Danas se ,sa kraljevačkog sportskog aerodroma, put šest zemalja Evropske unije uputilla eskadrila od 5 sportskih aviona , od kojih su 4 ultralake letilice tipa „Sila 450“ proizvedenih u kraljevačkoj fabrici aviona „Aero East“ koja , na neki način , nastavlja tradiciju aviogradnje u gradu na Ibru započetu u fabrici aviona „Brege“ između dva svetska rata. Ovaj neobičan poduhvat i način prezentacije jednog domaćeg proizvoda , a ultralaka letilica „Sila 450“ to , bez sumnje, jeste, zajednički je projekat fabrike aviona „Aero East“ i novosadske produkcijske „Scorpion productions“ poznate tve gledaocima po nizu svojih ostvarenja a naročito po serijalu „Kuhinjica“ i istoimenom časopisu.
Sinergijom dva uspešna domaća brenda i uz pomoć škole letenja iz Novog Sada realizuje se davnašnja ideja beogradskog režisera Miodraga Kolarića i Milorada Matića-Maga pilota i vlasnika kraljevačke fabrike aviona „Aero East“ da se obiđe više značajnih evropskih vazduhoplovnih centara i u njima predstavi domaći ultra laki avion.Nijhov obilazak biće iskorišćen i za snimanje tv serijala o gastronomskim specijalitetima tih mesta. Čitava ekspedicija će biti snimana najsavremenijom video opremom u 4 G rezoluciji a na malim ekranima će se,najverovatnije,naći krajem ove godine.
No, glavna uloga u planiranoj ekspediciji a i u budućem tv serijalu pripašće svakao ultralakoj letilici „Sila 450“ koji se proizvodi od 2012 godine.To je prva domaća letilica koja je uspela da obezbedi sertifikaciju u registar Evropske agencije za bezbednost aviosaobraćaja. Tokom 2012. godine „SILA 450 C“ testiran je u Nemačkoj nakon čega je izdata dozvola za letenje, avion je upisan u registar a započet je i proces dobijanja nemačkog LTF-UL standarda. Radi se o letilici koja je prazna teška svega 290 kilograma, koja ostvaruje prosečnu brzinu od 190 km/h a za to vreme potroši max 15 l bezolovnog goriva.Ona je plod saradnje Mašinskog fakulteta iz Beograda i fabrike „Aero East“ iz Kraljeva.
U flotili koja je krenula na put nalaze se i dva aviona koja će biti isporučena kupcima u evrpskim zemljama.
Iako ima proizvod koji je svojim kvalitetima i performansama izazvao značajnu tražnju na stranim tržištima kraljevačka fabrika „Aero East“ ,kako to kod nas ,nažalost, uobičajeno biva, muku muči sa obezbeđivanjem bankarskih garancija i povoljnih kredita i ne uspeva da poveća obim proizvodnje i broj zaposlenih. Bilo je,naravno, brojnih obećanja što lokalnih što političara sa državnog nivoa da će im se pomoći u rešavanju tih problema ali to su,barem za sada, ostala samo predizborna obećanja.No ,o tom nekom drugom prilikom ukoliko vlasnik koji se vratio iz Italije ,u međuvremenu, ne preseli kompletnu proizvodnju negde van naših granica jer takvih ponuda,odavno, ima.
Gde će sve sleteti „Sila 450“
Prvo odredište ekspedicije je Bjelovar (Hrvatska) . Odatle se leti za Sinj a iz Sinja se leti preleće se preko Portoroža u Italiju kod Frančeska Berataza kolekcionara vazduhoplovnih oldtajmera. Petog dana se ide za Trento i obilazi vazduhopovni muzej i lokalna škola helikoptera .U Francusku se stiže osmog dana i obilaze se razni zanimljivi aerodromi. Potom se ide do Lileštada u Holandiji gde se nalazi jedan od najlepših evropskih vazduhoplovnih muzeja. Odatle se ide u vazduhoplovnu „meku“ Fridrišhafen, obilazi se i Diamond u Austriji a povratak u Srbiju je planiran do 20. Avgusta.
Obilaskom seoskih domaćinstva koja se bave seoskim turizmom gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić je počeo sa realizacijom nekih od zadataka koje u svom izbornom ekspozeu naveo kao prioritetne.Pre tačno mesec dana , obraćajući se odbornicima Skupštine grada dr.Terzić je , kao jedan od prioritetnih zadataka lokalne samouprave i njega kao gradonačelnika, naveo i pospešivanje razvoja seoskog turizma na teritoriji grada Kraljeva. Tada , a i u petak 29.jula, prilikom obilaska seoskih domaćinstava koja bave se seoskim turizmom na teritoriji Rudna , Lopatnice i Bogutovačke Banje on je podsetio da je ovogodišnjim budžetom grada Kraljeva opredeljeno 8 miliona dinara za pomoć tim domaćinstvima. Inače, na teritoriji grada Kraljeva koja je, po površini, najveća od svih lokalnih samouparva u Srbiji, za poslove seoskog turizma registrovano je , samo , 13 seoskih domaćinstava. Brojni su razlozi zašto je tako mali broj domaćinstva registrovanih za bavljenje ovim poslovima na teritoriji grada Kraljeva koja obiluje izuzetnim kulturno- istoriskim spomenicima i predelima sa netaknutom prirodom ali jedan se , bez sumnje, i zdvaja.To je , pre svega, putna infrastruktura čije je stanje daleko od zadovoljavajućeg. I kako , malte ne ,u glas ponoviše svi obiđeni domaćini na Rudnu,u Lopatnici i Bogutovcu , ne traže oni da im se putevi asfaltiraju ali da se bar kvalitetno podaspu, povaljaju i urednije održavaju.A da je ta putna infrastruktura u lošem stanju gradonačelnik je imao prilike da se uveri i koji dan ranije kada je , drugim povodom, obišao seosko domaćinstvo porodice Veljović u Glediću koje je , za sada, jedino seosko domaćinstvo registrovano za bavljenje seoskim turizmom u tom, Gledićkom, kraju.Istine radi, teško je i očekivati da mreža lokalnih(opštinskih) puteva dužine 326,19 km (izvor:Strategija razvoja grada Kraljeva) i može biti bolja u situaciji kada,decenijam unazad, beležimo ekonomsku stagnaciju pa , samim tim, i manje javne prihode.No , da se mora, i treba , voditi drugačija politika raspodele ionako skromnih sredstava sasvim je očigledno. Ako je rečeno na izbornoj Skupštini i ponovljeno prilikom obilaska seoskih gazdinastava koja se bave turizmom nagoveštaj te , drugačije, politike raspodele sredstava namenjenih za putnu i komunalnu infrastrukturu , onda ima nade i za povećanje broja seoskih domaćinstava koja će se registrovati i za bavljenje seoskim turizmom na teritoriji grada Kraljeva.
Korisnik šuma, treba da plati 3 % na svoj ukupan godišnji prihod ostvaren gazdovanjem šumama. Ukupna taksa naplaćena na teritoriji grada KV po osnovu korišćenja šuma i šumskog zemljišta je oko 18.000.000 dinara (3% od vrednosti posečenog). Prema naplaćenoj taksi vrednost posečene šume na teritoriji grada KV u 2015. godine je oko 600.000.000 miliona dinara.
„Vlada Republike Srbije je, 13.januara ove godine, donela odluku i formirala preduzeće „Aerodromi Srbije“ sa zadatkom da umreži i shodno mogućnostima i potrebama ,sukcesivno, unapredi nivo mogućnosti usluga na postojećih 30 malih aerodroma u Srbiji od kojih 22 imaju dozvole.Prioritetni zadatak je otvaranje aerodroma „Morava“ u Lađevcima koji ima dosta toga od potrebne infrastrukture a formiranjem „Aerodroma Srbije“ stvorena je normativna predpostavka da ima ko da završi započeti pregovarački proces i potpiše neophodne ugovore sa Ministarstvom odbrane kako bi ovaj aerodorm ,ubuduće, funkcionisao kao mešoviti vojno-civilni.Otvarnje aerodroma ne znači automatski i kontinuirano poslovanje. Do toga će doći kada potencijalni operateri prepoznaju kapacitete i potencijale aerodorma i , u skladu sa svojim potrebama i interesima, se opredele da taj aerodorm bude njihova matična,tranzitna ili povremena luka.Zato je na nama da započeto dovršimo i da , do završetka dela koridora 11 od Beograda do Preljine, poboljšamo kvalitet rulne staze, sagradimao adekvatnu vezu između te staze i pristanišnog dela, opremimo aerodrom uređajima za noćno sletanje i time omogućimo kontinuirano sletanje većih aviona tipa Erbas 319 ili Boing 737. Trenutno ,na aerodorom „Morava“ mogu da slete avioni tipa ATR 72 i slični“.Ovo je , između ostalog ,danas u Kraljevu, izjavio Zoran Ilić pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj koji je bio jedan od učesnika sastanka kod Načelnika Raškog upravnog okruga. Na tom sastanaku pored Načelnika okruga Nebojše Simovića prisustvovali su i : Nenad Nerić , državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Predrag Babić v.d.direktor novoformiranog preduzeća Aerodromi Srbije kao i Tomislav Ilić gradonačelnik Kraljeva , Slobodan Jolović ,Načelnik Moravičkog okruga, i predstavnici opština Novi Pazar i Tutin .Istorijijat ideje o aerodromu u Lađevcima seže,inače, u prošlost od nekoliko decenija unazad ali svi ozbiljniji pokušaji i zahtevi privrednika i lokalnih samouprava odbijali su se ,do 2008 godine, o stavove nekadašnje JNA a potom Vojske Srbije čiji su se tadašnji predstavnic suprotstavljali ideji pretvaranja vojnog aerodoma u Lađevcima u civilni. Do sada su izgrađeni novi kontrolni toranj, pristanišna zgrada i drugi prateći objekti. Dok se ne produži i proširi pista sa 2.200 na 2.500 metara na ovaj aerodrom mogu sletati manji putnički avioni poput ATR 72 i slični, a produžavanjem i proširivanjem piste ,u vrednosti od oko 10 miliona evra, stekli bi se svi uslovi za sletanje najvećih putničkih i ,što je za ovaj kraj važnije,teretnih aviona.Svojevremeno su predstavnici Turske bili spremni da investiraju taj iznos ali je do zastoja u razgovorima sa njima došlo odmah posle izbora 2012 kada se u njih uključio Velimir Ilić,tadašnji ministar saobraćaja koji je bio protiv takvog kreditnog aranžmana.Aerodromu „Morava gravitira 38 opština i gradova sa preko milion stanovnika i u kojima se trenutno realizuje preko 30 odsto ukupnog inoturističkog prometa u Srbiji. Aerodrom može zadovoljiti i potrebe značajnih turističkih destinacija (Kopaonik, Zlatibor, Vrnjačka Banja,…) jer se sve pomenute naleze u zoni bližoj od 100 kilometara. Gradovi i opštine centralne Srbije posebno su zainteresovani za osposobljavanje aerodroma „Morava“ za kargo letove i spremni su da, zajednički, podrže stvaranje kargo-zon u neposrednoj blizini aerodroma.
Zakon o rudarstvu i geološkim israživanjima Sl.gl.RS br .88-2011 predviđa da se prihodi od eksploatacije mineralnih sirovina , koji su prihod Republike dele u odnosu 40 % budžetu Grada ( (Kraljeva), 60 % Budžetu Republike. Na računu 741510 Budžeta grada Kraljeva nisu planirani prihodi po ovom osnovu ni za 2015 niti 2016. Mogući ,a neostvareni prihodi od naknada za eksploataciju mineralnih sirovina su: 
Godinama unazad , prilikom planiranja budžetskih prihoda grada Kraljeva gotovo nikako ili veoma malo koriste se razni vidovi korisničkih taksi poput ,recimo, nadokande za korišćenje mineralnih dobara.Ovo je ,delom, razumljivo ako se znaju neke ,negativne, karakteristije ove vrste neporeskih prihoda. Neporeski prihodi iz kategorije korisničkih naknada služe za plaćanje dobara i/ili usluge od koje korisnik ima direktnu korist u vrednosti iznosa koji plaća.One,korisničke naknade,pripadaju kategorij takozvanih kvazifiskalnih dažbina (uz takse za pružanje javnih usluga,regulatorne naknade,specijalizovane naknade) ,kojih je,po jednom sprovedenom istraživanja NALED-a, blizu 400 i putem kojih se ubira preko 2% BDP. 
Stanje u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji se menja.Sporo i nedovoljno ali se,ipak,menja. U poslednjoj deceniji ,u oblasti stvaranja stručnih,normativnih i materijalnih predpostavki za povećanje energetske efikasnosti učinjeno je mnogo više nego decenijama pre toga.Nažalost učinjeno,još uvek,nije dovoljno da se iskobeljamo sa dna liste evropskih zemalja u pogledu neefikasnog korišćenja gotovo svih izvora energije neophodne u proizvodnji i zadovoljenju brojnih drugih potreba.I dalje imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici, zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade.Kod nas se , u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh a u Danskoj,recimo, 96kWh. 
„U sklopu redovnog monitoringa aerozagađenja na teritoriji grada Kraljeva, Zavod za javno zdravlje Kraljevo svakodnevno se obavlja uzimanja uzoraka vazduha za analizu. Dobijeni rezultati u periodu od prvog novembra do danas 2015. godine pokazuju opterećenje vazduha česticama PM 10.U ovom jesenjem periodu aktivira se veliki broj individualnih ložišta i povećava frekvencija motornih vozila, što je dovelo do povećane emisije štetnih gasova u atmosferu. Zbog vremenskih prilika, povišenog atmosferskog pritiska, toplih dana i hladnih noći dolazi do temperaturne inverzije, dokondezacije vodene pare i stvaranja magle, što na nivou atmosfere u kojem se obavljaju disanje i ljudske aktivnosti dovodi do stvaranja čestica PM 10 od vodene pare i zagađujućih materija iz atmosfere i njihove povećane koncentracije. Ove čestice mogu imati nadražajno delovanje i provocirati tegobe kod srčanih i plućnih bolesnika.“ 
Ukupna ulaganja u svetu u energetsku efikasnost tokom 2011. godine procenjena na 300 milijardi US dolara. Toliko je , pre četri godine, širom sveta, investirano i u dobijanje energije iz uglja , nafte i gasa… Srbija , još uvek , ima 2 do 3 puta veću potrošnju energije u proizvodnji po jedinici BDP-a u odnosu na razvijene zemlje.Budžetski fond Srbije za unapređenje energetske efikasnosti , u ovoj godini ,raspolagao je sa 180 miliona dinara koji su ,delimično, upotrebljeni za projekte javnog sektora. Prema najavama odgovornih u 2016 godini lokalnim samoupravama će , na raspolaganju biti 160 miliona dinara iz budžeta republike za povećanje energetske efikasnosti javnih objekata. 
Sudeći po nekim, do sada, sprovedenim istraživanjima obim a posebno kvalitet javnih usluga koje se finansiraju novcem iz budžeta Republike i drugih nivoa vlasti, je nedovoljan. U te usluge spadaju i one vezane za obezbeđivanje energije za zagrevanje javnih objekata. Na (ne) kvalitet ovih usluga utiču brojni faktori a nedavno realizovani projekat „Štedimo energiju-Štedimo novac“ UG „ Novi Put “ na teritoriji grada Kraljeva koji su podržali grad Kraljevo i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je , sprovedenim istraživanjima , potvrdio brojne neracionalnosti i neefikasnosti u zagrevanju javnih objekata. Tako se , recimo, potrošnja toplotne energije za zagrevanje poslovnog prostora kreće od 50 Kwh/m2 dо 300 Kwh/m2 .Тo praktično znači da se jedinačni troškovi zagrevanja poslovnog prostora kreću od 900 din/m2 do 2900 din/m2.Razlika od preko tri puta ukazuje na neminovnost hitnog postupanja u cilju smanjenja potrošnje toplotne enrgije rehabilitacijom objekata i svim drugim merama. Ovaj i drugi primeri koji ukazuju na nisko rangirane prioritete koje pitanja energetske efikasnosti imaju u radu lokalne samouprave svoju potvrdu dobijaju i letimičnim uvidom u budžet grada i finasijske planove ustanova i javnih preduzeća. Odluka da se ,u tim preduzećima i ustanovama , investira u energetsku efikasnost , na teritorij grada Kraljeva, ima manje nego prstiju na jednoj ruci a njihov izostanak direktno utiče na visinu sredstava koja ćemo , u narednim godinama, izdvajati kroz javne nabavke za nabavku energenata.Time se nastavlja vrzino kolo neracionalnog ponašanja koje , bez sumnje , za konačno ishodište ima dalje ekonomsko stagniranje grada. Stoga je hvale vredan potez grada da preko svog Odseka za zaštitu životne sredine podrži projektne aktivnosti nevladinog sektora i usmeri ih na pitanja jačanja energetske efikasnosti.Nevladin sektor kao indirektni korisnik budžeta je u hijerarhiskoj strukturi učesnika u budžetskom ciklusu na samom dnu budžetskih odobrenja ali je među prvima kada su u pitanju inicijative za efikasnije , racionalnije korišćenje javnih sredstava.Bilo bi jako dobro da i Skupština lokalne samouprave(grada) koja je na samom vrhu donošenja budžeta u svoj plan rada uvrsti i inicijative koje stižu iz nevladinog sektora.Time bi na pravi način afirmisala princip partnerstva organa javnih vlasti, ekonomskih i socijalnih partnera te organizacija koje predstavljaju civilno društvo što je, inače, jedan od temeljnih principa vrednosti evropske politike.Pitanja energetske efikasnosti se nameću kao nešto što bi hitno trebalo uvrstiti planove rada Skupštine grada jer bi se menjanjem stanja u ovoj oblasti za kratko vreme osetili , brojni, pozitivni, efekti.