Na Zlatiboru je , danas 12.septembra ,  posle dvodnevnog rada završen 3. Forum o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope.

Dvodnevni skup , koji je okupio oko pedset učesnika iz šest zemalja Zapadnog Balkana i Turske , bavio se , kroz sagledavnje  primera iz prakse u ovim zemljama , različitim  iskustvima i modelima podrške mladim u ruralnim krajevima.

Dobar deo vremena posvećen je , ulozi  organizacija civilnog društva, kroz iznošenje iskustava o različitim  vidovima  podrške i pomoći razvoju ruralnih krajeva , posebno mladima , od strane civilnog  sektora.

Drugog dan rada učesnici 3.Foruma o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope su obišli nekolicinu seoskih gazdinstva na teritoriji opštine Čajetina ,koji se bave preradom mesa ,proizvodnjom meda i seoskim turizmom.

Uspešni organizator i domaćin ovog , 3.Foruma o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope , bila je  Mreža za ruralni razvoj Srbije , kao nosilac projekta „Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja“, ALTER, koga podržava Evropska unija.

Kako nam je rekao Dragan Roganović,predsednik Mreže za ruralni razvoj Srbije i menadžer projekta Alter , danas na završetku Foruma , dokument sa preporukama nastalim na  3. Forumu o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope .biće prezentovan  , od 6. do 9 .novembra 2019.g. u Asturi (Španija) na 4.Evropskom parlamentu za ruralni razvoj.

Ovaj skup koji se organizuje  ,svake druge godine , bavi se podrškom ruralnom  razvoju  kroz partnerstva nacionalnih institucija , civilnog sektora i građana sa tih , ruralnih (seoskih) područja , u zemljama Evrposke unije i zemljama kandidatima za članstvo u ovoj organizaciji..

U Kraljevu je danas , na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo Univerziteta u Kragujevcu , potpisan Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji između ove visokoškolske ustanove i  kompanije Leoni Wiring Systems Southeast d.o.o.

Ova kompanija u Srbiji deo je velikog  Nemačkog  koncerna  koja ima 91 fabriku u čak 31 zemlji širom sveta , u kojim zapošljava više od 100.000 radnika,koji će , rečeno je danas u Kraljevu , ostvariti profit  veći od  5 milijardi evra u ovoj godini.

U okviru ove saradnje , predviđen je program stipendiranja najboljih studenata, stručna praksa, dani otvorenih vrata i posete kompaniji Leoni u Srbiji, takmičenja u studijama slučaja, predavanja i radionice.

U Kraljevu se , inače,  gradi četvrta , i najveća , Leonijeva fabrika u Srbiji u kojoj bi , prema planovima trebalo da se zaposli 5000 radnika do 2023 godine. Oni će biti primani sukcesivno a taj prijem je već započeo u ovoj  godini , kada je selektovana prva grupa od 13 kandidata , uglavnom za pozicije u operativnom menadžmentu buduće fabrike, koji su potom upućeni na obuku u Rumuniju i Leonijeve fabrike u Prokuplju, Nišu i Malošištu, a do sada je u fabrici u Kraljevu zaposleno 120 radnika.

Početak serijske proizvodnje u fabrici u Kraljevu planiran je za kraj 2019 godine a početak izrade semplova,odnosno prototipova  je planiran za februar 2019 do kada će broj novoprimljenih radnika u Kraljevu narasti na 150.

Kompanija Leoni je ,sudeći po  broju fabrika izgrađenih u Srbiji ,odabrala našu zemlju za svog strateškog partnera na Evropskom kontinetu. Kada fabrika u Kraljevu proradi punim kapacitetom Leoni će ,sa oko 16.000 zaposlenih , biti među najvećim poslodavcima u Srbiji  a sigurno je najveći u proizvodnom sektoru.On je to , sa oko 8000 trenutno zaposlenih, možda veći i sada.

Studenitima  Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu danas su se obratili Klemet Saks generalni direktor, Leoni Wiring Systems Southeast d.o.o. i Jelena Spasić, direktorka ljudskih resursa u toj kompaniji.

Oni su rekli da će već u februaru selektovati prvu grupu studenata završnih godina redovnih i master studija kojima će predložiti potpisivanje Ugovora o stipendiranju u trajanju od 10 meseci a potom i Ugovora o radu  za  njihovo angažovanje u kraljevačkoj fabrici Leonija.

Pozdravljajući goste , dekan Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu prof.dr Mile Savković je uz zahvalost Leoniju  za izbor fakulteta kao partnera   naveo i primer kako je ,nedavno, najbolji student fakulteta kome su ,po diplomiranju,  ponudili mesto u nastavi izabrao poziv Leonija i otišao na obuku sa prvom gurupom zaposlenih radnika.

Danas je generalni direktor kompanije „Leoni Srbija“ Klemens Saks u pratnji gradonačelnika grada Kraljeva dr Predraga Terzića obišao radove na parceli na „Ratarskom imanju“ gde je u toku izgradnja fabrike ove kompanije. Klement Saks je u februaru ove godine najavio početak gradnje fabrike za proizvodnju kablova u Kraljevu u kojoj će, kako je tada rekao „biti posla za 4.000 do 5.000 radnika“. Vlada Srbije proglasila je izgradnju i otvaranje ove fabrike  za projekat od nacionalnog značaja i shodno tome grad Kraljevo im je poklonio plac od 13,5 hektara.Radovi su počeli početkom avgusta ove godine i izvodi ih preduzeće „ČIP“ d.o.o iz Prokuplja, koje je izgradilo je sve fabrike „Leonija“ u Srbiji a ukupna vrednost investiciju u Kraljevu biće oko 60 miliona evra.Na gradilištu nove fabrike bila je i Snežana Prelić,direktorka kraljevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje koja je ,odgovarajući na novinarska pitanja,između ostalog rekla da se kompanija „Leoni Srbija“ obratila ,krajem jula, ovoj filijali iskazavši ,u prvi mah, potrebu za sto radnika ,operatera za rad u proizvodnji kao i za jedan broj mašinskih inžinjera.Filijala je sprovela procedure i obvestila preko 350 lica,selektovano je njih 160 od kojih je ,njih 13 već na obuci u  fabrikama ove kompanije  u Nišu a zatim i u Rumuniji, a uskoro će im se pridružiti još njih dvadesetak.Prijave za zapošljavane u „Leonijevoj“ fabrici u Kraljevu su i dalje otvorene  i za rad u ovoj kompaniji vlada veliko interesovanje.Ovo je,bez sumnje lepa vest ako se zna da je u pitanju prva,nova,veća fabrika koja se gradi u Kraljevu posle više od tri decenije

U Kraljevu je danas održana četvrta sednica Odbora za poljoprivredu ,šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije čime je nastavljena praksa, iz ranijeg skupštinskog saziva , da se sednice ovog radnog tela održavaju van Beograda. Narodni poslanik i član Odbora  Nenda Božić je postavio pitanje troškova održavanja ove dvodnevne sesije u Kraljeva pa mu je predsednik Odbora Marjan Rističević odgovorio da  je sednica podržana projektom „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ koga finasira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) kroz  program  Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pa samim tim boravak parlamentaraca u Kraljevu ne pada na teret budžeta.Na početku sednice odbijen je predlog za dopunu dnevnog reda koga je dao poslanik prof.dr.Miladin Ševarlić a koji je tražio da se Odbor informiše o toku pregovora sa Klementom Tenisom i , eventualnom, davanju negovoj firmi  , po osnovu prava prvenstva zakupa, 60000 hektara zemljišta  za izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji. Predlog je odbijen uz obrazloženje da su pregovori još uvek u toku. Posle toga prešlo se na predloženi dnevni red a to je rasprava o uticaju prehrambeno-prerađivačke industrije na razvoj porodičnih poljoprivrednih gazdnstava, posebno malih i srednjih. Uvodničar , Milan Ćupić predstavnik Ministarstva upoznao je članove Odbora i goste na sednici sa sumornom slikom sela u Srbiji. Broj seoskog stanovništva u Srbiji između dva popisa (2002-2011) se smanjio za 11 odsto, pa sada na selu živi oko 40 odsto stanovništva ili manje od 3 miliona od čega  u 630 000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava živi  1414000. Sada je svaki peti stanovnik sela stariji od 65 godina a prema sumornim prognozama Ujedinjenih nacija sa ovim demografskim trendovima Srbija će 2050 godine imati 1,5 milona stanovnika manje .Upotpunili se ova slika još sumornijim podatcima o zastareloj i raubovanoj poljoprivrednoj mehanizaciji , velikoj usitnjenosti obradivih parcela , izrazito malim površinama koje se navodnjavaju , neadekvatnoj mreži otkupnih mesta, lošoj seoskoj komunalnoj infrastrukturi , uništenoj mreži seoskih zadruga eto razloga za ozbiljnu brigu. Jer ovo nisu samo ekonomska pitanja jedne privredne grane  koja ,uprkos svemu, ostvaruje više od 2 milijarde evra neto izvoza, već to postaje prvorazredno političko i bezbedosno pitanje našeg opstanka. Dodajmo  tome i činjenicu da , još uvek nespremni dočekujemo 2017 godinu i početak pune primene Sporazuma o pridruživanju iz 2011 godine koji strancima omogućava da , bez ikakvih dodatnih uslova postaju vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Nažalost, na ovoj sednici , kako reče predsedavajući , najvažnijeg skupštinskog odbora čulo se jako malo konkretnih predloga kao urgentno menjati postojeće stanje ako već  za promene  nije i kasno. U današnjoj  raspravi  učestvovali su  i predstavnici udruženja i organizacija poljoprivrednika iz više gradova u Srbiji, koji su izneli soje probleme , koji se pre svega odnose na proizvodnju i saradnju sa otkupljivačima, a dali su i konkretne predloge za njihovo rešavanje.

 

Sednici Odbora ,na njenom početku,  prisustvovali su gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić i predsenik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković istakavši da je Fond za razvoj poljoprivrede grada Kraljeva  u zadnje  četri godine poljoprivrednike podržao sa preko 300 milona dinara kroz razne programe podrške. Odbor sutra nastavlja svoj rad  u Kraljevu obilaskom nekoliko seoskih gazdinstava a i manstira Žiča

Pitanja zaštite životne sredine a posebno pitanja vezana za  segment  energetske efikasnosti su  sporadično u fokusu delovanja većine  političkih stranaka  i gotovo  nikad jasno uočena kao praktičan politički cilj u njihovom delovanju.

Za razliku od  izostanka ovih pitanja u praktičnom delovanju većine  političkih stranaka  gotovo da nema političke stranke koja u svom programu nema bar jedan deo posvećen ovim temama.

U unutarstranačkom ustrojstvu retki su organizacioni segmenti,posebno na nižim teritorijalnim nivoima organizovanja koji su eksplicitno zaduženi za pitanja zaštite životne sredne ili energetske efikasnosti.

Još su ređi oni organizacioni segmenti političkih stranaka koji se u kontinuitetu i praktično bave pitanjima zaštite životne sredine i energetske efikasnosti kroz formu podsticanja i kreiranja  političke volje građana da ove teme budu visoko pozicionirani politički ciljevi čije ostvarenje direktno utiče na poboljšanje kvaliteta života.

Naravno da rečeno ne važi za takozvane ekološke-zelene političke stranke koje su registrovane a koje se pak suočavaju sa nizom drugih problema u svom organizovanju i delovanju tako da je njihov  politički uticaj zanemarljiv i od uvođenja višestranačja u Srbiji  ni jedna od njih nije uspela da samostalno obezbedi parlamentarni status a njihovi ogranci na srednjem nivou organizovanja(opštine i gradovi) tek su sporadično prisutni u lokalnim skupštinama.

Sve ovo je ,između ostalog, i posledica izrazito niske svesti građana o  potrebi i značaju zaštite životne sredine a što je više nego jasno vidljivo na svakom koraku kroz razne forme devastiranja životnog prostora.

Kraljevo kao lokalna samouprava  ,po mnogim parametrima, iskazuje proaktivni odnos u nizu segmenata zaštite životne sredine ( kontinuirana,kompetentna kontrola kvaliteta vode i vazduha,itd )ali se ,nažalost, nalazi i u  najvećoj grupi  opština i gradova u Srbiji koje se   nedovoljno ili ni malo bave pitanjima energetske efikasnosti uprkos brojnim zakonom definisanim nadležnostima

Stoga je društveni konsenzus i aktivnija, jasno normativno definisana pozicija organizacija civilnog društva,stručne javnosti i medija, na lokalnom nivou,   oko ovih tema,  preka i nasušna potreba kako za jačanje svesti građana o značaju   zaštite životne sredine  tako i za praktično delovanje posebno na  tom, lokalnom nivou.

Obzirom da je u Kraljevu u toku izrada normativnih predpostavki za uspostavljanje sistema  energetskog  menadžmenta grada  to je prilika da se ,zbog značaja pitanja i   mogućih,pozitivnih, efekata  na održivi razvoj  i poboljšanje kvaliteta života lokalne zajednice otvori šira javna rasprava ne samo o  tim normativnim predpostavkama već i nekim ranije donetim dokumentima iz ovih oblasti.

Uprkos kritika iznetih  na početku ovog teksta na račun političkih stranaka ipak je njihova odgovornost,posebno onih koje su voljom građana u gradskom parlamentu, realno najveća pa i za otvaranje i organizovanje  šire javne rasprave o temama iz oblasti zaštite životne sredine. Krajnji ishod takve aktivnosti mogao bi biti prvi kamen u temeljima društvenog konsenzusa koji je Kraljevu nasušno potreban ne samo o ovim pitanjima.Jer,bez tog društvenog konsenzusa okupirani kvazi politikom stigli smo, u zadnje tri decenije, na začelje ekonomske tabele Srbije.

Danas se ,sa kraljevačkog sportskog aerodroma, put  šest  zemalja Evropske unije uputilla eskadrila od 5  sportskih aviona , od kojih su 4 ultralake letilice tipa „Sila 450“ proizvedenih u kraljevačkoj fabrici aviona „Aero East“ koja , na neki način , nastavlja tradiciju aviogradnje u gradu na Ibru započetu u fabrici aviona „Brege“ između dva svetska rata. Ovaj neobičan poduhvat i način prezentacije jednog domaćeg proizvoda , a ultralaka letilica „Sila 450“ to , bez sumnje, jeste, zajednički je projekat fabrike aviona „Aero East“ i novosadske produkcijske „Scorpion productions“ poznate  tve gledaocima po nizu svojih ostvarenja a naročito po serijalu „Kuhinjica“ i istoimenom časopisu.

Sinergijom dva uspešna domaća brenda  i uz pomoć škole letenja iz Novog Sada realizuje se davnašnja ideja beogradskog režisera Miodraga Kolarića i Milorada Matića-Maga pilota i vlasnika kraljevačke fabrike aviona „Aero East“ da se obiđe više značajnih evropskih vazduhoplovnih centara i u njima predstavi domaći ultra laki avion.Nijhov obilazak biće iskorišćen i za snimanje tv serijala o gastronomskim specijalitetima tih mesta. Čitava ekspedicija će biti snimana najsavremenijom video opremom  u 4 G rezoluciji a na malim ekranima će se,najverovatnije,naći krajem ove godine.

No, glavna uloga u planiranoj ekspediciji a i u budućem tv serijalu pripašće svakao ultralakoj letilici „Sila 450“ koji se proizvodi od 2012 godine.To je prva domaća letilica koja je uspela da obezbedi   sertifikaciju  u registar Evropske agencije za bezbednost aviosaobraćaja. Tokom 2012. godine „SILA 450 C“ testiran je u Nemačkoj nakon čega je izdata dozvola za letenje, avion je upisan u registar a započet je i proces dobijanja nemačkog LTF-UL standarda. Radi se o letilici  koja je prazna teška svega 290 kilograma,  koja ostvaruje prosečnu brzinu od 190 km/h a za to vreme potroši max 15 l bezolovnog goriva.Ona je plod saradnje Mašinskog fakulteta iz Beograda i fabrike „Aero East“ iz Kraljeva.

U flotili koja je krenula na put nalaze se i dva aviona koja će biti isporučena kupcima u evrpskim zemljama.

Iako ima proizvod koji je svojim kvalitetima i performansama izazvao značajnu tražnju na stranim tržištima kraljevačka fabrika „Aero East“ ,kako to kod nas ,nažalost, uobičajeno biva, muku muči sa obezbeđivanjem bankarskih garancija i povoljnih kredita i ne uspeva da poveća obim proizvodnje i broj zaposlenih. Bilo je,naravno, brojnih obećanja što lokalnih što političara sa državnog nivoa da će im se pomoći u rešavanju tih problema ali to su,barem za sada, ostala samo predizborna obećanja.No ,o tom nekom drugom prilikom ukoliko vlasnik koji se vratio iz Italije ,u međuvremenu, ne preseli kompletnu proizvodnju negde van naših granica jer takvih ponuda,odavno, ima.

 

Gde će  sve sleteti  „Sila 450“

Prvo odredište ekspedicije je Bjelovar (Hrvatska) . Odatle se leti za Sinj  a iz Sinja se leti   preleće se preko Portoroža u Italiju kod Frančeska Berataza kolekcionara vazduhoplovnih oldtajmera. Petog dana se ide za Trento i obilazi vazduhopovni muzej i  lokalna škola helikoptera .U Francusku se stiže  osmog dana  i obilaze  se  razni zanimljivi aerodromi. Potom se ide  do Lileštada u Holandiji  gde se nalazi jedan od najlepših evropskih vazduhoplovnih muzeja. Odatle se ide  u  vazduhoplovnu „meku“ Fridrišhafen, obilazi se i Diamond u Austriji  a povratak u Srbiju je planiran do 20. Avgusta.

Obilaskom seoskih domaćinstva koja se bave seoskim turizmom gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag  Terzić je počeo sa realizacijom nekih od zadataka koje u svom izbornom ekspozeu naveo kao prioritetne.Pre tačno mesec dana ,  obraćajući se odbornicima Skupštine grada dr.Terzić je , kao jedan od prioritetnih zadataka lokalne samouprave i njega kao gradonačelnika, naveo i pospešivanje razvoja seoskog turizma na teritoriji grada Kraljeva. Tada , a i  u petak 29.jula, prilikom obilaska seoskih domaćinstava  koja  bave se seoskim turizmom na teritoriji Rudna , Lopatnice i Bogutovačke Banje on je podsetio da je ovogodišnjim budžetom grada Kraljeva opredeljeno 8 miliona dinara za pomoć tim domaćinstvima. Inače, na teritoriji grada Kraljeva koja je, po površini, najveća od svih lokalnih samouparva u Srbiji,  za poslove seoskog turizma registrovano je , samo , 13 seoskih domaćinstava. Brojni su razlozi zašto je  tako mali broj domaćinstva registrovanih za bavljenje ovim poslovima na teritoriji grada Kraljeva koja obiluje izuzetnim kulturno- istoriskim spomenicima i predelima sa netaknutom prirodom ali jedan se , bez sumnje, i zdvaja.To je , pre svega, putna infrastruktura  čije je stanje daleko od zadovoljavajućeg. I kako , malte ne ,u glas ponoviše svi obiđeni  domaćini  na Rudnu,u Lopatnici i Bogutovcu , ne traže oni da im se putevi asfaltiraju ali da se bar kvalitetno podaspu, povaljaju i urednije održavaju.A da je ta putna infrastruktura u lošem stanju gradonačelnik je imao prilike da se uveri i koji dan ranije kada je , drugim povodom, obišao seosko domaćinstvo porodice Veljović u Glediću koje je , za sada, jedino seosko domaćinstvo registrovano za bavljenje seoskim turizmom  u tom, Gledićkom, kraju.Istine radi, teško je i očekivati da mreža lokalnih(opštinskih) puteva dužine 326,19 km (izvor:Strategija razvoja grada Kraljeva) i može biti bolja u situaciji kada,decenijam unazad, beležimo ekonomsku stagnaciju pa , samim tim, i manje javne prihode.No , da se mora, i treba , voditi drugačija politika raspodele ionako skromnih sredstava sasvim je očigledno. Ako  je rečeno na izbornoj Skupštini i ponovljeno prilikom obilaska seoskih gazdinastava koja se bave turizmom nagoveštaj te , drugačije,  politike raspodele sredstava namenjenih za putnu i komunalnu infrastrukturu , onda ima nade i za povećanje broja seoskih domaćinstava koja će se registrovati i za bavljenje seoskim turizmom na teritoriji grada Kraljeva.

Dragana Lj.