Objavljeno: 15.12.2025. | autor: KV Novosti -on line Bez komentara
Danas je Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo, u saradnji sa KUD „Abrašević“, organizovalo takmičenje u vatrogasnom kvizu znanja. Na događaj su pozvani predstavnici svih osnovnih škola sa teritorije opštine Kraljevo, a okupilo se preko stotinu učenika i njihovih mentora.
Kviz je osmišljen da mladima pruži priliku da provere i prošire svoje znanje iz oblasti zaštite od požara i ekologije. Učesnici su kroz pitanja i praktične primere učili kako požari nastaju, kako se pravilno gase i koje mere prevencije mogu da se primene u svakodnevnom životu, na radnom mestu ili u prirodi.
Zašto je ovo važno?
Blagovremena edukacija dece i mladih o opasnostima požara i načinima reagovanja ključna je za stvaranje bezbednijeg društva. Znanje stečeno u školskim danima ne ostaje samo teorija – ono se prenosi u porodicu, zajednicu i buduće radno okruženje. Na taj način mladi postaju nosioci kulture bezbednosti i odgovornog odnosa prema prirodi.
Predsednik DVD Kraljevo, Dimitrije Jovičić, podsetio je da društvo, osnovano još 1931. godine, neguje dugu tradiciju organizovanja opštinskog takmičenja u kvizu znanja iz oblasti protivpožarne zaštite za učenike osnovnih škola. „Pored redovnog kviza znanja na lokalnom nivou, najbolje školske ekipe se obučavaju i uz podršku našeg društva učestvuju na međuopštinskim i republičkim takmičenjima,“ istakao je Jovičić.
Organizatori naglašavaju da ovakvi događaji ne samo da podstiču takmičarski duh i timski rad, već i razvijaju svest o značaju ekologije i očuvanja životne sredine.
Objavljeno: 09.12.2025. | autor: KV Novosti -on line
Na današnjoj javnoj sednici kojom je završena sedmodnevna javna rasprava o Nacrtu budžeta grada Kraljeva za 2026. godinu, Kraljevački razvojni centar (KRC) je predao pismene primedbe i konkretne predloge za preusmeravanje sredstava ka kapitalnim radovima na gradskoj deponiji i pripremi novog pozajmišta pokrivke.Cilj: sistemsko smanjenje rizika po zdravlje i početak trajnog rešavanja problema deponije u ataru Kulagića ada.
Sa današnje Javne sednice
Šta predlaže Kraljevački razvojni centar : pametna relokacija i jasni koraci
Relokacija sredstava: Preusmeravanje dodatnih 6.000.000 dinara iz stalne budžetske rezerve (90.000.000) na kapitalnu poziciju „Radovi na sanaciji gradske deponije i radovi na pripremi novog pozajmišta pokrivke“.
Operativno posipanje:15.000.000 dinara tokom godine za inertni materijal (pre svega zemlja) kao svakodnevnu pokrivku tela deponije jer posipanje tela nesanitarne deponije inertnim materijalom smanjuje rizike po javno zdravlje.
Paket za bezbednost i monitoring (7.872.000 dinara):
Eksterna inspekcija i fizička zaštita: sprečavanje namernih paljevina.
Lokalna merna stanica: kontinuirano merenje PM10, PM2.5, H₂S i CH₄ ,za početak uz privremenu mobilnu opremu Agencije ZZŠ i javnu objavu podataka.
Lokalni plan upravljanja otpadom: definisanje projektnog zadatka i sprovođenje javne nabavke za izradu plana, usklađenog sa nacionalnim Programom upravljanja otpadom 2022–2031.
Zašto je ovo hitno: Zdravlje nema cenu
Blizina osetljivih grupa: deponija je ~1.000–1.500 m vazdušne linije od tri osnovne škole, četiri srednje škole i jednog fakulteta — oko 5.000 dece i mladih je dnevno u zoni uticaja.
Ne samo požari: opasne koncentracije zagađenja pri požarima, ali i kontinuirano ispuštanje štetnih supstanci (gasovi, teški metali, mikroplastika, organski toksini) usled raspadanja ~140 tona neselektovanog otpada dnevno.
Dugoročne posledice: povećani rizici za astmu, bronhitis, alergije, poremećaje imuniteta, moguće hormonske i neurološke posledice.
Dr.Dragiša Kostić:„Niko drugi neće rešiti ovaj problem umesto nas“
Dr Dragiša Kostić, predsednik Inicijativnog odbora za prikupljanje potpisa podrške Građanskoj inicijativi – Peticiji „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ poručio je da su u protekla četiri meseca obavili preko stotinu razgovora sa sugrađanima i da je zabrinutost zajednice realna i opravdana. „Zdravlje nema cenu i nemamo vremena za odlaganje. Deca koja danas udišu ovaj vazduh imaće posledice koje nijedan budžet u budućnosti neće moći da ispravi. Vreme je za hrabre, sistemske i odgovorne korake“, istakao je Kostić.
Sledeći potezi: institucionalna odgovornost i javna transparentnost
Čitanje jedinog prispelog predloga građana tokom sedmodnevnog trajanja Javne rasprave o Nacrtu budžeta grada Kraljeva za 2026.godinu
Prioriteti u budžetu: jačanje kapitalne pozicije za sanaciju deponije i operativno posipanje inertnim materijalom.
Merenje i objava podataka: lokalna stanica za merenje zagađenja i uključivanje rezultata u gradski monitoring, sa javnom dostupnošću.
Plan i nabavka: definisanje zadatka, pokretanje javne nabavke i izrada Lokalnog plana upravljanja otpadom, uz usklađenost sa nacionalnim dokumentima.
Podrška zajednice: KRC poziva gradske vlasti da krenu ovim putem uz podršku građana Kraljeva.
Lokalna vlast ima priliku da odgovori merama, budžetskim pozicijama i konkretnim planom koji štiti zajednicu
Predstavnici Kraljevačkog razvojnog centra će za koji dan zvanično predati predsedniku Skupštine grada Kraljeva oko 1.000 potpisa građana prikupljenih kao podrška Građanskoj inicijativi – Peticiji „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“. Podrška građana i izričita zabrinutost zdravstvenih radnika jasno pokazuju da tema upravljanja otpadom više nije marginalna — to je pitanje zdravlja, bezbednosti i budućnosti grada.Zato ,ukoliko i vi želite da se pridružite potpisnicima ove peticije to možete uraditi i klikom na link OVDE
Javna vlast sada ima priliku da odgovori merama, budžetskim pozicijama i konkretnim planom koji štiti zajednicu.
Objavljeno: 02.12.2025. | autor: KV Novosti -on line
U okviru ciklusa „Kraljevčani”u četvrtak, 4. decembra 2025. godine, sa početkom u 18 časova, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu priređuje ,u saradnji sa „Zavičajnim društvom Kraljevo“, izuzetno značajan kulturni događaj — veče posvećeno životu i stvaralaštvu Ljubiše Đidića, pesnika, esejiste, književnog i likovnog kritičara, putopisca i antologičara.
U programu nazvanom „Pesnički vrtovi Ljubiše Đidića”, učestvovaće tri govornika: Ljubiša Đidić, zatim književnik Veljko Stambolija i glumac Milomir Nedeljković. Biće to prilika da se publika upozna sa bogatim opusom ovog dobitnika Vukove i Zmajeve nagrade, dugogodišnjeg urednika časopisa „Bagdala” i „Bagdala za decu”, autora brojnih zbirki poezije, romana, putopisa, monodrama i antologija.
Ljubiša i njegova sestra pred školom u Popovićima 2018.godine
Iako je Đidić najveći deo života proveo u Kruševcu, gde je stekao punu stvaralačku afirmaciju, njegovo poreklo vodi ka selu Popovići kod Kraljeva. Rođen 1937. godine kao sin Maksima Đidića, prvog učitelja u tek otvorenoj školi u Popovićima, Ljubiša je u ovom selu proveo samo prvu godinu života. Usled službenog premeštaja njegovog oca, porodica se ubrzo preselila za Kruševac , a veza sa rodnim mestom ostala je dugo zaboravljena.
Presudni trenutak za obnovu te veze dogodio se decenijama kasnije, zahvaljujući školskom drugu sa studija — Borku Gvozdenoviću, uglednom novinaru, dugogodišnjem dopisniku „Politike” iz Moskve i Pekinga, rođenom u Sirči, takođe iz prosvetne porodice. Gvozdenović je podsetio Đidića na njegovo poreklo, što je dovelo do emotivnog povratka pesnika u Popoviće.
Ljubiša Đidić među svojim Popovićanima,2023.g. u društvu Borka Gvozdenovića, druga iz studentskih dana koji je najzaslužniji za obnavljanje njegove veze sa zavičajem
U aprilu 2018. godine, Đidić je školi u svom rodnom selu Popovići poklonio zbirku svojih knjiga, a 2023.godine i vrednu kolekciju umetničkih slika — dela Milića od Mačve, Momčila Antonovića i drugih velikana srpskog slikarstva, nastalu kroz prijateljstva sa umetnicima koji su mu darivali radove u znak poštovanja prema njegovom pesničkom stvaralaštvu.
Ova književna večer biće više od omaža jednom autoru — biće to povratak korenima, pesnički susret sa zavičajem, i svedočanstvo o tome kako se identitet može obnoviti kroz sećanje, prijateljstvo i umetnost.
Dobrodošli na veče koje spaja poeziju, zavičaj i trajne vrednosti.
Objavljeno: 25.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
U Domu tehnike je ,juče, održan Forum za za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo? u formatu proširene konferencije za štampu.Forum je organizovan u okviru projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“ a glavna aktivnost na forumu bila je predstavljanje brošure „Analiza normativnog okvira i maping aktera procesa upravljanja komunalnim otpadom u gradu Kraljevu“, koju je, u saradnji sa agencijom “Avila” pripremio Kraljevački razvojni centar.
Indikativno je da i na ovaj drugi sastanak na temu upravljanja komunalnim otpadom u Kraljevu, organizovan od strane udruženja građana Kraljevački razvojni centar ,nije došao niko od predstavnika donosilaca odluka u lokalnoj samoupravi, Gradskoj upravi, Javno komunalnom preduzeću „Čistoća“ iako su uredno pozivani. Skupštinu grada Kraljeva reprezentovala su samo dva odbornika iz redova opozicije a za čuđenje i i izostajanje predsednika Komisije za ekologiju, zaštitu i unapređenje životne sredine Skupštine grada ,koji takođe pripada opoziconom odborničkom bloku. Izgleda ,sudeći po iskazanom interesovanju za ovu temu bilo kroz prisustvo na dosadašnjim sastancima, bilo kroz potpisivanje Građanske peticije „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“ (do sada ju je ,što lično što preko interneta,potpisalo preko 600 građana sa pravom glasa ) da je ostvareno „puno jednistvo“ između vladajuće koalicije i većeg dela opozicionih odbornika u (ne)viđenju problema upravljanja komunalnim otpadom.
Stručni osvrt
Prof. dr Sunčica Vještica, vanredni profesor na Fakultetu za inženjerski menadžment Univerziteta „Union“, istakla je da je brošura „za sada jedinstveni materijal ove vrste u Srbiji, u kome su na jednom mestu dati svi propisi jedne lokalne samouprave koji regulišu upravljanje otpadom, a komunalnim posebno“. Kao posebno vredan i efektan deo brošure naglasila je grafik koji prikazuje hijerarhiju odgovornih za upravljanje otpadom u lokalnoj samoupravi.
Hijerarija odgovornih za upravljanje komunalnim otpadom
Građanska inicijativa i zdravstveni aspekt
Dr Dragiša Kostić, ortoped u penziji i predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative, u fokus svog izlaganja stavio je zdravstvene aspekte postojeće gradske deponije „Kulagića ada“. „Deponija je i bez učestalih požara ozbiljan zdravstveni problem, jer i u ‘mirnom stadijumu’ emituje sijaset štetnih sastojaka – u vazduh, vodu i zemljište,“ rekao je Kostić. On je upozorio da je u nekoliko osnovnih i srednjih škola, kao i na fakultetu, svakodnevno oko pet hiljada učenika i studenata izloženo negativnim nus-proizvodima neadekvatnog odlaganja neselektovanog komunalnog otpada.
dr Dragiša Kostić,predsednik Odbora za sprovođenje građanske inicijative „SPASIMO Kraljevo – STOP otrovu sa deponije Kulagića ada!“
Ključne preporuke iz brošure
U brošuri su izdvojene preporuke koje su vremenski struktuirane:
Kratkoročno (u narednih godinu dana):
Usvajanje novog Lokalnog plana upravljanja otpadom;Usvajanje Plana detaljne regulacije za Regionalni centar upravljanja otpadom i Proširenje obuhvata primarne selekcije otpada
Srednjoročno (u naredne 2–5 godine):
Uspostavljanje funkcionalnog sistema primarne selekcije na širem području;Jačanje kapaciteta JKP „Čistoća“ i lokalnih službi za kontrolu i nadzor i Intenziviranje sanacije postojeće gradske deponije i divljih deponija
Dugoročno (u narednih 5–10 godina):
Usvajanje Regionalnog plana upravljanja otpadom; Izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom i Proširenje obuhvata usluge sakupljanja otpada na najmanje 75% domaćinstava
Zoran Nikolić,dr.Sunčica Vještica i dr Dragiša Kostić (s leva na desno) bili su panelisti na Forumu za odgovornost:Upravljanje otpadom u Kraljevu – Stop otrovu sa deponije Kulagića ada; šta sledeće radimo?
Diskusija i zahtevi
Događaj je završen diskusijom i formulisanjem ključnih zahteva za hitne i dugoročne intervencije u sistemu upravljanja otpadom, nakon čega je usledilo neformalno umrežavanje učesnika.
Celokupan program je prenošen uživo preko naloga UG Kraljevački razvojni centar na Fejsbuku, a snimak je dostupan na linku.
Objavljeno: 06.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
U okviru projekta „Adaptacija zasnovana na ekosistemu“, predstavnici civilnog sektora okupljeni oko udruženja UNEKOOP iz Paraćina posetili su Kraljevo i okolinu, gde su razgovarali o ulozi lokalne samouprave i praktičnim primerima primene prirodnih rešenja u borbi protiv klimatskih promena.
Obilazak terena u zaseoku Rakija u Gldeići gde su već primenjivana neka rešenja zasnovana na Nature‑based Solutions (NbS
Tokom posete, učesnici su obišli i gazdinstvo Veljović‑Đusić u zaseoku Rakija, selu Gledić, gde su prethodnih godina sprovedene aktivnosti u okviru projekta ADAPT. Na ovom gazdinstvu već su primenjivana Nature‑based Solutions (NbS) – poput pošumljavanja i zaštite zemljišta od erozije – što je pokazalo kako lokalne inicijative mogu doprineti otpornosti zajednica na klimatske promene.
Poseta gazdinstvu Veljović‑Đusić u zaseoku Rakija
U Kraljevu je posebno istaknuto izlaganje Zdravka Maksimovića iz Sektora za civilnu zaštitu, koji je govorio o iskustvima grada u suočavanju sa bujičnim poplavama, sušama i toplotnim talasima, kao i o doprinosu projekta ADAPT unapređenju sistema civilne zaštite.
Zdravko Maksimović je upoznao goste sa iskustvima i doprinosom projekta ADAPT unapređenju sistema civilne zaštite grada Kraljeva.
Program se zasniva na primeni NbS rešenja: pošumljavanje, zelena infrastruktura, zaštita plavnih područja i zadržavanje vode u prirodi. Ova rešenja su otporna, ekonomična i donose višestruke koristi i ljudima i prirodi.
Projekat sprovodi UNEKOOP uz podršku programa EKO‑SISTEM, koji realizuju Mladi istraživači Srbije uz finansijsku podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Objavljeno: 04.11.2025. | autor: KV Novosti -on line
Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan, organizuje četvrtu radionicu u okviru projekta „Građanska platforma za upravljanje rekom Ibar“. Događaj će se održati u petak, 7. novembra 2025. godine u 12 časova, u restoranu „Pod obalom“ u Kraljevu.
Fokus radionice biće jedno od najvažnijih pitanja za naš grad i region: kako da reku, koja od svojih prvih kilometara nosi teret ljudskog nemara, ponovo pretvorimo u resurs za privredne i društvene aktivnosti, a ne u zdravstveni i ekološki rizik?
Sa radionice održane u Severnoj Mitrovici (Foto:FB organizatora)
Učesnici će kroz metodologiju „Svetskog kafea“ (World Café) diskutovati o tri ključne teme:
• industrijsko nasleđe i zagađenje,
• ekologija sliva Ibra i potrebe za restauracijom,
• izazovi i mogućnosti u upravljanju vodama.
Radionica ima za cilj da okupi građane, stručnjake, predstavnike institucija i civilnog društva kako bi zajednički oblikovali preporuke za održivo i participativno upravljanje rekom Ibar.
Sa radionice održane u Raški (Foto:FB organizatora)
Organizatori poručuju da je Ibar više od reke – on je deo identiteta, istorije i budućnosti Kraljeva i čitavog regiona. Upravo zato, neophodno je da se o njemu razgovara otvoreno, stručno i odgovorno.
O organizatoru
Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) osnovan je 2006. godine kao nezavisni, neprofitni think tank sa misijom unapređenja održivog društveno-ekonomskog razvoja u zemljama Zapadnog Balkana. InTER deluje kroz svoje kancelarije u Srbiji i na Kosovu, a aktivan je i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.
Organizacija je prepoznata po svom multidisciplinarnom pristupu i podršci institucijama javnog sektora, lokalnim samoupravama i civilnom društvu u kreiranju politika i jačanju kapaciteta za participativni razvoj
Objavljeno: 14.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
Danas je na Groblju streljanih oktobra 1941.u Kraljevu, bilo više prisutnih nego ranijih godina i to pre svega zahvaljujući učenicima nekoliko kraljevačkih osnovnih i srednjih škola koji su na ovaj komemorativni skup došli organizovano i u pratnji svojih nastavnika.
Upadljivo je ,međutim , bilo odsustvo većeg broja građana Kraljeva pripadnika starijih generacija ne računajući ,naravno reprezente lokalne samouprave , političkih stranaka, društvenih grupa, i institucija sistema.
Država Srbija je bila predstavljena jednim državnim sekretarom , a bio je tu i novopostavljeni drirektor Muzeja žrtava genocida u Beogradu što je za pohvalu.
I broj direktnih potomaka stradalih bio je osetno manji nego predhodnih godina. Jer, godine ,izgleda ,čine svoje…
Protokol je bez izmena već nekoliko godina : sirene , verski obred (sveštenstvo SPC), državna ceremonija polaganje venaca, minut ćutanja, intoniranje državne himne,umetnički program…
Gradonačelnik je ,za razliku od predhodnih godina, govorio na komemoraciji u Skupštini grada koja je predhodila ovoj na Groblju streljanih.
Moto recitala “Sav je vazduh kamena tišina” preuzet iz stihova Bogdana Mrvoša dirnuo je sve generacije, ali je ukazao i na praznine u načinu na koji prenosimo sećanje.
Malobrojne sveće,upaljene na posečenim mermernim stablima, koja cigareta i čašica rakije doneta od potomaka a namenjena stradalniku,kao i kazivanje stihova u izvođenju glumaca Kraljevačkog pozorišta pobudile su i ,na kratko, izazvale emociju prisutnih.
Posmatrajući danas amfiteatar na Groblju streljanih oktobra 1941.u Kraljevu ispunjen đacima osnovnih i srednjih škola nisam moga a da ne razmiljšljam da li mladima dovedenim organizovano na ovakav događaj nedostaje malo drugačije simbolike primerene njihovim afinitetima i da li , i ovakvi sadržaji doprnose da im istorija i istorijske teme deluju previše udaljeno ili apstraktno?
Postavljanjem moralnih i etičkih međaša u sadržajne forme, narod bira trajnu ozbiljnost prema prošlosti. Bez tog okvira, manifestacije postaju prazni rituali koje lako prekriva zaborav i revizionizam.
Imamo li to u vidu moramo se zapitati da li je mladima danas potrebno nešto više od ceremonije ove viđene u Kraljevu danas kako bi oni nastavili da neguju, unapređuju i šire kulturu sećanja, posebno one njene segmente koji se tiču odnosa prema stradalnicima iz naše burne prošlosti našeg zavičaja?
Jedan od ključeva za to je porodica. U konkretnom slučaju to bi bile porodične priče o stradlim precima iskorišćene kao osnov – skica za njihovo prenošenje i širenje digitalnim jezikom i digitalnim alatima uz očuvanje ključnih moralnih i etičkih komponenti kulture sećanja jednog naroda.
Dilema je kako da roditelji , bake i deke ispričaju svoju priču uz pomoć i učešće potomstva koje će za tu svrhu (is) koristiti savremene digitalne alate, tako da baš mladi postanu angažovani čuvari kolektivne istine.
Da bi kultura sećanja opstala u budućnosti, potrebna je sinergija obrazovanja, institucija i digitalnih inovacija.
Jer sećanje ne sme ostati puko paljenje sveća – treba da postane živa ,priča ispričana na savremeni način koju zajednički “pišemo” svake godine.
Objavljeno: 08.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
U oktobru, kad grad umire kiše,magla i opalo lišće, neko je u Kraljevu video — sidžu. Ne onu letnju, ibarsku, što miriše na detinjstvo, muziku i smeh, već onu drugu: političku, zapenušanu, nervoznu. I rešio da je „ohladi“ belom farbom po izlogu redakcije časopisa „Sidža“.
Ko to, i zašto hoće da duh Kraljeva izbriše farbom?
Ali ta farba nije samo boja. To je pokušaj da se zamuti ogledalo u kojem se Kraljevo prepoznaje. Da se ućutka sećanje, da se obezvredi emocija, da se zastraši ono što je najlepše — slobodna reč o svom gradu.
„Sidža“ nije politički pamflet. To je mesečnik koji je nastao iz tuge i ljubavi — iz potrebe da se duh Kraljeva, duh njegovih ulica, muzičara, kafana i običnih ljudi otrgne od zaborava. Pokrenuli su ga Jovan Antonić („Jova Ajova“) i Dragan Blagojević („Džaro“) nakon smrti Milorada Pertovića „Kimija“, legendarnog kraljevačkog boema. Prvo kao Fejsbuk grupa, pa zatim kao štampani časopis, „Sidža“ je postala mesto okupljanja emocije, sećanja i lokalnog identiteta.
Džabe vam krečiti…Kraljevo vam kaže:Nama dobro a nikome zlo!
I upravo zato je sada na meti. Jer u zemlji gde se i tišina tumači kao provokacija, „Sidža“ je, izgleda, postala preglasna. Iako bez komentara, bez politike, bez direktnih poruka — njeno postojanje, njena popularnost, njena bliskost sa građanskim inicijativama, učinili su je „opasnom“. Opasnom za one koji ne razumeju da ljubav prema gradu nije mržnja prema vlasti.
Zato se pridružujemo osudi ovog čina. Ne zbog farbe, već zbog poruke koju nosi. Jer ako je „Sidža“ postala pretnja, onda je vreme da se zapitamo — kome se priviđa sidža u oktobru?
Pozivamo sve koji čitaju, prate, vole „Sidžu“ — da ne ćute. Da pokažu da duh Kraljeva ne može da se izbriše farbom. Da se okupe, podele, podrže… Jer „Sidža“ nije samo časopis. To je zajednica. To je ogledalo koje ne sme da pukne.
Objavljeno: 07.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
Dana 7. oktobra 2025. godine, u svečanoj sali Skupštine grada, po 27. put obeležen je Dan grada Kraljeva – Kraljevdan. Povodom praznika dodeljena su priznanja pojedincima i organizacijama čiji rad osnažuje zajednicu,osvetljava prošlost i podiže sportski i humanitarni nivo grada.
Kraljevdan kao Dan grada zvanično je ustanovljen 1998. godine, kao spoj istorijske tradicije krunisanja Svetog Stefana Prvovenčanog u manastiru Žiča i težnje novog gradskog rukovodstva da prekine kontinuitet od 1945. godine. Od tada, svakog 7. oktobra, Kraljevo neguje sećanje na prošlost i slavi posvećene pojedince i kolektive.
Nagrade i priznanja za 2025. Godinu
Oktobarska nagrada grada Kraljeva za 2025. godinu pripala je Gordani Timotijeć „za književnost lirskih nadahnuća rodnog kraja i podučavanje mladih pisanju“, jer, kako je obrazloženo, „posebno kada je reč o literaturno-kreativnom razvoju dece i mladih, pleni pažnju čitalaca i književne kritike, o čemu svedoče i brojne književne nagrade i priznanja“. Nagrada joj je pripala i zbog toga što je „njeno književno delo – romani, priče, bajke i pozorišni tekstovi – predmet izučavanja na filološkim katedrama i učiteljskim fakultetima, a zastupljeno je i u lektiri i udžbeničkoj literaturi za osnovnu školu“.
Oktobarska nagrada u pravim rukama: Gordana Timotijević
Kao prevodilac, donela je u srpski jezik važna dela velikih nemačkih pisaca Hermana Hesea, Kornelije Funke, Eriha fon Denikena i drugih čime je zadužila celokupnu srpsku kulturu.
Skupština grada Kraljeva dodelila je ovogodišnja priznanja i u sledećim kategorijama:
Diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva
za požrtvovanje i ljubav prema zavičaju – Milanu D. Novakoviću, predsedniku Zavičajnog društva „Kraljevo“ (Podružnica Beograd)
Nagrada za vernost zavičaju: Milan D.Novaković
za doprinos osvetljavanju istorijske prošlosti – penzionisanom artiljerijskom majoru Radu Vukosavljeviću
za životnu posvećenost biciklizmu i zanatsku pomoć biciklistima – zanatliji Miroslavu Todoroviću Šebu
za ispoljenu humanost prema ljudima u nevolji – Mirku Virijeviću
Diplomu zaslužnog preduzeća grada Kraljeva
za poslovne uspehe, nesebičnu pomoć rodnom kraju i ktitorstvo Hrama Srećenja Gospodnjeg u Ušću – RP Tehnometal d.o.o.
Diplomu zaslužne sportske organizacije grada Kraljeva
za postignute rezultate u atletici – Atletskom klubu „Kraljevo“
za uspehe u višedecenijskom nadmetanju u fudbalu – Fudbalskom klubu „Polet“ iz Ratine
Diplomu zaslužne obrazovne ustanove grada Kraljeva
za brigu o najmlađim kraljevčanima i njihovom sticanju prvih životnih znanja – Predškolskoj ustanovi „Olga Jovičić Rita“ Kraljevo
Diplomu zaslužnog udruženja građana grada Kraljeva
za posvećenost romskoj populaciji i negovanje multikulturalnosti – Udruženju građana „Ruke prijateljstva“ iz Kraljeva
Sa današnje svečane sednice Skupštine grada
Specijalnu nagradu za podsticaj humanosti „Milomir Glavčić“
za podsticanje humanitarnih vrednosti u društvu – OEJ Crvenog krsta Kraljevo „Darinka Daca Petrašinović“
Zahvalnice gradonačelnika
Gradonačelnik je uručio i dve zaslužne zahvalnice:
za doprinos zaštiti pokretnog kulturnog dobra – Živomiru „Žiku“ Milašinoviću, osnivaču Muzeja „Gočka pruga“
za pregalački rad, ljubav prema rodnom mestu i rezultate u ženskoj odbojci – Dragiši Živkoviću, osnivaču i treneru OK „Ušće“
Laureati Kraljevdana 2025.godine
Svečanost ispunjena emotivnim govorima i aplauzom prisutnih odbornika i građana, је potvrdila da tradicija Kraljevdana nije samo sećanje na prošlost, već i inspiracija za buduće generacije.
Objavljeno: 18.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Kulturni centar „Ribnica“ u Kraljevu ove godine sa ponosom organizuje jubilarno deseto izdanje Smotre narodnog stvaralaštva – manifestacije koja je tokom protekle decenije postala jedan od najvažnijih čuvara nematerijalne i materijalne kulturne baštine srpskog naroda.
Sa jednog od ranijih nastupa muške Pevačke grupe Ribnica
Ove smotre nisu samo prilika da se uživa u izvornoj pesmi, narodnoj nošnji, rukotvorinama i običajima – one su živi most između prošlosti i budućnosti. Njihova misija je da sačuvaju ono što se ne može kupiti niti nadoknaditi: znanje, veštine, priče i predmete koji čine naš identitet.
Posebno je važno istaći ulogu ovakvih događaja u promociji kulturnog nasleđa među mlađim generacijama. Mladi, koji se dominantno informišu putem društvenih mreža, retko imaju priliku da na tim platformama vide sadržaje koji prikazuju bogatstvo naše tradicije. Zato ova smotra, i sve slične manifestacije, treba da budu i producenti digitalnog sadržaja – kratkih video zapisa, fotografija i priča koje će kulturno nasleđe približiti upravo onima koji će ga sutra naslediti.
Ivan Kostić,-rukovodilacPevačke grupe Ribnica sa delom priznanja koje je grupa do sada osvojila
Ovo je i poziv na razmišljanje – ne samo za domaćina, Pevačku grupu „Ribnica“, već i za sva kulturno-umetnička društva u Kraljevu: vreme je da deo svojih resursa usmere na produkciju i distribuciju kvalitetnog kulturnog sadržaja na društvenim mrežama. Takav pristup ne samo da će tradiciju učiniti vidljivijom, već će i angažman mladih u ovim društvima učiniti privlačnijim. To donosi višestruke koristi: zajednici, koja dobija aktivne čuvare svog identiteta; kulturno-umetničkim društvima, koja jačaju svoju bazu članova; i samim mladima, koji stiču osećaj pripadnosti, ponosa i kreativnog izražavanja.
Detalj atmosfere na platou ispred Kulturnog centra Ribnica sa jedne od ranijh Smotri narodnog stvaralaštva
Neka ova jubilarna Smotra narodnog stvarlaštva bude i apel lokalnoj samoupravi da kroz različite vidove sufinansiranja podrži ovakve produkcijske projekte kulturno umetničkih društava, jer ulaganje u promociju kulturne baštine nije trošak – to je investicija u identitet, zajedništvo i budućnost našeg kraja.
Subota, 20. septembar, od 16 časova – plato ispred Kulturnog centra u Ribnici biće domaćin izvođačima iz čitave Srbije, uz bogat program i svečarsku atmosferu. Ulaz je slobodan.
Dođite da zajedno proslavimo deset godina čuvanja i prenošenja onoga što nas čini onim što jesmo.
