Danas su u Kraljevu , na lokaciji „Ratarsko imanje“ počeli pripremni radovi za igradnju četvrte fabrike nemačke grupe „Leoni“ u Srbiji koja se bavi proizvodnjom žica, optičkih vlakana, kablova i kablovskih sistema.Ovaj gigant zapošljava preko osamdestpethiljada zaposlenih u tridesetak zemalja širom sveta a fabrika za čiju je gradnju ,u petak 3.avgusta, Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo i stambeno komunalne usluge grada Kraljeva izdalo dozvolu trebalo bi da bude završena do kraja naredne,2019 godine.Radove izvodi preduzeće „ČIP“ d.o.o iz Prokuplja, koje je izgradilo je sve fabrike „Leonija“ u Srbiji a fabrika u Kraljevu će imati 45000 kvadratnih metara.Njena izgradnja je odlukom Vlade Srbije ,juna meseca ove godine,proglašena za projekat od nacionalnog značaja.Po donošenju ove odluke u kompaniji „Leoni“ započeto je sa traženjem kadova ,u ovoj fazi uglavnom za menadžerske pozicije da bi ,vremenom bilo primljeno između 4000 i 5000 radnika..Leoni inače,trenutno,u svojim pogonima u Prokuplju, Malošištu i Nišu zapošljava oko 6.000 radnika.
Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama, da jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se, je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde najkraćeg odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje, predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom, sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo, oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno, pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“ leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja i argumenata za ove opore konstatacije o (ne) činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012 Agencija za energetiku je ukinuta izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan maja 2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada. Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu, u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.
Sinoć održana modna revija u kraljevačkom Domu vojske biće , bez sumnje, događaj koji će se duže pamtiti u gradu na Ibru. Jedan sadržaj ,naizgled, samo zabavnog karaktera pokrenuo je mnoga pitanja i podstakao nadu da se i u teškim ekonomskim uslovima stvari vezane za razvoj preduzetništva mogu pokrenuti u pozitivnom smeru. A da bi se to desilo potrebno je da se oko jedne ideje okupi više mladih kreativnih i energičnih ljudi kakvi su , bez sumnje, bili organizatori ovog događaja. Nešto što je ,na početku, bila samo zajednička ideja- želja Vladimira Rakovića člana gradskog saveta za mlade i Bojane Dolamić, likovnog pedagoga i modnog dizajnera preraslo je, zahvaljujući njihovom entuzijazmu i energiji , u projekat koji je poprimio širi kontekst i koji je oko sebe okupio niz partnera.Njihova ideja da se organizuje modna revija kao događaj na kome će priliku da pokažu svoje umeće dobiti mladi ,neafirmisani modni dizajneri sa teritorije Raškog okruga ali i kao prilika da se demonstriraju potencijali preduzetnika koji posluju u tekstilnoj industriji na ovoj teritoriji podržana je od grada Kraljeva ,Saveta za rodnu ravnopravnost i niza preduzetnika poput frizera,kozmetičara, dekoratera…pa sve do plesnih grupa. Udruženi i umreženi oko jednog projekta mladi stvaraoci su,priredili događaj koji je okupio toliko publike da je velika sala Doma vojske u Kraljevu, u koju može da stane oko 500 posetilaca, bila premala pa su mnogi ostali uskraćeni da proprate ovaj događaj iako je nekoliko desetina najupornijh stajalo unutar dvorane. Na modnoj reviji prikazane su kreacije Kraljevčanki Bojane Dolamić, Danke Karović, brenda „Dasha fashion“, „Suknja ti & ja“, „Brik“, „Libuel“, „Prik“, „Rita“ a predstavljeni su i radovi Nataše Župac i Nataše Đorđević iz Vrnjačke Banje, kao i Mire Pendić iz Raške.I kao što smo na početku teksta već rekli jedna ,nizgled, obična modna revija pokrenula je mnoga pitanja a delom i ponudila moguće metode aktivnost kojima treba podržati razvoj preduzetničkog duha kod najmlađih.Mladi dizajneri okupljeni oko projekta modne revije u Kraljevu za sebe kažu da dizajnirajući svoje snove stvarju modu a mi bi smo predložili da donosioci odluka „ dizajniraju“ svoje ponašanje slušajući više ,i češće , glas kreativnih i energičnih mladih ljudi kojih ima i u manjim mestima.
U Kraljevu je danas održana četvrta sednica Odbora za poljoprivredu ,šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije čime je nastavljena praksa, iz ranijeg skupštinskog saziva , da se sednice ovog radnog tela održavaju van Beograda. Narodni poslanik i član Odbora Nenda Božić je postavio pitanje troškova održavanja ove dvodnevne sesije u Kraljeva pa mu je predsednik Odbora Marjan Rističević odgovorio da je sednica podržana projektom „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ koga finasira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) kroz program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pa samim tim boravak parlamentaraca u Kraljevu ne pada na teret budžeta.Na početku sednice odbijen je predlog za dopunu dnevnog reda koga je dao poslanik prof.dr.Miladin Ševarlić a koji je tražio da se Odbor informiše o toku pregovora sa Klementom Tenisom i , eventualnom, davanju negovoj firmi , po osnovu prava prvenstva zakupa, 60000 hektara zemljišta za izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji. Predlog je odbijen uz obrazloženje da su pregovori još uvek u toku. Posle toga prešlo se na predloženi dnevni red a to je rasprava o uticaju prehrambeno-prerađivačke industrije na razvoj porodičnih poljoprivrednih gazdnstava, posebno malih i srednjih. Uvodničar , Milan Ćupić predstavnik Ministarstva upoznao je članove Odbora i goste na sednici sa sumornom slikom sela u Srbiji. Broj seoskog stanovništva u Srbiji između dva popisa (2002-2011) se smanjio za 11 odsto, pa sada na selu živi oko 40 odsto stanovništva ili manje od 3 miliona od čega u 630 000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava živi 1414000. Sada je svaki peti stanovnik sela stariji od 65 godina a prema sumornim prognozama Ujedinjenih nacija sa ovim demografskim trendovima Srbija će 2050 godine imati 1,5 milona stanovnika manje .Upotpunili se ova slika još sumornijim podatcima o zastareloj i raubovanoj poljoprivrednoj mehanizaciji , velikoj usitnjenosti obradivih parcela , izrazito malim površinama koje se navodnjavaju , neadekvatnoj mreži otkupnih mesta, lošoj seoskoj komunalnoj infrastrukturi , uništenoj mreži seoskih zadruga eto razloga za ozbiljnu brigu. Jer ovo nisu samo ekonomska pitanja jedne privredne grane koja ,uprkos svemu, ostvaruje više od 2 milijarde evra neto izvoza, već to postaje prvorazredno političko i bezbedosno pitanje našeg opstanka. Dodajmo tome i činjenicu da , još uvek nespremni dočekujemo 2017 godinu i početak pune primene Sporazuma o pridruživanju iz 2011 godine koji strancima omogućava da , bez ikakvih dodatnih uslova postaju vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Nažalost, na ovoj sednici , kako reče predsedavajući , najvažnijeg skupštinskog odbora čulo se jako malo konkretnih predloga kao urgentno menjati postojeće stanje ako već za promene nije i kasno. U današnjoj raspravi učestvovali su i predstavnici udruženja i organizacija poljoprivrednika iz više gradova u Srbiji, koji su izneli soje probleme , koji se pre svega odnose na proizvodnju i saradnju sa otkupljivačima, a dali su i konkretne predloge za njihovo rešavanje.
Pitanja zaštite životne sredine a posebno pitanja vezana za segment energetske efikasnosti su sporadično u fokusu delovanja većine političkih stranaka i gotovo nikad jasno uočena kao praktičan politički cilj u njihovom delovanju.
Danas se ,sa kraljevačkog sportskog aerodroma, put šest zemalja Evropske unije uputilla eskadrila od 5 sportskih aviona , od kojih su 4 ultralake letilice tipa „Sila 450“ proizvedenih u kraljevačkoj fabrici aviona „Aero East“ koja , na neki način , nastavlja tradiciju aviogradnje u gradu na Ibru započetu u fabrici aviona „Brege“ između dva svetska rata. Ovaj neobičan poduhvat i način prezentacije jednog domaćeg proizvoda , a ultralaka letilica „Sila 450“ to , bez sumnje, jeste, zajednički je projekat fabrike aviona „Aero East“ i novosadske produkcijske „Scorpion productions“ poznate tve gledaocima po nizu svojih ostvarenja a naročito po serijalu „Kuhinjica“ i istoimenom časopisu.
Prvo odredište ekspedicije je Bjelovar (Hrvatska) . Odatle se leti za Sinj a iz Sinja se leti preleće se preko Portoroža u Italiju kod Frančeska Berataza kolekcionara vazduhoplovnih oldtajmera. Petog dana se ide za Trento i obilazi vazduhopovni muzej i lokalna škola helikoptera .U Francusku se stiže osmog dana i obilaze se razni zanimljivi aerodromi. Potom se ide do Lileštada u Holandiji gde se nalazi jedan od najlepših evropskih vazduhoplovnih muzeja. Odatle se ide u vazduhoplovnu „meku“ Fridrišhafen, obilazi se i Diamond u Austriji a povratak u Srbiju je planiran do 20. Avgusta.
Obilaskom seoskih domaćinstva koja se bave seoskim turizmom gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je počeo sa realizacijom nekih od zadataka koje u svom izbornom ekspozeu naveo kao prioritetne.Pre tačno mesec dana , obraćajući se odbornicima Skupštine grada dr.Terzić je , kao jedan od prioritetnih zadataka lokalne samouprave i njega kao gradonačelnika, naveo i pospešivanje razvoja seoskog turizma na teritoriji grada Kraljeva. Tada , a i u petak 29.jula, prilikom obilaska seoskih domaćinstava koja bave se seoskim turizmom na teritoriji Rudna , Lopatnice i Bogutovačke Banje on je podsetio da je ovogodišnjim budžetom grada Kraljeva opredeljeno 8 miliona dinara za pomoć tim domaćinstvima. Inače, na teritoriji grada Kraljeva koja je, po površini, najveća od svih lokalnih samouparva u Srbiji, za poslove seoskog turizma registrovano je , samo , 13 seoskih domaćinstava. Brojni su razlozi zašto je tako mali broj domaćinstva registrovanih za bavljenje ovim poslovima na teritoriji grada Kraljeva koja obiluje izuzetnim kulturno- istoriskim spomenicima i predelima sa netaknutom prirodom ali jedan se , bez sumnje, i zdvaja.To je , pre svega, putna infrastruktura čije je stanje daleko od zadovoljavajućeg. I kako , malte ne ,u glas ponoviše svi obiđeni domaćini na Rudnu,u Lopatnici i Bogutovcu , ne traže oni da im se putevi asfaltiraju ali da se bar kvalitetno podaspu, povaljaju i urednije održavaju.A da je ta putna infrastruktura u lošem stanju gradonačelnik je imao prilike da se uveri i koji dan ranije kada je , drugim povodom, obišao seosko domaćinstvo porodice Veljović u Glediću koje je , za sada, jedino seosko domaćinstvo registrovano za bavljenje seoskim turizmom u tom, Gledićkom, kraju.Istine radi, teško je i očekivati da mreža lokalnih(opštinskih) puteva dužine 326,19 km (izvor:Strategija razvoja grada Kraljeva) i može biti bolja u situaciji kada,decenijam unazad, beležimo ekonomsku stagnaciju pa , samim tim, i manje javne prihode.No , da se mora, i treba , voditi drugačija politika raspodele ionako skromnih sredstava sasvim je očigledno. Ako je rečeno na izbornoj Skupštini i ponovljeno prilikom obilaska seoskih gazdinastava koja se bave turizmom nagoveštaj te , drugačije, politike raspodele sredstava namenjenih za putnu i komunalnu infrastrukturu , onda ima nade i za povećanje broja seoskih domaćinstava koja će se registrovati i za bavljenje seoskim turizmom na teritoriji grada Kraljeva.
Korisnik šuma, treba da plati 3 % na svoj ukupan godišnji prihod ostvaren gazdovanjem šumama. Ukupna taksa naplaćena na teritoriji grada KV po osnovu korišćenja šuma i šumskog zemljišta je oko 18.000.000 dinara (3% od vrednosti posečenog). Prema naplaćenoj taksi vrednost posečene šume na teritoriji grada KV u 2015. godine je oko 600.000.000 miliona dinara.
„Vlada Republike Srbije je, 13.januara ove godine, donela odluku i formirala preduzeće „Aerodromi Srbije“ sa zadatkom da umreži i shodno mogućnostima i potrebama ,sukcesivno, unapredi nivo mogućnosti usluga na postojećih 30 malih aerodroma u Srbiji od kojih 22 imaju dozvole.Prioritetni zadatak je otvaranje aerodroma „Morava“ u Lađevcima koji ima dosta toga od potrebne infrastrukture a formiranjem „Aerodroma Srbije“ stvorena je normativna predpostavka da ima ko da završi započeti pregovarački proces i potpiše neophodne ugovore sa Ministarstvom odbrane kako bi ovaj aerodorm ,ubuduće, funkcionisao kao mešoviti vojno-civilni.Otvarnje aerodroma ne znači automatski i kontinuirano poslovanje. Do toga će doći kada potencijalni operateri prepoznaju kapacitete i potencijale aerodorma i , u skladu sa svojim potrebama i interesima, se opredele da taj aerodorm bude njihova matična,tranzitna ili povremena luka.Zato je na nama da započeto dovršimo i da , do završetka dela koridora 11 od Beograda do Preljine, poboljšamo kvalitet rulne staze, sagradimao adekvatnu vezu između te staze i pristanišnog dela, opremimo aerodrom uređajima za noćno sletanje i time omogućimo kontinuirano sletanje većih aviona tipa Erbas 319 ili Boing 737. Trenutno ,na aerodorom „Morava“ mogu da slete avioni tipa ATR 72 i slični“.Ovo je , između ostalog ,danas u Kraljevu, izjavio Zoran Ilić pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj koji je bio jedan od učesnika sastanka kod Načelnika Raškog upravnog okruga. Na tom sastanaku pored Načelnika okruga Nebojše Simovića prisustvovali su i : Nenad Nerić , državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Predrag Babić v.d.direktor novoformiranog preduzeća Aerodromi Srbije kao i Tomislav Ilić gradonačelnik Kraljeva , Slobodan Jolović ,Načelnik Moravičkog okruga, i predstavnici opština Novi Pazar i Tutin .Istorijijat ideje o aerodromu u Lađevcima seže,inače, u prošlost od nekoliko decenija unazad ali svi ozbiljniji pokušaji i zahtevi privrednika i lokalnih samouprava odbijali su se ,do 2008 godine, o stavove nekadašnje JNA a potom Vojske Srbije čiji su se tadašnji predstavnic suprotstavljali ideji pretvaranja vojnog aerodoma u Lađevcima u civilni. Do sada su izgrađeni novi kontrolni toranj, pristanišna zgrada i drugi prateći objekti. Dok se ne produži i proširi pista sa 2.200 na 2.500 metara na ovaj aerodrom mogu sletati manji putnički avioni poput ATR 72 i slični, a produžavanjem i proširivanjem piste ,u vrednosti od oko 10 miliona evra, stekli bi se svi uslovi za sletanje najvećih putničkih i ,što je za ovaj kraj važnije,teretnih aviona.Svojevremeno su predstavnici Turske bili spremni da investiraju taj iznos ali je do zastoja u razgovorima sa njima došlo odmah posle izbora 2012 kada se u njih uključio Velimir Ilić,tadašnji ministar saobraćaja koji je bio protiv takvog kreditnog aranžmana.Aerodromu „Morava gravitira 38 opština i gradova sa preko milion stanovnika i u kojima se trenutno realizuje preko 30 odsto ukupnog inoturističkog prometa u Srbiji. Aerodrom može zadovoljiti i potrebe značajnih turističkih destinacija (Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja,…) jer se sve pomenute naleze u zoni bližoj od 100 kilometara. Gradovi i opštine centralne Srbije posebno su zainteresovani za osposobljavanje aerodroma „Morava“ za kargo letove i spremni su da, zajednički, podrže stvaranje kargo-zon u neposrednoj blizini aerodroma.
Zakon o rudarstvu i geološkim israživanjima Sl.gl.RS br .88-2011 predviđa da se prihodi od eksploatacije mineralnih sirovina , koji su prihod Republike dele u odnosu 40 % budžetu Grada ( (Kraljeva), 60 % Budžetu Republike. Na računu 741510 Budžeta grada Kraljeva nisu planirani prihodi po ovom osnovu ni za 2015 niti 2016. Mogući ,a neostvareni prihodi od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina su: