Pravni okvir za javno privatno partnerstvo u našoj zemlji kreiran je još 2011 godine kada je donet Zakon o javno-privatnom partnerstu i koncesijama. Razlog tome je da su uočene sve veće potrebe za ulaganjem u dobra od opšteg interesa , za gradnju nove javne infrastrukture i za efikasnijem pružanju usluga od opšteg interesa.Zadovoljenje ovih potreba u uslovima ekonomske krize i sve težeg punjenja budžeta kreatorima javnih politika predstavlja balast koga bi rado skinuli ali nerado i sa skepsom ,zbog brojnih predrasuda i stereotipa,pribegavaju legalnim, i legitimnim, modelima javo-privatnog partnerstva. (више…)

Osnovna škola „Vuk Karadžić“ u Ribnici sa svoja tri izdvojena odeljenja spada u red većih škola na teritoriji grada Kraljeva. Objekat matične škole u Ribnici površine 2268 metara greje se iz sopstvene kotlarnice na ugalj koja je,slobodno rečeno ,„na umoru“. Stoga i ne čudi što učenici i nastavnici sa strepnjom dočekuju zimske dane jer, priznaćete, nije baš lako sedeti i učiti u hladnim učionicama. Školska sala površine 558 metara kvadratnih ima sopstveno grejanje na gas kao i objekat isturenog odeljenja na Beranovcu čija je površina 1638 metra kavadratnih ima sopstveno grejanje na lož ulje. Pored problema u eksploataciji i održavanju, koji nastaju iz činjenice da se koristi više vrsta grejanja, za troškove energenata izdvaja se, na godišnjem nivou oko 5 miliona dinara što, priznaćete nije zanemarljiva suma. I, što je najgore za taj novac se ne obezbeđuje kvalitetno grejanje. Naravno da škola samostalno ne može da reši ove probleme, a materijane mogućnosti lokalne samouprave su limitirane sa tendencijom da, u godinama koje dolaze, budu još manje. Uz to, uprkos evidentnim problemom sa grejanjem ova škola i nije, po tom pitanju, najugroženija na teritoriji grada Kraljeva. Dakle, i da se kojim čudom, i obezbede sredstva za te namene ostaje pitanje prioriteta, jer para za sve nit je bilo niti će biti. Zato je ideja o javno-privatnom partnerstvu, kao modelu za rešavanje problema zamene starih, neefikasnih kotlarnica i lož ulja kao energenta u javnim objektima, i izneta kao jedan od predloga iz projekta „Zelenog Navigatora“ koji bi lokalna samouprava trebalo da razmotri. U osnovi ovog predloga, a posle izvršenih analiza, su činjenice da na teritoriji grada Kraljeva ima respektabilnih izvora obnovljivih izvora energije u javnom vlasništvu, zatim renomiranih proizvođača peleta kao i veći broj drvo – prerađivača koji, u procesu rada, odbacuju nusproizvode koji se mogu i treba iskoristiti kao izvor toplotne energije. Nesporna činjenica u prilog ovom predlogu je i postojanje „Radijator – inžinjeringa“ renomiranog proizvođača kotlova svih vrsta i veličina. I pored pobrojanog, što jasno ukazuje na neefikasnost i sve neizvesniju ekonomsku održivost postojećeg modela grejanja (i finasiranja) javnih objekata, rešenje se ne nazire iako se, tako reći, „spotičemo“ o njega. Treba pokušati i povezati – umrežiti raspoložive potencijale funkcionalnim, ekonomski održivim modelom, a to je, u ovom slučaju, baš javno – privatno partnerstvo.

Kraljevo niko ne opisuje niti ga pak njegovi promoteri predstavljaju kao „grad u šumi“ mada se ne bi mnogo grešilo ako bi se to isticalo. Jer, jedna od karakteristika grada Kraljeva kao najveće lokalne administrativne jedinice u Srbiji je velika površina pod šumom. Od ukupne površine koja iznosi 1530 kvadrtna kilometara 46,8% ili 69587 hektara je pod šumom. Vlasnički 62% svih šuma na teritoriji grada je u državnom vlasništvu (39335 ha), a od sortimenta dominira bukva sa 49,9% i hrast sa 26,8% koji doprinose da šume lišćara sa 79,4% u odnosu na 20,6% četinara budu dominantne. (више…)

Živa polemika na raznim nivoima vlasti o načinima sređivanja stanja u javnim finasijama nešto je što ,između ostalog, karakteriše aktuelni trenutak. Kada smo „doterali cara do duvara“ sa višegodišnjom praksom da na budžet gledamo kao na nepresušni izvor novaca za raznorazne ,nepotrebne,troškove počelo je i sa restrikcijama-ograničenjima korisnicima budžetskih sredstava.U takvoj atmosferi kad se učimo racionalnijem ponašanju i trošenju javnih finansija na značaju dobijaju one aktivnosti i predlozi koji mogu i treba tome da doprinesu. Jedna od tih dugoročno korisnih aktivnosti je i odluka lokane samouprave,tačnije njenog Odseka za zaštitu životne sredine da raspiše javni konkurs i animira civilni sektor i druge društvene činioce da daju svoje predloge za unapređenje kvaliteta života menjanjem stanja u oblasti zaštite životne sredine. (више…)

 Uzrečica –fraza „Svaki početak je težak“ nedavno je ,čini se, u Kraljevu, dobila još jednu, od bezbroj,potvrda. Reč je ,o kako organizatori rekoše, prvom okruglom stolu na temu zamene fosilnih goriva dostupnim obnovljivim izvorima energije održanom u Kraljevu.Organizator skupa UG „Novi Put“ iz Kraljeva upriličio je veoma posećen skup,u Regionalnoj privrednoj komori, koji je deo aktivnosti projekta podržanog od strane Ministarstva pojoprivrede i zaštite životne sredine. Tom prilikom izneti su veoma zanimljivi podatci do kojih se došlo ispitivanjem mogućnosti da se, u cilju  povećanja energetske efikasnosti i bolje zaštite životne sredine, u jednom broju javnih objekata  u Kraljevu koji se greju na lož ulje ili gas, ti energenti zamene bio-masom,sečkom ili peletom. (више…)