Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić
U organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji danas je , u Kraljevu , organizovana prva u nizu debata pod nazivom „Pitaj me bilo šta o Evropskoj Uniji“ u okviru projekta „Evropa za mene“ koga podržava Delegacija Evropske Unije u Srbiji. Cilj je da se ,u javnosti , pokrenu teme značajne za Srbiju u procesu evropske integracije. Gošća prve debate bila je Tanja Miščević ,šefica Pregovaračkog tima za pregovore o pristupanju Srbije a među učesnicima debate bio je i dr. Predrag Terzić , gradonačelnik Kraljeva. Pored njega , najveći broj učesnika današnje tribine u Kraljevu bilo je iz gradske uprave i javnih preduzeća a u svom pozdravnom obraćanju skupu gradonačelnik Kraljeva je ukazao , poželevši dobrodošlicu gostima iz Evropskog pokreta u Srbij i , na po njegovom mišljenju , svojevrsni zid neznanja o pregovaračkom procesu i strah od nepoznatog kada je reč o percepciji velikog dela javne uprave i zaposlenih u javnim preduzećima na lokalnom nivou , ne samo u Kraljevu,već i u čitavoj Srbiji pa su ,stoga , skupovi poput današnjeg više nego korisni i neophodni. U uvodnim napomenama pred raspravu koja se razvila Tanja Miščević je , između ostalog , rekla da Srbija , a ni ostale zemlje Zapadnog Balkana, ne mogu očekivati jasniji angažman unije u proširenju , jer će fokus angažovanja članova i organa Evropske unije biti na procesu razdruživanja sa Velikom Britanijom. To vreme ,po njoj, ne treba trošiti na preispitivanje članstva u Evropskoj uniji kao jednog od spoljno-političkih ciljeva Srbije jer suština ovog procesa i nije članstvo, kao njegov krajnji ishod ,već promene na svim nivoima koje su neophodne da bi Srbija postala zemlja održivog razvoja i osnaženog kvaliteta života njenih građana. Za to je potrebno poverenje ,i uverenje, građana da je taj proces pridruživanja , a potom i samo članstvo , od interesa za unapređenje kvaliteta njihovih života. Nažalost to poverenje u Evropsku Uniju i u ispravnost naše spoljno-političke orjentacije jeste , što je delom i normalno, promenjljiva kategorija ali zabrinjava što trend tog poverenja ,uz neznatne oscilacije, beleži pad u rasponu od 2003 godine kada se ,po prvi put, počelo sa merenjem poverenja građana Srbije u Evropsku Uniju do danas. Od 73 % merenih te 2003 godine, stigli smo do sadašnjih 48 %. Razloga tome je mnogo, a jedan od njih je i neinformisanost građana. Skup poput današnjeg jeste dobar način da se poradi na informisanju donosilaca odluka na srednjem-lokalnom nivou organizovanja države i da se time unaprede performanse menadžmenta na lokalnom nivou, ali bez adekvatnog angažmana medija teško da će , samo to, znatnije unaprediti poverenje građana. A o medijima ,njihovom trenutnom stanju i poziciji u društvenom dijalogu danas , u debati u Kraljevu, nažalost nije bilo ni reči.Zašto,valjda znaju učesnici debate pa i malobrojni predstavnici lokalnih medija među nima.
Danas je ,na povratku sa višednevnog studijskog putovanja po Zlatiborskoj regiji, u manastiru Žiča boravila grupa novinara i turoperatera iz Bugarske. Radi se o grupi koja je , na poziv Turističke organizacije Zlatibor i uz podršku ambasade Srbije u Bugarskoj ,boravila na Zlatiboru kako bi se upoznala sa ponudom ove , u inostranstvu sve popularnije turističke destinacije. Grupu je predvodio gospodin Plamen Mateev nekadašnji diplomatski predstavnik Bugarske u Srbiji i veliki prijatelj Kraljeva koji je ,do sada, uspešno povezao nekoliko preduzeća iz Kraljeva sa kupcima njihovih proizvoda i usluga iz Bugarske ali i nekoliko gradskih ustanova kulture poput biblioteke „Stefan Prvovenčani“ i Narodnog muzeja iz Kraljeva, sa srodnim ustanovama kulture u Bugarskoj. O svojevrsnoj ljubavi gospodina Mateeva prema Kraljevu svedoči i podatak da je on najzaslužnij i za organizacije izložbi kraljevačkih umetnika poput Filigrana Pokimice u Velikom Trnovu i Hadži Marije Magdalene Kovačević u Sofiji. Iako je program boravka ove grupe medijskih i turističkih poslenika iz Bugarske bio ispunjen do zadnjeg minuta gosti su prihvatili inicijativu Turističke organizacije Kraljeva i ,u povratku, na kratko, svratili do manastira Žiča. Posle razgledanja manastira gostima je , uz prigodne suvenire i publikacije uručeno i po jedno pakovanje „Rakije iz Rakije“ a oni su se ,puni lepih ustisaka, od svojih domaćina rastali obećavši im da će jedna slična ali veća grupa novinara i turoperatera uskoro posetiti i našu regiju kako bi bugarskoj javnosti predstavila turističku ponudu Kraljeva i posebno „Doline kraljeva“ o kojoj su , kao i o Žiči i Studenici, već čuli.
Konferencijom za štampu, danas održanom u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva, najavljena je jedna pažnje vredna manifestacija. Kraljevo će , pored još nekih gradova u Srbiji , biti domaćin svojevrsnog festivala dobre rok muzike . Naime , 27 maja ,na centralnom gradskom trgu-Trgu Srpskih ratnika, biće održana „Mini gitarijada“. Ovaj muzički događaj organizuje se u saradnji sa populrnom „Zaječarskom gitarijadom“ koja se , iako pedsetprva po redu, ove godine , po prvi put održava u junu, i to u periodu od 29.juna do 1.jula. Cilj mini gitarijada je da afirmišu rok muziku pružajući šansu mladim demo bendovima koji su na početku svojih muzičkih karijera ,omogućavajući im nastup na profesionalnoj sceni koja podrzumeva dobru ,binu, svetlo i razglas pred publikom koja voli tu vrstu muzičkog izraza. Mini gitarijade imaju i svojevrsni takmičarsko-selektorski karakter jer će najboljim demo sastavima iz gradova poput Kraljeva, gde se organizuju „Mini gitarijade“,biti omogućen nastup na 51-oj Zaječarskoj gitarijadi. Da će se na ovim predtakmičenjima voditi računa i o kvalitetu muzike postaraće se stručni žiriji sastavljeni ,mahom, od već afirmisanih lokalnih rok stvaralaca i dokazanih muzičkih stručnjaka. Tako će , recimo, u Kraljevu umeće rok demo-bendova na ovogodišnjoj „Mini gitarijadi“ ocenjivati Aleksandra Pavlović ,muzički urednik u SKC“Kragujevac“, Vladimir Krunić frontmen pank rok grupe „Krstaši“ iz Kraljeva koja je, prošle godine, učestvovala na „Zaječarskoj gitarijadi“ i Vladislav Jurić ,rok muzičar.Kako smo ,danas, čuli od gospođe Elizabete Todorović ,direktorke KC „Ribnica“ i Bojana Petrovića , muzičkog urednika u ovoj ustanovi, rok za prijavu zainteresovanih rok grupa je do 20.maja a očekuju se učesnici i iz susednih gradova poput Kragujevca, Vrnjačke Banje, Trstenika, Raške, Novog Pazara…Svojevrsna podrška mladim rokerima ali i svojevrsna pozivnica posetiocima kraljevačke „Mini gitarijade“ biće i sastav „Električnog orgazma“ koji će ,prema rasporedu, uslediti odmah po okončanju nastupa demo bendova.
Glavna tema današnje konferencije za štampu u Narodnom muzeju u Kraljevu , izložba „Beogradski atlas Jovana Cvijića“ kojom će se ,od 11 do 20 maja , kraljevčanima , u okviru predstojeće ,nacionalne , manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10“, predstaviti Muzej grada Beograda ostala je u senci reakcije kolektiva ove renomirane , gradske, ustanove kulture na Rešenje o razrešenju direktora muzeja koga je ,prošlog petka , na svojoj XI sednici donela Skupština grada Kraljeva u svojstvu osnivača muzeja. Muzejski savetnik Tatijana Mihajlović je , predstavnicima medija , pročitala Saopštenje koga su , kako je rečeno, podržali-potpisali svi zaposleni ,njih 26, u muzeju. Povod za ovakvu reakciju bila je ,zaista, čudna odluka skupštinske većine da najpre izglasa pomenuto Rešenje o razrešenju direktoru muzeja zbog prestanka mandata a da , potom, ta ista većina koju su ,tog dana , činila 38 odbornika vladajuće koalicije najpre ostane uzdržana kod usvajanja novog Stauta Narodnog muzeja u Kraljeva a potom i kod , očekivanog ,(re) izbora Dragana Draškovića.Time je , na veliko iznenađenje , ne samo stručne javnosti ustanova kulture već i većine kraljevčana bez ikakvog suvislog obrazloženja uskraćeno poverenje čoveku koji je , svojim radom kao istoričar a i ,uspešnim rukovođenjem muzejom u predhodnih osamnaest godina , trajno obeležio jednu epohu na mapi kulturnih dešavanja u gradu na Ibru. Da iznenađenje bude kompletno postarali su se sami odbornici većine koji su ,najpre, kroz predloge skupštinskih tela poput Komisije za izbor i imenovanje a i kroz predlog Upravnog odbora muzeja dali potrebne saglasnosti na (re)izbor Draškovića ne štedeći komplimete za njegov rad što za skupštinskom govornicom što u kuloarima pre i tokom same sednice. Veleobrt u , do sada javno neobrazloženoj promeni stavova o radu Draškovića , usledio je na samoj sednici kada su, odbornici vladajuće većine ,očigledno na neki javnosti nejasan-nevidljivi signal , kao po komandi glasali suprotno svemu što su predhodno kazivali što o radu muzeja što o Draškovićevom direktorovanju. Iako živimo u društvu i vremenima kada je i najnevernijem Tomi jasno da je politička volja svemoguća čini se ,na prvi pogled, da je ovaj salto mortale kraljevačkih odbornika novina- novi prilog za istoriju politikanstva u Srbiji. Oni , pak, upućeniji u kraljevačke političke kuloare su ovakvo Rešenje naslućivali temeljeći te svoje slutnje na , navodnom, koalicionom , nepotpisanom ali važećem ,sporazumu za čije sprovđene su zadožena tri-četi stranačka čelnika. Po tom , javnosti nedostupnom a očigledno postojećem sporzumu Narodni muzej u Kraljevu je „pripao“ lokalnom Pokretu socijalista koji je,navodno, najpre hteo da zadrži Draškovića (člana i osnivača lokalnog SPO-a) da bi potom,opet navodno, poželeo da tu udomi jednu svoju članicu koja je prešavši iz Ujedinjenih regiona Srbije u Pokret socijalista postala ,što bi rekao popularni Radašin „kapacitetna“ da vodi i muzej ,ako „drugovi kažu da treba treba“. Drugi koji su ,kažu, još upućeniji u „šira politička kretanja“ ovo povezuju sa nedavnim javnim istupanjima lidera SPO-a na televiziji N1 kada je ,opet Drašković ali Vuk, kritički progovorio o „diplomatskom kuršlucu“ na relaciji Srbija –Francuska u vezi „slučaja Haradinaj“. Ti,još upućeniji, svoju tezu osnažuju i primerom (ne) dogovorene ostavke direktora JKP „Putevi“ iz Kraljeva koji je ,iako ,donedavno član „verolomne“ Nove Srbije“, trebalo da dogovrenom ostavkom ,u dogovorenom tajmingu, „ustupi“ mesto jednom „espeovcu“ a što je trebalo da se ozvaniči na ovom istom skupštinskom zasedanju. Ispalo je tako da lokalni naprednjaci ,stožerna stranka vladajuće koalicije sa SPS-om, imaju „komunikacijske šumove“ sa svojim ,takođe, kolaicionim partnerima i iz Nove Srbije i iz SPO-a. Šta god da je od ovoga tačno žalosno je što se takvi ,politikanski računi, namiruju urušavanjem , ovoga puta ustanova kulture. Ustanova , čijim radom su se dičili i diče sve vlasti u Kraljevu zadnjih decenija i koje su bile „zadužene“ za proizvodnju ,ekstremno retkih dobrih vest, koje su se u širu javnost odašiljale iz ,tranzicijom, razorenog Kraljeva. Nažalost , sva je prilika da će takva praksa još dugo potrajati u državi u kojoj , svakim danom , zjapi ogromna provalija izazvana nedostatkom stvarnog društvenog dijaloga o brojnim problemima u društvu zašta su najodgovornije političke stranke koje su postale sve drugo samo ne mesto gde se može i treba voditi , artikulisani i argumentovani dijalog na mnoge tema pa i na tu kakve su nam ustanove kulture potrebne i kakvi ljudi na njihovom čelu.
