Sportski centar „Ibar“ upravlja ,već godinu i po , novosagrađenom sportskom halom u Kraljevu. Ova hala , pogodna za sve dvoranske sportove, ima kapacitet od 3.331 mesta , 2.967 mesta na glavnim, 364 mesta na „teleskopskim tribinama“ i 14 zasebnih mesta za osobe sa invaliditetom, a raspolaže i kompletnim pratećim sadržajima.Prvi sportski događaj održan u novoizgrađenoj hali bio je teniski meč odigran između reprezentacija Srbije i Hrvatske u okviru takmičenja za Dejvis kup koji je održan tokom februara prošle godine. U predhodnom periodu hala je korišćena isključivo za spotske sadržaje a jedini izuzetak bilo je njeno korišćenje za predizborni miting Srpske napredne stranke u Kraljevu održan aprila meseca ove godine.Obzirom na visoke troškove održavanja hale iako je ona opremljena energetski efikasnom opremom za njeno zagrevanje i ventilaciju zaposleni u SC „Ibar“ su poodavno pokretali inicijativu za njeno multifunkcionalno korišćenje ali i za pribavljanje dela sredstava namenjenih održavanju hale kroz razne marketinške aktivnosti.Nažalost sve do nedavno nije bilo razumevanja za takve aktivnosti u rukovodstvu grada koji je nominalni vlasnik objekta.Tek nedavno je novi gradonačelnika dr.Predraga Terzića dao potrebne saglasnosti da se raspiše javni konkurs i pozovu zainteresovane komapanije da hala spotova u Kraljevu ponese njihovo ime ili pak ime nekog njihovog prepoznatljivog brenda. Očekuje se da se na ovaj način obezbedi više miliona dinara na godišnjem nivou što bi znatno relaksiralo troškove održavanja koji se,trenutno, u potpunosti finansiraju iz budžeta grada. To nam je saopšteno na konferenciji za štampu održ na kojoj su najavljeni i sportski događaji koji će se u hali organizovati tokom novembra ali i jedan muzički koncert najavljen za kraj ovog meseca. A kada je o sportskim dešavanjima reč biće to najpre odbojkaški derbi Ribnica-Crvena Zvezda , zatim, 19.novembra košarkašice Srbije igraju kvalifikacioni meč za EP sa reprezentativkama Luksembruga a potom će se igrati košarkaški meč između kraljevačke Sloge i Metalca iz Valjeva.
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Konkursom do imena Hale sportova u Kraljevu
I Kraljevo se uključuje u borbu protiv klimatskih promena
Danas je u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu održan okrugli sto sa temom „Klimatske promene, obnovljivi izvori energije,energetska efikasnost i lokalni razvoj“. Ovo je završna aktivnost projekta „Čuvaj prirodu-budi energetski odgovoran“ koga je sprovelo udruženje građana „Novi put“ iz Kraljeva a koga je podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Bila je to prilika da okupljeni učesnici,predstavnici grada Kraljeva, gradske uprave, javnog sektora ,škola i medija , iz prve ruke od Dragane Radulović savetnice u Odseku za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ,čuju o dosadašnjim aktivnostima na izradi Strategije i Akcionog plana klimatskih promena u Srbiji .Ako vam se,na prvi pogled, tema o kojoj je danas govoreno u Kraljevu učini manje važnom u odnosu na naše tekuće probleme onda će vas samo jedan ,danas,izneti podatak demantovati. A to je činjenica da je Srbija ,od 2000 godine do danas ,pretrpela materijalne štete u iznosu od neverovatnih 5 milijardi evra koje su direktno prouzrokovane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima .Čulo se , takođe da je gro tih šteta nastao od poplava a da nas , i u narednom periodu , zbog klimatskih promena , čekaju ekstremne izmene koje će se manifestovati smenjivanjem perioda velikih suša i obilnih, bujučnih padavina . Od Mark van Weesa , vođe tima za izradu Strategije i Akcionog plana Srbije u vezi sa klimatskim promenama čulo se , a od predstavnika institucija iz Kraljeva je to posebno podržano , da se u izradi tih važnih dokumenata kreće od osnove društva a ne da se njihovi nacrti kreiraju sa vrha piramide i šalju na razmatranje i usvajanje. Takav pristup će omogućiti aktivnu ulogu lokalnih samouprava , naučnih institucija i organizacija civilnog društva a konačni ishod bi trebalo da budu dokumenti koji će na jednoj strani doprineti smanjivanju efekata staklene bašte kao glavnog uzročnika klimatskih promena a na drugoj strani pak će doprineti pospešivanju privrednih aktivnosti i održivog razvoja. Naravno to će rezultirati i ispunjenjem već preuzetih međunarodnih obaveza Srbije po osnovu sporazuma iz Pariza usvojenog na 21 konferenciji Ujedinjenih nacija krajem prošle godine.I Strategija i Akcioni plan aktivnosti u vezi klimatskih promena poslužiće svojim informacijama donosiocima odluka u Srbiji,na svim nivoima,kao osnov za donošenje strateških odluka primenom cost(troškovi)-benefit(koristi) analize. Što se tiče dosadašnjih aktivnosti sprovođenih u Kraljevu na poboljšanju energetske efikasnosti javnih objekata, prvenstveno škola, rečeno je da se dosta toga pokrenulo ali da i dalje ove teme nisu primarne u agendi aktivnosti donosilaca glavnih političkih odluka na lokalnom nivou. A čulo se obilje podataka koji jasno pokazuju da su izdvajanja iz budžeta grada Kraljeva i budžeta javnih preduzeća za razne oblike finalne energije visoka dok su mogućnosti i opravdanost njihove redukcije, kroz jačanje energetske efikasnosti javnih objekata i veće korišćenje obnovljivih izvora energije , nedovoljno iskorišćeni razvojni potencijal. Na skupu je govoreno i o ulozi medija u koji su ,uz političke stranke i udruženja građana bitan činilac savremenog intermedijarnog sistema , a čija je uloga nezamenjljiva u objavljivanju različitih mišljenja oko bitnih društvenih pitanja u koja ,bez sumnje, spadaju i pitanja vezana za jačanje energetske efikasnosti i većeg korišćenja obnovljivih izvora energije.
Voja Blagojević je „odleteo“ u večnost!
„Reči doajen i legenda, previše su potrošene, pa bih izabrao da kažem da je Voja Blagojević, dugogodišnji dopisnik lista „Politika“, bio posvećen novinarstvu u najlepšem smislu te reči,“ kazao je ospraštajući se u ime kraljevačkih novinara Miroljub Mišo Dugalić dopisnik Politike na komemorativnoj sednici održanoj u prostorijama televizije „Melos“.
Dugalić je govoreći biranim rečima o pokojnom kolegi Voji , u prisustvu njegovih ćerki Jelene i Aleksandre, gradskih čelnika i nekolicine kolega iz Kraljeva, podsetio na nesvakidašnji životni put čoveka koji je, bez sumnje,obeležio jednu epohu grada na Ibru. A o svom Kraljevu Voja je ,svojevremeno, objavljivao i po nekoliko stotina tekstova godišnje na stranicama „Politike“,“Ilustrovane politike“,Tanjuga…
Pored novinarstva Vojina velika ljubav su bili avioni i avijacija pa je kao sportski pilot proveo hiljade časova među oblacima a obišavši čak 105 zemalja na svim kontinentima često se družio sa svojim kolegama pilotima .
Nažalost grad koga je svojim radom afirmisao širom sveta nije pokazao baš pravi odnos prema Vojinom trudu jer je on ,tek pre dve godine, dobio skromno društveno priznanje a i današnja komemoracija upriličena je ,neuobičajeno za poslednji ispraćaj ličnosti Vojinog kova, van prostorija Skupštine grada.
Voja Blagojević će ,danas, biti sahranjen na starom gradskom groblju u Kraljevu.
Studija izvodljivosti je preduslov revitalizacije „Gočke pruge“
Danas je , u Kamenici kod Kraljeva , u organizaciji Udruženja građana „Novi Put“ održan okrugli sto na kome su predstavljni rezultati projekta „Oživimo Gočku prugu“ koga je ovo udruženje realizovalo uz podršku Ministarstva građevinarstva , saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva. Realizacijom ovog projekta uređene su i opremljene prostorije u Kamenici u kojima će biti izloženi brojni eksponati koji će podsećati na jedan privredni objekat sagrađen daleke 1916 godine a koji je demontiran 1959 godine. Reč je o pruzi uskog koloseka , dužine 24 kilometra , koju su , za potrebe eksploatacije šumskog bogatstva Goča , sagradili Austrijanci posle okupacije Kraljeva u I svetskom ratu. Ova pruga je , posle I svetskog rata , nastavila da funkcioniše pod upravom ondašnjeg kraljevačkog industrijalca Miljka Petrovića-Riže koji je je nadogradio i proširio sisteme za suvi i vodeni transport balvana do trase pruge a koje je narod ,tada, po njemu nazvao „Riže“ iako se radi o građevinama čije su osnove postavili Austrijanci. Posle II svetskog rata pruga je služila i za transport žitelja sela podno Goča a i za odlaske kraljevčana na izlete u ovu lepu planinu. 2008 godine je , posle donkihotovske i višedecenijske borbe Žike Milašinovića, meštanina Kamenice i nekadašnjeg radnika na pruzi formiran Inicijativni odbor koji je 2012 transformisan u udruženje građana „Gočka pruga“. Zahvaljujući njihovom radu , mnogi dokumenti i predmeti vezani za izgradnju i rad Gočke pruge su otrgnuti od zaborava . Deo toga je dr.Milan Matijević ,2015 godine, pretočio u istoimenu knjigu a Rade Živković u jednočasovni dokumentarni film. Sve ovo je doprinelo da se revitalizacija Gočke pruge nađe i u dokumentu Strategija razvoja grada Kraljeva koji je usvojen prošle godine. No, ovo su samo prvi ,neophodni, početni koraci a konačni ishod prve faze revitalizacije dela ovog infrastrukturnog objekta i drugih sadržaja koji su ga pratil i,trebalo bi da bude izrada Studije izvodljivosti revitalizacije „Gočke pruge“ zaključak je sa današnjeg skupa na kome su učestvovali predstavnici grada Kraljeva ,opštine Vrnjačke Banje i njihovih turističkih organizacija. Ispred Ministrstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu sastanku je prisustvovala Mišela Nikolić, savetnica u ministarstvu koja je obećala podršku za nastavak aktvnosti uz napomenu da se radi o vrlo zahtevnom projektu koji može uspeti samo ako ga ,posle početnih inicijativa pojedinaca i udruženja, prihvate organi lokalnih samouprava Kraljeva i Vrnjačke Banje. Svi učesnici skupa u Kamnici su jednoglasni da revitalizacija Gočke pruge nije revitalizacija samo privrednog-infrastrukturnog objekta već primarno uspostavljanje novog turističkog sadržaja koji će dati impuls održivom razvoju turizma ove regije koja će ,uskoro, postati sastavni deo šire turističke regije „Centralna Srbija“. Uostalom tek će Studija izvodljivosti koju bi trebalo da urade multidisciplinarni timovi stručnjak iz zemlje koristeći i iskustva iz inostranstva ,pre svega iz Austrije kada je obnova ovakvih objekata u pitanju , pokazati i dokazati , eventualnu, opravdanost revitalizacije pruge u celini ili , pak, pojedinih delova kao i ostalih sadržaja koji su nekada korišćeni u privredne svrhe a danas bi bili svojevrsna turistička atrakcija što to , u Austriji pre svega, već jesu.
Prava lokalnim samoupravama se , još uvek, dele na kašičicu!
Juče je u Kraljevu u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju , Demokratskog političkog foruma i Fondacije Fridrih Ebart održan okrugli sto na temu „Decentralizacija i izazovi lokalne samouprave danas“. Ovo je bio povod da se na jednom mestu okupe predstavnici grada Kraljev a, gradske uprave, političkih stranaka i civilnog društva iz Kraljeva i da , kako neko od učesnika reče, po ko zna koji put , u ovakvom formatu, iznesu svoja mišljena o položaju lokalnih samouprava u našem društvu. A njega, po mišljenu većine učesnika okruglog stola ,karakteriše neprimereno visoki stepen centralizacije koji je , u mnogo čemu suprotan Evropskoj povelji o lokalnoj samupravi donetoj još ,daleke, 1985 godine. Brojni su razlozi zbog čega se u Srbiji položaj lokalnih samouprava ne menja ili ,čak , pogoršava u odnosu na proklamovane političke ciljeve a neki od tih razloga se nalaze još u Ustavom definisanom položaju istih. Jer, taj akt ne razlikuje izvorne i poverene nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Tokom rasprave u Kraljevu ,kao jedan od razloga za neadekvatan položaj lokanih samouprava danas, navedene su i političke stranke koje , za bezmalo četri decenije funkcionisanja višestranačja u Srbiji ,nisu uspele da profilišu svoju ulogu kao subjekta političkog sistema koji , između ostalog , treba da posluži građanima kao komunikacijski kanal njihove pune participacije u procesima odlučivanja. Uz neadekvatan izborni sistem koji je produkt takvog funkcionisanja političkih stranaka eto dovoljno razloga za skepsu koja je vladala kod dobrog dela učesnika u debati da će se ,skorije, nešto značajnije menjati u lošem položaju lokalnih samouprva danas . No svi su malte ne saglasni da predstojeće ,najavljene, izmene najvišeg pravnog akta i aktivnosti koje će tim povodom uslediti treba da budu iskorišćene i za iznošenje, od stručne javnosti već definisanih predloga, za popravljanje položaja lokalnih samouprva čiji bi krajnji ishod bilo njihovo snaženje kroz prenos većeg obima nadležnosti i jačanje njihove finansijske nezavisnosti u odnosu na centralnu vlast.Nažalost, jedno su stavovi struke i organizacija civilnog društva kao i potrebe građana a drugo je ,famozna, politička volja da se postojeći politički sitem ,u delu definisanja položaja lokalnih samouprava, menja. Otud i nevesela strepnja da će se slična rasprava, kroz koju godinu, ponoviti u sličnom ili drugom formatu, a da se stanje ,nažalost,neće mnogo promeniti. A do tada će biti kao što je sada , rečeno primerima iz Kraljeva, da se na jednoj strani pred lokalne samouprave postavljaju zahtevi u smislu povećanja poslova a smanjuju prihodi i ograničavaju prava unapređenja kadrovskih kapaciteta lokalnih uprava. Ali,ponovi neko na skupu u Kraljevu,nada umire poslednja!
Mira Trailović dobila spomen obeležje u rodnom Kraljevu
Miško Dinulović dodeljuje zahvalnicu Ljubomiru Ljubu Lazareviću.(Foto N.Milenković)
Večeras je u Kraljevu, u foajeu Kraljevačkog pozorišta, otkrivena spomen ploča Miri Trailović rad akademskog vajara i redovnog profesora na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu Slavoljuba Caje Radoičića. Mira Trailović je rođena u Kraljevu 22.januara 1924 godine gde su njeni roditelji ,otac Andreja Milićević i majka Radmila (devojačko Simić) radili kao profesori francuskog i latinskog jezika u ondašnjoj kraljevačkoj Gimnaziji. Mira i njena porodica živeli su u Kraljevu do 1927 godine kada su se preselili u Beograd u kome je njen deda po majci , Milan Simić bio upravik Narodnog pozorišta. Od osnivanja avangardnog pozorišta „Atelje 212“ , koje je sa radom počelo 1956 godine u zgradi „Borbe“ sa 212 stolica Mira je najpre bila pomoćnica Radošu Novakoviću i Bojanu Stupici a kasnije i njegova upravnica. Pre pola veka ona je , zajedno sa Jovanom Ćirilovom osnovala BITEF, jedan od nekolicine najstarijih i najuglednijih velikih svetskih pozorišnih festivala.
Ideja da se Miri Trailović u njenom rodnom gradu podigne spomen ploča stara je nekoliko godina a njeni uspešni realizatori su bili kraljevčani okupljeni u beogradskoj podružnici Zavičajnog društva „Kraljevo“. Oni su na predlog svog člana i doajena srpskog novinarstva Borka Gvozdenovića otpočeli akciju prikupljanja sredstava za spomen ploču da bi akademski slikar i nekadašnji dekan Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, kraljevčanin Momčilo Moma Antonović predložio da se taj posao poveri vajaru Slavoljubu Caji Radoičiću. Moma je, po rečima vajara Radoičića , tokom izrade spomen ploče njemu nesebično pomagao svojim savetima. Posle osam godina od ideje došlo se do njene realizacije pa su ploču večeras svečano otkrili Miodrag Miško Dinulović, upravnik Kraljevačkog pozorišta i Ljubomir Ljubo Lazarević podpresednik beogradske podružnice Zavičajnog društva Kraljevo i jedan od donatora za njenu izgradnju.
Zamenica gradonačelnika Marica Mijailović dodeljuje zahvalnicu Borku Gvozdenoviću.(Foto: N. Milenković)
Zahvaljujući se svima koji su doprineli relaizaciji ove ideje upravnik Kraljevačkog pozorišta Miško Dinulović je rekao da je ovaj tetar izuzetno počastvovan što će „od večeras aura velike Mire Trailović isijavati njenu ljubav prema teatru čime će se inspirisati sadašnji i budući članovi pozorišta u Mirinom rodnom gradu“. Pored njega o liku Mire Trailović i njegovom susretu sa njom u Pekingu govorijo je i Borko Gvozdenović čija je i bila početna ideja da se kraljevčani, na ovaj način, oduže svojoj znamenitoj sugrađanki.
Antrfile
Tranzicija odnela „Glavu radnika“
Akademski vajar Slavoljub Caja Radiočić je ,večeras, prilikom svog obraćanja prisutnim na otvaranju spomen ploče čiji je autor, u jednom trenutku, izmamio osmehe prisutnih. Naime,govoreći kako mu je ovo treće umetničko delo koje radi u Kraljevu on se prisetio svojih vajarskih početaka i dela „Glava radnika“ ne baš malh dimenzija i težine koje je ,nekada, krasilo hol tada moćnog „Magnohroma“ obavestivši prisutne kako je to delo nestalo u smutnim ,tranzicionim vremenima, uz molbu da ako iko ima saznanja o sudbini tog njegovog dela ta saznanja podeli i sa njim,našta je neko iz publike dobacio „i radnike i tu tvoju „Glavu radnika“ odnela je tranzicija“.
Kraljevo danas slavi svoj Kraljevdan
Predsednik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković i Slobodan Kepo Stojanović prilikom uručivanja diplome
Danas je u Multimedijalnom centru Kvart upriličena svečana sednica Skupštine grada Kraljeva kojom je obeležen 7 .oktobar – Dan grada koji je , u narodu, poznat kao Kraljevdan , a koga Srpska pravoslavna crkva slavi kao Svetog Simona Monaha. Na početku sednice prikazan je flim u produkciji Radio –televizije Kraljevo u kome su zabeleženi rezultati ostvareni u razvoju grada u protekloj godini . Tako su prisutni gosti i odbornici gradske Skupštine imali prilike da se upoznaju sa najvećim infrastrukturnim investicijama u gradu ali i sa aktivnostima ustanova čiji je osnivač grad Kraljevo , posebno sa onim koje deluju na polju kulture. Potom su predsednik Skupštine grada Nenad Marković i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić pozdravili prisutne goste iz drugih gradova i inostranstva među kojima su , između ostalih bili i ambasador Palestine u Srbiji , zamenica gradonačelnika poljskog grada Zelena Gora i državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nenad Nerić . Potom se , po tradicij prešlo na dodelu priznanja i zahvalnica koje se svake godine dodeljuju na ovaj dan. Diplome Zaslužni građanin ove godine pripale su: Slobodanu Kepi Stojanoviću , bubnjaru grupe Samak za njegov doprinos na polju muzičke kulture i afirmaciji rok stvaraštva ,Lidij Spaski muzičkom pedagogu za njen rad i angažovanje u aktivnostima Crvenog krsta a i na muzičkom polju jer ona ,decenijama,uspešno vodi dečije horove u gradu. dr Novak Nedić ,redovni profesor Fakulteta za građevinarstvo i mašinstvo u Kraljevu nagrađen je ,ove godine, priznanjem Zaslužni građanin grada Kraljeva za njegov višedecenijski uspešan naučni rad ali i za doprinos i agažovanje u sporttskim i drugim društvenim organizacijama. I kraljevčanka Nevena Jovanović ,reprezentativka Srbije u ženskoj košarci nagrađena je ovom diplomom zbog uspeha ostvarenih na Evropskom prvenstvu i olimpijadi u Riju. Zvanjem počasni građanin grada Kraljeva za 2016 godinu nagrađen je penzionisani novinar Milan Glišović koji je i idejni tvorac i organizator manifestacije „Dani jorgovana“ dok su za zaslužne organizacije proglašeni JKP Vodovod i Istorijski arhiv koji je, nedavno, obeležio pola veka svog rada. Ovogodišnja Oktobarska nagrada grada Kraljeva pripala je književniku Draganu Hamoviću koji je ,svojevremeno, bio i upravnik kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani a upravo je on i bio pokretač i inicijator da biblioteka ponese to ime. On se, u ime nagrađenih zahvalio na priznanjima obrativši se prisutnima nadahnutom besedom u kojoj je posetio na osam vekova manstira Žiče njeno stradalništvo kroz istoriju pa i oktobra 1941 godine o čemu se u Kraljevu dugo ,bezrazložno, ćutalo. U prigodnom umetničkom programu nastupili su učenici i profesori Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva.
Antfile
O KRALJEVAČKOM KRALJEVDANU
Posle prve smene vlasti na demokratskim izborima 1997 godine, čime je prekinut kontinuitet vlasti od završetka II svetskog rata, u Kraljevu su se stekli uslovi za stvaranje nove društvene klime.Tako je, pored heraldičkih obeležja grada, koji su vezani za Žiču kao krunidbeno mesto srpskih kraljeva kroz srednjevekovnu, ali i noviju istoriju, došao na dnevni red i izbor Dana grada Kraljeva. Zbog samog imena grada koje u osnovi nosi imenicu kralj , a izbog želje da se uhvati još jača veza sa svetlom istorijom države Nemanjića, kada je ondašnja Srbija bila respektabilna sila i značajan faktor u istoriji Evrope, stigao je predlog da se za Dan grada Kraljeva izabere baš 7.oktobar,dan , u narodu, poznat kao Kraljevdan, a koga Srpska pravoslavna crkva slavi kao Svetog Simona Monaha u znak sećanja na monaško ime Stefana Prvovenčanog. Predlog je stigao 1998 godine posle savetovanja tri direktora kraljevačkih ustanova kulture koji su ,tada,radili na postavci koja je obrađivala osamdestu godišnjicu proboja Solunskog fronta.To su bili Slobodan Đorđević ,direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Radomir Ristić,direktor Istoriskog arhiva i Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu. Odluku je 22.septembra 1998 godine,posle usvajanja na sednici Skupštine opštine potpisao tadašnji predsednik Skupštine opštine Kraljevo dr.Radoslav Rade Jović.Nova tradicija je počela da živi u najprelomnijim danima za grad i celu zemlju,baš u trenutcima uveliko u baze NATO pakta pripremale svoje arsenale za napad na Srbiju u kome je Kraljevo bilo jedna od prvih meta, a njegovi građani,u velikom broju mobilisani i raspoređeni po teritoriji Kosova i Metohije i po okolini grada.
Narodni muzej Kraljevo obeležava Kraljevdan sa dve nove knjige posvećene prošlosti grada
Sinoć je u prostorijama Narodnog muzeja Kraljevo a povodom predstojećeg Kraljevdana- Dana grada Kraljeva, upriličena promocija dva nova izdanja ove ustanove iz biblioteke „Dokumenti“. Reč je o knjiizi „MIJA“ , koju je priredio slikar i pedagog Đorđe Simić, posvećena Miodragu Miji Sariću, novinaru i kulturnom radniku, pre svega u oblasti pozorišne umetnosti, koji je obeležio prve godine posleratnog života u Kraljevu i drugom delu, „PUTOVANjE DANSKIM KRALjEVSKIM VOZOM“ autora Slavoljuba Maržika, koje je posvećeno uspomenama na generaciju kojoj on pripada, njeno detinjstvo i mladost u Kraljevu i studentske dane u Beogradu, u koji se stizalo vozom Kraljevo – Beograd – Kraljevo.
Knjiga „Mija“ nastala je iz dela Sarićevih sačuvanih tekstova koje je on objavljvao mahom u „Ibarskim novostima“, kojima su dodata i sećanja njegovih prijatelja, školskih drugova i kolega.Autor druge sinoć predstavljene knjige, Slavoljub Slavko Maržik ispisao je još jednu knjigu koju je posvetio genaracijama iz dalekih četrdesetih i pedeseti godina minulog veka čije je odrastanje ukorenjeno u kraljevačku kaldrmu i Ibar. U knizi su date priče o tim generacijama bez školskog i starosnog predznaka ali koje su svi svojim bićem duboko pripadali,i pripadaju Kraljevu,bez obzira gde su pre ili posle toga živeli koje je ,nadsve krasio osećaj privrženosti jednih drugima i Kraljevu pre svega.Pored autora pomenutih knjiga na promociji su o knjigama, ali i o prošlim danima Kraljeva, besedili pesnik i novinar Milomir Kragović, doajen spoljnopolitičkog novinarstva i nekadašnji urednik u „Politici“ Borko Gvozdenović a u uloga moderatora promocija pripala je Draganu Bajoviću penzionisanom novinaru „Ibarskih novosti“.
Nova izložba Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević u Kraljevu
Sinoć je u Domu Vojske Srbije u Kraljevu otvorena samostalna izložba karaljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević pod nazivom „Putovanje kroz vreme“. Ovo je,posle pauze od nekoliko godina, njena prva samostalna izložba u svom gradu . U međuvremenu je kraljevačka slikarka samostalno, uspešno, izlagala u Sofiji i Beogradu a nisu izostajali ni , uobičajeni događaji poput Maskenbala i Halloween-a, koje ona , godinama unazad , organizuje usvom domu u Kraljevu, okupljajući brojne umetnike i prijatelje. U osnovi njenog slikarstva je sveprisutno i stalno preplitanje stvarnosti i iliuzija kako na nivou pojedinačnog tako i na nivou opšteg ,kolektivnog doživljaja. Milena svojim slikama rađenim u raznim slikarskim tehnikama a posebno izborom žene , zmaja i maske kao najčešćih motiva i medijuma , jasno izražava njen , a i univerzalni , večiti sukob doživljenog-iskustvenog i onog dečijeg duboko potisnutog kod većine nas. Milena je rođena u Lazarevcu , odrasla je u Kraljevu a u mladosti je često pohodila Južnu Srbiju postojbinu svoga oca i taj kraj , njegovu mistiku i mitologiju , trajno je urezala u sebe. Sa sedamnaest godina odlazi u Nemačku gde nastavlja školovanje, a želja za usavršavanjem vodi je u Pariz gde završava privatnu umetničku Akademiju „ABC“.Ljubav prema slikarstvu bila je „okidač“ da se, u Nemačkoj, upusti u posao galeriste otvarajući sopstvenu galeriju a ambijent galerije je bio inspiracija da nastavi druženje sa svetom mode jer je u galeriji otvorila i školu modelinga. Sreće se i druži sa Uri Gelerom, Davidom Koperfildom i drugim svetskim iluzionistima, a to joj otvara vrata mnogih evropskih aristokratskih porodica. Za slikarstvo Milena je uvek nalazila i vremena i snage i inspiracije pa je tako za tridesettri godine aktivnog bavljenja slikarstvom priredila dvadesetak samostalnih humanitarnih izložbi a njena dela se nalaze u preko tridesetak zemalja na svetu.
Predstavljni radovi fotografa polaznika radionice festivala „Street Art“
Sinoć je, u holu svečane sale Skupštine grada, otvorena izložba fotografija čiji su autori polaznici radionice fotografija koju je , kao jednu od festivalskih aktivnosti u okviru nedavno održanog „Street Art“ festivala organizovao Kulturni centar „Ribnica“. Radionicu je vodio profesor Vladan Marinković koji je , za kratko vreme, polaznicima približio osnove ove umetnosti. Polaznici su imali priliku da zabeleže crtanje grafita, koncerte i celokupnu atmosferu festivala a kako je profesor Marinković rekao na otvaranju izložbe iako se radi o radovima početnika napravljenih foto aparatima različitog kvaliteta on i selekciona komisija su imali zahtevan posao jer su polaznici radionice pokazali zavidan talenat.Profesor Marinković je posebno pohvalio organizatora festivala i izložbe za turd dodatnog opremanja fotografija a izložbu čine 33 najbolja rada, među kojima su i 3 nagrađena i 5 pohvaljenih.