U Kraljevu je danas održana četvrta sednica Odbora za poljoprivredu ,šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije čime je nastavljena praksa, iz ranijeg skupštinskog saziva , da se sednice ovog radnog tela održavaju van Beograda. Narodni poslanik i član Odbora Nenda Božić je postavio pitanje troškova održavanja ove dvodnevne sesije u Kraljeva pa mu je predsednik Odbora Marjan Rističević odgovorio da je sednica podržana projektom „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ koga finasira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) kroz program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pa samim tim boravak parlamentaraca u Kraljevu ne pada na teret budžeta.Na početku sednice odbijen je predlog za dopunu dnevnog reda koga je dao poslanik prof.dr.Miladin Ševarlić a koji je tražio da se Odbor informiše o toku pregovora sa Klementom Tenisom i , eventualnom, davanju negovoj firmi , po osnovu prava prvenstva zakupa, 60000 hektara zemljišta za izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji. Predlog je odbijen uz obrazloženje da su pregovori još uvek u toku. Posle toga prešlo se na predloženi dnevni red a to je rasprava o uticaju prehrambeno-prerađivačke industrije na razvoj porodičnih poljoprivrednih gazdnstava, posebno malih i srednjih. Uvodničar , Milan Ćupić predstavnik Ministarstva upoznao je članove Odbora i goste na sednici sa sumornom slikom sela u Srbiji. Broj seoskog stanovništva u Srbiji između dva popisa (2002-2011) se smanjio za 11 odsto, pa sada na selu živi oko 40 odsto stanovništva ili manje od 3 miliona od čega u 630 000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava živi 1414000. Sada je svaki peti stanovnik sela stariji od 65 godina a prema sumornim prognozama Ujedinjenih nacija sa ovim demografskim trendovima Srbija će 2050 godine imati 1,5 milona stanovnika manje .Upotpunili se ova slika još sumornijim podatcima o zastareloj i raubovanoj poljoprivrednoj mehanizaciji , velikoj usitnjenosti obradivih parcela , izrazito malim površinama koje se navodnjavaju , neadekvatnoj mreži otkupnih mesta, lošoj seoskoj komunalnoj infrastrukturi , uništenoj mreži seoskih zadruga eto razloga za ozbiljnu brigu. Jer ovo nisu samo ekonomska pitanja jedne privredne grane koja ,uprkos svemu, ostvaruje više od 2 milijarde evra neto izvoza, već to postaje prvorazredno političko i bezbedosno pitanje našeg opstanka. Dodajmo tome i činjenicu da , još uvek nespremni dočekujemo 2017 godinu i početak pune primene Sporazuma o pridruživanju iz 2011 godine koji strancima omogućava da , bez ikakvih dodatnih uslova postaju vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Nažalost, na ovoj sednici , kako reče predsedavajući , najvažnijeg skupštinskog odbora čulo se jako malo konkretnih predloga kao urgentno menjati postojeće stanje ako već za promene nije i kasno. U današnjoj raspravi učestvovali su i predstavnici udruženja i organizacija poljoprivrednika iz više gradova u Srbiji, koji su izneli soje probleme , koji se pre svega odnose na proizvodnju i saradnju sa otkupljivačima, a dali su i konkretne predloge za njihovo rešavanje.
Sednici Odbora ,na njenom početku, prisustvovali su gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić i predsenik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković istakavši da je Fond za razvoj poljoprivrede grada Kraljeva u zadnje četri godine poljoprivrednike podržao sa preko 300 milona dinara kroz razne programe podrške. Odbor sutra nastavlja svoj rad u Kraljevu obilaskom nekoliko seoskih gazdinstava a i manstira Žiča
Pitanja zaštite životne sredine a posebno pitanja vezana za segment energetske efikasnosti su sporadično u fokusu delovanja većine političkih stranaka i gotovo nikad jasno uočena kao praktičan politički cilj u njihovom delovanju.
Svoju šezdesetsedmu sezonu Kraljevačko pozorište počinje, u subotu 10 septembra, 231 premijerom u svojoj istoriji . Na repertoaru je crnohumorna priča „Ručni rad” (Un ouvrage de dames) francuskog pisca Žan Klod Danoa (Jean-Claude Danaud). Režija komada poverena je glumcu i režiseru Radoslavu Raletu Milenkoviću kome je ovo drugo režisersko gostovanje u kraljevačkom teatru. Uloge tri žene koje život spaja u jednoj bizarnoj situaciji na klupi u parku poverene su Biljani Kostantinović, Gorici Dinulović i Kristini Jevtović. Kako se ,na današnjoj konferenciji za medije, čulo od režisera predstave radi se o jednom delu koji u sebi ima više žanrovskih slojeva a koje nas kroz ritam burleske uvodi u svet promišljanja o nedostatku ljubavi i posledicama te uskraćenosti koje svoje obrise poprimaju u raznim formama pa i u feminizmu.Današnja konferencija za medije bila je prilika da od Miodraga Dinulovića upravnika Kraljevačkog pozorišta čujemo i podatke o ovogodišnjoj pozorišnoj sezoni koju će,kako je on rekao, obeležiti i deset premijera među kojima je ovo prva.
U organizaciji Kulturnog centara „Ribnica“ iz Kraljeva i ove godine organizovan je šesti po redu „Street Art“ festival, svojevrsna smotra mladih kretaivnih stvaralaca na kojoj pored učesnika iz iz Kraljeva, Čačka, Kruševca, Beograda učestvuju i gosti iz Berlina. Ovaj festival kako mu i samo ime kaže koncipiran je kao mesto okupljanja mladih stvaralaca-grafitera koji svoja dela stvaraju na javnim mestima i na javnim površinama. Ovaj vid stvarlačkog izražavanja biva, zadnjih godina, širom sveta sve više podržavan od lokalnih vlasti kako bi se kreativnost mladih stvaralaca usmerila ka osmišljenom ,planskom i estetski oblikovanom oslikavanju onih delova javnih površina koje,obično, svojim izgledom ruže taj prostor. Na taj način se ,delimično, sprečava i njihovo devastiranje agresivnim i neumesnim grafitima.Ovaj vid stvaralaštva u Kraljevu ,inače, uživa podršku lokalnih vlasti još od pre desetak godina kada je na inicijativu Dimitrija Jovanovića, tadašnjeg direktora Kulturnog centra „Ribnica“ počelo plansko i organizovano oslikavanje velikih zapuštenih fasada zgrada u Kraljevu , u čemu su učestvovali i ,tadašnji, studenti Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu predvođeni docentom Miroslavom Lazovićem. Tako je Kraljevo,tokom godina, postalo svojevrsna galerija na otvorenom sa više od stotinu oslikanih murala na zgradama i drugim javnim površinama.Grafiteri ,učesnici ovogodišnjeg šesti po redu „Street Art“ festivala su svoj rad organizovali u dva dela. Njapre su, u periodu od 18 do 20 avgusta mladi kraljevački stvaraoci oslikali mural u pasažu glavne gradske ulice a program se nastavlja danas kada će novi izgled dobiti delovi mosta na Ibru i to sa ribničke strane u čemu će učestvovati mladi iz već pomenutih gradova Kraljeva, Čačka, Kruševca, Beograda i Berlina. Kao i predhodnih godina festival ima i još nekoliko segmenata a ove godine je to radionica fotografije koju vodi majstor fotografije Vladimir Marinković kao i niz , pratećih muzičkih sadržaja u kojima pored već afirmisanih grupa poput Atheist Rap i Dece loših muzičara nastupaju i mlađi neafirmisani muzičari iz Udruženja „Rok Planeta“ iz Kraljeva koje okuplja i obučava mlade rok gitariste. Festival se završava u subotu nastupom di džejevi iz Kragujevca pod nazivom Sofa Kru.
Sinoć je u Kraljevu, u prepunim prostorijama Narodnog muzeja Kraljeva, predstavljena knjiga „ Kraljevo od varoši do grada“.Priča o urbanom razvoju grada na Ibru , smeštena u vremenski okvir od 1832 godine pa do početka II svetskog rata ispričana je na veoma originalan način, hronološki i tematski razvrstanim reprodukcijama starih razglednica i fotografija iz bogatog fundusa Narodnog muzeja Kraljeva. Autor knjige , Dragan Drašković , muzejski savetnik i direktor Narodnog muzeja u Kraljevu od 1995 godine, opredelio se da osvetli ovaj vremenski period u urbanom razvoju Kraljeva iz ,kako kaže , dva osnovna razloga. Prvi je činjenica da je Kraljevo drugi grad u Srbiji(posle Donjeg Milanovca) koji je dobio službena planska dokumenta.Reč je o planovima čije se autorstvo vezuje za komisiju knjaza Miloša Obrenovića koju je predvodio Laza Zuban, knjažev sekretar a koja je te 1832 godine sačinila istovetne planske dokumente za Požegu i Kraljevu koji kao glavnu karakteristiku ima centralni ortogonalni gradski trg od koga se , potom, međusobno paralelno račvaju ulice koje se ukrštaju pod pravim uglom. Drugi razlog koji je autora opredelio da urbani razvoj Kraljeva prikaže u pomenutom vremenskom periodu jesu podatci , činjenice, o izuzetnom ekonomskom i urbanističkom napretku Kraljeva u periodu između dva svetska rata.U tom vremenskom periodu, od 1918 do 1941 godine , u Kraljevu su sagrađene prve fabrike (Fabrika aviona i Železnička radionica iz koje se, kasnije, razvila Fabrika vagona), pruga normalnog koloseka između Kragujevca i Kraljeva, gvozdeni most na Ibru, savremeni put između Kraljeva i Raške, savremena stambena kolonija („Francuska kolonija“) za smeštaj radnika i sturčnjaka Fabrike aviona (njih više od 200 ,mahom iz Francuske),teniski i drugi sportski tereni,katolička crkva….Sve ovo je učvrstilo , u smislu urbanog razvoja , jasnu granicu prerastanja varoši u savremeni grad.Budući čitaoci knjige imaće prilike da se u ovo uvere posmartajući reprodukcije starih razglednica i fotografija koje prate precizne informacije o godini nastanka, motivima, imenima ličnosti na njima,…Autoru je , zahvaljujući bogatstvu zbirke koja nastaje od 1991 godine, bilo moguće da , posle mukotrpnog rada na selekciji i identifikaciji, odabere baš one primeke koj dočaravaju tu transformaciju jedne ,tipične, srpske varoši u moderan grad u kome svoje posebno mesto ima pet objekata, koji predstavljaju svojevsno obeležje grada kroz prošla i buduća vremena. To su crkva Svete Trojice, zgrada prve srednje škole(sadašnje zdanje muzeja), zgrada sreskog načelstva (sadašnji Viši sud), gospodar Vasin konak i spomenik Srpskim ratnicima.
Knjiga „Kraljevo od varoši do grada“ predstavlja , pored ostalog , još jedan stručni otklon od svojevrsnog , kraljevačkog , mita o ulozi Jovana Sarića, jednog od predsednika opštine iz druge polovine XIX veka, i njegovoj ,navodnoj, zasluzi za pravilan raspored ulica u centralnom gradskom jezgru.Jedno vreme,devedsetih godina prošlog veka, njegova ,navodna,slika je krasila kancelariju predsednika opštine,sve dok nije utvrđeno da je to portret jednog od njegovih predhodnika . A o tome koliko je taj mit bio jak svedoči i podatak da gradski trg na kome se nalazi sedište administracije i danas nosi njegovo ime.
Šta je to što može , danas , da , na jednom mestu , okupi univerzitetskog profesora , poreskog policajca , direktora pravnog sektora u velikom javnom preduzeću , penzionisanog policajca iz Londona, profesoku iz Švedske, aktivnog oficira Vojske Srbije iz elitne 63 padobranske, vaspitača, ,uspešnog stomatologa i mnoge druge …?
Baš ta komponeta u učenju budo karate do-a koju uspešno predstavlja i prenosi Velibor Dimitrijević –Vebo je ono što okuplja ljubitelje ove veštine u okviru Kase Ha Shotokan Ryu Karate-Do Akademije Srbije kojoj pripadaju brojni klubovi među kojima i klub „Monah“ iz Kraljeva koji je bio organizator petodnevnog ,uspešnog, karate seminara u Vrnjačkoj Banji.
Pre nekoliko godina Udruženje građana „Gočka pruga“ je , promocijom filma „Gočka pruga“ autora Radoslava Živkovića i promocijom istoimene knjige hroničara kraljevačkog kraja dr.Milana Matijevića, podsetilo javnost na nekadašnju prugu uskog koloseka koja je povezivala planinu Goč i Kraljevo. Vojska austro-ugarske monarhije je, 1916 godine, sagradila 24 kilometra pruge dekoviljskog koloseka širine 600 milimetara. Pruga je imala trasu Kraljevo-Kamenica-Sokolja i njena osnovna namena je bila prevoz drvenih trupaca ali ,kasnije i prevoz radnika i lokalnog stanovništva.Pruga je bila u funkciji sve do 8 aprila 1959 godine kada je njom prošao poslednji voz a nešto kasnije je počela i njena demontaža.Između dva rata , a naročito posle II svetskog rata pruga je intezivnije korišćena i za prevoz građana koji su njom odlazili na vikende na Goč. Kao takva ostala je u sećanju genaracijama kraljevčana i meštana sela duž njene trase. Od pruge je,posle demotaže šina, ostala zgrada stanice u selu Kamenica(danas prostorije Mesne zajednice i mali,improvizovani, muzej posvećen Gočkoj ili popularno nazivanoj „Rižinoj“ pruzi. Ovo je ,inače, jedna od četri pruge koje su ,nekada postojale na Goču između dva svetska rata a to su još i : Goč – Vrnjci, Kamenički Lager – Sastavci i Podunavci – Ljuti breg u Gračacu. Među organizacijama civilnog društva iz Kraljeva koje pokušavaju i delom uspevaju da od zaborava otrgnu sećanje na ovaj infrastrukturni objekat ali i da promovišu ideju, njene revitalizacije u pojedinim segmentima, u funkciji razvoja turizma u ovoj regiji kojoj pripadaju Vrnjačka Banja i Kraljevo je i Udruženje građana „Novi Put“ . Organizacije civilnog društva nemaju dovoljno kapaciteta da same ozbiljnije pristupe realizaciji ove ideje a skromana i povremena sredstav koja dobijaju kroz projektno finasiranje od lokalne zajednice i ,zadnje godine, Vlade Srbije su taman dovoljna da ne zamre ova ideja.Tako je, već pomenutoj organizacija „Novi Put“ Ministarstvo građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture ,ove godine, kroz prihvaćeni projekat odobrilo oko 400 000 dinara za delimičnu sanaciju zgrade nekadašnje železničke stanice u Kamenici u kojoj je smešten improvizovani muzej za čiji nastanak je zaslužan Živomir –Žiko Milašinović, jedan od osnivača UG „Gočka pruga“. Odobrena sredstva su iskorišćena za sanaciju zidova ,krečenje i opremanje objekta nameštajem (konferencijski stolovi i stolice) i panoima na kojima je prikazan nastanak i istorijat Gočke pruge. Za dalje ,ozbiljnije aktivnosti na izradi master plana i studije izvodljivosti projekta revitalizacije Gočke pruge čime bi se utvrdii potencijali ove ideje i njen doprinos ekonomskom razvoju ove regije kroz razvoj i unapređenje turistuičkih potencijala neophodno je da se pored nevladinog sektora,aktivnije uključe i lokalne samouprave Kraljeva i Vrnjačke Banje kako bi se obezbedila i podrška zemalja članica Evropske unije u realizaciji ovog projekta.
Danas se ,sa kraljevačkog sportskog aerodroma, put šest zemalja Evropske unije uputilla eskadrila od 5 sportskih aviona , od kojih su 4 ultralake letilice tipa „Sila 450“ proizvedenih u kraljevačkoj fabrici aviona „Aero East“ koja , na neki način , nastavlja tradiciju aviogradnje u gradu na Ibru započetu u fabrici aviona „Brege“ između dva svetska rata. Ovaj neobičan poduhvat i način prezentacije jednog domaćeg proizvoda , a ultralaka letilica „Sila 450“ to , bez sumnje, jeste, zajednički je projekat fabrike aviona „Aero East“ i novosadske produkcijske „Scorpion productions“ poznate tve gledaocima po nizu svojih ostvarenja a naročito po serijalu „Kuhinjica“ i istoimenom časopisu.
Prvo odredište ekspedicije je Bjelovar (Hrvatska) . Odatle se leti za Sinj a iz Sinja se leti preleće se preko Portoroža u Italiju kod Frančeska Berataza kolekcionara vazduhoplovnih oldtajmera. Petog dana se ide za Trento i obilazi vazduhopovni muzej i lokalna škola helikoptera .U Francusku se stiže osmog dana i obilaze se razni zanimljivi aerodromi. Potom se ide do Lileštada u Holandiji gde se nalazi jedan od najlepših evropskih vazduhoplovnih muzeja. Odatle se ide u vazduhoplovnu „meku“ Fridrišhafen, obilazi se i Diamond u Austriji a povratak u Srbiju je planiran do 20. Avgusta.
Obilaskom seoskih domaćinstva koja se bave seoskim turizmom gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je počeo sa realizacijom nekih od zadataka koje u svom izbornom ekspozeu naveo kao prioritetne.Pre tačno mesec dana , obraćajući se odbornicima Skupštine grada dr.Terzić je , kao jedan od prioritetnih zadataka lokalne samouprave i njega kao gradonačelnika, naveo i pospešivanje razvoja seoskog turizma na teritoriji grada Kraljeva. Tada , a i u petak 29.jula, prilikom obilaska seoskih domaćinstava koja bave se seoskim turizmom na teritoriji Rudna , Lopatnice i Bogutovačke Banje on je podsetio da je ovogodišnjim budžetom grada Kraljeva opredeljeno 8 miliona dinara za pomoć tim domaćinstvima. Inače, na teritoriji grada Kraljeva koja je, po površini, najveća od svih lokalnih samouparva u Srbiji, za poslove seoskog turizma registrovano je , samo , 13 seoskih domaćinstava. Brojni su razlozi zašto je tako mali broj domaćinstva registrovanih za bavljenje ovim poslovima na teritoriji grada Kraljeva koja obiluje izuzetnim kulturno- istoriskim spomenicima i predelima sa netaknutom prirodom ali jedan se , bez sumnje, i zdvaja.To je , pre svega, putna infrastruktura čije je stanje daleko od zadovoljavajućeg. I kako , malte ne ,u glas ponoviše svi obiđeni domaćini na Rudnu,u Lopatnici i Bogutovcu , ne traže oni da im se putevi asfaltiraju ali da se bar kvalitetno podaspu, povaljaju i urednije održavaju.A da je ta putna infrastruktura u lošem stanju gradonačelnik je imao prilike da se uveri i koji dan ranije kada je , drugim povodom, obišao seosko domaćinstvo porodice Veljović u Glediću koje je , za sada, jedino seosko domaćinstvo registrovano za bavljenje seoskim turizmom u tom, Gledićkom, kraju.Istine radi, teško je i očekivati da mreža lokalnih(opštinskih) puteva dužine 326,19 km (izvor:Strategija razvoja grada Kraljeva) i može biti bolja u situaciji kada,decenijam unazad, beležimo ekonomsku stagnaciju pa , samim tim, i manje javne prihode.No , da se mora, i treba , voditi drugačija politika raspodele ionako skromnih sredstava sasvim je očigledno. Ako je rečeno na izbornoj Skupštini i ponovljeno prilikom obilaska seoskih gazdinastava koja se bave turizmom nagoveštaj te , drugačije, politike raspodele sredstava namenjenih za putnu i komunalnu infrastrukturu , onda ima nade i za povećanje broja seoskih domaćinstava koja će se registrovati i za bavljenje seoskim turizmom na teritoriji grada Kraljeva.