
za brigu o najmlađim kraljevčanima i njihovom sticanju prvih životnih znanja – Predškolskoj ustanovi „Olga Jovičić Rita“ Kraljevo
Diplomu zaslužnog udruženja građana grada Kraljeva
za posvećenost romskoj populaciji i negovanje multikulturalnosti – Udruženju građana „Ruke prijateljstva“ iz Kraljeva
Sa današnje svečane sednice Skupštine grada
Specijalnu nagradu za podsticaj humanosti „Milomir Glavčić“
za podsticanje humanitarnih vrednosti u društvu – OEJ Crvenog krsta Kraljevo „Darinka Daca Petrašinović“
Zahvalnice gradonačelnika
Gradonačelnik je uručio i dve zaslužne zahvalnice:
za doprinos zaštiti pokretnog kulturnog dobra – Živomiru „Žiku“ Milašinoviću, osnivaču Muzeja „Gočka pruga“
za pregalački rad, ljubav prema rodnom mestu i rezultate u ženskoj odbojci – Dragiši Živkoviću, osnivaču i treneru OK „Ušće“
Laureati Kraljevdana 2025.godine
Svečanost ispunjena emotivnim govorima i aplauzom prisutnih odbornika i građana, је potvrdila da tradicija Kraljevdana nije samo sećanje na prošlost, već i inspiracija za buduće generacije.
Objavljeno: 18.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Kulturni centar „Ribnica“ u Kraljevu ove godine sa ponosom organizuje jubilarno deseto izdanje Smotre narodnog stvaralaštva – manifestacije koja je tokom protekle decenije postala jedan od najvažnijih čuvara nematerijalne i materijalne kulturne baštine srpskog naroda.
Sa jednog od ranijih nastupa muške Pevačke grupe Ribnica
Ove smotre nisu samo prilika da se uživa u izvornoj pesmi, narodnoj nošnji, rukotvorinama i običajima – one su živi most između prošlosti i budućnosti. Njihova misija je da sačuvaju ono što se ne može kupiti niti nadoknaditi: znanje, veštine, priče i predmete koji čine naš identitet.
Posebno je važno istaći ulogu ovakvih događaja u promociji kulturnog nasleđa među mlađim generacijama. Mladi, koji se dominantno informišu putem društvenih mreža, retko imaju priliku da na tim platformama vide sadržaje koji prikazuju bogatstvo naše tradicije. Zato ova smotra, i sve slične manifestacije, treba da budu i producenti digitalnog sadržaja – kratkih video zapisa, fotografija i priča koje će kulturno nasleđe približiti upravo onima koji će ga sutra naslediti.
Ivan Kostić,-rukovodilacPevačke grupe Ribnica sa delom priznanja koje je grupa do sada osvojila
Ovo je i poziv na razmišljanje – ne samo za domaćina, Pevačku grupu „Ribnica“, već i za sva kulturno-umetnička društva u Kraljevu: vreme je da deo svojih resursa usmere na produkciju i distribuciju kvalitetnog kulturnog sadržaja na društvenim mrežama. Takav pristup ne samo da će tradiciju učiniti vidljivijom, već će i angažman mladih u ovim društvima učiniti privlačnijim. To donosi višestruke koristi: zajednici, koja dobija aktivne čuvare svog identiteta; kulturno-umetničkim društvima, koja jačaju svoju bazu članova; i samim mladima, koji stiču osećaj pripadnosti, ponosa i kreativnog izražavanja.
Detalj atmosfere na platou ispred Kulturnog centra Ribnica sa jedne od ranijh Smotri narodnog stvaralaštva
Neka ova jubilarna Smotra narodnog stvarlaštva bude i apel lokalnoj samoupravi da kroz različite vidove sufinansiranja podrži ovakve produkcijske projekte kulturno umetničkih društava, jer ulaganje u promociju kulturne baštine nije trošak – to je investicija u identitet, zajedništvo i budućnost našeg kraja.
Subota, 20. septembar, od 16 časova – plato ispred Kulturnog centra u Ribnici biće domaćin izvođačima iz čitave Srbije, uz bogat program i svečarsku atmosferu. Ulaz je slobodan.
Dođite da zajedno proslavimo deset godina čuvanja i prenošenja onoga što nas čini onim što jesmo.
Objavljeno: 15.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Komšije iz ulice Heroja Maričića proslavile jubilej Nikodija Stankovića uz tortu, muziku i osmehe
U Kraljevu, na adresi Heroja Maričića 107, večeras su se okupile komšije kako bi obeležile izuzetno važan dan — 100. rođendan Nikodija Stankovića, penzionisanog zastavnika i omiljenog komšije.
Nikodije je svoj stoti rođendan proslavio pre dva dana u krugu svoje porodice , a večerašnje komšijsko slavlje je bilo spontano, srdačno i ispunjeno emocijama koje se ne zaboravljaju.
Nikodije sa tortom, okružen decom iz komšiluka
Na klupi ispred zgrade, najmlađi stanari uručili su slavljeniku tortu, a njegov osmeh govorio je više od reči. Dvorište se pretvorilo u malu oazu radosti — uz muziku, smeh i toplinu zajedništva. Nikodije je ponosni otac, deda, pradeda i čukundeda — ima troje dece (dve ćerke i sina)petoro unuka, troje praunuka i čak troje čukununuka.
Slavljenička torta-poklon od komšija iz ulaza
Njegova poruka najmlađima bila je jednostavna, ali snažna:„Poželeo bih svima da dožive moje godine. Ali ne samo da ih dožive — već da ih prožive u pokretu, sa osmehom i među ljudima.„Telo voli pokret, a srce voli ljude. To je moja tajna,“ rekao je Nikodije, dok je primao čestitke i zagrljaje svojih komšija. I danas šeta dva puta dnevno, a u vreme korone, kada su starijima bile ograničene šetnje, kondiciju je održavao penjanjem uz stepenice svoje petospratnice — i to više puta dnevno.
Ovaj jubilej nije bio samo slavlje jednog života — bio je podsetnik svima nama da vitalnost ne poznaje godine, već duh. A Nikodije je dokaz da se život može koračati punim korakom — čak i u stotoj.
Objavljeno: 09.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Aktivisti iz Kraljeva podižu svest o odgovornom vlasništvu pasa
Problem napuštenih pasa jedan je od ozbiljnih izazova sa kojima se suočavaju mnogi gradovi u Srbiji, a naročito Kraljevo. Nedostatak azila i sistemske sterilizacije dovodi do porasta broja pasa lutalica, ugrožavajući ne samo dobrobit životinja, već i bezbednost građana. U takvom okruženju, neformalna grupa „Srcem za životinje“ iz Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ pokrenula je niz aktivnosti koje su za cilj imale podizanje svesti o odgovornom vlasništvu pasa i humanom odnosu prema svim životinjama.
Kroz edukativna predavanja, radionice, humanitarne bazare i konkurs za mlade, aktivisti su uspeli da motivišu učenike, nastavnike, ali i širu zajednicu da se uključe u rešavanje ovog problema.
Marija Milovanović dodaje: „Na primer, ako neko više ne može da drži psa, trebalo bi da razmisli o sterilizaciji ili poklanjanju tog psa pre nego što ga samo pusti na ulicu, zato što to dovodi kasnije do velikog broja lutalica što pravi još više problema.“
Irena Janjić, profesor i koordinatorka projekta, objašnjava šta za nju znači aktivizam: „Aktivizam je ono što mi sami možemo da uredimo. To je konkretna akcija koja dolazi odozdo, a ne pokušaj da se promeni sistem odozgo. Aktivizam znači preuzimanje inicijative u sopstvenom okruženju – to je pokretanje promena iz baze.“
Međutim, uključivanje građana u ovakve aktivnosti nije uvek lako. „Građani su generalno jako letargični i svi se suočavamo sa istim problemom. Uvek mora da postoji pokretač – neko ko će povući prvi. Ja obično pokrenem, pa mi se onda neki priključe, i to često s nekom dozom otpora. Ali kad akcija uspe, sledeći put se priključi više ljudi. Taj početni zamajac mora stalno da se pokreće, a za to je potrebna velika količina energije“, kaže Irena.
Ona naglašava i administrativne izazove sa kojima se susreću: „Prva stvar su dozvole. Kada imam neku ideju, moram prvo da tražim dozvolu od nadležnih. Kada to dobijem, kreće faza aktivacije. Radim konkretno sa učenicima i oni zaista stanu iza mene, jer vide koliko to radim srcem. Drugi veliki izazov su institucije – kada je potrebna njihova saradnja, mnogo teže ide. Tada često moraju da se uključe privatni kontakti da bi me neko saslušao i shvatio zbog čega nešto radim.“
Pitanje o percepciji civilnog društva u Srbiji Irena ocenjuje kritički: „Nažalost, politika je u velikoj meri umešala prste. Civilno društvo se često koristi kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva, a to izaziva nepovrenje i otpor kod ljudi. Svedoci smo prave antikampanje protiv civilnog sektora, i potrebno je mnogo vremena i truda da se ljudima objasni da to nije ono što mi zapravo radimo.“
Kada je reč o vrstama aktivizma koje su danas najpotrebnije, Irena bez oklevanja ističe ekološki aktivizam: „Po meni, najvažniji je ekološki aktivizam. Smatram da je briga o životnoj sredini apsolutni prioritet, a uz to ide i sve ostalo. Ako volimo ovu zemlju, moramo da brinemo o njoj. U mom kraju, pored škole je bila ogromna divlja deponija – tada sam izašla na ulicu, podigla svest putem društvenih mreža, pokušala da ih pokrenem, da shvate šta radimo sebi.“
Na kraju, Irena deli i lični pogled na značaj aktivizma: „Mnogo mi znači. Čini mi se da, da nije tog mog aktivizma, ni moji učenici ne bi bili ovakvi kakvi su. Aktivizmom se bavim zbog njih – oni me inspirišu i podsećaju da ova zemlja ostaje njima, i da je na njima da je menjaju nabolje.“
Kroz ove reči i dela, članovi grupe „Srcem za životinje“ pokazuju da su pravi heroji lokalne zajednice, koji svojom energijom i posvećenošću menjaju svet na bolje – korak po korak, šapu po šapu.
Objavljeno: 04.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Nakon današnje odluke veća Apelacionog suda u Beogradu, u Kraljevo je večeras oko 21,45, posle 72.dana provedenih u pritvoru, stigao Ivan Matović, lider Grupe građana „Starosedeoci Kraljeva i okoline“, potpredsednik stranke Novo lice Srbije i šef odborničke grupe te stranke u kraljevačkoj skupštini.
Matović je uhapšen 25. juna, uoči Vidovdanskog protesta, zajedno sa još petoricom okrivljenih. Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je mesec dana kasnije optužnicu kojom se Matoviću, Antiću, Momčiloviću, Aleksandru I., Vidanu K. i Srđanu G. stavlja na teret krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. u vezi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika, a Ivanu Matoviću i Branku Momčiloviću i krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ.ž
Ivan Matović sa majkom Milicom
On će se u daljem postupku koji se vodi protiv njega,braniti iz kućnog pritvora.
Ivana Matovića su ,pred zgradom u kojoj živi, pored porodice i roditelja dočekali i kraljevčani,njih preko tri stotine,koji su se odazvali pozivu upućenom preko društvenih mreža.
Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Fotografije,snimljene u zadnja dva meseca ,na dve lokacije ,na nesanitarnoj gradskoj deponiji i u krugu Opšte bolnice „Studenica“ u Kraljevu bile su povod da aktivisti udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ koje se,inače bavi analizom javnih politika grada Kraljeva o upravljanju otpadom ,započnu rad na izradi teksta Inicijative za sprovođenje hitnog monitoringa nad procesima i praksama u upravljanju medicinskim i infektivnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva.
Medicinski otpad na mestu gde mu nije mesto!- Snimljeno na Gradskoj deponiji jula 2025.godine
„Svedoci smo ,sve učestalijih požara na našoj gradskoj ,nesanitarnoj deponiji. Nama, iz civilnog sektora koji se bavimo ovom oblašću, taj učestali „požarni ciklus“ ne predstavlja veliko iznenađenje ,jer znamo svi da grad Kraljevo ovu nesanitarnu deponiju koristi već 53. godine ,a da se količina otpada koji se na nju odlaže bez ikakve selekcije povećava iz godine u godinu.Tako je ta količina ,prema zvaničnom i nedavno usvojenom Godišnjem izveštaju JKP Čistoća za 2024.godinu, narasla na 49.595 tona komunalnog otpada ili preko 130 tona komunalnog otpada svakoga dana. Ono što nas je dodatno zabrinulo i motivisalo da prikupimo dodatne informacije i zvanično pokrenemo jednu ovakvu inicijativu jesu, sve češće, uočene pojave ilegalnog i potpuno nezakonitog odlaganja različitog medicinskog otpada na deponiju ali i rekli bi smo ,najblaže formulisano,i nepravilnog tretmana citotoksičnog i citostatskog otpada u Opštoj bolnici „Studenica“. Prisustvo ove vrste otpada na gradskoj deponiji dramatično povećava štetne posledice i rizike kako po zdravlje radnika na toj deponiji i ilegalnih sakupljača sekundarnih sirovina tako i po nas građane.
Odlagalište citotoksičnog i citostatskog opada u OB“Sudenica“ u Kraljevu-Snimljeno 31.08.2025.g
Kada ovakav otpad plane, u vazduh se oslobađa koktel smrtonosnih otrova: Dioksini i furani – kancerogeni koji razaraju imuni i hormonski sistem; Teški metali – živa, olovo, kadmijum, koji oštećuju mozak i nerve;Fine čestice PM2.5 – nevidljive, ali ulaze duboko u pluća i krvotok. Posledice požara na deponiji ne prestaju sa prestankom dima na njoj.
Apel udruženja građana Kraljevački razvojni centar
Ovi otrovi ne ostaju na deponiji. Šire se kilometrima, talože na zemlji, usevima i vodi. Ulaze u našu hranu. U našu decu, u nas“, rekao nam je ,u razgovoru, diplomirani politikolog Zoran Nikolić,predsednik udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“najavljujući skori početak novog projekta ovog udruženja koga su nazvali „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, čiji je jedan od ciljeva mobilizacija građana Kraljeva za veće angažovanje u procesima upravljanja otpadom na teritoriji grada Kraljeva.
