Danas su ,u Kraljevu,realizujući jednu od svojih projektih aktvnosti iz projekta „Sprečavanje rizika od opasnosti u lokalnoj zajednici“ , boravili predstavnici Caritasa iz Bosne i Hercegovine predvođeni Dijanom Muzičkom koja kordinira ovim projektom na nivou BiH.Oni su gosti Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave grada Kraljeva sa kojim je,odnedavno, uspostavljena saradnja u delu razmene iskustava u oblasti edukacije najmlađih članova lokalnih zajednica za prepoznavanje faktora rizika i postupanje u vanrednim okolnostima izazvanim ,pre svega,elementarnim nepogodama.Goste iz Bosne i Hercegovine primila je zamenica gradonačelnika Marica Mijailović sa saradnicma i zahvalila se Caritasu na pomoći ukazanoj Kraljevu posle zemljotresa 2010 godine a i u drugim vanrednim situacijama .Potom su o aktivnostima lokalne samouprave u delu organizovanja sistema civilne zaštite na nivou grada Kraljeva govorili Zdravko Maksimović,načelnik Odeljena za civilnu zaštitu i pukovnik policije Radoica Kočović Načelnik regonalnog Sektora za vanrede situacije Raškog upravnog okruga. Kraljevo ,inače, spada u one malobrojne lokalne samouprave u Srbij koje su napravile ozbiljnije pomake u organizaciji i postupanju u primeni Zakona o vanrednim situacijama.Odnos prema pitanjima postupanja u vanrednim sitaucijama u Kraljevu se drastično promenio posle 2010 godine i razornog zemljotresa iz novembra te godine kada je porušeno nekoliko stotina objekat na teritoriji grada Kraljeva ali i kada su aktivnosti sprovedene na ublažavanju posledica zemljotresa pokazale potrebu revitalizovanja nekadašnjeg sistema civilne zaštite koji je,kao i moge druge stvari u ovoj zemlji, devastiran u vremenima ekonomske i društvene tranzicije.Za poslednjih sedam godina u Kraljevu je na poslovima obnavljanja funkcionalnog i efikasnog sistema koje može deleovati u vanrednim okolnostima urađeno puno toga a akcenat se stavlja na kontinuiranu obuku i opremanje činilaca sistema civilne zaštite. U skladu sa savremenim doktrinama postupanja u borbi sa elementarnim nepogodama kao posledicama klimatskih promena, akcenat je na merama prevencije i adatptacije a primarno na obrazovanju i obuci ljudskog faktora ,takozvanog socijalnog kapitala zajednice. Ovakve doktrinarne promene nailaze na nerazumevanje dela zajednice i dela donosioca odluka u lokalnim samoupravama pa i u Kraljevu .To je posebno uočeno kroz budžetsku politiku gde se delom iz opravdanih razloga a delom i zbog nerazumevanja važnosti preventive još uvek ne izdvaja dovoljan nivo sredstava za poslove civilne zaštite. Zato se ,u Kraljevu, razmišlja i o konstituisanju posebnog budžetskog fonda za ove namene. No, Kraljevo je ,kao je to danas i konstatovano od strane gostiju iz BiH , uzorna sredina po pitanju organizacije sistema delovanja u vanrednim situacijama gde se mogu steći dragocena iskustva. 
Zato su gosti iz BiH i planirali da boravak u Kraljevu traje tri dana kako bi,na Rudnu, u Centru za obuku civilne zaštite grada Kraljeva, razmenili svoja iskustva sa kolegama iz sistema civilne zaštite grada Kraljeva.
Vesti iz kategorije ‘Vesti’
Kraljevo ugostilo predstavnike Caritasa iz Bosne i Hercegovine
Kad pobedi dobra muzika !
Sinoć je u Kraljevu ,na platou ispred Duhovnog centra „Sveti Vladika Nikolaj“, u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ upriličen muzički koncert namenjen najmlađim kraljevčanima uzrasta od beba do osam godina. Ovaj koncert je imao za cilj da kroz objedinjeni program muzičke i likovne umetnosti na interesantan način zainteresuje najmlađe za nešto više od trenutno popularne kulture koja ih okružuje a posebno u medijma. Koncept ovog programa nastao je u kreativnoj radionici Artysh Lab iz Beograda čije su članice sinoć , u Kraljevu, veoma uspešno pobudile pažnju stotinak najmlađih za dobru muziku. Na repertoaru su bila izabrana dela klasične muzike ,popularnih melodija i dečijih pesmica u aranžmanu za klavir i violinu a tokom izvođenja ostvaren je interaktivni odnos sa publikom koja je uživala priključujući se izvođačima ritmičkom pratnjom svojih dlanova i malih udaraljki.Tokom koncerta desetine dečaka i devojčica su istraživala svoje kreativne potencijale crtajući i vajajući koristeći pribor koji im je za ovu priliku bio obezbeđen.Trebalo je videti ta mala nasmejana lica i shvatiti kao se i sa relativno malo sredstava može organizovati uspešna kulturna manifestacija koja promoviše i populariše prave umetničke vrednosti. Uz čestitke organizatorima i učesnicima i naš apel da se ovakvi sadržaji češće organizuju i na 
drugim javnim površinama u gradu ali i za dečicu iiz udaljenijih naselja grada Kraljeva.
Beograd je sutra centar Kraljeva
Sa prošlogodišnjeg predstavljanja Kraljeva u Skadarliji
Manifestacija „Kajmak bal 2017“ koju, po sedmi put zaredom organizuje Zavičajno društvo „Kraljevo“ – podružnica Beograd se održava u subotu 24.juna 2017. godine u Beogradu na dve lokacije, pre podne, od 11 časova, u Topčiderskom parku a posle podne, od 19 časova u Skadarliji (ispred kuće Đure Jakšića“) Prepodnevni deo“Kajmak bala“ biće jedinstvena smotra dobre pesme, lepog druženja i uživanja u gastonomskim čarima, našeg, nadaleko čuvenog kraljevačkog kajmaka.
Da sve protekne u duhu drugarstva, prijateljstva i zvuka rodnog kraja potrudiće se: deca iz KUD „Moravac“ iz Adrana, KUD Ratina, O.Š. „Vuk Karadžić“ iz Ribnice, O.Š. „Živan Maričić“ iz Žiče, deca iz etno odseka Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Kraljevo a njima će se pridružiti i njihovi vršnjaci iz beogradske O.Š.“Branko Ćopić“.
„Kajmak bal“ letnji festival dobrog raspoloženja i zvuka Ibra i Morave sred Beograda ne bi bio to što jeste bez učešća , velikih umetnika koji su ime Kraljeva i našeg zavičaja proneli i proslavil širom planete, Novice Negovanovića i Raše Pavlovića koji su uvek tu sa „decom Ibra i Morave skućenom kraj Dunava i Save“. Popodnevni deo „Kajmak bal“-a počeće u subotu 24.juna u 19 časova u srcu Beograda, u boemskoj Skadarliji. Biće to prilika da se nastavi započeto druženje u Topčideru, ali i prilika da Beograd i posetioci Skadarlije upoznaju neke od znamenitih kraljevačkih manifestacija koje će se dešavati ovog leta a i u narednim vremenima poput „Veselog spusta“, „JazzIbar“-a, „ Srebrnog kazana“- Pasuljijade“, „Maglič fest“-a , „Narcisima u pohode“, „Dana Jelene Anžujske“.
Organizaciju „Kajmak bala“ pomogli su Gradska uprava grada Kraljeva, Turistička organizacija Kraljeva i društvo „Sveta Jelena Anžujska“.
Regonalni tim bez predstavnika organizacija civilnog društva
Predstavnici realizatora Studije izvodljivosti i zemlje donatora
Srbija , kao i druge nerazvijen zemlje , ima nedovršenu i devastiranu komunalnu infrastrukturu. Posebno je to vidljivo u segmentu tretmana otpadnih voda i komunalnog otpada. I dok je u razvijenim zemljama Evropske unije prikupljanje sekundarnih sirovina i industrijska prerada recikliranih materijala , decenijam unazad, posao visokog profita koji ,u nekim zemljama stoji , po važnosti , u rangu sa sektorom energetike Srbija se , nažalost, nalazi , kao i zemlje sličnog ekonomskog nivoa razvijenosti , pred dilemom izbora adekvatne strategije zbrinjavanja komunalnog otpada. Posebnu opasnost predstavljaju dileme mogućih izbora prevaziđenih tehnologija razvijenih zemalja za zbrinjavanje komunalnog otpada. Dilema spalionce ili deponije samo se pojačava snažnim lobi aktivnostima kompanija iz razvijenih zemalja i usmerenim , da ne kažemo uslovljenim donacijama , iz državnih i privatnih fondova, pre svega, sa teritorije Evropske unije. Ne možemo a da ne iznesemo ovih nekoliko , opštih, uvodnih ,napomena povodom danas održanog sastanka u Kraljevu. Reč je o , kako je medijima saopšteno , prvom radnom sastanku Regionalnog tima za upravljanje komunalnim otpadom na tertoriji četri opštine i grada Kraljeva koji su ,septembra prošle godine, završili dvogodišnje aktivnosti formiranja preduzeća za bavljenje ovim poslovima „Regioni Kraljevo“ d.o.o. Ovo preduzeće formirano od strane opština Paraćin ,Trstenik, Vrnjačka Banja , Raška i grada Kraljeva jeste proizvod predhodnih ,dvogodišnjih, aktivnosti ali je, pre svega, i proizvod eksplicitnog zahteva Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade koji su , sa 564000 eura , preko fonda FASEP podržali izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove a što je danas ,u Kraljevu prilikom svog obraćanja potvrdio i gospodin Žan Pjer Gasto ,ataše ekonomske misije ambasade Francuske u Beogradu. Studiju opravdanosti izgradnje zajedničke regionalne deponije radiće projektantski biro Seureka koji , kako je u Kraljevu rekao njihov predstavnik Rafael Bedigo, pripada Veoliji , moćnoj francuskoj multinacionalnoj korporacij specijalizovanoj za tretman otpadnih voda i upravljanje vodama, ali i za brojne druge komunalne delatnosti , pa i za zbrinjavanje komunalnog otpada. Studija će se raditi narednih 18 meseci u tri faze od kojih će treća , tehno-ekonomsko-ekološka analiza potrajati najduže. Na osnovu ovog dokumeta četri opštine i grad Kraljevo doneće konačnu odluku o , eventualnoj , gradnji buduće zajedničke regionalne deponije i pratećih reciklažnih i sabirnih centara u svakoj opštini i gradu Kraljevu. Iako je prerano za bilo kakvo zaključivanje o ovom , naizgled , korisnom poslu za opštine Zapadnog pomoravlja ne možemo a da ne primetimo upadljivi izostanak grada Kruševca iz ovog posla iako je ,na početku, bio u grupi ovih lokalnih samouprava kao i , u Kraljevu , do sada , ničim objašnjenim odustajanjem od koncepta izgradnje regionalne spalionice otpada koju je , kako se govorilo pre osam godina i u Skupštini grada, trebalo da gradi nemačka kompanija „Medsorg“-a za potrebe Kraljeva , Raške, Novog Pazara,Kruševca i još nekih pomoravskih opština.
Ljiljana Jemuović,predsednica Regionalnog radnog tima
Čulo se danas u Kraljevu i to da će Regionalni tim za upravljanje otpadom biti sastavljen , uglavnom od predstavnika opštinskih i uprave grada Kraljeva koji se, inače, bave zaštitom životne sredine kao i to da će se u njemu, po prvi put na jednom takvom nivou , naći i predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Pada u oči odsustvo u Regionalnom timu predstavnika organizacija civilnog društva koje se bave problemima zaštite životne sredine a koje su aktivne na teritoriji ovih pet lokalanih samouprava. Rečno je ,doduše, da će se one angažovati u nekoj od faza javne rasprave o rezultatima Studije izvodljivosti ali , sigurno je , da bi njihovo prisustvo a posebno domaćih eksperata angažovanih u njihovom radu , bilo od dragocene koristi i da bi smanjilo rizike od , već sada nagoveštenog probema, izbora lokacije buduće regionalne deponije.
Znamo li dovoljno o zavičaju ?
„Raška jeste , uvek , u srcu ali svakodnevica i bitka za egzistenciju nas, ipak, udaljavaju od problema i briga koje muče naš zavičaj “. U ovoj jednoj rečenici koju smo čuli od jednog od aktivnijih članova Udruženja građana „Stara Pavlica“ koja evo već šest godina okuplja raščane u Kraljevu sazdana je sva „enigma“ njihovog odnosa sa zavičajem. Iako verovatno ,najbrojnija „enklava“ raseljenih Raščana u Srbiji i ujedno najbliža svom zavičaju ipak ,godinam unazad, izostaju institucionalizovane isplanirane i iskoordinirane veze sa zavičajem. I dalje se ,većina, tih veza odvija unutar porodičnih odnosa i pojedinačnih ,mahom rodbinskih, kontakata. Malo je toga ,zadnjih godina porađeno i to , uglavnom, u oblasti prezentacije određenih kulturnih aktivnosti kako bi se ostvarile i učvrstile veze raščana iz Kraljeva i lokalne samouprave Raške . Ma koliko ,na prvi pogled, zvučalo paradoksalno raščanima u Kraljevu nedostaju informacije o svom zavičaju. Tačnije , imaju oni , pojedinačno, dovoljno , parcijalnih , informacija ali o svojim najbližim rođacima koji žive na teritoriji Raške. Ono što , bez sumnje izostaje jeste jedna „celovita slika“ a posebno pravovremene i relevantne informacije o aktivnostima koje se preduzimaju od strane lokalne samouprave zarad jačanja kvaliteta života žitelja opštine Raška kroz jačanje ekonomskog razvoja.Jesu savremene tehnologije , a posebno internet , unapredile mogućnosti i razvile nove modele komunikacija ali je i dalje , primereno navikama i shvatnjima, neposredni kontakt nezamenjiljiv. I baš to bi trebalo da imaju u vidu i raščani u Kraljevu i odgovorni ljudi u lokalnoj samoupravi Raške ukoliko žele da unaprede svoje odnose u cilju ekonomskog razvoja Raške koji , je presudan za zaustavljanje višedecenijske depopulacije teritorije Raške.
Docent dr.Ivana Penjišević-geograf
Potvrdu za ove naše stavove dobili smo i u razgovoru sa sugrađankom Ivanom Penjišević mladom doktorkom geografskih nauka i docentom Prirodno-matematičkog fakulteta- Odsek za geografiju u Kosovskoj Mitrovici koja je poreklom iz Raške i koja je članica Udruženja građana „Stara Pavlica“ u Kraljevu.
Ova mlada naučna radnica se godinama unazad , između ostalog , bavi i proučavanjem svog zavičaja.Tako je ,još njen magistarski rad „Faktori i pravci regionalnog razvoja Raškog kraja“ dao naučno utemeljene odgovore na brojan pitanja razvoja Raškog kraja. U tom svom radu dr Penjišević uspostavlja jasnu korelaciju i između nivoa ekonomskog razvoja Raškog kraja i procesa njegove depopulacije ističući da je obimniji ekonomski razvoj i teritorijalna diverzifikacija novih investicija na području Raške , pre svega u poljoprivredu, turizam i šumarstvo, uslov svih uslova da se , za početak, zaustave negativni demografski trendovi.
Kao članica udruženja raščana u Kraljevu, doktorka Ivana ističe potrebu jasnijeg profilisanja ciljeva i aktivnosti udruženja kao i potrebu veće podrške aktivnostima „Stare Pavlice“ od strane grada Kraljeva i opštine Raška.Ona je na stanovištu da se međusobna komunikacija između raščana u Kraljevu i lokalne samouprave Raške treba graditi i kroz nove modele i kroz nove komunikacijske kanale koje ,po njoj, treba da karakterišu osmišljenost ,kreativnost i konitinuiranost. Da bi se to ostvarilo svi akteri , za početak , treba da razgovaraju i definišu ciljeve i jedinstvenu strategiju za njihovu realizaciju. Akteri tog dogovora, naglašava ona , jesu rukovodstva dve lokalne samouprave ,Kraljeva i Raške i ,svakako, rukovodstvo udruženja građana „Stara Pavlica“. Udruženje bi trebalo da , kroz procese planiranja svojih aktivnosti, iste unapredi i osavremeni u odnosu na već postojeće manifestacije i okupljanja koja i dalje treba negovati i omasovljavati.
Cenzura je i danas prisutna
Fenomen cenzure, u socijalističkoj Jugoslaviji i Srbiji kao njenoj tadašnjoj republici, primarna je tema knjige „Monopol na istinu“ istoričarke mlađe generacije dr. Radine Vučetić, vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu koju je , sinoć u Kraljevu, predstavila autorka u organizaciji udruženja građana „Pozitivna omladina“ i Kulturnog centra „Ribnica“. Iako je u osnovi značenja ove reči latinskog porekla davanje mišljenja, procena ,ocena ona se ,u najširoj javnosti ,doživljava u svom krajnje negativnom kontekstu kao vrsta zabrane ili kao direktno mešanje sa strane u iznete vrednosne stavove autora koji se ,aktivnostima cenzora i cenzure, žele upodobiti u smeru prihvatljivom za vladajuću elitu i već uspostavljeni društveni poredak. Cenzura kao znak raspoznavanja nedemokratskih i autoritarnih društva nije svojstvena samo tim oblicima organizovanja društvenog života već se može ,u određenim oblicima, sresti i u demokratskim zajednicama. Govoreći na tribin ,kroz primere cenzure iz perioda socijalističke Jugoslavije, autorka je uspela ,kao i u svojoj knjizi uostalom, da izbegne jednostranost toliko karakterističnu za mnoge autore koji se , u novije doba, bave izučavanjem tog perioda naše istorije. Ostajemo zapitani koliko je ,uprkos odličnom nastupu i obilju primera, uspela da ,mahom mlađoj publici na tribini , dočara sve nijanse karakteristične za taj period kulturnog i društvenog razvoja Srbije, ali to ,svakako, i nije njena greška. Jer, mlade generacije kojima pripada većina posetilaca sinoć održane tribine u Kraljevu odrastale su i formirane u vremenima ekstremno negativnog odnosa društva,i društvenih nauka pre svega, prema vrednostima i dostignućima iz perioda socijalističke Jugoslavije. Naša poslovična spremnost da ,kao zajednica, i kako sami znamo da kažemo , „zatrpamo stari bunar a da novi nismo iskopali“ najbolje se vidi u nekritičkom odbacivanju svega što se vezuje za period socijalističke države a što nam se ,svedoci smo, obilo o glavu na razne načine i više puta. Na to je ,na svoj način, nedavno ukazao i Džordž Fridman poznati američki geopolitički analitičar i osnivač „Stratforda“ prilikom učešća na panel diskusiji u Beogradu pod nazivom „Vetrovi promena“ u organizaciji „Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj“ ispoljivši veće razumevanje za pozitivne tekovine iz vremena socijalističke Jugoslavije od brojnih domaćih kvazi naučnika opterećenih zovom agresivnog nacionalizma. U svom kratkom osvrtu na aktuelni društveni trenutak i problem cenzure dr.Radina Vučetić je , na sinoćnoj tribini u Kraljevu, naglasila da je to opšte poznata i jasno uočljiva pojava i danas, posebno u medijskoj sferi , a da su razni vidovi uticaj na medije autocenzuru ,kao jedan od oblika cenzure, doveli do neslućenih i nezapamćenih razmera.
Poruke jedne smene
Vanredna sednica Skupštine grada Kraljeva ,održana juče, sa samo jednom tačkom dnevnog reda: „Rešenje o imenovanju vršioca dužnosti direktora Narodnog muzeja iz Kraljeva“, završena je sa očekivanim ishodom . Izborom diplomirane pravnice Marije Žarčanin Štanišić koju je , za to mesto, predložio lokalni Pokret saocijalista koji je , kako na sednici reče njegov lokalni lider „preuzeo odgovornost“ za rad muzeja .Ova , vanredna ,sednica gradskog parlamenta samo je nastavak ranije započetih ,višemesečnih, aktivnosti unutar vladajuće lokalne koalicije da na čelo ove ugledne ustanove dovede „svog čoveka“ i ispoštuje famozni koalicioni sporazum.
Podsećanja radi ova stvar se dobrano odužila iz nekoliko razloga od koji su ,svakako, najvažnije činjenice da je dosadašnji direktor Dragan Drašković , i po mišljenju većine unutar vladajuće koalicije, uspešno vodio ovu ustanovu godinama unazad a i da je on ,kao jedna od osnivača lokalnog Srpskog pokreta obnove, uživao neupitnu podršku ove stranke koja je ,takođe, deo vladajuće koalicije u Kraljevu. Skoriji komunikacijiski šumovi unutar vladajuće koalicije na republičkom nivou i disonantni tonovi lidera SPO-a Vuka Draškovića oko nekih spoljnopolitičkih aktivnosti Vlade i njenog , tadašnjeg, premijera bili su ,izgleda, samo podstrek lokalnom Pokretu socijalista da podseti ,i zatraži, od svojih kolaicionih partnera u Kraljevu ispunjenje koalicionih dogovora i da im se omogući „da preuzmu odgovornost za muzej“ što u praktičnom znači da na mesto direktora postave koga oni hoće. I to se juče i desilo. „Sitnice“ poput zakonitosti čitavog postupka ,kompetetivnosti predloženog kandidata, bespotrebnih materijalnih troškova i slične pale su u vodu raspršene kao najsitnije kapi vode udarivši u „mramornu čvrstinu“ koalicionog sporazuma. I baš ta činjenica postojanje kolaicionog sporazuma, njegov značaj i snaga jesu povod za ispisivanje ovo nekoliko redova jer Draganu Draškoviću ova vrsta odbrane ,svakao, nije potrebna što zbog činjenice da je ,neupitno, dosegao profesionalne vrhove nedavno potvrđene i najvećim muzealskim priznanjem na nacionalnom nivou što zbog dokazanih upravljačkih kapaciteta jer je , za bezmalo dve decenije , na čelu kraljevačkog muzeja uspeo,zajedno sa svojim sardnicima, da ovu ustanovu postavi u sam vrh sličnih na nacionalnom nivou.
Elem jučerašnji igrokaz u Skupštini grada Kraljeva ili „politička pokazna vežba“ na lokalnom nivou samo je ,još jedna ,od bezbroj poruka , kojima se želi demonstrirai postojeći poredak stvari koji, u javnom životu Srbije, traje ,malte ne, od uvođenja višestranačja. A taj poredak stvari počiva na neupitnoj moći političkih stranaka kao reprezenata partikularnih interesa koji ,načešće, malo toga zajedničkog imaju sa opštim ,društvenim interesima. Snaga kolaicionog sporazuma, dokumenta koga je malo ko ,osim aktera koji su ga postigli, video i unutar političkih stranaka upravo i počiva na činjenici suprematije partikularnih nad opštim interesima. U praksi, čitav politički sistem ,evo već bezmalo tri decenije, funkcioniše tako a da, pritom, stranačkim i ekonomskim oligarhijama ne pada napamet da bilo šta menjaju. A i zašto bi ,kad od takvog poretka stvari itekako profitiraju u svakom smislu te reči. Slabašno i krhko javno mnjenje nema mehanizama da se tome suprostavi jer političke i ekonomske oligrahije na svim nivoima organizovanja ,na razne načine, kontrolišu medije i druge komunikacijske kanale a demokratski ,društveni dijalog u traganju za skladom između opšteg,partikualrnog i ličnog u Srbiji je još uvek misaona imenica.Posebno unutar ogromne većine političkih stranaka i njihovih organizacija lokalnog nivoa.
Slučaj promene direktora kraljevačkog muzeja treba posmatrati u tom kontekstu sa , nažalost, oporim utiskom da će se ,skorije, bilo šta menjati na bolje. I u Kraljevu i u Srbiji. A da je tako mogao se uveriti svaki ,prosečan ,gledalac jedne od lokalnih televizja koja je ,nedavno, napravila mini anketu sa građanima povodom kadrovskih promena u kraljevačkom muzeju. Razmere nezaintersovanosti ,neznanja i neinformisnosti o društvenim dešavanjima na lokalnom nivou ,bezmalo svih anketiranih, jesu ta snaga koja postojeći poredak stvari čini ,naizgled, nepromenjljivim a svaku aktivnost u pravcu zalaganja za opšte interese čini,naizgled, besmislenom.
Povezivanje ljudi sa prirodom preduslov održivog razvoja
Sa jedne ranije eko manifestacije
Danas se ,širom planete, u više od 100 zemalja u svetu, obeležava Svetski dan zaštite životne sredine. Ovaj datum je odredila Generalna skupština Ujedinjenih nacija u znak sećanja na Konferenciju o zaštiti životne sredine održanoj, 5.juna 1972 godine u Stoholmu. Na toj konferenciji se okupilo 113država, koje su kroz zajedničku izjavu o potrebi međunarodne saradnje u cilju zaštite životne sredine iskazali zabrinutos zbog nekontrolisanog raubovanja prirode u trci za većim ekonomskim i tehnološkim napretkom. Program zaštite je nazvan UNEP a predlog da se proslavlja 5. juni je dala delegacija Jugoslavije.Zaštita životne sredine svojom multidiscilinarnošću i multisektorskim pristupom angažuje sve veće naučne i kreativne potencijale širom sveta,ali, nažalost,svedoci smo nailazi i na sve veće ,neskrivene otpore iz pojedinih centara moći koji , u trci za profitom, svesno i namerno prenebegavaju činjenicu realnih ograničenja prirodnih resursa planete Zemlje. Na Svetski dan zaštite životne sredine, organizuju se razne akcije koje za cilj imaju promenu ekološke svesti vlada, privrede i stanovništva u celini, u pravcu odgovornijeg ponašanja prema svom okruženju.Centralna tema ovogodišnjeg Dana zaštite životne sredine je „Povezivanje ljudi sa prirodom“ („Connecting People to Nature“) čiji je cilj da nas podstakne da izađemo napolje i u prirodu, da u potpunosti prepoznamo, prihvatimo i cenimo njenu lepotu, da razmišljamo o tome kako smo njen deo i o tome koliko zavisimo od nje. Nažalost ovaj dan u samom gradu Kraljevu,osim časnih izuzetaka u pojedinim školama gde su nastavnici-zaljubljenici u ekologiju đacima ukazali na značaj aktivnosti najmlađih u očuvanju životne sredine,, nije obeležen nekom manifestacijom gradskog nivoa.Malobrojne,raštrkane i programski raznorodne organizacije civilnog društva koje se bave temama iz oblasti zaštite životne sredine u gradu Kraljevu nisu za danas izvele ni jednu aktivnost kojom bi sugrađane podestili na ovaj dan. Slična je situacija i sa lokalnim medijima. Sve ovo ,pomalo, iznenađuje obzirom na činjenicu da se u gradu tokom godine , ipak ,dešavaju brojne aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine.
Kraljevo- Prva , i najčešća , stanica Raščana na putu u novi život
Milorad Mišo Ostarćanin
Na ovim prostorima ,vekovi za nama , obeleženi su , pored ostalog , i neprekidnim migracionim kretanjima. Njih je uočio,izučavao i opisivao još Jovan Cvijić , naš poznati geograf i utemeljivač Cvijićeve antropogeografske škole- multidisciplinarnog pristupa proučavanju migracionih kretanja stanovništva. On je , u nauku, kao pojam uveo metanastazička kretanja i metanastazičke struje objašnjavajući vekovne pravce kretanja stanovništva iz dinarskih i centralnih balkanskih oblasti i ka Srbiji. I brojni drugi autori , posle Cvijića , koji su se bavili proučavanjem migracionih kretanja stanovništva na teritoriji današnje lokalne administrativne jedinice Raška su konstatovali da se ovaj predeo , kao deo geografske oblasti Ibar, nalazi na pravcu jedne od glavnih struja tih metanastazičkih kretanja. Ono što , takođe, proučavaoci migracionih kretanja stanovništva ističu kao jednu od zajedničkih karakteristika-motiva za ta mehanička kretanja stanovništva, jeste uzročno-posledična veza između ekonomskog , privrednog , razvoja i tih kretanja . Ova zakonomernost, bez sumnje, važi i za žitelje opštine Raška. Jer svaka analiza rezultata popisa i njihovo upoređivanje u dužem vremenskom periodu jasno ističe tu zakonomernost. Tako se , i primarno uzrokovano nivom ekonomskog razvoja jedne teritorije-oblasti i unutar njega promenama dominatne privredne delatnosti,uočavaju pravilnosti migracionih kretanja . Ta kretanja se odvijaju ,istovremeno, na pravcu selo –grad ali i ka drugim ,razvijenijim gradovima. 1995 godine , u posthumno, objavljenoj studiji Radoslava D.Pavlovića „Stanovništvo i naselja opštine Raška u funkciji privrednog razvoja“ se navodi da se , na teritoriju opštine Raška u periodu 1941-1981 doselilo 4.449 stanovnika pretežno iz Novog Pazara i sa Kosova i Metohije dok se istovremeno sa ove teritorije iselilo 2.443 domaćinstva, najviše u Zapadno Pomoravlje i Šumadiju sa Beogradom. Potvrdu ovih podataka možemo uočiti i u publikaciji iz 2011 godine „Uporedni pregled broja stanovnika prema rezultatima popisa u periodu 1948-2011godina “ Republičkog zavoda za statistiku. Tu su ovi procesi zaista jasno uočljivi pa je tako, recimo, grad Raška učetvorostručio stanovništvo sa 1513 na 6590 a Supnje čak i više nego udesetostručilo sa 301 -1948 godine na 4050-2011 godine, dok se broj stanovnika opštine Raška smanjio sa 29856-1961 godine na 24678-2011 godine. Evo kako to , na primeru jedne porodice- porodice Ostraćanin iz Pavlice , izgleda a što nam je ispričao Milorad-Mišo Ostraćanin ,predsednik udruženja „Stara Pavlica“ u Kraljevu :
„Seobe članova naše familije je započela kada se Pavle zaposlio 1937. godine na železnici u Ušću. Sa sobom je u Ušće poveo i Momirku. Tu su proveli ratne godine, a zatim su se preselili u Kraljevo. Oni su bili i prvi stanovnici Kraljeva iz naše familije. Posle Pavla je Velimir 1946. godine, po osnovu kolonizacije, otišao sa porodicom u Banatski Karlovac. Stojan je dobio posao u Beogradu 1947. godine i odveo suprugu. Sledeće iseljenje iz Pavlice je imao Milomir 1949. prešavši da stanuje u Rašku, da ne bi svakodnevno pešačio na posao. Seriju odlazaka u Kraljevo započeo je Dušan 1948. godine, a nastavili Branislav (1952), Tomislav (1957), Gojko (1957), Borisav (1960), Bogoljub (1965) i Živojin (1967). Milorad je ovu seriju zaključio 1977, kada se posle rada u Smederevu nastanio u Kraljevu. Obnovio ju je Vladimir Stanišin, koji je posle završetka fakulteta ( 2005 ) počeo da radi i živi u Kraljevu. Marko je posle okončanja školovanja obnovio Bogoljubovu kuću i nastanio se u njoj. Miodrag je posle studija nastavio da živi i radi u Beogradu ( 1959). U Beogradu su još Andrija (1959) i Radojko (1964). Milisav se odlučio da živi u Biljanovcu, gde se preselio 1958 godine. Aranđel nastanio u Raški (1973), a Milun u Vrbi (1973). Momčilo od 1977. da živi u Raški“.
Iza brojeva i imena iznetih kroz primer porodice Ostraćanih su lične, pojedinačne sudbine, dileme , strahovi , nade…sva ona osećanja koja se ,neminovno, javljaju kod pojedinca rešenog na tako krupan korak kakav je promena životne sredine pa se , kasnije, kada se srede i ukorene u novoj sredini te emocije , kroz sećanja , prenose na potomke sa željom da i oni izgrade pozitivne emocije za zavičaj njihovih predaka. Zato ogromna većina kraljevčana poreklom iz Raške ,a procenjuje se da ih je u gradu na Ibru između 15 i 20 hiljada , s ponosom iznosi činjenice o svom poreklu ističući tu privrženost korenima svog porekla ali i spremnost da , u granicam svojih mogućnosti , doprinesu i boljitku Raške. I njihovo udruženje ali lokalna samouprava Raške (i Kraljeva,naravno) trebaju da nađu načina da se te njihove, želje i opredmete kroz razne vidove saradnje.
Filigran iz Kraljeva spaja gradove iz Srbije i Bugarske
Montaža proskinitara pod budnim okom vajara-autora
Goran Ristović , alijas „Filigran Pokimica“ spada među retke , svetski priznate , majstore filigrana -starog umetničkog zanata , čija dela se nalaze u posedu velikog broja velikodostojnika pravoslavnih crkava širom sveta. Iako su predmeti koje on izrađuje, u svojoj radionici u Kraljevu , primarno namenjeni kleru i monaštvu pravoslavnih crkava , mnogi od njih , posebno filigranom ukrašeni krstovi i ikone , kao i čuvarkuće za vaskršnja jaja u obliku replika čuvenih Faberžeovih jaja , krase mnoge domove na svih pet kontinenata širom sveta. Taj njegov jedinstveni dar i radovi koje pravi izazvali su pažnju umetničke javnosti što je za posledicu imalo i nekoliko samostalnih izložbi ovog umetnika-zanatlije . Prilikom njegove , prve, izložbe 2013 godine, „Energija života“ u galeriji RTS-a, njen autor Petar Đinović je o njegovom stvaralaštvu, između ostalog rekao i : „Goran Ristović Pokimica, arhitekta srebrnog sveta, majstor posebnih dela i, tvorac lepote za sva vremena. Njegove rukotvorine su srebrne struje vođene okom i srcem“. A da javnost i van crkvenih krugova iskazuje interesovanje za njegovo stvaralaštvo , na svoj način, svedoči i činjenica da mu je Radio-televizija Srbije , za sada , posvetila tri emisije,Trag u prostoru (Niti od snova), autor Milica Barjaktarević,2011 godine, drugu iz serijala „Kvadratura Kruga“ i treću iz serijala „Od zlata jabuka“. Prilikom svoje , treće , samostalne izložbe pod nazivom „Filigranske veze“, održane u maju 2015 godine , u Regionalnom muzeju u Velikom Trnovu ovaj umetnik je toj ustanovi , koja se stara i o hramu „Četrdeset velikomučenika“,u kome je svojevremno 1236 godine sahranjen Rastko Nemanjić, naš Sveti Sava , darivao ikonu ovog svetitelja , rad sestrinstva manastira Žiča koju je on ukrasio svojim filigranom. Tada je filigran iz Kraljeva izrazi želju da ovom hramu daruje i proskinitar- mermerno postolje za tu ikonu Svetog Save . Obzirom da se radilo o zahtevnom poduhvatu i da je bilo potrebno obezbediti brojne saglasnosti a i značajna finansijska sredstva na realizaciju ove ideje čekalo se pune dve godine. I ,napokon, iduće subote , 3.juna , u Velikom Trnovu , u hramu „Četrdeset velikomučenika“ biće svečano otkriven mermerni proskinitar koga ovaj kraljevački umetnik , uz pomoć još četrdeset priložnika mahom iz Srbije i Crne Gore, daruje hramu u kome su ,prve dve godine, boravile mošti Svetog Save do njihovog prenosa u Mileševu. Izradu mermernog proskinitara Ristović je poverio poznatom bugarskom vajaru Panjotu Petrovu-Ponki (Панайот Петров Димитров- Понката) koji je ,svojevremeno , 2003 godine , bio autor projekta obnove hrama „Četrdeset velikomučenika“, a radovi na montaži mermernog postolja za ikonu počeli su 25.maja, na Spasov dan , ove godine.
Darovnica na pergamentu koja će biti uručena hramu „Četrdeset velikomučenika“ u Velikom Trnovu
Kako saznajemo Skupština grada Velikog Trnova donela je , pre dva dana, odluku i uputila poziv gradonačelniku Kraljeva i predstavnicima Narodnog muzeje iz Kraljeva da tog dana budu gosti Velikog Trnova na svečanom otkrivanju proskinitara jer su , pre dve godine , prilikom Ristovićeve izložbe u Velikom Trnovu, uspostavljene zvanične veze između muzeja i biblioteka dva grada koja ,na izvestan način, svojim životnim putem spaja još Sveti Sava.Portal KV Novosti –on line je,zahvaljujući dr. Plamenu Sabevu arheologu iz RIM-a Veliko Trnovo , u prilici da objavi ekskluzivne snimke sa montaže proskinitara.