Nenad Marković
Za nama je 2016 godina koja će , u Kraljevu , ostati zabeležena i kao , još jedna , uspešna godina rada Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva. Ostvarenim rezultatima kraljevački Savet je zadržao lidersku poziciju među Savetima za bezbednost u saobraćaju lokalnih samouprava u Srbiji. To je bio povod da zamolimo gospodina Nenada Markovića , dipl. inženjera u saobraćaju i predsednika Saveta da nam odgovori na nekoliko pitanja.
KVN- Možete li nam ,u najkraćem, oceniti rad Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva u 2016 godini?
Nenad Marković – Nije zahvalno ocenjivati rad Saveta za bezbednost saobraćaja, posebno ako učestvujete u njegovom radu. S druge strane, ne treba biti skroman i ne reći da smo i dalje ( po procenama drugih – Agencije za bezbednost saobraćaja, Saobraćajnog fakulteta,celokupne stručne javnosti u Srbiji) lideri u Srbiji i primer drugim lokalnim samoupravama. Istina je da u svim segmentima rada kraljevački savet je korak ispred svih drugih, pa i same Agencije za bezbednost saobraćaja, naravno u delokrugu rada Agencije sa lokalnim savetima. Sve u svemu , koncept rada smo definisali 2013. godine, i već ove godine smo vrlo blizu ostvarenja cilja iz Nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja, gde je reperna godina 2012, u pogledu broja poginulih i poginule dece na teritorije grada.
KVN- Koje su aktivnosti Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva koje su obeležile ovu godinu ?
Nenad Marković– Gotovo sve aktivnosti Saveta predviđene programom rada Saveta za 2016. godinu su realizovane. Najznačajniji projekti koji su realizovani sredstvima Saveta za 2016. godinu su : Postavljanje semafora na raskrsnici ulica Karađorđeva i Olge Milutinović, Izrada pešačke staze u ulici Makedonskoj, Nabavka simulatora za pojas tipa „Kosa ravan“ i „Ražanj“, Završeni su projekti zona škola koji su nam nedostajali, kurs za motocikliste, Pažljivkova pravila, Akcija „I dalje voziti“ (u dva navrata), Plan kampanje Saveta.
KVN- Da li i na koje sve načine ovaj organ lokalne samouprave zadužen za koordinaciju poslova vezanih za bezbednost saobraćaja na njenim putevima prati i primenjuje nova stručna , i međunarodna , dostignuća i iskustva u ovoj oblasti ?
Nenad Marković – Ove godine Savet je bio organizator i domaćin najvećeg stručnog saveta u oblasti bezbednosti saobraćaja održanog aprila meseca u Vrnjačkoj Banji. Na njemu su prezentovani najnoviji radovi iz ove oblasti.
U toku je izrada jednog projekta koji će biti osnov za punjenje baze podataka za teritoriju grada Kraljeva, kako sa aspekta analize saobraćajnih nezgoda, tako i za indikatore bezbednosti koji će biti sastavni deo ove baze U sklopu tog projekta je inspekcija 50 km puta na teritoriji grada po ceni daleko nižoj od tržišne. Završetak tog projekta očekuje se u 2017. godini.
Naročito smo ponosni na simulatore koje pored Kraljeva poseduje još samo „Navak“ i Agencija za bezbednost saobraćaja. Cilj njihove nabavke je da svaki kandidat za vozača iz auto škola sa teritorije grada, pre nego što počne praktičnu obuku, uveri se i isproba dejstvo pojasa i shvati zašto je neophodno koristiti ih.
KVN- Šta će, po vama , biti težište aktivnosti Saveta za bezbednost u saobraćaju grada Kraljeva u 2017 godini ?
Nenad Marković -Program za narednu godinu ćemo usvojiti krajem januara 2017. godine i ne želim da prejudiciram njegov izgled, ali siguran sam da će biti na nivou prethodnih godina.
Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se , prema važećim normama iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ , grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja za te procese. Naprotiv, normativa društvenog i političkog sistema jasno ukazuje da svi pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg pravnog ali i političkog akta ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo a da ne primetimo neke pozicije na prihodnoj strani budžeta ,na onoj strani koja treba da obezbedi sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci 2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće), ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos sredstava predviđen je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar? Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.
Kako i koliko sarađuju lokalni mediji u gradu Kraljevu i uprava grada Kraljeva u realizaciji ciljeva u oblasti javnog informisanja definisanih Zakonom ali i potrebama građana? Jesu li do sada izdvajana i sredstva planirana Predlogom budžeta za 2017 godinu dovoljna za ostvarivanje ciljeva uprave grada u oblasti javnog informisanja ali i potreba građana da aktivniju učestvuju u procesima političkog odlučivanja a posebno o trošenju sredstava koje čine javni prihod grada Kraljeva ? Ova a i brojna druga pitanja vezana za funkcionisanje i rad lokalnih medija u Kraljevu bila su tema okruglog stola koga su danas , u Multimedijalnom centru „Kvart“, organizovali Kraljevačka televizija i portal KV Novosti .Skupu je , pored predstavnika medija registrovanih u Registru medija APR a a koji rade u Kraljevu, prisustovao i predsednik Skupštine grada Nenad Marković, predstavnici odborničkih grupa, udruženja građana ,privrede…. U radu okruglog stola učestvovao je ,putem video linka , i Nino Brajović , državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. Trogodišnje iskustvo kraljevačkih lokalnih medija sa projektnim finansiranjem nije ni bolje ni gore nego u većini opština i gradova u Srbiji i obeleženo je skromnim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zadovoljenje potreba građana za javnim informisanjem. Ta izdvajanja se , zadnjih godina , kreću do iznosa od 0,5% budžeta grada ili u nominalnom iznosu oko 15 miliona dinara i tri i više puta su manja od novca koji je , nekada, izdvajan iz budžeta za finasiranje „Ibarskih novosti“ dok su imale status javnog preduzeća. U međuvremenu se broj medija u Kraljevu povećao tako da danas funkcionišu 4 televizije , 4 radio stanice,1 štampani nedeljnik i desetak on lajn portala registrovanih kao mediji. Bez sumnje veliki broj medija na relativno malom tržištu a da , pri tom, među njima nije izvršena jasnija žanrovska , tržišna ili neka druga segmentacija što za poslediicu ima obaranje kvaliteta sadržaja kako u tehničkom tako i u sadržajnom smislu. Sve ovo dodatno je osnažilo ucenjivački potencijal lokalne izvršne vlasti a manifestacije toga su se , ranijih godina , videle kako u skromnim sredstvima izdvojenim za zadovoljnje potreba građana za javnim informisanjem,tako i u nejasnom artikulisanju tih potreba i ciljeva javnog informisanja. Dodamo li tome i marifetluke oko izbora nekompetentnih članova komisija koje su se bavile ocenama medijskih projekata samo ćemo upotpuniti neveselu sliku i još sumornije perspektive lokalnih medija ne samo u Kraljevu. Da bi se stvari pokrenule neophodno je ,za početak, čulo se danas na skupu u Kraljevu , hitno menjati Zakon o javnom informisanju jasnim definisanjem minimalnog iznosa novca za finasiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u opštinama i gradovima predhodno razvrstanih prema kriterijumu brojnost i veličine teritorije. Ovaj i drugi predlozi biće zvanično dostavljeni Skupštini grada, novinskim i medijskim udruženjima i Ministarstvu kulture i informisanja a sami kraljevački mediji bi trebalo da se bolje organizuju i ,ubuduće, nastupaju jedinstvenije u zaštiti svojih interesa i prava.
Da jedan događaj poput otvaranja rekonstruisane sportske sale može zavredeti prisustvo čak dvoje članova vlade uverili smo se ,danas , u Kraljevu prilikom predaje na korišćenje rekonstuisane sportske sale koju , već četri decenije unazad, zajednički koriste osnovna škola „IV kraljevčki bataljon“ i Sportsko društvo „Partizan „iz Kraljeva. Ministar pravde Nela Kuburović i ministar prosvete Mladen Šarčević su , pored gradskih čelnika , svojim prisustvom uveličali ovaj događaj uklopljen u svečanost organizovanu povodom dana škole . Ovo su , kako se danas čulo , prvi radovi na rekonstukciji objekta izgrađenog pre četrdeset godina na mestu nekadašnjeg Sokolskog doma, koga su , takođe zajedničk i, koristile škola i Sportsko društvo „Partizan“ još od 1952 godine . Vrednost izvedenih radova je oko 8,5 miliona dinara a većinu sredstava , u iznosu od 8,2 miliona dinara , obezbedilo je Ministarstvo pravde iz fonda koji nastaje primenom takozvanog oportuniteta uvedenog izmenama Zakona o krivičnom postupku iz 2014 godine. Te izmene Zakona stvaraju pravnu mogućnost da neko lice postigne sporazum sa tužilaštvom da se protiv njega ne vodi krivični postupak a da mu tužilaštvo odredi koliku će sumu , po osnovu oportuniteta, uplatiti u humanitarne svrhe. Na taj način prikupljeno je 351.509.000 dinara ili oko 2,8 miliona evra za koje se , na konkurs , javilo oko 1200 zainteresovanih a odobreno su projekti 67 korisnika među kojima su i tri projekta iz Kraljeva za koje je izdvojene 14.817.040 dinara. To su dva projekta iz oblasti zdravstva (Opšte bolnice „Studenica“ i Doma zdravlja „Kraljevo“) kao i projekat rekonstrukcije sportske sale koja je danas predata na korišćenje. Što se rekonstrukcije sportske sale tiče odrađena je sanacija krovnog pokrivača , zamenjena je stolarija i dotrajali parket a delimično su odrađeni keramičarski radovi i zamena grejnih tela. Prava šteta, što grad koji je , inače , u katastru uknjižio sportsku salu kao svoju imovinu, nije smogao snage da sa još stotinak hiljada dinara izfinansira i neophodne radove u svlačionicama i mini teretani čime bi ovaj objekat zablistao u punom sjaju a što je bilo logično uraditi u vreme izvođenja obimnijih i zahtevnijih radova na objektu koji su trajali dva meseca.
Juče je , je u Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“, u organizaciji Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kraljeva i Agencije za bezbednost saobraćaja održan jedan od sedam seminar o bezbednosti u saobraćaju akreditovan od strane Ministarstva prosvete . Ovaj seminar je namenjen učiteljima osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva i na njemu su oni upoznati sa novinama u oblasti bezbednosti u saobraćaju sa posebnim akcentom na važnost stalne obuke najmlađih učenika kao posebno ranjive populacije među učesnicima u saobraćaju. Poseban problem u saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva predstavljaju školski objekti smešteni u blizini frekventnijih putnih pravaca (Konarevo, Beranovca, Ratina, Vrba..) kao i činjenica da je veliki broj đaka tih škola prinuđen da se kreće delom tih saobraćajnica koje nisu opremljene pešačkim trotoarima. Savet za bezbednos saobraćaja grada Kraljeva je ,inače , izgradio poligon za obuku u dvorištu osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Ribnici pa će učitelji- polaznici akreditovanog seminara biti prvi koji će na njemu izvoditi praktičnu obuku sa učenicima. Od predsednika Saveta Nenada Markovića čuli smo da je, inače i sama ideja organizovanja akreditovanih seminara o bezbednosti u saobraćaju potekla od kraljevačkog Saveta za bezbednost saobraćaja a da je Agencija za bezbednost saobraćaja prihvatila i podržala tu ideju u saradnji sa Ministarstvom prosvete.
Danas je na gradskom trgu u Kraljevu , prigodnim programom za osnovce kraljevačkih škola „ Svetozar Marković “ i „ Dimitrije Tucović “ obeležen Dan planina. Bila je to završna aktivnost projekta „ Obeležimo eko dane-povećajmo ekološku svest građana “ koga je realizovala ekipa profesora iz Mašinsko tehničke škole „ 14 oktobar“ okupljena oko međunarodnog projekta „Eco shools“ koji se u ovoj obrazovnoj ustanovi realizuje još od 2013 godine. Školska Ekološka sekcija MTŠ „ 14 oktobar“ je za realizaciju projekta „ Obeležimo eko dane- povećajmo ekološku svest građana “ dobila podršku grada Kraljeva preko Odseka za zaštitu životne sredine gradske uprave koji ,inače, sa ovom školom i njenom Ekološkom sekcijom uspešno sarađuje i na drugim projektima iz oblasti edukacije najmlađih sugrađana u cilju jačanja njihove svesti o potrebi aktivnijeg angažovanja mladih u očuvanju životne sredine. Bilo je zadivljujuće sa koliko pažnje i inetresovanja su osnovci pratili priču o planinama dip.maš.inž. Nenada Rumenića profesora u MTŠ, speleologa i jednog od lidera eko aktivizma u ovoj ustanovi. Najmlađi su sa posebnim oduševljenjem propratili demonstraciju speleoloških veština koju su im ,na gradskom trgu, priredili Marko Kuševija i Jovan Živković mladi speleolozi,inače učenici ove škole. Ovo je ,bez sumnje, pravi način na koji se kod najmlađih razvija i jača svest o potrebi brige o prirodi koja nas okružuje pa bi bilo dobro da primer Ekološke sekcije MTŠ „ 14 oktobar “ postane model i za druge osnovne i srednje škole na teritoriji grada Kraljeva.
Popularno kraljevačko izletište i poznato stecište rekreativaca i sportista „Borići“ na Ratarskom imanju od danas su bogatiji za nove sportske i rekreativne sadržaje. Radi se o trim stazi dužine 400 metara sa podlogom od borovog malča , spravama za rekreaciju najmlađih i betonskom stolu za stoni tenis. Grad Kraljevo je sredstva za potrebne radove obezbedio preko Kancelarije za mlade, na konkursu za podršku u sprovođenju omladinske politike koga је finansiralo Ministarstvo omladine i sporta.Ukupna vrednost izvedenih radova je oko 3 miliona dinara od čega je ministarstvo obezbedilo 1,2 milona, a grad 1,5 milona.Ostatk sredstav je donacija UniCredit banke za kupovinu i montažu sprava za rekereaciju najmađih.To je bio povod da se danas ,u „Borićima“ javnosti obrate predstavnici ministarstva , grada, Kancelarije za mlade i Javnog preuzeća za upravljanje građevinskim zemljištem. „Ovo je treći projekat zaredom u poslednje dve i po godine koji ,zahvaljujući proaktivnom stavu Kancelarije za mlade realizujemo sa gradom Kraljevom „ rekla je, između ostalog, Zorica Labudović, rukovodilac Grupe za saradnju sa udruženjima i kancelarijama za mlade Ministarstva omladine i sporta.
Na inicijativu kraljevačke slikarke Hadži Milene Marije Magdalene Kovačević grupa kraljevčanki i njihovih prijateljica iz drugih gradova ovog dela Srbije , različitih profesija, ali već afirmisanih u raznim poslovnim i stručnim oblastima , formirale su udruženje građana „Dame-nekad i sad“ i , prigodnim skupom , u subotu ,objavile početak svog rada.
U Kraljevu je danas, u organizaciji UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji) predstavljen najnoviji Nacionalni izveštaju o humanom razvoju (NHDR) u Srbiji za 2016 godinu . Ovaj dokument je ,po izboru UNDP u Srbiji , pripremio Centar za istraživanje javnih politika . Tim Centra predvođen Brankom Anđelković i Majom Kovač je , tokom 2015. i 2016. godine , uradio je studiju , odnosno izveštaj na temu otpornost opština u Srbiji na rizike od prirodnih i drugih katastrofa. Izveštaj je nedvosmisleno ukazao na neophodnost značajnih unapređenja u radu opština , lokalnih organizacija i angažovanju građana u slučajevima prirodnih i drugih katastrofa. U fokusu pažnje skupa u Kraljevu bila je tema otpornosti lokalnih zajednica na prirodne nepogode obrađena u segmentu izveštaja pod nazivom „Socijalni kapital – nevidljivo lice otpornosti“ a osnovne preporuke koje su date prilikom predstavljanja studije ticale su se preporuka za unapređenje lokalnih kapaciteta za smanjenje rizika sa naročitim naglaskom na ulogu socijalnog kapitala kao resursa sistema .Jer ,i prirodne nepogode nas podsećaju da smo primarno društvena bića koja snagom svog organizovanog ,usmerenog i umreženog delovanja mogu značajno osnažiti otpornost na prirodne katastrofe. Istaknut je značaj pravovremene informisanosti građana o načinima prevencije katastofa kao i potreba stalnog jačanja svesti građana o mogućim opasnostima i rizicima, o tome kako i gde mogu da dobiju informacije kako da se organizuju u kritičnim momentima.. Sve to će kao krajnji ishod imati jačanje bezbednosti građana i njihovih porodica u kritičnim momentima prirodnih katastrofa. Poslednjih godina je povećan broj prirodnih katastrofa u svetu i u našem okruženju pa je razumljivo da se koncept otpornosti lokalnih zajednica organizovanih u opštine i gradove našao u žiži javnosti, posebno kada je reč o smanjenju rizika od prirodnih katastrofa. U tom kontekstu su , danas , kao primeri dobre prakse, predstavljena iskustva Kraljeva iz prirodnih nepogoda koje su ga zadesile (zemljotres ,novembra 2010, poplave u 2014 i 2015 godini..)o čemu je govorio Zdravko Maksimović dip.inž.geodezije , načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Kraljevo je, inače , od pre par dana prvi grad u Srbij i, koji je odlukom Skupštine grada vratio naziv Civilna zaštita jednom delu svoje gradske uprave. Skupu u Kraljevu, pored predstavnika susednih opština i gradova iz sliva Zapadne Morave, prisustvovali su i Ivan Bošnjak , državni sekretar u ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije , Steliana Nedera , zamenica stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji i gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić koji je ,na početku skupa, pozdravio sve prisutne.
Današnje otvaranje , novog , semafora u Kraljevu ,zahvaljujući pozivu lokalnih vlasti medijima a i performansu priređenom od strane opozicionog „Lokalnog fronta“ bacilo je u zasenak predhodni ivent upriličen , pre mesec dana , kod nove Hale sportova povodom otvaranja sličnog infrastrukturnog objeka. I dok je prvi semafor , kod Hale sportova u Ribnici , otvoren uz pomoć produžnog kabla kao izvora napajanja strujom , danas je produžni kabl donet od strane „Lokanog fronta“ ostao neiskorišćen. Bez produžnog kabla , napredno , posle samo mesec dana izvođenja radova , novi semafor u koga je , kako smo čuli, uloženo oko 5 miliona dinara od strane Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kraljeva odmah je , startovan rukom gradonačelnika Kraljeva dr.Predraga Terzića , počeo sa radom. Bila je to prilika za bliski susret lokalnih čelnika, predvođenih gradonačelnikom Terzićem i predsednikom Skupštine grada Nenadom Markovićem , i članova opozicionog „Lokalnog fronta“ na novoofarbanom pešačkom prelazu u ulici Olge Milutinović koja izbija na novosagrađeni most preko Ibra u koga je , pre tri godine , iseljenik iz Kanade , Milomir Glavčić uložio milion evra kao ličnu donaciju Kraljevu.Šta reći za kraj a ne postideti se ?