U Kraljevu su ,danas, posle zastoja dugog dvanaest godina, u prisustvu  direktora preduzeća „Srbijagas“ Dušana Bajatovića i gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića, otpočeli radovi na gasifikaciji ovog dela Srbije.

Počela je gradnja  pet kilometara dugog čeličnog gasovoda do Ratine, sa dve merno-regulacione stanice Beranovac i Ratina.

– Grad Kraljevo je,prošle godine, izabrao  strateškog partnera, preduzeće „Millennium Team“ u kooperaciji sa preduzećem „Srbija gas“, a danas je  počela izgradnja oko pet kilometara dugog čeličnog gasovoda do Ratine, sa dve merno-regulacione stanice Beranovac i Ratina – kazao je Aleksandar  Nestorović direktor Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta Kraljevo, najavljujući početak gasifikacije na potezu Voćareve livade gde se grade stanovi za snage bezbednosti.

Ekonomska kriza iz 2008 godine je uticala da se ,u Srbiji, primeni novi model finasiranja i gradnje ovako značajnih infrasturkturnih objekata u oblasti gasifikacije .Taj   model koji sada funkcioniše u Srbiji podrazumeva da se  izabere  strateški partner koji finansira i gradi gasovod za kraći rok ,od  tri godine, a kasnije  „Srbijagas“ kroz svoje protokole i finansije to plaća na 10 godina.

Bajatović je,danas u Kraljevu,najavio da će „Srbijagas“ ponuditi univerzalnu cenu priključka za celu Srbiju od 780 evra bez obzira gde  potrošač živi, a troškovi će, bez obzira na visinu troškova gradnje gasne  infrastrukture, biti ponderisni  na 36 jednakih rata, bez kamate.

Račun će biti u dva dela, na jednom će se nalaziti obračunata mesečna potrošnja gasa, a na drugom delu računa jedna od 36 rata ukupne cene uvođenja gasa ,rekao je   Bajatović, dodajući da „Srbijagas“ trenutno ima oko 260.000 priljučaka u Srbiji.

„Kvalitet vazduha u gradu  nije, godinama unazad , tokom grejne sezone ,  na zadovoljavajućem nivou, jer se čitavi delovi grada poput , Sijaćeg polja , Čibukovca, Jarčujka, Ribnice greju na čvrsta goriva,Očekujemo ,nastavkom gasifikacije,  da  privredi omogućimo  manje troškove poslovanja , građanima da se na lakši, bolji i  jeftini način greju ali i da svi zajedno udišemo zdraviji vazduh u Kraljevu “ rekao je danas gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić.

Danas je na aerodromu „ Morava“ u Lađevcima kod Kraljeva održan sastanak direktora Aerodroma Srbije Mihajla Zdravkovića i direktora Aerodroma „Morava“ Dragana Bugarinovića sa predstavnicima i direktorima privrednih komora iz gradova ovog dela Srbije koji gravitiraju Aerodromu „Morava“ a to su Kragujevac, Kruševac, Valjevo, Užice, Kraljevo i Požarevac. Sastanku je prisustvovala i  Marica Mijailović novoizabrana predsednica Inženjerske komore Srbije

Nijima su prezentirane mogućnosti ove nove vazdušne luke i njen značaj za razvoj Šumadije i Zapadne Srbije.

Predstvanicima komora predstavljene su i nove investicije na Aerodromu „Morava“ kao i nove avio –linije prema evropskim  nekim gradovima.

Sa ovog aerodroma se  ,od 17.decembra , već leti za Beč ,od 1.marta leteće se i za Solun  a u toku su pregovori sa drugim avio-kompanijama o uspostavljanju letova za druge evropske destinacije , pre svega za Nemačku i Tursku.

Medijima  se , posle sastanka, obratio Dragoljub Vukadinović, predsednik Skupštine privredne komore Raškog i Moravičkog okruga, koji je je istakao značaj  ovog aerodroma za za brži privredni razvoj   ne samo regije  koji  gravitira aerodromu  nego i mnogo šireg područja .

Pored njega novinarima su se obratili   Zvonko Tufegdzić, direktor Regionalne privredne komore Kraljevo i direktor Aerodroma Srbije Mihajlo Zdravković koji je najavio otvaranje nove piste za kargo i čarter letove, dužine 3.500 metara i širine 60 metara.

Na Zlatiboru je , danas 12.septembra ,  posle dvodnevnog rada završen 3. Forum o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope.

Dvodnevni skup , koji je okupio oko pedset učesnika iz šest zemalja Zapadnog Balkana i Turske , bavio se , kroz sagledavnje  primera iz prakse u ovim zemljama , različitim  iskustvima i modelima podrške mladim u ruralnim krajevima.

Dobar deo vremena posvećen je , ulozi  organizacija civilnog društva, kroz iznošenje iskustava o različitim  vidovima  podrške i pomoći razvoju ruralnih krajeva , posebno mladima , od strane civilnog  sektora.

Drugog dan rada učesnici 3.Foruma o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope su obišli nekolicinu seoskih gazdinstva na teritoriji opštine Čajetina ,koji se bave preradom mesa ,proizvodnjom meda i seoskim turizmom.

Uspešni organizator i domaćin ovog , 3.Foruma o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope , bila je  Mreža za ruralni razvoj Srbije , kao nosilac projekta „Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja“, ALTER, koga podržava Evropska unija.

Kako nam je rekao Dragan Roganović,predsednik Mreže za ruralni razvoj Srbije i menadžer projekta Alter , danas na završetku Foruma , dokument sa preporukama nastalim na  3. Forumu o politikama ruralnog razvoja Jugoistočne Evrope .biće prezentovan  , od 6. do 9 .novembra 2019.g. u Asturi (Španija) na 4.Evropskom parlamentu za ruralni razvoj.

Ovaj skup koji se organizuje  ,svake druge godine , bavi se podrškom ruralnom  razvoju  kroz partnerstva nacionalnih institucija , civilnog sektora i građana sa tih , ruralnih (seoskih) područja , u zemljama Evrposke unije i zemljama kandidatima za članstvo u ovoj organizaciji..

U Kraljevu je danas , na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo Univerziteta u Kragujevcu , potpisan Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji između ove visokoškolske ustanove i  kompanije Leoni Wiring Systems Southeast d.o.o.

Ova kompanija u Srbiji deo je velikog  Nemačkog  koncerna  koja ima 91 fabriku u čak 31 zemlji širom sveta , u kojim zapošljava više od 100.000 radnika,koji će , rečeno je danas u Kraljevu , ostvariti profit  veći od  5 milijardi evra u ovoj godini.

U okviru ove saradnje , predviđen je program stipendiranja najboljih studenata, stručna praksa, dani otvorenih vrata i posete kompaniji Leoni u Srbiji, takmičenja u studijama slučaja, predavanja i radionice.

U Kraljevu se , inače,  gradi četvrta , i najveća , Leonijeva fabrika u Srbiji u kojoj bi , prema planovima trebalo da se zaposli 5000 radnika do 2023 godine. Oni će biti primani sukcesivno a taj prijem je već započeo u ovoj  godini , kada je selektovana prva grupa od 13 kandidata , uglavnom za pozicije u operativnom menadžmentu buduće fabrike, koji su potom upućeni na obuku u Rumuniju i Leonijeve fabrike u Prokuplju, Nišu i Malošištu, a do sada je u fabrici u Kraljevu zaposleno 120 radnika.

Početak serijske proizvodnje u fabrici u Kraljevu planiran je za kraj 2019 godine a početak izrade semplova,odnosno prototipova  je planiran za februar 2019 do kada će broj novoprimljenih radnika u Kraljevu narasti na 150.

Kompanija Leoni je ,sudeći po  broju fabrika izgrađenih u Srbiji ,odabrala našu zemlju za svog strateškog partnera na Evropskom kontinetu. Kada fabrika u Kraljevu proradi punim kapacitetom Leoni će ,sa oko 16.000 zaposlenih , biti među najvećim poslodavcima u Srbiji  a sigurno je najveći u proizvodnom sektoru.On je to , sa oko 8000 trenutno zaposlenih, možda veći i sada.

Studenitima  Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu danas su se obratili Klemet Saks generalni direktor, Leoni Wiring Systems Southeast d.o.o. i Jelena Spasić, direktorka ljudskih resursa u toj kompaniji.

Oni su rekli da će već u februaru selektovati prvu grupu studenata završnih godina redovnih i master studija kojima će predložiti potpisivanje Ugovora o stipendiranju u trajanju od 10 meseci a potom i Ugovora o radu  za  njihovo angažovanje u kraljevačkoj fabrici Leonija.

Pozdravljajući goste , dekan Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu prof.dr Mile Savković je uz zahvalost Leoniju  za izbor fakulteta kao partnera   naveo i primer kako je ,nedavno, najbolji student fakulteta kome su ,po diplomiranju,  ponudili mesto u nastavi izabrao poziv Leonija i otišao na obuku sa prvom gurupom zaposlenih radnika.

Danas je generalni direktor kompanije „Leoni Srbija“ Klemens Saks u pratnji gradonačelnika grada Kraljeva dr Predraga Terzića obišao radove na parceli na „Ratarskom imanju“ gde je u toku izgradnja fabrike ove kompanije. Klement Saks je u februaru ove godine najavio početak gradnje fabrike za proizvodnju kablova u Kraljevu u kojoj će, kako je tada rekao „biti posla za 4.000 do 5.000 radnika“. Vlada Srbije proglasila je izgradnju i otvaranje ove fabrike  za projekat od nacionalnog značaja i shodno tome grad Kraljevo im je poklonio plac od 13,5 hektara.Radovi su počeli početkom avgusta ove godine i izvodi ih preduzeće „ČIP“ d.o.o iz Prokuplja, koje je izgradilo je sve fabrike „Leonija“ u Srbiji a ukupna vrednost investiciju u Kraljevu biće oko 60 miliona evra.Na gradilištu nove fabrike bila je i Snežana Prelić,direktorka kraljevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje koja je ,odgovarajući na novinarska pitanja,između ostalog rekla da se kompanija „Leoni Srbija“ obratila ,krajem jula, ovoj filijali iskazavši ,u prvi mah, potrebu za sto radnika ,operatera za rad u proizvodnji kao i za jedan broj mašinskih inžinjera.Filijala je sprovela procedure i obvestila preko 350 lica,selektovano je njih 160 od kojih je ,njih 13 već na obuci u  fabrikama ove kompanije  u Nišu a zatim i u Rumuniji, a uskoro će im se pridružiti još njih dvadesetak.Prijave za zapošljavane u „Leonijevoj“ fabrici u Kraljevu su i dalje otvorene  i za rad u ovoj kompaniji vlada veliko interesovanje.Ovo je,bez sumnje lepa vest ako se zna da je u pitanju prva,nova,veća fabrika koja se gradi u Kraljevu posle više od tri decenije

U Kraljevu je danas održana četvrta sednica Odbora za poljoprivredu ,šumarstvo i vodoprivredu Skupštine Srbije čime je nastavljena praksa, iz ranijeg skupštinskog saziva , da se sednice ovog radnog tela održavaju van Beograda. Narodni poslanik i član Odbora  Nenda Božić je postavio pitanje troškova održavanja ove dvodnevne sesije u Kraljeva pa mu je predsednik Odbora Marjan Rističević odgovorio da  je sednica podržana projektom „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine“ koga finasira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC) kroz  program  Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pa samim tim boravak parlamentaraca u Kraljevu ne pada na teret budžeta.Na početku sednice odbijen je predlog za dopunu dnevnog reda koga je dao poslanik prof.dr.Miladin Ševarlić a koji je tražio da se Odbor informiše o toku pregovora sa Klementom Tenisom i , eventualnom, davanju negovoj firmi  , po osnovu prava prvenstva zakupa, 60000 hektara zemljišta  za izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji. Predlog je odbijen uz obrazloženje da su pregovori još uvek u toku. Posle toga prešlo se na predloženi dnevni red a to je rasprava o uticaju prehrambeno-prerađivačke industrije na razvoj porodičnih poljoprivrednih gazdnstava, posebno malih i srednjih. Uvodničar , Milan Ćupić predstavnik Ministarstva upoznao je članove Odbora i goste na sednici sa sumornom slikom sela u Srbiji. Broj seoskog stanovništva u Srbiji između dva popisa (2002-2011) se smanjio za 11 odsto, pa sada na selu živi oko 40 odsto stanovništva ili manje od 3 miliona od čega  u 630 000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava živi  1414000. Sada je svaki peti stanovnik sela stariji od 65 godina a prema sumornim prognozama Ujedinjenih nacija sa ovim demografskim trendovima Srbija će 2050 godine imati 1,5 milona stanovnika manje .Upotpunili se ova slika još sumornijim podatcima o zastareloj i raubovanoj poljoprivrednoj mehanizaciji , velikoj usitnjenosti obradivih parcela , izrazito malim površinama koje se navodnjavaju , neadekvatnoj mreži otkupnih mesta, lošoj seoskoj komunalnoj infrastrukturi , uništenoj mreži seoskih zadruga eto razloga za ozbiljnu brigu. Jer ovo nisu samo ekonomska pitanja jedne privredne grane  koja ,uprkos svemu, ostvaruje više od 2 milijarde evra neto izvoza, već to postaje prvorazredno političko i bezbedosno pitanje našeg opstanka. Dodajmo  tome i činjenicu da , još uvek nespremni dočekujemo 2017 godinu i početak pune primene Sporazuma o pridruživanju iz 2011 godine koji strancima omogućava da , bez ikakvih dodatnih uslova postaju vlasnici poljoprivrednog zemljišta. Nažalost, na ovoj sednici , kako reče predsedavajući , najvažnijeg skupštinskog odbora čulo se jako malo konkretnih predloga kao urgentno menjati postojeće stanje ako već  za promene  nije i kasno. U današnjoj  raspravi  učestvovali su  i predstavnici udruženja i organizacija poljoprivrednika iz više gradova u Srbiji, koji su izneli soje probleme , koji se pre svega odnose na proizvodnju i saradnju sa otkupljivačima, a dali su i konkretne predloge za njihovo rešavanje.

 

Sednici Odbora ,na njenom početku,  prisustvovali su gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić i predsenik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković istakavši da je Fond za razvoj poljoprivrede grada Kraljeva  u zadnje  četri godine poljoprivrednike podržao sa preko 300 milona dinara kroz razne programe podrške. Odbor sutra nastavlja svoj rad  u Kraljevu obilaskom nekoliko seoskih gazdinstava a i manstira Žiča

Pitanja zaštite životne sredine a posebno pitanja vezana za  segment  energetske efikasnosti su  sporadično u fokusu delovanja većine  političkih stranaka  i gotovo  nikad jasno uočena kao praktičan politički cilj u njihovom delovanju.

Za razliku od  izostanka ovih pitanja u praktičnom delovanju većine  političkih stranaka  gotovo da nema političke stranke koja u svom programu nema bar jedan deo posvećen ovim temama.

U unutarstranačkom ustrojstvu retki su organizacioni segmenti,posebno na nižim teritorijalnim nivoima organizovanja koji su eksplicitno zaduženi za pitanja zaštite životne sredne ili energetske efikasnosti.

Još su ređi oni organizacioni segmenti političkih stranaka koji se u kontinuitetu i praktično bave pitanjima zaštite životne sredine i energetske efikasnosti kroz formu podsticanja i kreiranja  političke volje građana da ove teme budu visoko pozicionirani politički ciljevi čije ostvarenje direktno utiče na poboljšanje kvaliteta života.

Naravno da rečeno ne važi za takozvane ekološke-zelene političke stranke koje su registrovane a koje se pak suočavaju sa nizom drugih problema u svom organizovanju i delovanju tako da je njihov  politički uticaj zanemarljiv i od uvođenja višestranačja u Srbiji  ni jedna od njih nije uspela da samostalno obezbedi parlamentarni status a njihovi ogranci na srednjem nivou organizovanja(opštine i gradovi) tek su sporadično prisutni u lokalnim skupštinama.

Sve ovo je ,između ostalog, i posledica izrazito niske svesti građana o  potrebi i značaju zaštite životne sredine a što je više nego jasno vidljivo na svakom koraku kroz razne forme devastiranja životnog prostora.

Kraljevo kao lokalna samouprava  ,po mnogim parametrima, iskazuje proaktivni odnos u nizu segmenata zaštite životne sredine ( kontinuirana,kompetentna kontrola kvaliteta vode i vazduha,itd )ali se ,nažalost, nalazi i u  najvećoj grupi  opština i gradova u Srbiji koje se   nedovoljno ili ni malo bave pitanjima energetske efikasnosti uprkos brojnim zakonom definisanim nadležnostima

Stoga je društveni konsenzus i aktivnija, jasno normativno definisana pozicija organizacija civilnog društva,stručne javnosti i medija, na lokalnom nivou,   oko ovih tema,  preka i nasušna potreba kako za jačanje svesti građana o značaju   zaštite životne sredine  tako i za praktično delovanje posebno na  tom, lokalnom nivou.

Obzirom da je u Kraljevu u toku izrada normativnih predpostavki za uspostavljanje sistema  energetskog  menadžmenta grada  to je prilika da se ,zbog značaja pitanja i   mogućih,pozitivnih, efekata  na održivi razvoj  i poboljšanje kvaliteta života lokalne zajednice otvori šira javna rasprava ne samo o  tim normativnim predpostavkama već i nekim ranije donetim dokumentima iz ovih oblasti.

Uprkos kritika iznetih  na početku ovog teksta na račun političkih stranaka ipak je njihova odgovornost,posebno onih koje su voljom građana u gradskom parlamentu, realno najveća pa i za otvaranje i organizovanje  šire javne rasprave o temama iz oblasti zaštite životne sredine. Krajnji ishod takve aktivnosti mogao bi biti prvi kamen u temeljima društvenog konsenzusa koji je Kraljevu nasušno potreban ne samo o ovim pitanjima.Jer,bez tog društvenog konsenzusa okupirani kvazi politikom stigli smo, u zadnje tri decenije, na začelje ekonomske tabele Srbije.