Uzrečica –fraza „Svaki početak je težak“ nedavno je ,čini se, u Kraljevu, dobila još jednu, od bezbroj,potvrda. Reč je ,o kako organizatori rekoše, prvom okruglom stolu na temu zamene fosilnih goriva dostupnim obnovljivim izvorima energije održanom u Kraljevu.Organizator skupa UG „Novi Put“ iz Kraljeva upriličio je veoma posećen skup,u Regionalnoj privrednoj komori, koji je deo aktivnosti projekta podržanog od strane Ministarstva pojoprivrede i zaštite životne sredine. Tom prilikom izneti su veoma zanimljivi podatci do kojih se došlo ispitivanjem mogućnosti da se, u cilju  povećanja energetske efikasnosti i bolje zaštite životne sredine, u jednom broju javnih objekata  u Kraljevu koji se greju na lož ulje ili gas, ti energenti zamene bio-masom,sečkom ili peletom.Naglašeno je da su ti proizvodi sve dostupniji na teritoriji grada Kraljeva jer,kako rekoše, već rade tri –četri ozbiljna proizvođača peleta koji ,trenutno, izvoze veći deo svoje proizvodnje.Ako se ima u vidu da je proizvodnja peleta kontinuirani proces a njegova potrošnja sezonska onda je vrlo jasno šta bi povećana tražnja ovog proizvoda, na lokalnom nivou ,značila za razvoj tih preduzeća, rast broja zaposlenih pa , dakle , i za ekonomski razvoj čitave zajednice. Nedoumice da se zameni lož ulja obnovljivim ,i dostupnim, izvorima energije pristupi organizovanije i efikasnije trebalo bi da su ,u Kraljevu,  još manje ako se  ima u vidu podatak iznet na okruglom stolu da je , jedna od karakteristika grada Kraljeva , velika pokrivenost teritorije šumom.Sa površinama pod šumom od 72538,63 hektara  ili 46,8/% ukupne teritorije što je znatno više od republičkog proseka Kraljevo je sredina gde je ,reklo bi se ,najracionalnije krenuti u poslove zamene fosilnih goriva dostupnijim ,obnovljivim, izvorima toplotne energije. Svoje za ovakvim idejama , i projektima koji ih tretiraju , dali su i predstavnici uspešnog preduzeća „Radijator-inžinjering“ iz Kraljeva koje proizvodi kotlove na bio-masu i pelet različite snage , od najmanjih pa do onih od nekoliko stotina megavata, i koji većinu te produkcije izvozi.Kao primer kako neadekvatno grejanje može uticati na zagađenje životne sredine mogu da posluže podatci koje je ,na okruglom stolu,  o problemima Pljevalja izneo direktor JKP „Grijanje“.Iako se greju na ugalj koji im je u neposrednoj blizini oni naveliko rade na  uvođenju peleta i bio mase u sistem daljinskog grejanja pa su ih te aktivnosti dovele i do Kraljeva gde pokušavaju da , kroz projekte prekogranične saradnje, uspostave saradnju sa preduzećima iz Kraljeva kako bi rešili svoj problem sa zagađenom životnom sredinom.Na okruglom stolu uz iznete ,egzaktne, podatke o troškovima za grejanje na lož ulje po pojedinim objektima date su i , argumentovane, procene troškova zamene tih energenata peletom kao i rok za koji bi se uloženo ,kroz nesporne uštede,vratilo.Tako je,recimo ,naveden primer škole u Matarugama gde bi se ,u troškovima nabavke energenata, u toku jedne kalendarske godine uštedelo 5,2 miliona dinara a emisija ugljen dioksa smanjila za 168 tona.

Ako smo ovaj tekst započeli izrekom „Svaki početak je težak“  onda ga spravom završimo pitanjem koje nam se nametnulo posle ovog „početnog“ okruglog stola i koje bi smo uputili onima koji donose odluke o trošenju javnih-budžetskih sredstava : „Zar je teško ,za početak, shvatiti očigledno ?“