Objavljeno: 15.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Komšije iz ulice Heroja Maričića proslavile jubilej Nikodija Stankovića uz tortu, muziku i osmehe
U Kraljevu, na adresi Heroja Maričića 107, večeras su se okupile komšije kako bi obeležile izuzetno važan dan — 100. rođendan Nikodija Stankovića, penzionisanog zastavnika i omiljenog komšije.
Nikodije je svoj stoti rođendan proslavio pre dva dana u krugu svoje porodice , a večerašnje komšijsko slavlje je bilo spontano, srdačno i ispunjeno emocijama koje se ne zaboravljaju.
Nikodije sa tortom, okružen decom iz komšiluka
Na klupi ispred zgrade, najmlađi stanari uručili su slavljeniku tortu, a njegov osmeh govorio je više od reči. Dvorište se pretvorilo u malu oazu radosti — uz muziku, smeh i toplinu zajedništva. Nikodije je ponosni otac, deda, pradeda i čukundeda — ima troje dece (dve ćerke i sina)petoro unuka, troje praunuka i čak troje čukununuka.
Slavljenička torta-poklon od komšija iz ulaza
Njegova poruka najmlađima bila je jednostavna, ali snažna:„Poželeo bih svima da dožive moje godine. Ali ne samo da ih dožive — već da ih prožive u pokretu, sa osmehom i među ljudima.„Telo voli pokret, a srce voli ljude. To je moja tajna,“ rekao je Nikodije, dok je primao čestitke i zagrljaje svojih komšija. I danas šeta dva puta dnevno, a u vreme korone, kada su starijima bile ograničene šetnje, kondiciju je održavao penjanjem uz stepenice svoje petospratnice — i to više puta dnevno.
Ovaj jubilej nije bio samo slavlje jednog života — bio je podsetnik svima nama da vitalnost ne poznaje godine, već duh. A Nikodije je dokaz da se život može koračati punim korakom — čak i u stotoj.
Objavljeno: 09.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Aktivisti iz Kraljeva podižu svest o odgovornom vlasništvu pasa
Problem napuštenih pasa jedan je od ozbiljnih izazova sa kojima se suočavaju mnogi gradovi u Srbiji, a naročito Kraljevo. Nedostatak azila i sistemske sterilizacije dovodi do porasta broja pasa lutalica, ugrožavajući ne samo dobrobit životinja, već i bezbednost građana. U takvom okruženju, neformalna grupa „Srcem za životinje“ iz Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ pokrenula je niz aktivnosti koje su za cilj imale podizanje svesti o odgovornom vlasništvu pasa i humanom odnosu prema svim životinjama.
Kroz edukativna predavanja, radionice, humanitarne bazare i konkurs za mlade, aktivisti su uspeli da motivišu učenike, nastavnike, ali i širu zajednicu da se uključe u rešavanje ovog problema.
Marija Milovanović dodaje: „Na primer, ako neko više ne može da drži psa, trebalo bi da razmisli o sterilizaciji ili poklanjanju tog psa pre nego što ga samo pusti na ulicu, zato što to dovodi kasnije do velikog broja lutalica što pravi još više problema.“
Irena Janjić, profesor i koordinatorka projekta, objašnjava šta za nju znači aktivizam: „Aktivizam je ono što mi sami možemo da uredimo. To je konkretna akcija koja dolazi odozdo, a ne pokušaj da se promeni sistem odozgo. Aktivizam znači preuzimanje inicijative u sopstvenom okruženju – to je pokretanje promena iz baze.“
Međutim, uključivanje građana u ovakve aktivnosti nije uvek lako. „Građani su generalno jako letargični i svi se suočavamo sa istim problemom. Uvek mora da postoji pokretač – neko ko će povući prvi. Ja obično pokrenem, pa mi se onda neki priključe, i to često s nekom dozom otpora. Ali kad akcija uspe, sledeći put se priključi više ljudi. Taj početni zamajac mora stalno da se pokreće, a za to je potrebna velika količina energije“, kaže Irena.
Ona naglašava i administrativne izazove sa kojima se susreću: „Prva stvar su dozvole. Kada imam neku ideju, moram prvo da tražim dozvolu od nadležnih. Kada to dobijem, kreće faza aktivacije. Radim konkretno sa učenicima i oni zaista stanu iza mene, jer vide koliko to radim srcem. Drugi veliki izazov su institucije – kada je potrebna njihova saradnja, mnogo teže ide. Tada često moraju da se uključe privatni kontakti da bi me neko saslušao i shvatio zbog čega nešto radim.“
Pitanje o percepciji civilnog društva u Srbiji Irena ocenjuje kritički: „Nažalost, politika je u velikoj meri umešala prste. Civilno društvo se često koristi kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva, a to izaziva nepovrenje i otpor kod ljudi. Svedoci smo prave antikampanje protiv civilnog sektora, i potrebno je mnogo vremena i truda da se ljudima objasni da to nije ono što mi zapravo radimo.“
Kada je reč o vrstama aktivizma koje su danas najpotrebnije, Irena bez oklevanja ističe ekološki aktivizam: „Po meni, najvažniji je ekološki aktivizam. Smatram da je briga o životnoj sredini apsolutni prioritet, a uz to ide i sve ostalo. Ako volimo ovu zemlju, moramo da brinemo o njoj. U mom kraju, pored škole je bila ogromna divlja deponija – tada sam izašla na ulicu, podigla svest putem društvenih mreža, pokušala da ih pokrenem, da shvate šta radimo sebi.“
Na kraju, Irena deli i lični pogled na značaj aktivizma: „Mnogo mi znači. Čini mi se da, da nije tog mog aktivizma, ni moji učenici ne bi bili ovakvi kakvi su. Aktivizmom se bavim zbog njih – oni me inspirišu i podsećaju da ova zemlja ostaje njima, i da je na njima da je menjaju nabolje.“
Kroz ove reči i dela, članovi grupe „Srcem za životinje“ pokazuju da su pravi heroji lokalne zajednice, koji svojom energijom i posvećenošću menjaju svet na bolje – korak po korak, šapu po šapu.
Objavljeno: 04.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Nakon današnje odluke veća Apelacionog suda u Beogradu, u Kraljevo je večeras oko 21,45, posle 72.dana provedenih u pritvoru, stigao Ivan Matović, lider Grupe građana „Starosedeoci Kraljeva i okoline“, potpredsednik stranke Novo lice Srbije i šef odborničke grupe te stranke u kraljevačkoj skupštini.
Matović je uhapšen 25. juna, uoči Vidovdanskog protesta, zajedno sa još petoricom okrivljenih. Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je mesec dana kasnije optužnicu kojom se Matoviću, Antiću, Momčiloviću, Aleksandru I., Vidanu K. i Srđanu G. stavlja na teret krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. u vezi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika, a Ivanu Matoviću i Branku Momčiloviću i krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ.ž
Ivan Matović sa majkom Milicom
On će se u daljem postupku koji se vodi protiv njega,braniti iz kućnog pritvora.
Ivana Matovića su ,pred zgradom u kojoj živi, pored porodice i roditelja dočekali i kraljevčani,njih preko tri stotine,koji su se odazvali pozivu upućenom preko društvenih mreža.
Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Fotografije,snimljene u zadnja dva meseca ,na dve lokacije ,na nesanitarnoj gradskoj deponiji i u krugu Opšte bolnice „Studenica“ u Kraljevu bile su povod da aktivisti udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ koje se,inače bavi analizom javnih politika grada Kraljeva o upravljanju otpadom ,započnu rad na izradi teksta Inicijative za sprovođenje hitnog monitoringa nad procesima i praksama u upravljanju medicinskim i infektivnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva.
Medicinski otpad na mestu gde mu nije mesto!- Snimljeno na Gradskoj deponiji jula 2025.godine
„Svedoci smo ,sve učestalijih požara na našoj gradskoj ,nesanitarnoj deponiji. Nama, iz civilnog sektora koji se bavimo ovom oblašću, taj učestali „požarni ciklus“ ne predstavlja veliko iznenađenje ,jer znamo svi da grad Kraljevo ovu nesanitarnu deponiju koristi već 53. godine ,a da se količina otpada koji se na nju odlaže bez ikakve selekcije povećava iz godine u godinu.Tako je ta količina ,prema zvaničnom i nedavno usvojenom Godišnjem izveštaju JKP Čistoća za 2024.godinu, narasla na 49.595 tona komunalnog otpada ili preko 130 tona komunalnog otpada svakoga dana. Ono što nas je dodatno zabrinulo i motivisalo da prikupimo dodatne informacije i zvanično pokrenemo jednu ovakvu inicijativu jesu, sve češće, uočene pojave ilegalnog i potpuno nezakonitog odlaganja različitog medicinskog otpada na deponiju ali i rekli bi smo ,najblaže formulisano,i nepravilnog tretmana citotoksičnog i citostatskog otpada u Opštoj bolnici „Studenica“. Prisustvo ove vrste otpada na gradskoj deponiji dramatično povećava štetne posledice i rizike kako po zdravlje radnika na toj deponiji i ilegalnih sakupljača sekundarnih sirovina tako i po nas građane.
Odlagalište citotoksičnog i citostatskog opada u OB“Sudenica“ u Kraljevu-Snimljeno 31.08.2025.g
Kada ovakav otpad plane, u vazduh se oslobađa koktel smrtonosnih otrova: Dioksini i furani – kancerogeni koji razaraju imuni i hormonski sistem; Teški metali – živa, olovo, kadmijum, koji oštećuju mozak i nerve;Fine čestice PM2.5 – nevidljive, ali ulaze duboko u pluća i krvotok. Posledice požara na deponiji ne prestaju sa prestankom dima na njoj.
Apel udruženja građana Kraljevački razvojni centar
Ovi otrovi ne ostaju na deponiji. Šire se kilometrima, talože na zemlji, usevima i vodi. Ulaze u našu hranu. U našu decu, u nas“, rekao nam je ,u razgovoru, diplomirani politikolog Zoran Nikolić,predsednik udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“najavljujući skori početak novog projekta ovog udruženja koga su nazvali „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, čiji je jedan od ciljeva mobilizacija građana Kraljeva za veće angažovanje u procesima upravljanja otpadom na teritoriji grada Kraljeva.
Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Uz zajednički trud i upornost, građani Rudnog Polja pretvaraju zapuštene javne prostore u oazu zajedništva i ekološke svesti
Urbanistička zapuštenost i nedostatak održavanja javnih prostora često utiču na kvalitet života u gradskim naseljima širom Srbije. Rudno Polje, urbano naselje u Kraljevu, primer je kako zajedničkim snagama i uz dobru organizaciju građani mogu promeniti sivilo u mesto za ponos i okupljanje.
„Ovu akciju smo napravili jer smo želeli da doprinesemo lokalnoj zajednici i poboljšamo svest o očuvanju životne sredine,“ kaže Tamara Gačević, jedna od aktivistkinja iz neformalne grupe „Akcija-Reakcija“, koja je od decembra 2024. godine pokrenula inicijativu čišćenja i uređenja ovog naselja. Podsetila je i na dodatni benefit – veći osećaj zajedništva među komšijama: „Više se ljudi uključilo, čak i roditelja, a uskoro planiramo i jedno filmsko veče za decu. Mislim da je važno da ljudi poštuju pravila i povećaju ekološku svest.“
Tamara Gačević
Tokom nekoliko meseci intenzivnog rada, članovi grupe su zajedno sa meštanima očistili park i igralište, uklonili otpad i suvo rastinje, pokosili travu i osvežili postojeću urbanu opremu. Osim toga, postavljene su nove kante za smeće, dok je na igralištu obojena i popravljena postojeća oprema, a zahvaljujući saradnji sa školom u blizini, posađene su i voćke. Ova sadnja nije bila samo ekološka aktivnost, već i prilika da deca nauče o važnosti zaštite prirode kroz praktičan rad.
Iako je projekat tehnički završen u junu 2025. godine, aktivisti naglašavaju da briga o prostoru i sadnicama nastavlja, a planira se i dalja sadnja kako bi prostor bio još lepši i prijatniji. „Ljudi kroz ovakve akcije prvi put shvate koliko njihov doprinos znači za celokupnu zajednicu,“ kaže Tamara.
Međutim, kako ističu aktivisti, najveći izazovi i dalje postoje – naročito kada je reč o usklađivanju vremena volontera i nerazumevanju institucija. „Ponekad nam birokratija i pasivnost otežavaju rad, a mnogi građani još nisu dovoljno uključeni. Ljudi se uključe tek kada osete ličnu povezanost sa problemom i veruju da mogu nešto promeniti,“ objašnjava jedna od članica.
Problem nerazumevanja civilnog društva dodatno komplikuje stvari. „Mnogi ljudi ga poistovećuju sa politikom ili čak sumnjivim interesima, iako se civilni sektor bavi najvažnijim društvenim pitanjima,“ napominje aktivistkinja. Upravo zato, lokalni aktivizam u obliku koji rešava konkretne probleme, kao što su ekologija, obrazovanje i prava mladih, smatraju najpotrebnijim u Srbiji.
Za njih, aktivizam nije samo pojam, već praksa – „delovanje iz uverenja i borba za pravdu i promenu, čak i kada je teško.“ Kroz primer Rudnog Polja jasno je da komšijska solidarnost i volja mogu pomeriti stvari napred i da čak i mala zajednica može biti mesto velikih promena.
Ovaj tekst je izrađen uz podršku Evropske unije u okviru projekta „EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“, koji sprovodi Beogradska otvorena škola u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Za sadržaj teksta odgovoran je isključivo autor i on ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
Objavljeno: 21.08.2025. | autor: KV Novosti -on line
Svečanim otvaranjem, u četvrtak, 22. avgusta, u 17:00 časova u Multimedijalnom centru KVART u Kraljevu,počeće ovogodišnji 13. Kraljevski filmski festival (KFF)
Ovaj međunarodni festival kratkog filma koji se već trinaest godina održava u Kraljevu poznat je ljibiteljima filmske umetnosti po svom fokusu na kratki film – prikazuju se igrani, dokumentarni i animirani filmovi do 25 minuta, iz Srbije i sveta.
Posebna pažnja na festivalu posvećena je postprodukciji, pa festival dovodi umetnike iz te oblasti da drže predavanja i radionice.Tako će,ove godine, biti upriličen ekskluzivni masterklas posvećen umetnosti montaže i oblikovanju narativa u dokumentarnom filmu, koji će održati jedan od najistaknutijih austrijskih montažera dokumentarnog filma – Gernot Grasl. Masterklas je zakazan za subotu, 23. avgust, u MMC KVART-u, od 13 do 18 časova. Program se realizuje u saradnji sa Austrijskim udruženjem montažera (AEA) i uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, a predavanje će biti na engleskom jeziku.
Gernot Grasl
Tokom svoje bogate karijere, Gernot Grasl radio je na zapaženim ostvarenjima austrijske i međunarodne dokumentaristike. Njegov montažerski potpis stoji iza filmova Nikolausa Gajerhaltera (Melt, The Standstill, The Border Fence), Vernera Butea (The Green Lie, Everything Is Under Control), kao i filma The Spies Among Us, koji je premijerno prikazan na festivalu SXSW 2025. Masterklas predstavlja jedinstvenu priliku za profesionalce, studente i filmske entuzijaste u Srbiji da se iz prve ruke upoznaju sa iskustvima jednog od vodećih evropskih montažera i sa savremenim trendovima u oblasti dokumentarnog filma.
Tokom prvog festivalskog dana publika će imati priliku da pogleda osam premijernih filmova, među kojima i dokumentarni film „Zapravo, nisam želeo da ostanem dugo“ nemačkog reditelja Andreasa Grucnera, koji će tim povodom biti gost festivala. Pored njega, publici će se predstaviti i autor Zlatko Milojičić sa filmom „Bombaš“, koji je pre samo nekoliko dana imao svetsku premijeru u Portlandu, gde je ovenčan nagradom.
Tokom tri dana trajanja festivala, na programu će biti prikazana 24 kratkometražna filma iz celog sveta. Oni će se takmičiti za ukupno šest nagrada: nagrade za najbolji film u međunarodnoj i domaćoj konkurenciji, nagrade za najbolju montažu, dizajn zvuka i muziku, kao i nagradu mladog žirija.
Festival će biti zatvoren u nedelju, 24. avgusta, u 19:30 časova u Klubu Evergreen, projekcijom dugometražnog dokumentarnog filma „Crni Ljubivoje“ u režiji Predraga Velinovića.
Objavljeno: 15.08.2025. | autor: KV Novosti -on line
Otvaranjem izložbi „Put na Istok kralja Milana Obrenovića: hadžiluk i kultura Orijenta na srpskom dvoruˮ i „Diskretni heroj baštine: Milorad Miki Mihailović, istoričara umetnosti i direktor Narodnog muzeja Kraljevo (1995-2025)” otpočeće, sutra uveče u Narodnom muzeju Kraljevo, ovogodišnji , XXXIII Žički duhovni sabor „Preobraženje 2025“.
Ova kulturna manifestacija je ,za preko tri decenije svoga postojanja, postala prepoznatljivi beleg Kraljeva na kulturnoj mapi Srbije jer , uporno i dosledno, afirmiše i populariše poeziju kao vid književnog stvaralaštva,ali rad drugih poslenika u kulturi grada Kraljeva, Narodnog muzeja Kraljevo i Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani”,pre svega.
Program XXXIII Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje 2025“
„Žički duhovni sabor „Preobraženje“ počeo je ,kao manifestacija pokrenuta daleke 1992 godine, od starane grupe kraljevačkih pesnika entuzijasta, da bi vremenom uz velika iskušenja uzrokovana mnogim procesima u društvu,poput recimo posledica rastakanja nekadašnje, zajedničke, države,NATO agresije na SRJ, korone…prerasla u prvorazrednu kulturnu manifestaciju ,na kojoj,već sedam godina, zahvaljujući projektu „Versopolis” u Kraljevo dolaze i dva pesnika iz inostranstva.
Uručenje prestižne pesničke nagrade „Žička hrisovulja“, koje se tradicionalno dodeljuje na Preobraženje, 19. avgusta, u trpezariji manastira Žiča, biće i ove godine svojevrsna kruna ovogodišnje manifestacije.
Priznanje XXXIII Žičkog duhovnog sabora „Preobraženje 2025 ,u vidu unikatne zlatopečatne povelje i ikone Preobraženja Gospodnjeg,biće svečano uručeno pesnikinji Gordani Đilas za,kako je to žiri naveo u s obrazloženju svoje odluke: „ lirsku pretragu dubljih uporišta bića”.
Njenom stvarlaštvu biće posvećeni i sadržaji koje će realizovati Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” a koji se sastoje od programa „Veče s dobitnicom”, na koje će o stvaralaštvu Gordana Đilas govoriti Mileta Aćimović Ivkov i mr Ana Gvozdenović i Naučno-kritičkog skupa „O poeziji Gordane Đilas”.
Sa predstavljanja rezultata projekta „Dekarbonizacija lokalne zajednice kroz korišćenje lokalnih resursa“ –Kraljevo13.08.2025
Tragajući,tokom realizacije projekta, za odgovorima na mnoga pitanja ,a pre svega na ono :Kako da većim korišćenjem lokalno dostupnih obnovljivih izvora energije damo,kao lokalna zajednica , veći doprinos ispunjenju nacionalnih obaveza preuzetih međunarodnim sporazumima u oblasti klime, udruženje „Novi put“ iz Kraljeva je jasno ukazalo da je veće korišćenje „zelene energije“ jedan od ključnih pravaca u razvoju lokalne zajednice.
Primeri tri objekta (Specijalne bolnice „Agens“, vrtića „Zvezdani gaj“ u Ribnici i jednog proizvodnog pogona preduzeća „Pomak“) obuhvaćenih pomenutom analizom ,nedvosmisleno potvrđuju , da treba što pre i što više (is)koristiti postojeće mogućnosti energije sunca za proizvodnju električne energije.
Rezultati Kraljeva kao lokalne samouprave u sprovođenju unapređenja energetskih svojstava nekolicine javnih objekata ostvarenog u predhodnom periodu, uz podršku resornih ministarstava,predstavljeni na jučerašnjem skupu u organizaciji „Novog puta“ , još jedan su argument više da i dalje treba raditi na primeni svih mera koje doprinose dekarbonizaciji lokalne zajednice.
Sa predstavljanja rezultata projekta „Dekarbonizacija lokalne zajednice kroz korišćenje lokalnih resursa“ –Kraljevo13.08.2025
Da veće korišćenje obnovljivih izvora energije bude jedan od ključnih pravaca u razvoju Kraljeva kao lokalne zajednice treba ostvariti da građani i donosioce odluka u Kraljevu udruže snage u procesu planiranja i sprovođenja mera za dekarbonizaciju .
A ključni preduslov za to je da, i građani i donosioci odluka u lokalnoj samoupravi, budu dobro informisani da je dekarbonizacija postupno smanjivanje i na kraju potpuno iskorenjivanje upotrebe fosilnih goriva (uglјa i lož ulja pre svega) u energetskoj potrošnji koja se finansira sredstvima iz javnih prihoda.
Građani Kraljeva učestvuju u finansiranju budžeta grada,pa imaju i prava da traže transparentnost u potrošnji gradskih sredstava, da učestvuju u javnim raspravama o izmenama energetskih politika kao i da se organizuju i predlažu ekološki prihvatljiva rešenja za zagrevanje indicidualnih i javnih objekata.
Za to je potreban konsenzus građana i donosioce odluka u Kraljevu da planskom i postepenom primenom mera dekarbonizacije štitimo zdravlje svakog člana zajednice i gradimo održivu budućnost, smanjujući emisije štetnih gasova i čestica PM 2.5 i PM10.
Loš kvalitet vazduha ,u gradu Kraljevu,u zimskim mesecima je,između ostalog,i posledica sagorevanja lož ulja u daljinskom sistemu grejanja i nekim javnim objektima.
Prestavljajući danas rezultate svog projekta udruženje građana Novi Put ohrabruje građane Kraljeva da koristite svoja zakonska prava i zahtevaju od lokalne samouprave planski,postepeni, prestanak sufinansiranja nabavke onih energenata koji prekomerno zagađuju vazduh koga udišemo.
Za projekat „Dekarbonizacija lokalne zajednice kroz korišćenje lokalnih resursa“ „Novi Put“ je dobio podršku u okviru projekta „Bezbedna priroda i kilma“ koji realizuje WWF Adrija a finansijski podržava Evropska unija.
Objavljeno: 09.08.2025. | autor: KV Novosti -on line
Pojava gustog dima i neugodnih mirisa iz pravca Kulagića adе,ili vidljiv plamen u tom delu grada, poput onog od sinoć, pokreće svojevrsni „alarm na društvenim mrežama“,što ima svoje dobre ali i loše strane.
I da ,odmah na početku teksta kažemo : Na osnovu informacije dobijene od dežurnih u Policijskoj upravi Kraljevo, sinoć se video plamen od zapaljenog niskog rastinja u blizini trafo stanice smeštene u naselju „Romsko 2“ koje se nalazi tik uz Gradsku deponiju .Požar je uspešno lokalizovan. Znači deponija nije gorela. Ali…
Požar u blizini deponije 8.8.2025 -Preuzeto sa FB
Dobro je to što sve više građana Kraljeva uočava stanje na gradskoj deponiji kao ozbiljan ekološki ,ali i zdravstveni problem i reaguje širenjem informacija o tome šta sumnjivo uočavava u tom delu grada.
Biće još bolje ako se što veći broj građana Kraljeva, zabrinut takvim stanjem na deponiji i upravljanjem komunalnim otpadom, direktno uključi u aktivnosti malobrojnih organizacija koje zagovaraju HITNU PROMENU javnih politika koje regulišu upravljanje komunalnim otpadom u gradu Kraljevu.
Nije dobro što ,ponovo, izostaje pravovremena i adekvatna reakcija svih nadležnih definisanih „pravilima informisanja“ sačinjenim na osnovu zakona i drugih normativnih akata koji uređuju kako oblast delovanja u vanrednim situacijama tako i oblast zaštite životne sredine .
„Prekid u izveštavanju “
Ne bi trebalo,iz više razloga da , situacijama poput sinoćnje,informisanje građana zavisi samo od onoga što im je dostupno preko zvaničnih sajtova Agencije za zaštitu životne sredine i Grada Kraljeva, gde građani (koji znaju za postojanje ovih sajtova i imaju resurse da ih koriste) mogu videti rezultate merenja kvaliteta vazduha po satima, u realnom vremenu.
Jer, moguće je, kao što se to baš sinoć desilo oko 20 časova, da zbog problema sa konekcijama i/ili kapaciteta servera Agencije ,dođe do,trenutnog prekida u dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha baš u trenutku kada se na terenu dešava nekakav incident,poput sinoćnjeg požara u naselju „Romsko 2“
JKP Čistoća je 28. jula objavilo da požara na telu deponije nije bilo, već da je izbio na okolnoj saobraćajnici i da je brzo ugašen. U saopštenju se naglašava da su ekipe odmah reagovale i da nema opasnosti po okolinu, ali nije pomenuto šta su građani osetili u vazduhu niti su dati rezultati merenja zagađenja.
A nisu ni mogli biti dati građanima ,jer organizovanog merenja kvaliteta vazduha u bizini deponije ili kvaliteta ocednih voda koje se sakupljaju ispod tela deponije NEMA.
Isto preduzeće se ,povodom jednog nedavnog požara sličnog onom od sinoć,obratilo građanima saopštenje u kome im zamera što reaguju objavama na društvenim mrežama i tako navodno „šire paniku “
A taj ,početni glas građana Kraljeva na društvenim mrežama, kreće se u rasponu od od sumnje do zahteva.
Snimljeno početkom prošlog meseca na nesanitarnoj deponiju u Kraljevu
Nezadovoljstvo u Kraljevu raste svake sezone vatre i dima na preopterećenoj,nesanitarnoj gradskoj deponiji .
Zato su se reakcije građana Kraljeva ,za sada,uglavnom projektovale na: Oštre objave na Fejsbuku i Tviteru, uz fotografije gustog dima,Pitanja starijih i roditelja koji brinu za decu, hronične bolesnike i trudnice i Kritike lokalnih aktivista da je svaka informacija stigla prekasno ili bila nepotpuna.I da ne zaboravimo i jedan organizovani javni protest
Šta je to „pošlo po zlu“ u komunikaciji?
Jednostavno rečeno radi se o hronologiji neadekvatnog informisanja od strane nadležnih institucija definisanih „pravilima informisanja“ sastavljenoj ,u dužem vremenskom periodu, od: Kašnjenja obaveštenja,oglašavanja institucija tek kada dim postane vidljiv svima, dok hemijski opasni sastojci vazduha ostaju neizmereni ili neobjavljeni,izostajanja preporuka za zaštitu najugroženijih – maske, zatvaranje prozora, privremena evakuacija,nepotpunih saveta…
Građani Kraljeva zahtevaju više od povremenih saopštenja – traže transparentnost, preventivu i trajna rešenja. Samo uz pravovremene mere i otvorenu komunikaciju možemo prestati da pitamo „Da li opet gori?”
Dok god se iza reči „nema požara” krije neizvesnost i strah, pitanje „Da li opet gori?” ostaje neumoljivo.
Jedino uz otvorenu, brzu komunikaciju i konkretne sistemske promene građani Kraljeva mogu da predahnu i konačno počnu da dišu bez straha.
Objavljeno: 02.08.2025. | autor: KV Novosti -on line
Porodični dom Branislava Brana Kovačevića i njegove pokojne supruge, slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević otvoriće ,danas 2.avgusta 2025.g, po šesnaesti put , svoja vrata, za sve ljubitelje umetnosti i poštovaoce lika i dela pokojne Milene .
Sa otvaranja Milenine izložbe u Ruskom domu u Sofijij 2016-te-godine
„Kada smo,pre evo već šesnaest godina, organizovali, taj prvi , susret kreativnih stvaralaca i ljubitelja umetnosti u Kraljevu u jednoj neformalnoj,opuštenoj i karnevalu primerenoj atmosferi, Milena i ja smo hteli da istaknemo upravo tu nekonvencionalnost u druženju koja karakteriše kreativce iz svih vrsta umetnosti.
A maska je, na Mileninu ideju, zato što je često bivala motiv njenih slikarskih dela, ali i proizvod njenih ruku, postala zaštitni znak ovog druženja“, kaže nam Branislav Brane Kovačević i dodje:
„ Iako je ovo četvrto po redu drženje koje organizujem bez moje Milene, koja je svoju 33 godine dugu slikarsku karijeru gradila u Francuskoj,Nemačkoj i Srbiji tokom koje je priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi,još uvek mi je teško što ona fizčki nije sa nama.Snagu mi daje činjnica da je ona,duhovno ,još uvek živa među nama,posebno u ovom domu i posebno prilikom ovakvih druženja“. Nastavak prakse organizovanja Masharat-a je samo jedan od načina kojim Brane kovačević i njegova porodica žele da od zaborava sačuvaju sećanje na lik i delo Milene Kovačević.
Milena Kovačević i Vlastimir Spasojević-Evčo na Likovnoj koloniji organizovanoj 2008.godine u domu porodice Kovačević
Milena Kovačević je rođena u Lazarevcu, odrasla u Kraljevu i u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca. Taj kraj, njegovu mistiku, trajno je urezala u sebe. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“.
Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju u Nemačkoj a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga.
Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica.
Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesetpet godina aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih i humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu.
Za svoj rad dobijala je brojna priznanja pa čak i dva državna.
