Dešavanja  ,u centru Kraljeva, tokom predhodnog vikenda u delu blizu Opšte bolnice „Studenica“, zaličila bi neupućenom posmatraču, najblaže rečeno  na scene snimanja nekog vesterna iz doba osvajanja Divljeg zapada kada kolonisti hrle da obeleže svoj deo zemljišta.

Deo stanara iz  nekih zgrada smeštenih na potezu između ulica Vojvode Putnika, Cara Dušana i Jug Bogdana,pohrlillo je  da na javnim parkingzima ispred tih zgrada,postavi unapred spremljene metalne trogulove na sklapanje i obeleži „svoje“ parking mesto.U tome su,izvesno je bili ohrabreni,već zabeleženim slučajevima sličnog postupanja u Kraljevu tokom protekle godine.

Žučni razgovor  onih koji su se „setili i spremno dočekali“ zauzimanje parkig mesta i onih drugih manje spremnih ili ,možda,naviknutih na kakva takva pravila i red, bio je,u jednom momentu, na ivici da preraste u nešto drugo.

Na sreću ,strasti su se smirile,čim su neki  „posadili metalne trouglove“,a drugi  ih fotografisali .

Mir je,za sada,nastupio.

Krenuli smo da tragamo za „okidačem stampeda na parking mesta“, jer sve ukazuje da je trenutni mir „privremena kategorija“.

Naša „potera“ je ,na žalost, samo još jedna skica-prilog za neuko i nestručno sprovedenu vlasničku tranziciju koja,čini nam se ,sve više, kao nekad revolicije, „traje“.

Stanove , u centru Kraljeva i sličnih varoši širom zemlje Srbije,do pre četri decenije su, kao investitori, gradila ondašnja društvena preduzeća.

I delila-davala na koriščenje svojim radnicima.

Devedesetih godina ti isti stanovi prenošeni su ,uknjižbom na njihove korisnike-nove vlasnike. Bio je to,u ono vreme,  mali trošak za vlasnike  ali ,ondašnjoj državi ,u okovima međunarodnih sankcija,to je bio još jedan način  sticanje prihoda.

I to deviznog, pre svega.Jer, trebalo je tada,za uknjižbu stana, zameniti koju marku iz „slamarice“.

Tada,a i decenijam kasnije,nije se razmišljalo o zemljištu na kome su  izgrađene zgrade a kamo li i o vlasništu nad njim. Još manje se razmišljalo  o delu zemljišta u neposrednoj blizini zgrada gde su (iz)građeni parkinzi ,igrališta,trotoari… Tek zakonskim rešenjima novijeg datuma zemljište ispod zgrada i manji delovi u neposrednoj blizini i u funkcij koriščenja zgrade,pripadaju zgradi a ostalo postaje javna svojina ,lokalne samouprave ili države. Ali dokumentacija je „ažurna“ po naški pa tako,recimo zemljište  i čuveni semafor u Karađorđevoj na njemu, koga je,svojevremno,svečano otvarao gradonačelnik Kraljeva , po nekim papirima i tumačenjima,pripada  stanarima obližnjeg solitera.

 „Kreativni tumači normi“ u delu javne uprave, pre svega u delu službi Republičkog  geodetskog  zavoda,postupajući ,predhodnih meseci , valjda na osnovu Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu i Zakona o planiranju i izgradnji ,kao i po drugim podzakonskim akatima i Odlukama lokalne samouprave, dobrano su doprineli nastaloj „frci oko parkinga“. Izdavanjem Rešenja pojedinim Stambenim zajednicama ( možda treba čitati pojedinim  profesionalnim upravnicma zgrada) oni su,na neki način  iste uputili na dalju proceduru  uknjiižbe delova javnih površina u vlasništvo Stambenih zajednica.

I tako su se delovi Gradske javne uprave odjednom našli pod pritiskom preko stotine zahteva Stambenih zajednica od kojih,za sada, ni jedna nije ušla u postupak otkupa dela javne  površine.

Kako saznajemo problem je esklirao do tog obima da je bio tema  zajedničkog sastanka čelnika lokalne samouprave i rukovodilaca u Gradskoj upravi  gde je dogovoreno uključenje Gradskog javnog prvobranilaštva kako bi se isposlovalo ponavljanje postupaka u Republičkom geodetskom zavodu i kod drugih postupajućih organa.

U međuvremenu,neke Stambene zajednice dobile su naloge, od organa gradske uprave,  da organizuju uklanjanje samovoljno postavljenih prepreka na javnim parkingziima ispred zgrada,ali sudeći po „stanju na terenu“ malo ko za to haje.

Za očekivati je da se pojave i advokati spremni da zastupaju interese nekih Stambenih zajednica u sporovima koji,izvesno je slede….

Jedna,slučajni,prolaznik i nemi posmatrač dešavanja oko osvajanja parkinga, reče nam ,malo u šali a više u zbilji, da su mladi koji su pre četri decenije sadili četinare na  goletima u Ibarskoj dolini bili opremljeni kao ovi što „sade trougliće gde im se ćefne“danas bi smo imali još koju hiljadu hektara šuma više i čistiju vodu u našem Ibru.

Izvesno je,na žalost, da će još mnogo vode Ibrom proteći dok se ne uvede red u parkiranje u centru Kraljeva,posebno  na onim javnim površinama čiji su delovi već zaposednuti metalnim trouglovima i raznim,drugim, gvozdenim skalamerijama.

Valjalo bi,sudeći po atmosferi u centru Kraljeva  od predhodnog vikenda, da to „usklađivanje u tumačenju normi i nadležnosti“ potraje što kraće.

 Jer,bojimo se stradaće neko a složićete se  svi da ni jedno parkig mesto nije vredno ničije razbijene glave ili ne daj Bože nečeg goreg.