Trenutno se ,na teritoriji zemalja članica  Evropske unije, 19 opština sertifikovalo kao  opština bez otpada ( Zero Waste Cities) dok se 29 nalazi u statusu kandidata.

I gradovi izvan Evropske unije ,u Aziji i Africi, uvode različite modele i  drastično smanjuju količine komunalnog otpada. Tako su ,u Akri  glavnom gradu Gane, uspeli  da  za  50 odsto  smanje otpad koji bi završio na deponijama, uz pomoć centra za sortiranje otpada koji vodi zajednica.

Oko 4000 sakupljača otpada iz indijskog grada Pune dnevno  preradi, na različite načine (selekcijom,kompostiranjem…)  1.400 tona otpada, uz stopu razdvajanja od čak 98 odsto.

2024. godine Krk je postao prvo sertifikovano mesto bez otpada u Hrvatskoj, i drugo ostrvo u Evropi koje je dobilo ovu oznaku….

Svilengrad u Bugarsko je ,koristeći sistem praćenja količine otpada po domaćinstvu, postao pionir u primeni sistema plati koliko baciš….

I dok se  širom sveta pokušava,na razne načine,smanjiti količina komunalnog otpada kod nas u Srbiji, u Kraljevu posebno, “naš brod” ide u suprotnom smeru.

Nedostatak adekvatnog sistema upravljanja otpadom identifikovan je kao jedan od glavnih faktora rizika za održivi razvoj Republike Srbije u Nacionalnoj strategiji održivog razvoja („Službeni glasnik RS”, broj 57/08), koja je prestala da važi, ali čiji su principi i postavljeni ciljevi u ovoj oblasti i dalje relevantni.

U Republici Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža komunalnog otpada. Iako je primarna separacija u Republici Srbiji utvrđena zakonom i predviđa odvajanje plastike, papira, stakla i metala u posebno označenim kontejnerima, odvojeno sakupljanje u praksi ne funkcioniše, osim sporadično u nekim lokalnim samoupravama

Gradsko veće grada Kraljeva je,pre dve nedelje, na predlog Nadzornog odbora JKP „Čistoća“ usvojilo godišnji Program upravljanja komunalnim otpadom za 2025.godinu.

U tom dokumentu se,između ostalog, kaže da: „Količine deponovanog otpada ,u gradu Kraljevu, na dnevnom nivou iznose oko 200 (dvestotine!!!) tona sa tendencijom rasta,što je udvostručena količina u odnosu na predhodne godine“

Ovo ,naravno, ne obuhvata količine sa još 97 divljih deponija na teritorij grada Kraljeva, koliko ih je bilo 2023.godine prema Registu koji se vodi u Agenciji za zaštitu životne sredne koja je organ Ministarstva zaštite životne sredine.

I što je još indikativnije, to su PET puta veće količne godišnjeg otpada od onih koje se vode u pomenutoj Agenciji

U tom Program upravljanja komunalnim otpadom za 2025.godinu. koga su Gradski većnici usvojili bez rasprave i komentara ,a koji je inače predhodno usvojen na telefonskoj sednici  Nadzornog odbora JKP „Čistoća“ nema ,naravno, ni reči o načinu realizacije bilo kojoe   od četri  predložene mere za realizaciju desetog prioritetnog cilja – Održivo upravljanje otpadom iz Programa razvoja grada Kraljeva za period 2024-2030 usvojenog prošle godine, usred leta bez adekvatne javne rasprave.

Ali zašto bi nas sve to čudilo kada se „donosioci odluka, i upravljači“ i u ovom sektoru, ponašaju po dominantnom modelu koji vlada zadnje decenije po kome vladajuća većina  ne pokazuje volju za dijalog  oslanjajući se na  rezultate izbora kao opravdanje za autoritativno upravljanje.

A o tome kako se donose odluke  u sektoru upravljanja komunalčnim otpadom u gradu Kraljevu,dovoljno rečito govori činjenica da se ,za početak, niko ,iako je to zakonska obaveza, ne bavi evidentiranjem količina i analizom sastava komunalnog otpada,što praktično znači da  naši „donosioci odluka, i upravljači“ krmare brodom lokalne zajednice bez kompasa i cilja…

Akra u Gani i Pune u Indiji su nam sve dalji i dalji, a Krk u Hrvatskoj  i Svilengrad u Bugarskoj ostaju pusti san.

Da li nam je onda, dok u Kraljevu decenijama ćutimo kraj svojevrsne eko-bombe, kakva je nesanitarna Gradska deponija udaljena samo 2,5 km od centra, za utehu   što naši „donosioci odluka, i upravljači“ znaju da među nama prepoznaju ustaše,blokadere i ostale neprijatelje progresa  u  koji nas oni srljajući vode?