Gianluca Petrella Trio 70’s -Najavljen kao zvezda festivala
Koncertom dua iz Hrvatske , „Bow vs Plectrum“ (Gudalom protiv trzalice) ,koji će sutra biti održan ,u Kraljevu u 20 časova , počeće VII Internacionalni „JazzIbar“. Prvi koncer i svečano otvaranje festivala će biti održano u dvorištu „Francuske kuće“ gde je, inače, i sedište Kulturnog centra „Ribnica“ koji je organizator ove smotre džez stvaralaštva. Kao prateća manifestascija festivala sutra će , na istom mestu, biti otvorena i izložba „JazzIbar- retrospektiva“ na kojoj će posetioci moći da vide najznačajnije događaje sa predhodnih šest festivala zabeležene objektivom kamera. U naredna dva dana festivalski program će se odvijati na Trgu Svetog Save što ,u izvesnom smislu, znači i vraćanje festivalskih zbivanja na mesto gde je sve i počelo pre sedam godina. Ovo je , inače , dobra potez organizatora jer je Trg Svetog Save primerenije i prikladnije mesto za ovo vrstu muzičkih događaja od centralnog gradskog Trga Srpskih Ratnika gde je festival „gostovao“ predhodne dve –tri godine. Tako će , u subotu 1. jula najpre nastupiti „The Mambo Stars“, naš najstariji i najuspešniji orkestar repertoarski orjentisan ka latino muzici a potom će, pred ljubitelje džeza iz Kraljeva i susednih gradova, izaći najpopularnij slovenački bluz kvartet „Wacky Blues Professors“ koji će se ,kako je najavljeno, predstaviti energičnom mešavinom bluza, fanka i avangarde u evropskom džez duhu. Zadnje , treće, festivalsko veče u nedelju otvoriće novosađani „Majamisty Trio“ , poznatiji u insotranstvu nego kod nas.Potom će na binu izaći jedan od svetski najcenjenijih tombonista ,koji je inače najavljen kao zvezda ovogodišnjeg „JazzIbar“-a , Đanluka Petrela sa novim sastavom „Trio 70s“. Oni će izveseti numere koje u sebi spajaju džez-fank sedamdesetih, afrobit, hip-hop i elektroniku. Čast da zatvori VII Internacionalni džez festival u Kraljevu pripala je Rafaelu Vresnigu i njegovom sastavu „The Soul Gift Band“. Ovog virtouza iz Austrije je američki časopis „Down Beat“ nominovao čak tri puta za najboljeg orguljaša na svetu.Najveće zasluge za ovako bogat i žanrovski raznovrsan program ovogodišnjeg „JazzIbar“-a , idu, bez sumnje, na adresu Vojislava Pantića ,džez kritičara iz Beograda i umetničkog direktora festivala.Recimo ,podsećanja radi , da koncept festivala postavio i , do svoje smrti, sprovodio Mihajlo Miša Blam kao umetnički direktor festivala. U trenutku kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti juna 2014 godine, našao na prekretnici za opstanak , Mišin započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov pa je tako i on , sa pozicije umetničkog direktora , doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene. I na kraju sve ovo nije
„Cijuk“-Oni će zabaviti goste na afterpary otvaranja „JazzIbar“-a
moguće da nije podrške „Erste banke“ koja „JazzIbar“ podržava godinama unazad ,kao i podrške Ministarstva kulture i informisanja i grada Kraljeva.
Sinoć je u Kraljevu ,na platou ispred Duhovnog centra „Sveti Vladika Nikolaj“, u organizaciji Kulturnog centra „Ribnica“ upriličen muzički koncert namenjen najmlađim kraljevčanima uzrasta od beba do osam godina. Ovaj koncert je imao za cilj da kroz objedinjeni program muzičke i likovne umetnosti na interesantan način zainteresuje najmlađe za nešto više od trenutno popularne kulture koja ih okružuje a posebno u medijma. Koncept ovog programa nastao je u kreativnoj radionici Artysh Lab iz Beograda čije su članice sinoć , u Kraljevu, veoma uspešno pobudile pažnju stotinak najmlađih za dobru muziku. Na repertoaru su bila izabrana dela klasične muzike ,popularnih melodija i dečijih pesmica u aranžmanu za klavir i violinu a tokom izvođenja ostvaren je interaktivni odnos sa publikom koja je uživala priključujući se izvođačima ritmičkom pratnjom svojih dlanova i malih udaraljki.Tokom koncerta desetine dečaka i devojčica su istraživala svoje kreativne potencijale crtajući i vajajući koristeći pribor koji im je za ovu priliku bio obezbeđen.Trebalo je videti ta mala nasmejana lica i shvatiti kao se i sa relativno malo sredstava može organizovati uspešna kulturna manifestacija koja promoviše i populariše prave umetničke vrednosti. Uz čestitke organizatorima i učesnicima i naš apel da se ovakvi sadržaji češće organizuju i na 
drugim javnim površinama u gradu ali i za dečicu iiz udaljenijih naselja grada Kraljeva.
Fenomen cenzure, u socijalističkoj Jugoslaviji i Srbiji kao njenoj tadašnjoj republici, primarna je tema knjige „Monopol na istinu“ istoričarke mlađe generacije dr. Radine Vučetić, vanrednog profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu koju je , sinoć u Kraljevu, predstavila autorka u organizaciji udruženja građana „Pozitivna omladina“ i Kulturnog centra „Ribnica“. Iako je u osnovi značenja ove reči latinskog porekla davanje mišljenja, procena ,ocena ona se ,u najširoj javnosti ,doživljava u svom krajnje negativnom kontekstu kao vrsta zabrane ili kao direktno mešanje sa strane u iznete vrednosne stavove autora koji se ,aktivnostima cenzora i cenzure, žele upodobiti u smeru prihvatljivom za vladajuću elitu i već uspostavljeni društveni poredak. Cenzura kao znak raspoznavanja nedemokratskih i autoritarnih društva nije svojstvena samo tim oblicima organizovanja društvenog života već se može ,u određenim oblicima, sresti i u demokratskim zajednicama. Govoreći na tribin ,kroz primere cenzure iz perioda socijalističke Jugoslavije, autorka je uspela ,kao i u svojoj knjizi uostalom, da izbegne jednostranost toliko karakterističnu za mnoge autore koji se , u novije doba, bave izučavanjem tog perioda naše istorije. Ostajemo zapitani koliko je ,uprkos odličnom nastupu i obilju primera, uspela da ,mahom mlađoj publici na tribini , dočara sve nijanse karakteristične za taj period kulturnog i društvenog razvoja Srbije, ali to ,svakako, i nije njena greška. Jer, mlade generacije kojima pripada većina posetilaca sinoć održane tribine u Kraljevu odrastale su i formirane u vremenima ekstremno negativnog odnosa društva,i društvenih nauka pre svega, prema vrednostima i dostignućima iz perioda socijalističke Jugoslavije. Naša poslovična spremnost da ,kao zajednica, i kako sami znamo da kažemo , „zatrpamo stari bunar a da novi nismo iskopali“ najbolje se vidi u nekritičkom odbacivanju svega što se vezuje za period socijalističke države a što nam se ,svedoci smo, obilo o glavu na razne načine i više puta. Na to je ,na svoj način, nedavno ukazao i Džordž Fridman poznati američki geopolitički analitičar i osnivač „Stratforda“ prilikom učešća na panel diskusiji u Beogradu pod nazivom „Vetrovi promena“ u organizaciji „Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj“ ispoljivši veće razumevanje za pozitivne tekovine iz vremena socijalističke Jugoslavije od brojnih domaćih kvazi naučnika opterećenih zovom agresivnog nacionalizma. U svom kratkom osvrtu na aktuelni društveni trenutak i problem cenzure dr.Radina Vučetić je , na sinoćnoj tribini u Kraljevu, naglasila da je to opšte poznata i jasno uočljiva pojava i danas, posebno u medijskoj sferi , a da su razni vidovi uticaj na medije autocenzuru ,kao jedan od oblika cenzure, doveli do neslućenih i nezapamćenih razmera.
Konferencijom za štampu, danas održanom u Kulturnom centru „Ribnica“ iz Kraljeva, najavljena je jedna pažnje vredna manifestacija. Kraljevo će , pored još nekih gradova u Srbiji , biti domaćin svojevrsnog festivala dobre rok muzike . Naime , 27 maja ,na centralnom gradskom trgu-Trgu Srpskih ratnika, biće održana „Mini gitarijada“. Ovaj muzički događaj organizuje se u saradnji sa populrnom „Zaječarskom gitarijadom“ koja se , iako pedsetprva po redu, ove godine , po prvi put održava u junu, i to u periodu od 29.juna do 1.jula. Cilj mini gitarijada je da afirmišu rok muziku pružajući šansu mladim demo bendovima koji su na početku svojih muzičkih karijera ,omogućavajući im nastup na profesionalnoj sceni koja podrzumeva dobru ,binu, svetlo i razglas pred publikom koja voli tu vrstu muzičkog izraza. Mini gitarijade imaju i svojevrsni takmičarsko-selektorski karakter jer će najboljim demo sastavima iz gradova poput Kraljeva, gde se organizuju „Mini gitarijade“,biti omogućen nastup na 51-oj Zaječarskoj gitarijadi. Da će se na ovim predtakmičenjima voditi računa i o kvalitetu muzike postaraće se stručni žiriji sastavljeni ,mahom, od već afirmisanih lokalnih rok stvaralaca i dokazanih muzičkih stručnjaka. Tako će , recimo, u Kraljevu umeće rok demo-bendova na ovogodišnjoj „Mini gitarijadi“ ocenjivati Aleksandra Pavlović ,muzički urednik u SKC“Kragujevac“, Vladimir Krunić frontmen pank rok grupe „Krstaši“ iz Kraljeva koja je, prošle godine, učestvovala na „Zaječarskoj gitarijadi“ i Vladislav Jurić ,rok muzičar.Kako smo ,danas, čuli od gospođe Elizabete Todorović ,direktorke KC „Ribnica“ i Bojana Petrovića , muzičkog urednika u ovoj ustanovi, rok za prijavu zainteresovanih rok grupa je do 20.maja a očekuju se učesnici i iz susednih gradova poput Kragujevca, Vrnjačke Banje, Trstenika, Raške, Novog Pazara…Svojevrsna podrška mladim rokerima ali i svojevrsna pozivnica posetiocima kraljevačke „Mini gitarijade“ biće i sastav „Električnog orgazma“ koji će ,prema rasporedu, uslediti odmah po okončanju nastupa demo bendova.
Glavna tema današnje konferencije za štampu u Narodnom muzeju u Kraljevu , izložba „Beogradski atlas Jovana Cvijića“ kojom će se ,od 11 do 20 maja , kraljevčanima , u okviru predstojeće ,nacionalne , manifestacije „Muzeji Srbije deset dana od 10 do 10“, predstaviti Muzej grada Beograda ostala je u senci reakcije kolektiva ove renomirane , gradske, ustanove kulture na Rešenje o razrešenju direktora muzeja koga je ,prošlog petka , na svojoj XI sednici donela Skupština grada Kraljeva u svojstvu osnivača muzeja. Muzejski savetnik Tatijana Mihajlović je , predstavnicima medija , pročitala Saopštenje koga su , kako je rečeno, podržali-potpisali svi zaposleni ,njih 26, u muzeju. Povod za ovakvu reakciju bila je ,zaista, čudna odluka skupštinske većine da najpre izglasa pomenuto Rešenje o razrešenju direktoru muzeja zbog prestanka mandata a da , potom, ta ista većina koju su ,tog dana , činila 38 odbornika vladajuće koalicije najpre ostane uzdržana kod usvajanja novog Stauta Narodnog muzeja u Kraljeva a potom i kod , očekivanog ,(re) izbora Dragana Draškovića.Time je , na veliko iznenađenje , ne samo stručne javnosti ustanova kulture već i većine kraljevčana bez ikakvog suvislog obrazloženja uskraćeno poverenje čoveku koji je , svojim radom kao istoričar a i ,uspešnim rukovođenjem muzejom u predhodnih osamnaest godina , trajno obeležio jednu epohu na mapi kulturnih dešavanja u gradu na Ibru. Da iznenađenje bude kompletno postarali su se sami odbornici većine koji su ,najpre, kroz predloge skupštinskih tela poput Komisije za izbor i imenovanje a i kroz predlog Upravnog odbora muzeja dali potrebne saglasnosti na (re)izbor Draškovića ne štedeći komplimete za njegov rad što za skupštinskom govornicom što u kuloarima pre i tokom same sednice. Veleobrt u , do sada javno neobrazloženoj promeni stavova o radu Draškovića , usledio je na samoj sednici kada su, odbornici vladajuće većine ,očigledno na neki javnosti nejasan-nevidljivi signal , kao po komandi glasali suprotno svemu što su predhodno kazivali što o radu muzeja što o Draškovićevom direktorovanju. Iako živimo u društvu i vremenima kada je i najnevernijem Tomi jasno da je politička volja svemoguća čini se ,na prvi pogled, da je ovaj salto mortale kraljevačkih odbornika novina- novi prilog za istoriju politikanstva u Srbiji. Oni , pak, upućeniji u kraljevačke političke kuloare su ovakvo Rešenje naslućivali temeljeći te svoje slutnje na , navodnom, koalicionom , nepotpisanom ali važećem ,sporazumu za čije sprovđene su zadožena tri-četi stranačka čelnika. Po tom , javnosti nedostupnom a očigledno postojećem sporzumu Narodni muzej u Kraljevu je „pripao“ lokalnom Pokretu socijalista koji je,navodno, najpre hteo da zadrži Draškovića (člana i osnivača lokalnog SPO-a) da bi potom,opet navodno, poželeo da tu udomi jednu svoju članicu koja je prešavši iz Ujedinjenih regiona Srbije u Pokret socijalista postala ,što bi rekao popularni Radašin „kapacitetna“ da vodi i muzej ,ako „drugovi kažu da treba treba“. Drugi koji su ,kažu, još upućeniji u „šira politička kretanja“ ovo povezuju sa nedavnim javnim istupanjima lidera SPO-a na televiziji N1 kada je ,opet Drašković ali Vuk, kritički progovorio o „diplomatskom kuršlucu“ na relaciji Srbija –Francuska u vezi „slučaja Haradinaj“. Ti,još upućeniji, svoju tezu osnažuju i primerom (ne) dogovorene ostavke direktora JKP „Putevi“ iz Kraljeva koji je ,iako ,donedavno član „verolomne“ Nove Srbije“, trebalo da dogovrenom ostavkom ,u dogovorenom tajmingu, „ustupi“ mesto jednom „espeovcu“ a što je trebalo da se ozvaniči na ovom istom skupštinskom zasedanju. Ispalo je tako da lokalni naprednjaci ,stožerna stranka vladajuće koalicije sa SPS-om, imaju „komunikacijske šumove“ sa svojim ,takođe, kolaicionim partnerima i iz Nove Srbije i iz SPO-a. Šta god da je od ovoga tačno žalosno je što se takvi ,politikanski računi, namiruju urušavanjem , ovoga puta ustanova kulture. Ustanova , čijim radom su se dičili i diče sve vlasti u Kraljevu zadnjih decenija i koje su bile „zadužene“ za proizvodnju ,ekstremno retkih dobrih vest, koje su se u širu javnost odašiljale iz ,tranzicijom, razorenog Kraljeva. Nažalost , sva je prilika da će takva praksa još dugo potrajati u državi u kojoj , svakim danom , zjapi ogromna provalija izazvana nedostatkom stvarnog društvenog dijaloga o brojnim problemima u društvu zašta su najodgovornije političke stranke koje su postale sve drugo samo ne mesto gde se može i treba voditi , artikulisani i argumentovani dijalog na mnoge tema pa i na tu kakve su nam ustanove kulture potrebne i kakvi ljudi na njihovom čelu.
Sinoć otvorenom izložbom „ Fotografije kao svedočanstva prisustva- Drug Tito i drug Marko u Rankovićevu i Kraljevu“ autora Silvije Krejaković , Narodni muzej iz Kraljeva je otpočeo sa nizom manifestacija koje organizuje povodom obeležavanja 19. aprila- imendana Kraljeva , datuma kada je Kralj Milan Obrenović svojim ukazom , a povodom svog krunisnja , promenio ime varoši Karanovac u Kraljevo. O izložbi fotografija koje , na osobeni način, svedoče o usponima i padovima nosilaca političke moći i uticaju takvih događaja na (de) konstrukciju sećanja i kolektivno pamćenje govorili su pored autorke izložbe i Suzana Novčić i dr. Miloš Timotijević, muzejski savetnik iz Narodnog muzeja u Čačku koji se, inače, i sam bavi tumačenjima odnosa prošlosti i sadašnjosti. Po njegovim rečima autorka ove izložbe pokreće jednu važnu temu u društvu a to je kultura sećanja na epohu socijalizma. „Zbog svega onoga što se desilo u našoj bliskoj prošlosti ,zbog samog prekida epohe socijalizma širom sveta došlo je do zaborava perioda socijalizma , a u samom socijalizmu pak , dolazilo je do zaborava pojedinih perioda i ličnosti , kao što je , posle sredine šezdesetih godina i čuvenog Brionskog plenuma , došlo do zaborava Aleksandra Rankovića- druga Marka. 
Zato pojedine fotografije na ovoj izložbi, skrajnute u jednom periodu , sada svedoče o tom „zaboravu“. Zahvaljujući Silviji Krejaković i njenom naporu da iz raznih depoa izvuče ove fotografije, nama se nudi jedno novo čitanje, pa zato ovo nije samo jedna dokumentarna izložba već i svojevrsna analiza konstrukcije prošlosti u doba socijalizma“ rekao je otvarajući izložbu dr. Miloš Timotijević.
Sinoć je u Narodnom muzeju Kraljevo predstavljana knjiga Bura dr Luisa Marera koja je prvi put objavljena u Kremsu (Austrija) 1947. godine. Zahvaljujući dr Evi Rihter Marer i mr Volfrangu Mareru , deci i naslednicima dr Alojza Marera , koji su večeras prisustvovali predstavljanju knjige njihovog oca, kraljevački muzej je dobio pravo prevoda na srpski jezik. Knjigu je sa nemačkog prevela Gordana Timotijević a recenziju je potpisao istoričar Balkanološkog instituta SANU dr.Ljubordrag-Braca Ristić. Na večerašnjoj promociji čulo se da je srpski prevod izašao dve nedelje pre drugog izdanja knjige u Austriji koje se od originalne verzije razlikuje dopunom šezdeset strana koju je napisao poznati austrijski istoričar osvetlivši vreme i konteks u kome je knjiga objavljena .To je vreme u kome su u Austriji, neposredno posle II svetskog rata, još uvek prisutne američke i ruske okupacione trupe . Takvo vreme , a posebno sukob koji je usledio između ondašnjeg SSSR-a i ondašnje Federativne Narodne Republike Jugoslavije oko takozvane Rezolucije Infombiroa, uticali su , po rečima mr Volfranga Marera da njegov otac Alojz ,autor knjige , istu povuče iz prodaje.Odluka njegovih naslednika da knjiz i,novim izdanjima na srpskom i nemačkom jeziku, „vrate život“ proistekla je iz njihove duboko lične potrebe da od zaborava spasu ne samo uspomenu na svog oca već i osećaja da u ovim sadašnjim vremenima valja ,na sve načine, promovisati one vrednosti koja knjiga njigovog oca Luisa Marera u sebi nosi. Knjiga govori o mladom vojniku Vermahta , Alfredu Kroneku, koji se još u Beču, pred početak Drugog svetskog rata upoznaje sa komunističkim idejama. Početkom rata biva mobilisan i ubrzo, po kazni, dobija premeštaj za Srbiju i biva stacioniran u Vrnjačkoj Banji, i kasnije u Kraljevu. Preko svog prijatelja Gerharda Šmidla (kome je i posvećena ova knjiga) stupa u kontakt sa partizanima, postaje njihov obaveštajac i do kraja rata sarađuje sa njima.Šmidl ,pred kraj rata, biva otkriven , uhapšen i streljan ali tokom saslušanja lažnim iskazom zaštićuje Luisa Marera alijas Alfreda Kroneka pa je ova knjiga ,kako se večers čulo, svojevrsni spomenik drugarstvu i ratnom prijateljstvu zahavljujući kom je Luis i preživeo rat. Knjiga koja je napisana sa nesumnjivim simpatijama prema srpskom narodu, pored beleženja istorijskih događaja, susreta sa značajnim ali i običnim ljudima i slikanja njihovih sudbina, sadrži i autentične opise ulica, trgova, bašta, kafana, vila, gospodskih i sirotinjskih kuća u Vrnjačkoj Banji, Kraljevu i Trsteniku.Ovaj neveliki istoriski roman pod simboličnim imenom Bura izazvao je i buru emocija među prisutnima na promociji posebno posle govora dece i unuka Luisa Marera koji su bili prožeti duboko pacifističkim porukama kao i porukama da se ljudi i narodi međusobno bolje upoznaju i sarađuju i na taj način preduprede unutar svojih društava one pokrete i političke projekte koji bivaju uzročnici međunarodnih sukoba i ratova.
