Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu predstavljen sajt Audio i foto arhiv Simić ( www.audioifotoarhiv.com ) čiji je osnivač i autor Dragoslav Simić dugogodišnji urednik dokumentarnog programa Radio Beograda 2. Pasionirani slušaoci radija iz nekih vremena kada je radio bio dominantniji mediji pamte Simića kao autora edicije dokumentarnih emisija u 100 naslova „Knjige koje govore“ o ljudima i događajima iz političke i kulturne istorije Jugoslavije i Srbije u XX veku . Kraljevčanima sinoć predstavljeni sajt je pokrenut 2009 godine a bazira se na dokumentarnim radio emisijama, fototeci, istraživačkom radu u oblasti radiofonije, književnim tekstovima i novinskim zapisima Dragoslava Simića, baštini živu reč našeg XX veka i spada u oblast nematerijalne kulture.
Za prezentaciju svog sajta Simić je odabrao vrlo interesantnu formu koja je zaintrigirala veliki broj posetilaca u Narodnom muzeju u Kraljevu. Uz pomoć Dragana Bajovića , Mileta Nedeljkovića i Predraga Markovića , svojih prijatelja i nekadašnjih kolega iz Kraljeva, on je predstavio stvaralaštvo pokojnog Miroslava Kačarevića- Kača dugogodišnjeg spikera , novinara i urednika kulturne rubrike Radio Kraljeva kome je na Simićevom sajtu posvećena jedna strana gde se mogu čuti neke od Kačarevićevih radio emisija za koje je on ,pak, dobijao brojna priznanja.
Tako je prezentacija sajta istovremeno bila i svojevrsni omaž stvaralaštvu Miroslava Kačarevića koji je pored posla u medijima bio i pesnik koji je , dodouše, retko objavljivao svoja dela. Program nazvan „Miroslav Kačarević-Kačo, novinar –na sajtu Dragoslava Simića“ je uspeo da , kod prisutnih , pobudi pregršt sećanja i emocija kako na pokojnog Kačarevića tako i na neke prošle dana kada je moć radija kao medija bila neuporedivo veća nego danas ali ujedo i da podseti na žilavost radija jer je uspeo da ,znatno tehnološki i programski izmenjen, preživi sudar sa internetom kao medijem koji pomera sve granice u komunikacijama. Prezentacija Simićevog sajta u kraljevačkom muzeju je , između ostalog, pokazala i jednu od mogućih uloga interneta u očuvanju radija kao medija.
Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva nastavio je , i pred ove novogodišnje praznike, sa praksom organizovanja kreativnih radionica za najmlađe učenike u osnovnim školama na seoskom području. Na tim radionicam učenici se upoznaju sa tehnikama izrade novogodišnjih čestitki i prigodnih ukrasa za novogodišnju jelku od materijala koji su im dostupni. Olivera Marjanović, voditeljka kreativnih radionica se , prošlog petka , družila u Zakuti, sa učenicima isturenog četvororazrednog odeljenja koje pripada OŠ „Branko Radičević“ iz Vitkovca. Učenici drugog razreda škole u Zakuti Anastasiji Gajović i njenim , starijim, drugarima iz IV razreda , Vladimiru Živanoviću , Stefanu Lazareviću i Nikoli Teofiloviu ostaće u lepoj uspomeni druženje sa Oliverom a svakako će obradovati i najbliže svojim rukotvorinama ukrasivši školu i svoje domove za predstojeće praznike. I ovaj primer aktivnosti Kulturnog centra „Ribnica“ iz Kraljeva pokazuje kako je i sa malo sredstava moguće poraditi na takozvanoj decentralizaciji kulturnih sadržaja van urbanog dela grada. Ovo je primer koga bi i neke druge ustanove kulture iz grada Kraljeva mogle da slede prilagodivši bar deo svoji aktivnosti potrebama seoskog satnovništva na teritoriju grada Kraljeva koje čini bezmalo polovinu od ukupnog broja stanovnika. Tim pre jer je tertorija grada Kraljeva, kao administrativne jedinice , najveće prostranstvo u republici pa u uslovima besparice i slabog lokalnog javnog saobraćaja znatnom broju građana, iz ruralnih delova grada , sadržaji kulture bivaju nedostupni iako i oni ,kroz javne prihode, učestvuju u njihovom finasiranju.
Na inicijativu kraljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević grupa kraljevčanki i njihovih prijateljica iz drugih gradova ovog dela Srbije , različitih profesija, ali već afirmisanih u raznim poslovnim i stručnim oblastima , formirale su udruženje građana „Dame-nekad i sad“ i , prigodnim skupom , u subotu ,objavile početak svog rada.
U Kraljevu je danas, u organizaciji UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji) predstavljen najnoviji Nacionalni izveštaju o humanom razvoju (NHDR) u Srbiji za 2016 godinu . Ovaj dokument je ,po izboru UNDP u Srbiji , pripremio Centar za istraživanje javnih politika . Tim Centra predvođen Brankom Anđelković i Majom Kovač je , tokom 2015. i 2016. godine , uradio je studiju , odnosno izveštaj na temu otpornost opština u Srbiji na rizike od prirodnih i drugih katastrofa. Izveštaj je nedvosmisleno ukazao na neophodnost značajnih unapređenja u radu opština , lokalnih organizacija i angažovanju građana u slučajevima prirodnih i drugih katastrofa. U fokusu pažnje skupa u Kraljevu bila je tema otpornosti lokalnih zajednica na prirodne nepogode obrađena u segmentu izveštaja pod nazivom „Socijalni kapital – nevidljivo lice otpornosti“ a osnovne preporuke koje su date prilikom predstavljanja studije ticale su se preporuka za unapređenje lokalnih kapaciteta za smanjenje rizika sa naročitim naglaskom na ulogu socijalnog kapitala kao resursa sistema .Jer ,i prirodne nepogode nas podsećaju da smo primarno društvena bića koja snagom svog organizovanog ,usmerenog i umreženog delovanja mogu značajno osnažiti otpornost na prirodne katastrofe. Istaknut je značaj pravovremene informisanosti građana o načinima prevencije katastofa kao i potreba stalnog jačanja svesti građana o mogućim opasnostima i rizicima, o tome kako i gde mogu da dobiju informacije kako da se organizuju u kritičnim momentima.. Sve to će kao krajnji ishod imati jačanje bezbednosti građana i njihovih porodica u kritičnim momentima prirodnih katastrofa. Poslednjih godina je povećan broj prirodnih katastrofa u svetu i u našem okruženju pa je razumljivo da se koncept otpornosti lokalnih zajednica organizovanih u opštine i gradove našao u žiži javnosti, posebno kada je reč o smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. U tom kontekstu su , danas , kao primeri dobre prakse, predstavljena iskustva Kraljeva iz prirodnih nepogoda koje su ga zadesile (zemljotres ,novembra 2010, poplave u 2014 i 2015 godini..)o čemu je govorio Zdravko Maksimović dip.inž.geodezije , načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Kraljevo je, inače , od pre par dana prvi grad u Srbij i, koji je odlukom Skupštine grada vratio naziv Civilna zaštita jednom delu svoje gradske uprave. Skupu u Kraljevu, pored predstavnika susednih opština i gradova iz sliva Zapadne Morave, prisustvovali su i Ivan Bošnjak , državni sekretar u ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije , Steliana Nedera , zamenica stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić koji je ,na početku skupa, pozdravio sve prisutne.
Danas je, u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu , saopštena vest o odobrenim sredstvima za izvođenje konzervatorsko –restauratorskih radova na memorijalnim kompleksima i spomen – obeležjima na teritoriji gradova Čačak i Kraljevo i opština Raška i Vrnjačka Banja u 2017 godini. Sredstva u iznosu od 21.387.800 dinara koje je izdvojilo Ministarstvo rada , zapošljavanja i socijalne politike biće utrošena za konzervatorsko-resturatorske radove na Aleji nosilaca spommenice 1941 u Kraljevu , Memorijalnom prostoru na Ružića brdu u Drakčićima kod Kraljeva , Spomeniku žrtavama fašističkog terora u Konarevu kod Kraljeva , Spomen parku borbe i pobede u Čačku , Spomen kosturnici palih boraca u Preljini kod Čačka , Spomen paku Popina kod Vrnjačke Banje i Memorijalnom kompleksu posvećenom pripadnicima Kopaoničkog partizanskog odreda u Raški. Ovo su, za ovu ustanovu i lokalne samouprave na čijim teritorijama se nalaze spomenici, značajna sredstva koja će omogućiti da se na spomen-obeležjima urade prvi ozbiljniji konzervatorsko-restauratorski radovi od njihove izgradnje , sedamdesetih godina prošlog veka , rekao je danas predstavnicima medija akademski slikar Ivan Milunović , direktor Zavoda za zaštu spomenika kulture u Kraljevu i dodao da će realizacija projekta podrazumevati i predlog Zavoda za određivanje titulara-staraoca nad ovim spomen-obeležjima koji će , posle odluke donete od strane nadležnih organa , biti zaduženi za brigu o ovim spomenicima . Arhitekta Rajko Čubrić , koji je određen za realizatora dela projekta , naglasio je značaj obnove ovih spomenika u kontekstu jačanja kulture sećanja na događaje iz naše prošlosti ističući potrebu izbegavanja ideoloških konfontacija oko interpretacije događaja iz prošlosti u aktuelnom trenutku i u kontekstu aktuelnih političkih podela. I zaista kao narod skloni smo olakom i nezasluženom zaboravu naše prošlosti pravdajući to ,često, naknadnom i pogrešnom interpretacijom značaja pojedihih događaja i ličnosti. Da nam je osobina olakog zaborava itekao svojstvena najlakše se da zapaziti na grobljima na kojima počivaju naši predci koja su , često, zapuštena i bezrazložno devastirana.
Današnje otvaranje , novog , semafora u Kraljevu ,zahvaljujući pozivu lokalnih vlasti medijima a i performansu priređenom od strane opozicionog „Lokalnog fronta“ bacilo je u zasenak predhodni ivent upriličen , pre mesec dana , kod nove Hale sportova povodom otvaranja sličnog infrastrukturnog objeka. I dok je prvi semafor , kod Hale sportova u Ribnici , otvoren uz pomoć produžnog kabla kao izvora napajanja strujom , danas je produžni kabl donet od strane „Lokanog fronta“ ostao neiskorišćen. Bez produžnog kabla , napredno , posle samo mesec dana izvođenja radova , novi semafor u koga je , kako smo čuli, uloženo oko 5 miliona dinara od strane Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kraljeva odmah je , startovan rukom gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića , počeo sa radom. Bila je to prilika za bliski susret lokalnih čelnika, predvođenih gradonačelnikom Terzićem i predsednikom Skupštine grada Nenadom Markovićem , i članova opozicionog „Lokalnog fronta“ na novoofarbanom pešačkom prelazu u ulici Olge Milutinović koja izbija na novosagrađeni most preko Ibra u koga je , pre tri godine , iseljenik iz Kanade , Milomir Glavčić uložio milion evra kao ličnu donaciju Kraljevu.Šta reći za kraj a ne postideti se ?
Juče održanu ,osmu sednicu Skupštine grada Kraljeva obeležila je duga rasprava vođena na relaciji opzicija –vladajuća koalicija povodom razmatranja Izveštaja o realizaciji tekućeg budžeta grada za prvih devet meseci ove godine. Činjenicu da je,za prvih devet meseci zabeležen suficit u gradskoj kasi od 263.231.931 dinara predstavnici vladajuće koalicije tumačili su kao znak odgovornog i domaćinskog poslovanja dok je taj isti podatak opoziciji predstavljao „krunski dokaz“ nesposobnosti aktuelne vlasti da efikasno upravlja javnim finasijama i iste koristi kao alat za ubrzani ekonomski razvoj grada. Istovetne razlike ispoljile su se i povodom usvajanja najnovijeg ,drugog po redu, rebalansa ovogodišnjeg budžeta.Vlast je akcenat stavljala na zakonsku obavezu lokalnih samouprava da , do 1.decembra, usklade svoje budžete i razjasne pozicije direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Recimo razumevanja radi da u direktne korisnike budžetskih sredstava jedne lokalne samouprave spadaju organi i službe lokalne samouprave a u indirektne pak javna preduzeća ,javne ustanove, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne samouprave i mesne zajednice. Predstavnici opozicije su se ,svojski trudili, da ukazujući na značajna povećanja rebalansom planiranih sredstava na pojedinim pozicijama (reprezentacija, specijalizovane usluge, troškovi putovanja..) osnaže svoju tezu o nesposobnosti aktuelne vladajuće koalicije da upravlja javnim finasijama. Pri tome su se , kao dodatnom argumetacijom služili poređenjem iznosa pojedinih, uvećanih, pozicija i ,kako su rekli, izdvajanjima za rad narodne kuhinje. Predstavnici opozicionog „Lokalnog fronta“ su , u više navrata tokom rasprave po ovim tačkama podsećali odbornike na , od prošle godine, važeću zakonsku obavezu programskog budžetiranja opština i gradova što se , po njihovom mišljenju ne vidi ni u Izveštaju o realizaciji budžeta grada Kraljeva za prvih devet meseci ove godine ni u drugom rebalansu budžeta grada Kraljeva za 2016 godinu. Pri tom su isticali obaveze donosioca programskih budžeta da organizuju čitav proces u nekoliko, zakonom definisanih, aktivnosti pri čemu je bitno organizovanje uključivanja šireg kruga građana u procese planiranja kao i vršenje monitoringa nad svakom „etapom“ u planiranju i usvajanju programskog budžeta. Ne možemo a da ne primetimo, u diskusijama većine odbornika , vidno izostajanje pominjanja značaja strateškog planiranja i strateških dokumenata, kao alata koji omogućava jasno definisanje prioriteta i utvrđivanje najboljeg načina korišćenja resursa javnih prihoda kojima raspolaže grad u funkciji efikasnog, održivog razvoja. Da je toga bilo možda bi se „načeli“ i neki ,na brzinu i bez dovoljno argumenata definisani strateški prioriteti , poput ,recimo, otkupa zemljišta za izgradnju avio-kargo centra ili izgradnje zatvorenog bazena a koji su apostrofirani kao reperi ,krajem prošle godine, pred usvajanje tekućeg budžeta za ,znalo se , ipak „izbornu godinu“. Možda tu treba tražiti uzroke nedopustivo visokog suficita u budžetu grada Kraljeva za prvih devet meseci iako je to pravdano, od strane predstavnika vladajuće koalicije, glomaznim i sporim procedurama javnih nabavki. Sada je već kasno za jednu ,po nama neophodnu, aktivnost organizovane edukacije odbornika gradskog parlamenta o principima ,metodima i značaju programskog budžetiranja pa će i novi budžet za 2017 godinu ,verovatno, biti „replika“ već viđene prakse njegovog kreiranja u uskom krugu čelnika vladajuće koalicije koji će , „spisak želja i političkih obećanja “ u , opet , izbornoj godini (predsednički izbori) pokušati da „uguraju“ u smanjeni budžetski okvir (manje prihoda) jer se , u Kraljevu, još uvek nedovoljno radi na jačanju budžetskih prihoda njihovom diverzifikacijom i većim obuhvatom.
Danas je ,u Kraljevu, u organizaciji Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu , održan tematski skup “Dobrivoje S. Božić – izumitelj savremenog sistema kočenja voza“ . Cilj ovog naučnog skupa nacionalnog karaktera je bliže definisanje mesta i uloge inženjera Dobrivoja Božića u svetskim dostignućima XX veka, kao i njegovo mesto među izumiteljima iz Srbije i srpskog porekla. Sadržaj rada skupa vezan je za promociju rezultata Dobrivoja Božića u oblasti razvoja sistema kočenja vozova, a povodom 130 godina od njegovog rođenja u Staroj Raškoj i 40 godina postojanja Univerziteta u Kragujevcu. Na skupu su prezentovani radovi najeminentnijih stručnjaka u Srbiji iz oblasti železničkog mašinstva. Na početku naučnog skupa učesnici i njihovi gosti upoznati su sa delovima izuzetno bogate biografije Dobrivoja Božića koju je priredio prof.dr.Novak Nedić organizator naučnog skupa u Kraljevu. Inženjer mašinstva Dobrivoje S. Božić, je rođen 4. januara 1886. godine u Raški koja se , tada, nalazila na samoj granici sa Otomanskim carstvom, u Kraljevini Srbiji kao prvo dete , mladog paroha Savatija Božića i majke Bosiljke. Božići su živeli u Raški do 1894. Godine kada se , zbog složenih graničnih i političkih odnosa sele u Kraljevo gde Dobrivoje u nastavlja osnovnu školu . Posle gimnazije završene u Kragujevcu , školske 1903/04 godine obrazovanje nastavlja u domenu mašinskog inženjerstva na više fakuteta u Nemačkoj i postaje inženjer mašinstva 10. novembra 1910. godine. Zahvaljujući profesoru Rudolfu Dizelu (izumitelju dizel motora) stiče posebna znanja o konstrukciji gasnih i parnih turbina. Družio se sa Lavoslavom Ružičkim studentom istog univerziteta, a kasnije i nobelovcem za hemiju. Po završetku studija, Božić se vraća u Srbiju i zapošljava se 1911. godine kod Srpskih državnih železnica u njihovoj glavnoj radionici u Nišu. Međunarodna konferencija održana u Berlinu 1909. godine, definiše novih 25 tehničkih uslova koje mora da ispunjava kočnica na teretnim vozovima pa mladi inženjer Dobrivoje Božić brzo uočava problem i potrebu međunarodnog železničkog saobraćaja , i za manje od dve godine inženjerskog rada podnosi svoju prvu prijavu patenta u Nemačkoj 4. novembra 1913. godine Nažalost, njegov stvaralački i istraživački rad prekidaju Prvi i Drugi balkanski rat, kao i Prvi svetski rat, u kome on učestvuje, prvo kao dobrovoljac u artiljerijskom puku Moravske divizije, a zatim u Cerskoj bici. Ulaskom austrijanaca u Kraljevo , Dobrivoje biva uhapšen 1916. godine i sa svojim ocem Savatijem biva osuđen (kao „komit“), a zatim deportovan u logor u Nežideru-Mađarska. Tu ostaje do pred kraj rata. Posle završetka Prvog svetskog rata 1919. godine Božić se vraća radu kod državne železnice Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i intenzivno se vraća istraživanju i konstrukciji kočnice.
Posle nekoliko već prijavljenih patenata 1925. godine je podneo zahtev za sertifikat kočnice Međunarodnoj uniji železnica UIC . Ispitivanje je izvršeno 1927. godine i 1928. godine, na pruzi Zagreb – Karlovac i Lič – Sušak (pruga sa nagibom na gotovo celoj dužini od 25 promila) da bi sepembra 1928. godine, bio dobijen sertifikat za njenu upotrebu u međunarodnom saobraćaju. Posle ovog sertifikata Božić pokušava da se njegova kočnica proizvodi, ali u zemlji nije bilo uslova za to pa Božić prodaje licencu Češkoj Škodi za 400 000 dolara (navodi se i 500 000 zlatnih franaka), stim što je omogućeno pravo njegovoj zemlji da može da ima sopstvenu proizvodnju bez nadoknade.Nakon II svetskog rata biva hapšen pod izmišljenom optužbom da je sarađivao sa nemačkom okupacionom vlašću i od d njega se traži da se odrekne svoje nepokretne imovine, što on čini, te biva pušten iz zatvora. Izlazak iz zatvora koristi za ilegalno napuštanje zemlje 1947. godine sa svojom tročlanom porodicom, i to preko Jadranskog mora u Italiju, a potom i u Kanadu. Početkom šezdesetih godina vraća se u Jugoslaviju i ne odustaje od primene usavršene kočnice u svojoj zemlji. Patentnoj Upravi u Beogradu sptembra 1964 prijavljuje pronalazak novih tipova Božićeve kočnice, i to univerzalne kočnice za teretne vagone sa dejstvom kako u sastavu teretnih vozova tako u sastavu putničkih i brzih vozova sa automatskim podešavanjem kočnih snaga prema brzini kretanja kola. Preminuo je u Beogradu 13.10. 1967. godine u 82. godini života a njegovim naslednicima je tek prošle godine vraćena njihova porodična kuća u Krunskoj 69 (nekadašnje sedište Demokratske stranke)
Sinoć je u Narodnom muzeju u Kraljevu, u okviru 9.festivala predstava za decu profesionalnih pozorišta Srbije „Mali Joakim“, koje se održava do 19 novembra u Kraljevu, predstavljen istraživački rad Mirjane Savić, višeg kustosa-istoričara „ Pozorišni život u Kraljevu od prve pozorišne predstave 1897 do prestanka sa radom prvog profesionalnog pozoriša u Kraljevu 1956 .godine“. Prema podacima , sačuvanim u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije , 1897 godine tadašnju varoš posetilo je putujuće pozorište Fotija Iličića izvevši predstave „Balkanska carica“ autora Nikole Petrovića i „Đido“ delo Janka Veselinovića. U samom Kraljevu prvo amatersko putujuće pozorište „Sloga“ Antonija Pelagića je oformljno tri godine kasnije -1900. U ovom radu Mirjane Savić prikazan je i rad kraljevačke diletanske družine Budućnost, osnovane 1920, Kulturno umetničke grupe Abrašević osnovane 1926, kao i dinamičan rad brojnih školskih dramskih sekcija, dobrotvornih društava. Tokom Drugog sveskog rata u Kraljevu je od 1943. do 1944. radilo jedno od najboljih okružnih pozorišta u unutrašnjosti, sa značajnim glumačkim i rediteljskim imenima toga doba. Pozorišnu tradiciju nakon oslobođenja, nasledio je KUD Abrašević, iz čijih redova je 1949. formirano prvo profesionalno pozorište u Rankovićevu kako se ,tada, zvalo Kraljevo.Za prvih sedam pozorišnih sezona profesionalnog pozorišta, kraljevačkom scenom prošla su mnoge znamenite ličnosti, privukavši svojim stvaralaštvom brojnu publiku. Amatersko pozorište u Kraljevu nastavlja , 1956, svega nekoliko meseci nakon gašenja profesionalnog pozorišta, sa radom do 1996 kada ponovo dobija status profesionalnog pozorišta koji i danas ima. Recimo , da ovaj rad nije Mirjanino prvo bavljenje istrorijom pozorišnog života u gradu na Ibru. I pre ovoga ona je ,na ovu temu , objavljivala svoje radove u časopisu „Naša prošlost“ Narodnog muzeja Kraljevo i Istorijskog arhiva Kraljevo . Povodom 150 godina od rođenja Branislava Nušića, objavila je rad „Nušić na kraljevačkoj sceni“ , u časopisu „Teatron“ Muzeja pozorišne umetnosti Srbije. Priredila je , zajedno sa kustosom Jasminom Dražović, istoimenu izložbu u Kraljevačkom pozorištu Kraljevo 2014. i u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu 2015, kao i dopunjenu izložbu „Nušić između Kruševca i Kraljeva“ u Narodnom muzeju Kruševac 2015.
Danas je ,u Kraljevu, održana javna debata sa temom „Izazovi i mogućnosti koje proces evropskih integracija donosi lokalnim samoupravama“. Ova debata je organizovana u okviru projekta „Imam pravo da znam o EU“ koga sprovodi Mreža Evropskog pokreta u Srbiji uz podršku Ambasade SR Nemačke. Učesnike debate je , u ime grada Kraljeva , pozdravio gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić poželevši da prisutni predstavnici javne uprave, organizacija civilnog društva , obrazovnih ustanova , preduzeća i medija iz Kraljeva dobiju one informacije koje će im omogućiti da se , u periodu pred nama , snažnije uključe u aktivnosti koje će sprovoditi lokalna samouprva u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji. Uvodničari u debati , Ana Ilić , zamenik direktora kancelarije za evropske integracije i koordinator za fondove EU ,prof.dr Mihajlo Crnobrnja i prof.dr. Jordan Aleksić su se, zaista potrudili , da okupljenim dočaraju aktuelni trenutak Evropske unije i trenutnu poziciju Srbije u odnosu sa ovom zajednicom koja se ,trenutno, suočava sa krizom sopstvenog identiteta što ,bez sumnje, ostavlja posledice kako u njoj samoj tako i u zemljama poput Srbije koje su se opredelile da se ,vremenom nađu u ovoj , kao je danas rečeno , zajednici vrednosti. Stoga su pojave evroskepticizma i preispitivanje strateške orjentacije ka članstvu u ovoj zajednici , danas , sasvim razumljive i legitimne ali je tim važnija i uloga organizacija poput Evropskog pokreta u Srbiji koji kao primarni zadatak ima očuvanje i afirmaciju evropskih vrednosti kao svog osnovnog pravca delovanja. Brojnim primerima koji su se danas čuli a posebno onim o obimu naše privredne saradnje sa zemljama članicama Evropske unije i nužnosti da, kao mala zemlja slabe ekonomije, imamo izvozno orjentisanu privredu uvodničari su ukazivali na bespotrebnost sve češćeg preispitivanja naše strateške spoljno političke orjentacije u delu , pre svega političke pa i stučne javnosti. Tokom debate je jasno naglašeno da je samo članstvo, u bilo kojoj organizaciji pa i u Evropskoj uniji, neadekvatan strateški politički cilj ali je još jasnije istaknuto da naše usvajanje vrednosti jedne takve zajednice na putu ka članstvu jeste ono bez čega nije mogući naš dalji održivi razvoj. U tim procesima , sasvim u skladu sa vrednosnim stavovima zajednice evropskih naroda kao što su solidarnost i ravnomerni razvoj, jeste i , nezamenljnliva uloga lokalnih zajednica , lokalnih javnih uprava koje treba da se intezivno bave jačanjem svih svojih kapaciteta kako bi spremno iskoristili razvojne potencijale predpristupnih aktivnosti i brojnih fondova opredeljenih za te namene. U tom kontekstu je pomenut i primer Kraljeva u kome će ,uskoro,početi izgradnja prečistača otpadnih voda vrednog 17 milona evra a koji će , bezmalo u celosti , biti finansiran iz evropskih fondova.Dodajmo na kraju da je današnja debata u Kraljevu, odlično organizovana od strane kraljevačkog veća Mreže Evropskog pokreta u Srbiji, privukla veliki broj zainteresovanih učesnika među kojima je posebno blo zapaženo veliko učeće mladih i obrazovanih kraljevčana.