U sredu 6.aprila ,u prepunoj galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, svečano je otvorena izložba“Jelena velika kraljica“.Radi se o izložbenom projektu Narodnog muzeja Kraljevo, priređenom u oktobru 2014. povodom obeležavanja sedam vekova od smrti Jelene (1314-2014. Ovaj veliki izložbeni projekat ostvaren je u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture i manastirom Gradac, čija je ktitorka kraljica Jelena. U toku 2015. godine gostovao je u Raški i Gornjem Milanovcu (Srbija), Kotoru (Crna Gora) i Trebinju (Republika Srpska), a predstavljen je u Francuskoj u Kulturnom centru Srbije u Parizu (2015.) i na Danima frankofonije u Lionu (2016.). Autori izložbe su Tatjana Mihailović, muzejski savetnik arheolog, Suzana Novčić, viši kustos istoričar umetnosti i Emilija Pejović savetnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, rukovodilac arheoloških istraživanja manastira Gradac.Izložbu u Beogradu su organizovali Srpska akadmija nauka i umetnosti i Narodni muzej Kraljevo a na svečanom otvaranju je govorio akademik Gojko Subotić.Evo šta nam je ,povodom otvaranja beogradske izložbe izjavila Suzana Novčić,jedna od autorki izložbe: „Izložba Jelena velika kraljica izazvala je veliku pažnju i stručne i široke javnosti, jer predstavlja interpretaciju jedne značajne istorijske ličnosti kraljice Jelene, supruge kralja Uroša i majke kraljeva Dragutina i Milutina. Narodni muzej u Kraljevu osmislio je izložbu kao sećanje na ovu znamenitu ženu, suprugu, majku, vladarku i monahinju . Polazna ideja izložbe je da se prikaže životna lična priča kraljice: njeno poreklo, udaja za kralja Uroša I, zatim njena roditeljska uloga kao majke dva velika kralja, potom da se rasvetli istorijski kontekst njenog vremena, svet iz kojeg je došla i za koji je ostala vezana do kraja života, kao i složenost politikih prilika „njene države“ i procvat kulture i umetnosti, sa Manastirom Gradac kao njenom zadužbinom.“
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
„Jelena velika kraljica“ u Beogradu
„Dani Kanade“ u Kraljevu
U Kraljev su ,u utorak ,upriličeni „Dani Kanade“ kojima je prisustvovao ambasador Kanade u Srbiji, gospodinFilip Pinington sa saradnicima. Sa njim u pratnji bili su i predstavnici Kanadsko-srpskog poslovnog udruženja Kensi. Na sastanku kod gradonačelnika Kraljeva,Tomislava Ilića , sa njima su se ,najpre, sreli privrednici i predstavnici Regionalne privredne komore Kraljevo. Posle tih razgovora , u izjavama za medije, ambasador Pinington, predsednica Kanadsko srpskog poslovno udruženje „Knesi“ Mirjana Dončić Bitn i predsednik Skupštine Regionalne prviredne komore Petrašin Jakovljević , bili su saglasni u oceni da potencijala za privrednu saradnju ,pre svega u smislu privlačenja kanadskih investitora,ima. Kako je to i sam ambasador Filip Pinington rekao najviše u oblastima inžinjerstva, hidroenergetike i poljoprivrede. Predsednica Kanadsko srpskog poslovno udruženje „Knesi“ Mirjana Dončić Bitn je naglasivši značaj ove asocijacije rekla da , u Kanadi, radi preko sto hiljada naših uspešnih poslovnih ljudi ,od kojih su mnogi zainteresovani da investiraju u Srbiji i da će , prvi konkretni rezultati delovanja ove asocijacije ,biti vidljivi, u Kraljevu do kraja ove godine.Potom je, ambasador Kanade u Narodnom muzeju Kraljeva otvorio izložbu istorijske fotografije pod nazivom „Kanadske medicinske misije u Srbiji 1914.-1918“.Program „Dani Kanade“ u Kraljevu nastavljen je u popodnevnim časovima u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“, gde je upriličen program nazvan „Sa decom na put oko sveta – Kanada“, a u Gradskoj galeriji je otvorena izložba grafika kanadskog umetnika Gi Lanževena pod nazivom „Sumrak anđela“.Dodajmo na kraju da najveće zasluge za uspostavljanje saradnje između Kande i Kraljeva,bez sumnje,pripadaju iseljeniku iz ovih krajeva,Milomiru Glavčiću,koji je ,do sada u Srbiji, na razne načine donirao preko šest miliona dolara.Samo u Kraljevu ovaj dobrotvor i humanista uložio je preko 1,5 miloina dolara za gradnju novog mosta preko Ibra i kupovinu savremene magnetne rezonance najnovije generacije.
Večna zahvalnost za nesebičnu pomoć kanadskim lekarima
Povodom obeležavanja 100-godišnjice od Velikog rata Srbi se, sa pijetetom, sećaju svih žrtava koje su platile životom slobodu Srbije i Evrope, a sa posebnim poštovanjem sećaju se humanitarnih medicinskih volontera u Srbiji i na Balkanskom frontu 1914–1918. godine. Srbija je ,tada,imala samo 450 lekara od kojih je, preko polovine umrlo tokom epidemije tifusa koja je zavladala 1914 godine.Suočena sa katastofalnim posledicama epidemije Srpska vlada je uputila apel međunarodnim organizacijama za hitnu medicinsku pomoć, jer je , do proleća 1915 godine, od tifusa pomrlo 50000 vojnika i između sto i stopedesethiljada civila.
Na poziv srpske vlade odazvale su se britanska, američka, francuska, ruska, italijanska i grčka medicinska misija. Među njima, na početku , bilo je 34 lekara , mahom iz istočne Kanade da bi taj broj , kasnije narastao na preko 600 regrutovanih kanadskih dobrovoljaca i volontera, među njima i pet žena-lekarki: Dr Irma Levaser, Dr Harijeta Koburn,Dr Ela Skarlet Sindž, Dr Honorija Somervil Ker i Dr Ketrin H. Travis.
Ministar prosvete ,danas, u Kraljevu
„Vršnjačko nasilje ,u našim školama je ozbiljan problem. Ono je samo posledica , brojnih , višedecenijiskih , nagomilanih problema. Izgradnjom objekata poput ovog , čiju gradnju danas započinjemo, svakako doprinosimo rešavanju i ovog problema“, rekao je je u Kraljevu ministar prosvete , nauke i tehnološkog razvoja dr Srđan Verbić.On je, zajedno sa gradonačelnikom Kraljeva Tomislavom Ilićem, položio kamen temeljac za izgradnju sportske hale pri Domu učenika srednjih škola Kraljevo. Dom učenika je obrazovno- vaspitna ustanova u kojoj je obezbeđen smeštaj za 320 učenika srednjih škola , kao i za 160 studenata Fakulteta za mašnistvo i građevinarstvo smeštenih u Studentskom domu. „Sportska hala čija je gradnja , danas, otpočela biće završena za manje od godinu dana, imaće oko 1100 metara kvadratnih korisne površine, sagradiće je konzorcijum kraljevačkih firmi (Avi, Radijator-inžinjering i GP“Nikolić“) i koštaće oko 50 miliona dinara“ rekao je Dragutin Karanović , direktor Doma učenika srednjih škola u Kraljevu . Svoju posetu Kraljevu ministar Verbić je nastavio obilaskom Poljoprivredno- hemijskoj školi „dr Đorđe Radić“. To je najstarija škola u Raškom okrugu, i istovremeno najstarija poljoprivredna škola u Srbiji koja radi u kontinuitetu od 1882. godine. Posle razgledanja škole, laboratorija i radionica za praktičnu nastavu, sa stanjem u ovoj srednjoškolskoj ustanovi, čija školska ekonomija ima 80 hektara obradive površine, ministra i njegove saradnike upoznala je direktor škole Svetlana Mladenović.
Još jedno međunarodno priznanje za filigrana iz Kraljeva
Nedavno je , u izdanju Moskovske Patrijaršije, publikovan katalog pod imenom „Hrišćanska umetnost 2016 godine“. U katalogu je predstavljen izbor od oko 100 umetnika iz Rusije i celog sveta koji se bave raznim oblastima savremene crkvene umetnosti(arhitektura, vezene ikone, slikarstvo, ikonopis, tapiserija, ikone na staklu, emajl, keramika, sitna plastika, monumentalno slikarstvo, mozaik, domaća radinost, duborez, porcelan, fotografija, crkveno zlatarstvo…). Među petnaestak crkvenih filigrana- zlatara nalazi se i Goran Ristović Pokimica iz Kraljeva.Ovo je , bez sumnje, novo u nizu međunarodnih priznanja za majstora filigranskog rada koji živi i stvara u Kraljevu. Podsećanja radi Goran je , do sada , imao nekoliko uspešnih samostalnih izložbi. Prva od njih je bila u Galeriji RTS-a i upriličena je posle emitovanja jedne tv emisije „Kvadratura kruga“ koja je najširoj javnosti predstavila ovog , do tada malo poznatog , umetnika. Filigranski radovi Gorana Ristovića-Pokimice kraljevačkoj publici su , po prvi put , predstavljeni , prošle 2015 godine , na izložbi upriličenoj u Narodnom muzeju grada Kraljeva u okviru Dana tenisa organizovanih povodom meča između reprezentacija Srbije i Hrvatske u takmičenju za Dejvis kup.Regionalni muzej u bugarskom gradu Veliko Trnovo je , prošle godine takođe , upriličio izložbu njegovih radova pod imenom „Filigranske veze“ i tom prilikom je zabeležio rekordan broj posetilaca za jednu svoju izložbu. Radovi „Filigrana Pokimice“ nalaze se u posedu nekolicine partijarha pravoslavnih crkava, mnogih vladika pravoslavnih crkava a neki od njih krase Hristov grob u Jerusalimu i mnoge druge pravoslane hramove širom sveta . Po mišljenju italijanskih stručnjaka , ubrajaja se među 10 najznačajnijih autora u svetu u toj stvaralačkoj oblasti.
Predstavljen Lokalni program zaštite životne sredine grada Kraljeva
Danas je u Kraljevu održana prezentacija Lokalnog programa zaštite životne sredine za period 2016 do 2025 godine.Ovoj je dokument koga , po novom Zakonu o zaštiti životne sredine , svaka lokalna samouprava mora doneti u narednih godinu dana. Strateški cilj ovakvih aktivnosti po gradovima i opštinama je da Srbija što spremnije dočeka otvaranje pregovaračkog poglavlja 27 o Životnoj sredini tačnije da se ostvari puna usklađenost sa većim delom zakonodavstva EU što predviđa Poglavlje 27. (више…)
Dragana Tipsarević-prva dama na čelu Zavičajnog društva „Kraljevo“
Danas je u Kraljevu,u Sali Regionalne privredne komore,posle višemesečnog odlaganja,održana Izborna skupština Zavičajnog društva „Kraljevo“. 28 prisutnih od ukupno 37 delegata Skupštine je, jednoglasno, za predsednika ,tačnije predsednicu, Zavičajnog društva „Kraljevo“ , koje radi više od četvrt veka, izabralo Draganu Tipsarević direktorku kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“ . Biblioteka „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu važi za jednu od najuspešnih biblioteka u Srbiji, i izuzetno cenjenu ustanovu u Kraljevu. Iza ovih uspeha stoje veliki, višegodišnji rad, znanje i zalaganje Dragane Tipsarević.Zbog takvih rezultata Dragan Tipsarević je dobila brojna priznajnja među kojima se posebno izdvaja Zlatna značka Kluturno-prosvetne zajednice Srbije i Vukova nagrada za 2012 godinu.Prošle 2015 godine za Kraljevdan, nagrađena je priznanjem Zaslužni građanin grada Kraljeva.Njoj će u radu pomagati i dva novoizabrana podpresednika, diplomirani inžinjer mašinstva i predsednik beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“ Milan Novaković i Zoran Jovanović vlasnik Televizje „Melos“ u Kraljevu.Izabran je i novi Upravni odbor od 11 članova a Vasilije Tucaković,osnivač i dvadesetpetogodišnji sekretar duštva je, aklamaciom , na predlog dosadšnjeg predsednika Upravnog odbora dr.Branka Paštara, izabran za počanog sekretara. Skup koji je počeo neveselim konstatacijama o izuzetno teškoj materijalnoj situaciji koja je , između ostalog , i glavni razlog odlaganja Izborne skupštine , koja je zapretila i opstanku Zavičajnog društva, završen je u potpuno drugačijoj atmosferi.Za to su zaslužni brojni prelozi koji su se čuli,posebno oni dati,u maniru iskusnog privrednika od Milana Novakovića , o tome kako , danas , u ovim uslovima privređivanja treba obezbediti neophodna sredstva.Jer, čulo se i to, rukovodstvo grada Kraljeva nije , u zadnjih nekoliko godina, bilo mnogo zainteresovano za status ovog društva i njegovu ulogu u spajanju kraljevčana sa njihovim zavičajem.Nadajmo se da će nova lica na čelu društva dati novi „vetar u leđa“ ovom , ipak,specifičnom udruženju građana.Svoje nominacije treba , bez zazora i ustezanja, da iskoriste za osmišljeno i kreativno repozicioniranje i reberndiranje Zavičajnog društva „Kraljevo“ i to , kako u svome obraćanju zahvalnosti reče novoizabrana predsednica, najpre u samom Kraljevu jer ljubav prema zavičaju je izraženija i prisutnija kod onih koji su ga napustili nego kod nas koji smo ovde.
Dan državnosti u Raški obeležen otvaranjem nove zgrade Prekršajnog suda
Posle samo četri meseca od polaganja kamena temeljca danas je , na Sretenje 2016, u Raški otvorena nova zgrada Prekšajnog suda.To je prva novoizgrađena zgrada jednog suda u Srbiji još od 1996 godine.Zgradu su , zajedno, svečano otvorili ministar pravde Nikola Selaković i predsednica Prekšajnog suda Zorka Marić . Sud na čijem čelu je Marićka uneo je preko 18 miliona dinara po osnovu naplaćenih prekršajnih kazni u 2014 godini. Ona je istakla da je teritorija koju pokriva sud u Raški specifična a da se sam Prekšajni sud svrstava u kategoriju opterećenijih sudova sa prosečnim prilivom od 1.500 novih predmeta godišnje. Ministar Selaković je,danas na otvaranju, ukazao da je nova zgrada suda u Raški rezultat velike želje Ministarstva pravde, ali i posebne energije i entuzijazma predsednice Prekršajnog suda u Raški Zorke Marić. Govoreći o današnjem državnom prazniku, Selaković je podsetio da su tvorci Sretenjskog ustava, već tada uvideli da je sud je jedna od tri tačke oslonca svake države, možda čak i najvažnija, jer se prve dve menjaju, dok sudijska mora da bude stalna, kao stub stabilnosti. Današnjem svečanom otvaranju prisustvovali su i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, predsednik Apelacionog prekršajnog suda Zoran Pašalić, direktor USAID-ovog projekta JRGA Lorens Veter koji je poklonio opremu za ovaj sud , šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Zoran Babić, predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić, kao i predsednici prekršajnih sudova u Srbiji i direktori javnih preduzeća koji su pomogli u radu na zgradi. Novoizgrađena zgrada je koštala oko 31 miliona dinara i finasirana sredstvima ministarstva koje je , inače, investiralo oko 10 miliona evra u 2015 godini u jačanje i revitalizaciju pravosudnih objekata.
Po zakonu – mrvice!
Korisnik šuma, treba da plati 3 % na svoj ukupan godišnji prihod ostvaren gazdovanjem šumama. Ukupna taksa naplaćena na teritoriji grada KV po osnovu korišćenja šuma i šumskog zemljišta je oko 18.000.000 dinara (3% od vrednosti posečenog). Prema naplaćenoj taksi vrednost posečene šume na teritoriji grada KV u 2015. godine je oko 600.000.000 miliona dinara.
Održana dva sastanka u dva dana na temu aerodroma u Kraljevu
„Vlada Republike Srbije je, 13.januara ove godine, donela odluku i formirala preduzeće „Aerodromi Srbije“ sa zadatkom da umreži i shodno mogućnostima i potrebama ,sukcesivno, unapredi nivo mogućnosti usluga na postojećih 30 malih aerodroma u Srbiji od kojih 22 imaju dozvole.Prioritetni zadatak je otvaranje aerodroma „Morava“ u Lađevcima koji ima dosta toga od potrebne infrastrukture a formiranjem „Aerodroma Srbije“ stvorena je normativna predpostavka da ima ko da završi započeti pregovarački proces i potpiše neophodne ugovore sa Ministarstvom odbrane kako bi ovaj aerodorm ,ubuduće, funkcionisao kao mešoviti vojno-civilni.Otvarnje aerodroma ne znači automatski i kontinuirano poslovanje. Do toga će doći kada potencijalni operateri prepoznaju kapacitete i potencijale aerodorma i , u skladu sa svojim potrebama i interesima, se opredele da taj aerodorm bude njihova matična,tranzitna ili povremena luka.Zato je na nama da započeto dovršimo i da , do završetka dela koridora 11 od Beograda do Preljine, poboljšamo kvalitet rulne staze, sagradimao adekvatnu vezu između te staze i pristanišnog dela, opremimo aerodrom uređajima za noćno sletanje i time omogućimo kontinuirano sletanje većih aviona tipa Erbas 319 ili Boing 737. Trenutno ,na aerodorom „Morava“ mogu da slete avioni tipa ATR 72 i slični“.Ovo je , između ostalog ,danas u Kraljevu, izjavio Zoran Ilić pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj koji je bio jedan od učesnika sastanka kod Načelnika Raškog upravnog okruga. Na tom sastanaku pored Načelnika okruga Nebojše Simovića prisustvovali su i : Nenad Nerić , državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Predrag Babić v.d.direktor novoformiranog preduzeća Aerodromi Srbije kao i Tomislav Ilić gradonačelnik Kraljeva , Slobodan Jolović ,Načelnik Moravičkog okruga, i predstavnici opština Novi Pazar i Tutin .Istorijijat ideje o aerodromu u Lađevcima seže,inače, u prošlost od nekoliko decenija unazad ali svi ozbiljniji pokušaji i zahtevi privrednika i lokalnih samouprava odbijali su se ,do 2008 godine, o stavove nekadašnje JNA a potom Vojske Srbije čiji su se tadašnji predstavnic suprotstavljali ideji pretvaranja vojnog aerodoma u Lađevcima u civilni. Do sada su izgrađeni novi kontrolni toranj, pristanišna zgrada i drugi prateći objekti. Dok se ne produži i proširi pista sa 2.200 na 2.500 metara na ovaj aerodrom mogu sletati manji putnički avioni poput ATR 72 i slični, a produžavanjem i proširivanjem piste ,u vrednosti od oko 10 miliona evra, stekli bi se svi uslovi za sletanje najvećih putničkih i ,što je za ovaj kraj važnije,teretnih aviona.Svojevremeno su predstavnici Turske bili spremni da investiraju taj iznos ali je do zastoja u razgovorima sa njima došlo odmah posle izbora 2012 kada se u njih uključio Velimir Ilić,tadašnji ministar saobraćaja koji je bio protiv takvog kreditnog aranžmana.Aerodromu „Morava gravitira 38 opština i gradova sa preko milion stanovnika i u kojima se trenutno realizuje preko 30 odsto ukupnog inoturističkog prometa u Srbiji. Aerodrom može zadovoljiti i potrebe značajnih turističkih destinacija (Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja,…) jer se sve pomenute naleze u zoni bližoj od 100 kilometara. Gradovi i opštine centralne Srbije posebno su zainteresovani za osposobljavanje aerodroma „Morava“ za kargo letove i spremni su da, zajednički, podrže stvaranje kargo-zon u neposrednoj blizini aerodroma.
Antrfile
(Pred)izborno rulanje
Okupljeni novinari na današnjem sastanku u Kraljevu , uz sve komplimente pomoćniku Iliću za njegovu kompetentnost, ipak su ga podsetili da od 2008 godine gotovo pred svake izbore se priča o aerodromu „Morava“ aktuelizuje a bogami i sleti po koji avion sa političarima.Tako su ,i danas, bili razočarani što nisu mogli da čuju kokretniji datum kada će ,najzad, aerodrom „Morava“ početi da prima prve putnike. Ilićevo objašnjenje o redosledu poteza koje treba učiniti do tada nije ih ,baš u svemu , razuverilo u skepski koja se , s pravom , skupila posle praćenja brojnih sastanaka u zadnjoj deceniji na kojima je aerodrom „otvaran“.
I kad možemo-Ne znamo !
Zakon o rudarstvu i geološkim israživanjima Sl.gl.RS br .88-2011 predviđa da se prihodi od eksploatacije mineralnih sirovina , koji su prihod Republike dele u odnosu 40 % budžetu Grada ( (Kraljeva), 60 % Budžetu Republike. Na računu 741510 Budžeta grada Kraljeva nisu planirani prihodi po ovom osnovu ni za 2015 niti 2016. Mogući ,a neostvareni prihodi od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina su: (више…)