četvrtak, 12. decembar 2024.

Posts Tagged ‘Komunalni otpad’

Kad zažmuriš ne vidiš problem, ali on ostaje!

Objavljeno: 25.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

Ekspanzijom izgradnje novih hotelskih i individualnih smeštajnih kapaciteta ,zabeleženoj u zadnjoj deceniji,logično je, raste i broj gostiju koji odsedaju u Vrnjačkoj Banji.To  ,na svoj način, raduje kako žitelje banje  tako i rukovodioce lokalne samouprave. Ali takva ekspanzija naglašava i mnoge, nerešene komunalne i infrastrukturne probleme.

Upravljanje komunalnim otpadom je jedan od tih problema. Vrnjačka Banja se,kao lokalna samouprava, suočava sa višedecenijskim problemom odlaganja komunalnog otpada.A  količina komunalnog otpada se uvećava iz godine u godinu,upravo zbog činjenice da raste broj gostiju i posetilaca Vrnjačke Banje.

Smetlište u Gračacu (Fotografija TV N1)

Već smo pisali o ovom problemu ukazujući na to kako je on viđen u strateškim ,planskim dokumentima opštine Vrnjačka Banja kao što su to Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja iz 2010.godine ali Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g. usvojen prošle godine.

Zabrinjava činjenica da opština Vrnjačka Banja  nema Lokalni plan upravljanja otpadom kao dokument kojim bi trebalo da se definišu ciljevi upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.

Postojeći zakonski okvir u Srbiji obavezuje lokalne samouprave,pre sveg kroz  Zakon o upravljanju otpadom,  da izrade planove upravljanja otpadom koji uključuju strategije za sakupljanje, transport, tretman i zbrinjavanje otpada.

Zato i ne iznenađuje činjenica da problem upravljanja komunalnim otpadom nije adekvatno tretiran ni u  Budžetu opštine za 2024.godinu ,a ni u  Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ ,za istu godinu.

A u budžetu za 2024.g. samo 230.000 dinara i to za edukativne aktivnosti stanovištva o rešavanju problema komunalnog otpada

To se jasno vidi jer,ni u budžetu opštine Vrnjačka Banja  za 2024.godinu usvojenom još u decembru 2023.godine a ni u nedavno usvojenom II rebalansu tog budžeta ,u programskom odeljku 6- Zaštita životne sredine – 0005 Upravljanje komunalnim otpadom je,na toj poziciji, planirano samo 230.000 dinara za sprovođenje edukativni aktivnosti.

Nemanje Plana upravljanja otpadom se odražava u budžetu lokalne samouprave kroz planiranje sredstava za prikupljanje, transport i zbrinjavanje otpada, kao i za edukaciju građana o pravilnom postupanju sa otpadom. U budžetu nema ,ali se  mogu predvideti investicije u opremu za primarnu selekciju komunalnog otpada  i drugu infrastrukturu, kao što su to reciklažna dvorišta i postrojenja za obradu otpada, čime se osigurava usklađenost sa zakonodavnim obavezama i ciljevima održivog razvoja definisanim u Programu upravljanja otpadom u Republici Srbiji za period 2022-2031.g ((„Sl. glasnik RS“, br. 12/2022)

U ovogodišnjem budžetu opštine Vrnjačka Banja,toga nema osim nemušte formulacije  indikatora ishoda poput „broja učesnika na održanim edukativnim seminarima  i okrugil stolovima iz domena zaštite životne sredine“ koji bi trebali da doprinesu opštem cilju definisanom kao „Trajno očuvanje zaštita i unapređenje životne sredine i zaštitnih šuma“  bez jasne veze takvog cilja sa programskom aktivnošću definisanom i u budžetu i u II rebalansu kao „Upravljanje komunalnim otpadom“.

A da taj pristup kod izrade ovako važnog dokumenta treba da zabrine jasno govore i podaci iz dokumenta „Godišnji izveštaj o učinku programa (budžetskih) za 2022.g“ (strana 7)  u kome su ,još pre dve godine, navedene iste formulacije indikatora u Programu 6.-Zaštita životne sredine  kao i 2024.godine,na poziciji „Upravljanje komunalnim otpadom“.

Doduše , izveštaju iz 2022.godine,kao opšti cilj definisano je „Podizanje nivoa svesti stanovnika (sic!) o značaju očuvanja životne sredine“, uz zaključnu konstataciju da se „Iz dostavljenog  izveštaja ne može izvesti zaključak u kojoj meri je realizovan cilj“.

U takvom jednom dokumentu,kao što je budžet opštine, trebali bi smo da vidimo jasno definsane ciljeve i rezultate  koje lokalna samouprava želi da postigne u određenoj oblasti,u ovom konkretnom slučaju u upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji opštine Vrnjačka Banja,ali toga na žalost nema!

Tu,u budžetu,uz izvore finansiranja, ima mesta i treba da se vide i konkretne planirane, akcije koje će se sprovoditi za postizanje ciljeva u upravljanju komunalnim otpadom, kvantitativni i kvalitativni pokazatelji uspešnosti ostvarivanja planiranih rezultata….

Ako svega toga nema onda ne preostaje   ništa drugo nego da zaključimo da problem upravljanja komunalnim otpadom,u opštini Vrnjačka Banja ne postoji.

Smetlište u Gračacu snimljeno dronom (Fotografija iz priloga sa tv N1 snimljena u maju 2024.g.)

Zato i ne čudi što je  Nadzorni odbor,verovatno uz menadžment JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“, govoreći o upravljanju komunalnim otadom, što je tom preduzeću  posao poveren od strane opštine, napisao ,u dokumentu Program poslovanja za 2024.godinu „da uspešnost poslovanja preduzeća u mnogome zavisi od postavljenih ciljeva u ovoj godini od kojih posebno ističemo: da sistem upravljanja otpadom razvija u skladu sa najprihvatljivijim opcijama za životnu sredinu,da razvija princip i plan  aktivnosti upravljanja otpadom u srednjoročnom periodu i dugoročno dostigne zakonske zahteve i ciljeve nacionalne Strategije upravljanja otpadom“,itd,itd, itd…

Iz Plana JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ za 2024.g.

Mere,aktivnosti,rokovi,sredstva,izvršioci,monitoring,izveštavanje…Toga nema!

Kad zažmuriš,ne vidiš problem. Ali on nije nestao!

Naprotiv problem  odlaganja komunalnog otpada je sve veći  i veći i preti ,da ozbiljno ugrozi reputaciju Vrnjačke Banje kao destinacije poželjne za odmor  zbog  svojih lekovitih voda , zdrave i očuvane prirodne sredine primarno, a tek potom i zbog drugih, pratećih, sadržaja u koje spadaju i svi smeštajni kapaciteti.

Sadašnja genaracija donosilaca odluka u opštini Vrnjačka Banja nalazi se na svojevrsnom  ispitu ,odgovornosti,kompetetivnosti i zrelosti, da upravljajući aktuelnim  društvenim procesima rešava i višedecenijski problem komunalnog otpada..

Raspeta je između aktuelnih materijalnih  interesa investitora u građevinarstvu, izvođača i podizvođača radova u tom sektoru,hotelijera i rentijera ,ali interesa lokalne samouprave da kreira što veći broj poreskih obveznika i  raznoraznih  naknada na jednoj strani i neupitne potrebe da se očuva resurs zdravih i lekovitih voda i zdrave životne sredine kao ključne vrednosti brenda  Vrnjačke Banje na drugoj strani. Na potezu su ,saglasno našem društvenom i političkom  uređenju, političke stranke koje egzistiraju u toj sredini, koje pred građane Vrnjačke Banje treba da   izađu sa jasno definisanim politikama kako misle da pomire na jednoj strani,  interese profita i potrebe za zdravom životnom sredinom na drugoj strani koja,u slučaju Vrnjačke Banje, nije samo nasušna potreba njenih žitelja nego i ključna vrednost jednog,do sada,uspešnog  turističkog brenda ne samo u Srbij

Brigo moja budi malo tuđa…

Objavljeno: 17.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

 “Analizirajući sadašnje stanje u upravljanju otpadom u opštini Vrnjačka Banja i razvoj situacije poslednjih godina, ukoliko se ne preduzmu neke radikalne mere, može se znatno ugroziti zdravlje ljudi i životna sredina. Pored toga otpad bi naružio ambijent ovog lepog klimatskog lečilišta. Značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije se može očekivati u budućnosti formiranjem regionalnih deponije,…” napisaše, 2010.godine,  stručnjaci angažovani da napišu , a tada odgovorni u opštini Vrnjačka Banja usvojiše dokument “Lokalni ekološki akcioni plan opštine Vrnjačka Banja”. Ovo piše u zaključcima petog odeljka ,tog dokumenta, koji je nazvan tog Komunalni otpad.

Predhodno su,u istom dokumentu, konstatovali da je jedan od devet uočenih problema u upravljanju komunalnim otpadom i “Nesanitarni karakter postojećih opštinskih odlagališta i nepostojanje preduslova za brzi prelazak na sanitarno odlaganje, kako trenutno nalažu zakonske regulative”

U tom istom dokumentu procenili su da će se “ do 2020. godine na području opštine  proizvesti oko 433.497 tona komunalnog otpada.”

Očekivani “značajan napredak u pravcu poboljšanja situacije formiranjem regionalne deponije” se eto, na žalost, nije desio ni posle 14 godina od usvajanja tog dokumenta.

Ništa bolja nije ni situacija sa ispunjenjem tada, u Akcionom planu predviđene  aktivnosti “Izrada projekta i implementacija integralnog sistema upravljanja otpadom”,za čije ostvarivanje je predviđen rok od 5.godina. Jer, tog “integralnog sistema upravljanja otpadom” u Vrnjačkoj Banji još uvek nema,kao što nema ni regionalne deponije.

Trenutni način upravljanja otpadom, u Vrnjačkoj Banji je,kao i u većini drugih opština i gradova u Srbiji  na veoma niskom nivou, sa posledicama po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Požar koji ,ovih dan  ,bukti na opštinskom nesanitarnom  smetlištu  u selu Gračac samo je još jedna potvrda ove konstatacije.

Nedavna blokada smetlišta u Gračacu

A da je nesanitarno smetlište  u selu Gračac višegodišnji problem kome  nadležni i odgovorni za upravljanje komunalnim otpadom u opštini Vrnjačka Banja posvećuju nedovoljnu pažnju rečito svedoče aktuelni dokumenti lokalne samouprave i javno komunalnog  preduzeća „Banjsko zelenilo i čistoća“.

Članom 20. Zakona o upravljanju otpadom  („Sl. glasnik RS“, br. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 – dr. zakon i 35/2023)jasno I nedvosmisleno definisane su nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje treba da donose lokalni plan upravljanja otpadom, obezbeđuje uslove i staraju se o njegovom sprovođenju i uređuju, obezbeđuju, organizuju i sprovode upravljanje komunalnim, odnosno inertnim i neopasnim otpadom na svojoj teritoriji, u skladu sa zakonom.

Nacionalni ciljevi i prioriteti u oblasti upravljanja otpadom u Srbiji su „unapređenje sistema upravljanja otpadom, smanjenje negativnog uticaja otpada na životnu sredinu, povećanje stope reciklaže i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ovoj oblasti“.

Smetlište u Gračacu snimljeno dronom (Fotografija iz priloga sa tv N1 snimljena u maju 2024.g.)

Članom 11. već pomenutog zakona jasno je definisano da Skupština jedinice lokalne samouprave donosi Lokalni plan upravljanja otpadom kojim definiše ciljeve upravljanja otpadom na svojoj teritoriji u skladu sa Programom upravljanja otpadom Republike Srbije.

Taj dokument važi 10.godina a razmatra se i , po potrebi, revidira svakih 5.godina na osnovu člana 14. Zakona o upravljanju otpadom.

Zato je logično da tragajući za planovima kako će se rešavati problem  smetlištu /deponiji u selu Gračac krenemo najpre lokalnog Plana upravljanja otpadom,ali na žalost opština Vrnjačka Banja još uvek nema takav dokument.

Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g.je usvojen prošle godine. Prema Zakonu o planskom sistemu Plan razvoja treba da sadrži  pregled i analizu postojećeg stanja, viziju, odnosno željeno stanje, prioritetne ciljeve razvoja koji se žele postići, kao i pregled i  kratak opis odgovarajućih mera koje se dalje razrađuju  dokumentima javnih politika i srednjoročnim planom lokalne samouprave.

134 nesanitarne deponije registrovane u Srbiji

U odeljku Pregled i analiza postojećeg stanja koji po rečima njegovih autora treba da predstavlja polaznu tačku u planskom procesu i u velikoj meri  opredeli tok procesa i primenjena rešenja nema ni jede jedine reči o upravljanju otpadom,posebno komunalnim ,na teritoriji opštine Vrnjačka Banja.

U odeljku  opšte SWOT analize koja bi trebalo, osim jasnog sagledavanja situacije, da doprinese povezivanuju internih karakteristika lokalne  sredine i uticaja koji dolaze iz njenog okruženja,opet nema upravljanja otpadom. A po logici stvari taj  višedecenijski problem je trebalo da se nađe u delu koji se bavi slabostima lokalne zajednice.Naravno da potencijali otpada kao resursa nisu prepoznati ni u delu koji se bavi mogućnostima ili snagom te iste zajednice.

U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine, Plana razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g., u delu  u kome se govori o slabostima  navedeno je: Nepostojanje deponije – divlje deponije, smetlišta; Nedovoljno razvijena svest o zaštiti životne sredine i Nedovoljna primena selekcije otpada. U delu analize ,u odeljku pretnje kao jedna od pretnji navedeno je neadekvatno odlaganje i tretman otpada.

U odeljku Održivi urbani razvoj i zaštita životne sredine kao prioritetni cilj broj 3. definisan je i glasi: “Do 2030. na  području Opštine  Vrnjačka Banja uspostavljen je sistem održivog upravljanja  komunalnim otpadom”

Kao jedna od pet mera za postizanje ovog cilja navedeno je “Uvođenje integralnog sistema upravljanja otpadom”ali ovoga puta,u Planu razvoja opštine Vrnjačka Banja za period 2023-20230.g nije dat nikakva rok.

Kao mera ,opet je,planirano i “Priključenje Opštine na regionalnu deponiju”.Koje ,još uvek, nema…

O tome kako je ovaj problem upravljanja komunalnim otpadom “viđen” u Programu poslovanja JKP „Banjsko zelenilo i Čistoća“ a kako u budžetu opštine,koji predstavlja osnovni finansijski dokument kojim se planiraju prihodi i rashodi  lokalne samouprave,koji mora biti usklađen sa višim strateškim dokumentima kako bi doprinosio ostvarivanju nacionalnih ciljeva i prioriteta, ali i specifičnih potreba lokalne zajednice,pisaćemo u narednom tekstu.

Građani blokiraju smetlišt/deponiju Vrnjačke Banje u selu Gračac

Objavljeno: 11.09.2024. | autor: KV Novosti -on line

Meštani nekoliko sela kod Vrnjačke Banje otpočeli su blokadu deponije u mestu Gračac, na koju se smeće dovozi uglavnom iz Vrnjačke Banje. Oni na taj način žele da nadležnjima ukažu u kakvom se problemu nalaze i traže njegovo hitno rešavanje.

Prema navodima meštana deponija je godinama problem, jer periodično gori većim ili manjim intenzitetom, a i danas urkos kiši koja je padala, pa i pljuskovima, požar i dalje tinja,

Smetlište/Deponija u Gračacu

Od 17 sati najavili su potpune blokade deponije na kojima će dežurati bez obzira na to kakvo će vreme biti, navodeći da više nijedan kamion neće moći da doveze smeće.

Jedan od meštana sela Gračac Dejan Đurović, koji učestvuje u blokadi, za N1 kaže da je problem koji imaju ogroman i da datira od 2015. godine.

„Mnogo puta je ukazivano, mnogo reči je izrečeno, da je došlo do toga da više nema šta da se kaže. Stvorila se ogromna ekološka katastrofa. Počelo je da se izliva u Zapadnu Moravu i sreća je što pada ova kiša danas, inače ovde ne bi smelo da se stoji“, kaže Đurović.

Građani Gračaca i drugih sela na blokadi smetlišta/deponije u Gračacu

On podseća da je prva deponija koja je ovde postojala zatrpana pre pet-šest godina i da se nalazi na samo osam metara od reke.

„Ona će tek da zagađuje ceo moravski sliv. Trstenik pije tu vodu, tuda ide, kroz njihovo izvorište. U Ugljarevu je još jedan vodovod koji je pola Banje isto napaja vodom. Stvarno ne znam šta reći, da po ovakvom vremenu dođe do toga da moraju ljudi sve ovo da trpe. Ja sam tu svaki dan, tu sam rođen, tu živim, tu sam proplivao, sutra ću unuke moje tu da naučim da plivaju u toj Moravi, a ne da ne smeju da uđu nju“, kaže Đurović.

N.Amanović

Da li smo, i zbog čega ,prestali da volimo naše Kraljevo?

Objavljeno: 25.02.2024. | autor: KV Novosti -on line

Snimci zabeležen danas,25.februara 2024.godine, u centru grada Kraljeva, u I gradskoj zoni, u neposrednoj blizini Opšte bolnice “Studenica” deluju, u najmanju ruku,  uznemiravajuće i obeshrabrujuće.

Više je uzroka ovakvim,na žalost sve češćim prizorima,sa ulica grada koji je ,prema sećanjima starijih sugrađana ,bio primer dobre komunalne higjjene javnih prostora u ondašnjoj, velikoj, Jugoslaviji.

Zasluge za ovakvo stanje dele ,van svake sumnje, građani koji svojim ponašanjem kreiraju ovakve prizore , Javno komunalno preduzeće “Čistoća” ,Odeljenje komunalne milicije Kraljevo i Odeljenje za inspekcijske poslove Gradske uprave.

Građani ovakvim prizorima doprinose činjenjem i nečinjenjem.Na jednoj strani  je njihovo ponašanje sa komunalnim otpadom koje je neprimereno,a na drugoj strani je njihova pasivnost u korišćenju svojih prava i mogućnosti da utiču na lokalne propise i izdvajanja iz budžeta grada za komunalnu higijenu.A da ne pominjemo njihovo pravo i mogućnost da na izborima za organe lokalne samouprave svojim nepoverenjem sankcionišu odgovorne za upravljanje gradom , njegovim komunalnim  sektorom i trošenjem novca iz budžeta.

Javno komunalno preduzeće “Čistoća” je devastirano višedecenijskim nemarnim odnosom gradskih čelnika prema njemu.To se,najvidljivije je, manifestuje na dva  načina: tretmanom tog ,a i svih drugih javnih preduzeća u gradu, kao partijskim plenom i neadekvantnim  finansiranjem.Od toga kako i koliko se novca izdvaja za ove namene iz budžeta pa do toga kakava se  politika cena komunalnih usluga vodi.U takvim uslovima menadžment ovog preduzeća nema dovoljno ni kadrovskih ni finansijskih kapaciteta da predlaže rešenja akutnih  komunalnih problema a kamo li pak da kreira neke  strategije razvoja sektora komunalnih usluga.

Komunalna milicija grada Kraljeva je,između ostalog, osnovana da vrši održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost.

Odeljenje za inspekcijske poslove Gradske uprave  treba da vrši nadzor u oblasti obavljanja komunalnih delatnosti i rada javnih i javnih komunalnih preduzeća, stanja komunalnih objekata i kvaliteta pružanja komunalnih usluga građanima.

O tome šta od toga ,kako i koliko ova dva organa lokalne,izvršne vlasti,rade mogli bi smo diskutovati “letnji dan do podne” .

Van svake sumnje je da ovakvi prizori itekako idu i njima na dušu.

Elem ,bilo kako bilo očigledni komunikaciski šumovi u trogulu,na relaciji građani,javna preduzeća (u ovom slučaju JKP Čistoća) i izvršni organi lokalne vlasti zaslužuju ,za početak, bar jednu ,unapred dobro pripremljnu,raspravu u Skupštini grada Kraljeva čiji bi krajnji ishod bio reset postojećih praksi i javnih politika u komunalnom sektoru grada Kraljeva.

Ovo se nikako ne bi moglo tretirati kao stranačko pitanje iako su za rešenja najodgovrnije stranke zastupljene  u Skupštini grada,pre svega sve one koje pripadaju vladajućoj većini.

Valjda naš komunalni otpad  nema ni stranački dres ni stranačku zaštitu.