Od juče je ,kraljevački Zavod za zaštitu spomenika kulture domaćin izložbe „ Stećci Bosne, Hercegovine, Srbije i Crne Gore“, autorke Mirjane Vukasović, dokumentaristkinje Muzeja u Perastu. Stećci, kao nadgrobna obeležja karakteristični su za prostor centralnog Balkana, u periodu od 13. do početka 16. veka. Način ukrašavanja i očuvane dekoracije čine ih vrednim umetničkim delima, a natpisi predstavljaju izuzetnu istorijsku vrednost, jer su pouzdani za njihovo datovanje. Na njima je evidentirano mnoštvo ćiriličnih natpisa u kojima se navode srpska narodna imena. Vrednost srednjovekovnih nadgrobnih spomenika međunarodno je potvrđena na Samitu UNESKO-a u Istanbulu 2016. godine, kada je prihvaćena zajednička nominacija Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije i srednjovekovna kamena nadgrobna obeležja – stećci upisani na Listu svetske kulturne i prirodne baštine. Izložba Stećci je nastala u trenutku zajedničke nominacije srednjovekovnih kamenih nadgrobnih obeležja – stećaka za Listu svetske baštine Uneskoa, pokrenute na inicijativu ministara kulture Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije. Već vekovima nekropole pod stećcima privlače poglede svojom strogom monumentalnošću naglašenom belinom kamena. Stećci su najčešće oblika velike horizontalne ploče, sanduka, slemenjaka ili oblika krsta. Posebnu dokumentarnu vrednost imaju stećci ukrašeni likovnim predstavama, izuzetne simboličke vrednosti ili sa očuvanim natpisima, koji govore o poreklu i statusu pokojnika. Od ukrasa najčešće se sreću plitki reljefi i ugravirani crteži sa predstavama pokojnika, životinja, scenama iz svakodnevnog života, arhitektonskim elementima kao što su arkade ili pročelja kuća, simbolima rozete, mača, polumeseca ili girlande. Smatra se da su stećci bez ukrasa, sada praznih i glatkih površina ispranih stoletnim kišama, nekada nosili živo slikane scene i natpise: nadgrobnici su, dakle ličili na džinovske monolite prekrivene tkaninama živih boja….. Bila su to šarena sela u malom.Izložba će biti otvorena za posetioce do kraja februara.
Sinoć je, u prepunoj čitaonici Narodne biblioteke „ Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu predstavljena knjiga „Memento mori“ autora Petra Jeknića , psihoterapeuta iz Kraljeva. Reč je , inače, o petoj knjizi ovog autora živopisne biografije i bogatog životnog iskustva. Petar Jeknić je, najpre,završio poljoprivredni fakultet a potom i psihologiju i master studije iz oblasti psihoterapije, radio je kao novinar izveštavajući sa ratišta u Hrvatskoj i na Kosovu i kao prosvetni radnik u kraljevačkoj Šumarskoj školi , aktivista u civilnom sektrou i društvenom životu grada na Ibru. Poseban detalj iz njegovog života jeste bezmalo dvogodišnji boravaku u opkoljenom Sarajevu tokom ratova na prostoru Bosne i Hercegovine koji ga je ,kako on sam kaže, posebno obeležio.Knjiga „Memento mori“ je nastala kao plod Petrovog višegodišnjeg bavljenja pružanjem psihološke i psihoterapeutske podrške pacijentima obolelim od teških bolesti i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje. Značaj knjige , iako naslovljena kao „Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini“, je primarno u njenoj poruci široj čitalačkoj publici u koju ,svakako, spadaju pacijenti, njihovi rođaci i prijatelji jesu informacije koje će uticati na percepciju pojma palijativno zbrinjavanje a koje bi trebalo da pokrenu i širu , i stručnu , raspravu o konceptu modela koji se , u ovoj oblasti , sprovodi u Srbiji. A taj , opštevažeći model , u našim medicinskim ustanovama , je primarno okrenut bolesti , tačnije jednom aspektu njene manifestacije, bolu i njegovom ublažavanju.Tek ovom knjigom stručna a i šira javnost spoznaje koliko je bitna psihološka i psihoterapeutska podrška obolelima i članovima njihovih porodica pa bi ,i na osnovu u njoj iznetih iskustava,trebalo otvoriti procese institucionalizovanja i normiranja tog segmenta u zbrinjavanju najtežih bolesnika.O knjizi su sinoć govorili primarijus doktor Periša Simonović, psihijatar u Institutu za javno zdravlje „Batut“ u Beogradu, Radmila Vesković, novinarka iz Kraljeva i Vesna Bondžić, predsednica udruženja „Ženski centar Milica“ iz Vrnjačke Banje u okviru koga Jeknić kao psiholog i geštalt psihoterapeut,već dve godine,pomaže pacijentkinjama obolelim od raznih oblika karcinoma.Ako vas kojim slučajem naslov knjige , a posebno njen podnaslov, zavara da je,u njoj, primarno, reč o jednom stručnom aspektu psihologije kao nauke ipak je pročitajte i uverite se da se ona najviše tiče života svakog od nas jer nas podseća na ono od čega sa strahom bežimo a to je naša konačnost.
Danas je, u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, predstavljena nova knjiga pesama Lasla Blaškovića intrigantnog naslova „Prasvršetak“. U programu koga je otvorio magistar Miša Milosavljević ,koji se , od nedavno , nalazi na čelu kraljevačke biblioteke, pored autora učestvovali su i Živorad Nedeljković, pesnik iz Kraljeva i Gojko Božović, pesnik, književni kritičar, osnivač i glavni urednik Arhipelaga iz Beograda.Konstatujući pesničku zrelost i specifičnost proze Lasla Blaškovića Živorad Nedeljković je primetio kako dobra poezija uvek ima šta da kaže pa se ta konsttacija u punom svom značenju može vezivati i za ovu knjigu pesama Lasla Blaškovića.U sličnom tonu o delu Lasla Blaškovića govorio je i Gojko Božović uzazavši na slojevitost i višeznačnost Blaškovićeve proze. Autor je pak pročitavši ,u nekoliko navrata, neke od svojih pesama iz knige „Prasvršetak“ govrio i o početcima svog bavljenja pisanjem ,pre ravno tri decenije, najavivši da će publici ,uskoro, predstaviti knjigu svojih putopisnih beleški pod nazivom „Gle“ . Laslo Blašković,pesnik, romansijer, pripovedač i esejista – rođen je u Novom Sadu 1966. godine. Za roman Svadbeni marš Blašković je dobio Nagradu Društva književnika Vojvodine za knjigu godine, za roman Madonin nakit dobio je Nagradu Fonda „Borislav Pekić“, za roman Adamova jabučica dobio je Nagradu SANU iz Fonda „Branko Ćopić“ za najbolju knjigu godine, a za roman Turnir grbavaca dobio je Nagradu „Stevan Sremac“ za proznu knjigu godine. Proza i poezija Lasla Blaškovića prevedeni su na engleski, francuski, nemački, mađarski, poljski, rumunski, slovački, ukrajinski, makedonski, bugarski i slovenački jezik.Laslo Blašković je upravnik Narodne biblioteke Srbije.
Danas je, u Kraljevu, u sklopu programa manifestacije „Kralj Stefan Prvovenčani – Osam vekova“, čiji je pokrovitelj Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, počeo sa radom dvodnevni međunarodni naučni skup istoričara pod nazivom „Srpska kraljevstva u srednjem veku“. Organizatori ovog naučnog skupa, pored grada Kraljeva su i Odeljenje za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Odsek za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Centar za istorijsku geografiju i istorijsku demografiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Centar za vizantijsko-slovenske studije Univerziteta u Nišu.
Potom su dr. Siniša Mišić i dr. Dragiša Bojović predstavili svoje radove a skup je, nakratko prekinut kako bi se, u tom prostoru svečane sale Skupštine grada otvorila izložba „Kosovo i Metohija – Harmonija“ autora Aleksandra Radoša a koju je priredio Istorijski arhiv grada Kraljeva kao svoj program upriličen u sklopu programa manifestacije „Kralj Stefan Prvovenčani – Osam vekova“.
Projekcijom filmova „Flafi“ rediteljke Milice „Li“ Filipovski, „Bio dvaput jedan kralj“ animiranog filma Vojina Vasovića i dokumentarnog filma „Šine“ Gunara Bergdala koji predstavljaju deo takmičarske selekcije,sutra u 17,30, u bioskopu „Kvart“ počeće,peti po redu, Kraljevski filmski festival. U nastavku programa biće prikazan film „Rupa u duši“, dokumentarna autobiografija jednog od naših najznačajnijih filmskih reditelja, Dušana Makavejeva. U četiri festivalska dana, od 31. avgusta do 3. septembra, publika će biti u prilici da pogleda 73 filma iz 25 zemalja i prati zanimljiva predavanja i razgovore o filmu koje će voditi gosti iz zemlje i inostranstva. Program festivala će se odvijati u bioskopu „Kvart“, Narodnom muzeju Kraljevo, Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ i kulturnom centru „Evergrin“. Festival će ugostiti mnogobrojne filmske stvaraoce iz inostranstva među kojima, filmskog kritičara i bivšeg direktora Geteburgškog filmskogfestivala Gunara Bergdala (Švedska), glumicu Kaisu Elramli (Finska), animatorku Emili Vong (Hong Kong), reditelja Andreasa Grucnera (Nemačka)… Pored raznovrsnog filmskog programa, posetioci će moći da prisustvuju predavanju o virtuelnoj realnosti (VR) i produkciji „360° filma“, koju će voditi Marko Todorović i Aleksandar Petrović iz VR Sveta, na kojem će filmski autori moći da upoznaju novi vid filmskog izražavanja koji ihočekuje u bliskoj budućnosti. U fokusu festivala će biti rad najstarijeg amaterskog kino kluba jugoistočne Evrope, Kino kluba Zagreb, osnovanog 1928. Godine. Koordinator kluba Zorko Sirotić će predstaviti neke od filmova iz produkcije kluba i objasniti šta znači biti kinoklubaš. Sve filmove iz zvanične konkurencije ocenjivaće žiri u sastavu montažer Mirjana Mitrović, filmski kritičar Milan Nikodijević, reditelj i koordinator Kino kluba Zagreb Zorko Sirotić i reditelj Stefan Krasić.Festival će biti zatvoren dodelom nagrada i projekcijom novog dokumentarnog filma Milana Nikodijevića „Zarobljeno vreme“ o Predragu Peci Popoviću. Projekcije u bioskopu „Kvart“ počinju u 16 i 18 sati a ulaz je slobodan.
Sinoć je , u foajeu Skupštine grada, otvorena izložba radova polaznika umetničke radionice „Slikajte sa Slađom“ koja je organizovana u okviru ovogodišnjeg , VII „Street art“ festivala. Radionica je okupila 20 polaznika različitog uzrasta ,od studenata, srednjoškolaca do osnovaca koji su, tokom tri dana trajanja radionice, tehnikom akvarela, slikali svoje viđenje mogućih motiva grafita na temu „Fasade moga grada“, na papiru formata do 30cm.Svečano otvaranje izložbe obeleženo je dodelom nagrada za najbolje učesnike radionice a to su , po mišljenju stučnog žirija , Željko Radović i Vladimir Ivanović, studenti Filološko – umetničkog fakulteta u Kragujevcu koji su ,ravnopravno,podelili prvo mesto . Drugonagrađene su Isidora Pavlović i Anđela Ilić, dok je treća nagrada pripala Isidori Nenadić, Mileni Ivić i Anastasiji Marjanović. „ Zahvaljujem se svima koji su došli da vide izložbu i drago mi je što nam je grad pružio priliku da prikažemo svoj rad. Bila je ovo idealna prilika da predstavimo ono što smo naučili na samom festivalu i u toku školovanja, a ujedno i način da pomognemo mlađim umetnicima u njihovom stvaranju“, rekao je ,zahvalivši se u ime polaznika umetničke radionice „Slikajte sa Slađom“ , Željko Radović.Recimo na kraju da je ovogodišnji , VII „Street art“ festival održan u Kraljevu u periodu od 21 do 28 avgusta.
