Danas je u Regionalnoj privrednoj komori u Kraljevu održan okrugli sto sa temom „Klimatske promene, obnovljivi izvori energije,energetska efikasnost i lokalni razvoj“. Ovo je završna aktivnost projekta „Čuvaj prirodu-budi energetski odgovoran“ koga je sprovelo udruženje građana „Novi put“ iz Kraljeva a koga je podržalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. Bila je to prilika da okupljeni učesnici,predstavnici grada Kraljeva, gradske uprave, javnog sektora ,škola i medija , iz prve ruke od Dragane Radulović savetnice u Odseku za klimatske promene Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine ,čuju o  dosadašnjim aktivnostima na izradi Strategije  i Akcionog plana klimatskih promena u Srbiji .Ako vam se,na prvi pogled, tema o kojoj je danas govoreno u Kraljevu učini manje važnom u odnosu na naše tekuće probleme onda će vas samo jedan ,danas,izneti podatak demantovati. A to je činjenica da je Srbija ,od 2000 godine do danas ,pretrpela materijalne štete u iznosu od neverovatnih 5 milijardi evra koje su direktno prouzrokovane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima .Čulo se , takođe da je gro tih šteta nastao od poplava a da nas , i u narednom periodu , zbog klimatskih promena , čekaju ekstremne izmene koje će se manifestovati smenjivanjem perioda velikih suša i obilnih, bujučnih padavina . Od Mark van Weesa , vođe tima za izradu Strategije i Akcionog plana Srbije u vezi sa klimatskim promenama čulo se , a od predstavnika institucija iz Kraljeva je to posebno podržano , da se u izradi tih važnih dokumenata kreće od osnove društva a ne da se njihovi nacrti kreiraju sa vrha piramide i šalju na razmatranje i usvajanje. Takav pristup će omogućiti  aktivnu ulogu lokalnih samouprava , naučnih institucija i organizacija civilnog društva a konačni ishod bi trebalo da budu dokumenti koji će na jednoj strani doprineti smanjivanju efekata staklene bašte kao glavnog uzročnika klimatskih promena a na drugoj strani pak će doprineti pospešivanju privrednih aktivnosti i održivog razvoja. Naravno to će rezultirati i ispunjenjem već preuzetih međunarodnih obaveza Srbije  po osnovu sporazuma iz Pariza usvojenog na 21 konferenciji Ujedinjenih nacija krajem prošle godine.I Strategija i Akcioni plan aktivnosti u vezi klimatskih promena poslužiće  svojim informacijama donosiocima odluka u Srbiji,na svim nivoima,kao osnov za donošenje strateških odluka primenom  cost(troškovi)-benefit(koristi) analize. Što se tiče dosadašnjih aktivnosti sprovođenih u Kraljevu na poboljšanju energetske efikasnosti javnih objekata, prvenstveno škola, rečeno je da se dosta toga pokrenulo ali da i dalje ove teme nisu primarne u agendi aktivnosti donosilaca glavnih političkih odluka na lokalnom nivou. A čulo se obilje podataka koji jasno pokazuju da su izdvajanja iz budžeta grada Kraljeva i budžeta javnih preduzeća  za razne oblike finalne energije visoka  dok su mogućnosti  i opravdanost njihove redukcije, kroz jačanje energetske efikasnosti javnih objekata i veće korišćenje obnovljivih izvora energije , nedovoljno iskorišćeni razvojni potencijal. Na skupu je govoreno i o ulozi  medija u koji su ,uz političke stranke i udruženja građana bitan činilac savremenog intermedijarnog sistema , a čija je uloga nezamenjljiva u objavljivanju različitih mišljenja oko bitnih društvenih pitanja u koja ,bez sumnje, spadaju i pitanja vezana za jačanje energetske efikasnosti i većeg korišćenja obnovljivih izvora energije.

„Reči doajen i legenda, previše su potrošene, pa bih izabrao da kažem da je Voja Blagojević, dugogodišnji dopisnik lista „Politika“, bio posvećen novinarstvu u najlepšem smislu te reči,“ kazao je  ospraštajući se u ime kraljevačkih novinara  Miroljub Mišo Dugalić dopisnik  Politike na komemorativnoj sednici održanoj u prostorijama televizije „Melos“.

Dugalić je govoreći biranim rečima o pokojnom kolegi  Voji , u prisustvu njegovih ćerki Jelene i Aleksandre, gradskih čelnika i nekolicine kolega iz Kraljeva,  podsetio na nesvakidašnji životni put čoveka koji je, bez sumnje,obeležio jednu epohu  grada na Ibru. A o svom Kraljevu Voja je ,svojevremeno, objavljivao i po nekoliko stotina tekstova godišnje na stranicama „Politike“,“Ilustrovane politike“,Tanjuga…

Pored novinarstva Vojina velika ljubav su bili avioni i avijacija pa je kao sportski pilot proveo hiljade časova među oblacima a obišavši čak 105 zemalja  na svim kontinentima često  se družio sa svojim kolegama pilotima .

Nažalost grad koga je svojim radom afirmisao širom sveta nije pokazao baš pravi odnos  prema Vojinom trudu jer je on ,tek pre dve godine, dobio skromno društveno priznanje a i današnja komemoracija upriličena je ,neuobičajeno za poslednji ispraćaj ličnosti Vojinog kova, van prostorija  Skupštine grada.

Voja Blagojević  će ,danas, biti sahranjen na starom gradskom groblju u Kraljevu.

Danas je , u Kamenici kod Kraljeva ,  u organizaciji Udruženja građana „Novi Put“ održan okrugli sto na kome su predstavljni rezultati projekta „Oživimo Gočku prugu“ koga je ovo udruženje realizovalo uz podršku Ministarstva građevinarstva , saobraćaja i infrastrukture i grada Kraljeva. Realizacijom ovog projekta uređene su i opremljene prostorije u  Kamenici u kojima će biti izloženi brojni eksponati koji će podsećati na jedan privredni objekat sagrađen daleke 1916 godine a koji je demontiran 1959 godine. Reč je o pruzi uskog koloseka , dužine  24 kilometra , koju su ,  za potrebe eksploatacije šumskog bogatstva Goča ,  sagradili Austrijanci posle okupacije Kraljeva u I svetskom ratu. Ova pruga je , posle I svetskog  rata , nastavila da funkcioniše pod upravom ondašnjeg kraljevačkog industrijalca Miljka Petrovića-Riže koji je je nadogradio i proširio sisteme za suvi i vodeni transport balvana do trase pruge a koje je narod ,tada,  po njemu nazvao „Riže“ iako se radi o građevinama čije su osnove postavili Austrijanci. Posle II svetskog rata pruga je  služila i za transport žitelja sela podno Goča a i za odlaske kraljevčana na  izlete u ovu lepu planinu. 2008 godine je , posle donkihotovske i višedecenijske borbe Žike Milašinovića, meštanina Kamenice i nekadašnjeg radnika na pruzi formiran Inicijativni odbor koji je 2012 transformisan u udruženje građana „Gočka pruga“. Zahvaljujući njihovom radu , mnogi dokumenti i predmeti vezani za izgradnju i rad Gočke pruge su otrgnuti od zaborava . Deo toga je dr.Milan Matijević ,2015 godine, pretočio u istoimenu knjigu a Rade Živković u jednočasovni dokumentarni film. Sve ovo je doprinelo da se revitalizacija Gočke pruge nađe i u dokumentu Strategija razvoja grada Kraljeva koji je usvojen prošle godine. No, ovo su samo prvi ,neophodni, početni koraci a konačni ishod prve faze revitalizacije dela ovog infrastrukturnog objekta i drugih sadržaja koji su ga pratil i,trebalo bi da bude izrada Studije izvodljivosti revitalizacije „Gočke pruge“ zaključak je sa današnjeg skupa na kome su učestvovali predstavnici grada Kraljeva ,opštine Vrnjačke Banje i njihovih turističkih organizacija. Ispred Ministrstva za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu sastanku je prisustvovala Mišela Nikolić, savetnica u ministarstvu koja je obećala podršku za nastavak aktvnosti uz napomenu da se radi o vrlo zahtevnom projektu koji može uspeti samo ako ga ,posle početnih inicijativa pojedinaca i udruženja, prihvate organi lokalnih samouprava Kraljeva i Vrnjačke Banje. Svi učesnici skupa u Kamnici su jednoglasni da revitalizacija Gočke pruge nije revitalizacija  samo  privrednog-infrastrukturnog objekta već primarno uspostavljanje novog turističkog  sadržaja koji će dati impuls održivom razvoju turizma ove regije koja će ,uskoro, postati sastavni deo  šire turističke regije „Centralna Srbija“. Uostalom tek će Studija izvodljivosti koju bi trebalo da urade multidisciplinarni timovi stručnjak iz zemlje koristeći i iskustva iz inostranstva ,pre svega iz Austrije kada je obnova ovakvih objekata u pitanju , pokazati i dokazati , eventualnu, opravdanost revitalizacije pruge u celini ili , pak, pojedinih delova kao i ostalih sadržaja koji su nekada korišćeni u privredne svrhe a danas bi bili svojevrsna turistička atrakcija što to , u  Austriji pre svega, već jesu.

Juče je u Kraljevu u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju , Demokratskog političkog foruma i Fondacije Fridrih Ebart održan okrugli sto na temu „Decentralizacija i izazovi lokalne samouprave danas“.  Ovo je bio povod da se na jednom mestu okupe predstavnici grada Kraljev a, gradske uprave, političkih stranaka i civilnog društva iz Kraljeva  i da , kako neko od učesnika reče, po ko zna koji put , u ovakvom formatu, iznesu svoja mišljena  o položaju lokalnih samouprava u našem društvu. A njega, po mišljenu većine učesnika okruglog stola ,karakteriše neprimereno visoki stepen centralizacije koji je , u mnogo čemu suprotan Evropskoj povelji o lokalnoj samupravi donetoj još ,daleke, 1985 godine. Brojni su razlozi zbog čega se u Srbiji položaj lokalnih samouprava ne menja ili ,čak , pogoršava u odnosu na proklamovane političke ciljeve a neki od tih razloga se nalaze još u Ustavom definisanom položaju istih. Jer, taj akt ne razlikuje izvorne i poverene nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Tokom rasprave u Kraljevu ,kao jedan od  razloga za neadekvatan položaj lokanih samouprava danas, navedene su i političke stranke koje , za bezmalo četri decenije funkcionisanja višestranačja  u Srbiji ,nisu uspele da profilišu svoju ulogu  kao subjekta političkog sistema koji , između ostalog , treba da posluži građanima kao komunikacijski kanal njihove pune  participacije u procesima odlučivanja. Uz neadekvatan izborni sistem koji je produkt takvog funkcionisanja političkih stranaka eto dovoljno razloga za skepsu koja je vladala kod dobrog dela učesnika u debati da će se ,skorije,  nešto značajnije menjati u lošem položaju lokalnih samouprva danas . No svi su malte ne saglasni da predstojeće ,najavljene, izmene najvišeg pravnog akta i aktivnosti koje će tim povodom uslediti treba da budu iskorišćene i za iznošenje, od stručne javnosti već definisanih predloga, za popravljanje položaja lokalnih samouprva čiji bi krajnji ishod bilo njihovo snaženje kroz prenos većeg obima nadležnosti i jačanje njihove finansijske nezavisnosti u odnosu na centralnu vlast.Nažalost, jedno su stavovi struke i organizacija civilnog društva kao i potrebe građana a drugo je ,famozna, politička volja da se postojeći politički sitem ,u delu definisanja položaja lokalnih samouprava, menja. Otud i nevesela strepnja da će se slična rasprava, kroz koju godinu, ponoviti u sličnom ili drugom formatu, a da se stanje ,nažalost,neće mnogo promeniti. A do tada će biti kao što je sada , rečeno primerima iz Kraljeva, da se na jednoj strani pred lokalne samouprave postavljaju  zahtevi u smislu povećanja poslova a smanjuju prihodi i ograničavaju prava unapređenja kadrovskih kapaciteta lokalnih uprava. Ali,ponovi neko na skupu u Kraljevu,nada umire poslednja!

 Danas je u Skupštini grada Kraljeva održan veoma posećen regionalni skup pod nazivom „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u organizaciji Fondacije za ekološke akcije „Green limes“ i Lokalne građanske inicijative „Login“.Tema skupa upriličenog u okviru istoimenog projekta bile su aktivnosti koje stoje pred lokalnim samoupravama u Srbiji u okviru pregovaračkog procesa koji će uslediti prilikom otvaranja poglavlja 27  koje predstavlja zaštitu životne sredine a čije će otvaranje uslediti nakon skrininga, odnosno analitičkog pregleda pravne tekovine EU u ovoj oblasti. Ovo  je  jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU, jer  se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Moderatori skupa su ,najpre, podsetili prisutne na činjenicu da je proces sistematskog usklađivanja sa propisima EU u Srbiji otpočeo još  maja 2009 godine usvajanjem seta takozvanih zelenih zakona (16 zakona) a ratifikovana je  i Arhuska konvencija iz 1998 godine „Životna sredina za Evropu“.  Do 2014 godine usvojeno je 80 propisa čime je nastavljen proces transpozicije  preko 200 pravnih akata EU (horizontalno zakonodavstvo i klimatske promene, kvalitet voda i vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije, buka i civilna zaštita). Ono što je posebno  naglašeno na skupu u Kraljevu jeste velika uloga vlasti na lokalnom nivou u ovim zahtevnim procesima te je sasvim jasno da odgovorne uprave opština i gradova treba hitno da jačaju svoje kapacitete (normativne,organizacione, kadrovske i finasijske) kako bi spremno dočekale otvarenje poglavlja 27 i mogućnosti korišćenja ne malih sredstava iz EU fondova namenjenih za ovu oblast. Nažalost pitanja iz oblasti zaštite životne sredine nisu ,gotovo nikad,  jasno uočena kao praktičan politički cilj  u delovanju političkih stranaka na lokalnom nivou.To se ,neminovno, prenosi i ispoljava u radu skupština gradova i opština koje o  temama iz ove oblasti raspravljaju sporadično , mahom na inicijative s vrha koje se ,uglavno, tiču, normiranja obaveza lokalnih samouprava u primeni zakonskih i podzakonskih  rešenja. A da je tako ,videlo se i danas, jer je , kako rekosmo, vrlo posećenom skupu gde su dominirali mlad-učenici srednjih škola prisustvovalo jako malo donosioca odluka na lokalnom nivou (tek nekoliko odbornika Skupštine grada). Stoga su i napomene koje su se čule a tiču se nedovoljne saradnje nizmeđu subjekata u ovim procesima  a to bi trebalo da budu privredni subjekti-organizacije civilnog društva- mediji- stručna javnost i javna uprava ,sasvim opravdane. Jer, bez društvenog konsenzusa pobrojanih aktera u ovom procesu biće , za početak,  teško jačati izrazito nisku svest građana o potrebi i značaju zaštite životne sredine a o kakvoj svesti se radi  jasno se  vidi  ,na svakom koraku, kroz razne forme devastiranja životnog prostora od strane građana. A bez  motivisanih i angažovanih građana procesi primene obimnog zakonodavstva i promene stanja  kroz jačanje kvaliteta životne sredine biće tešo ostvariv cilj.

U Torinu se danas zatvara „Terra Madre Salone del Gusto “ , jedan od najvećih svetskih  sajmova  koji  na jednom mestu okuplja poljoprivrednike -proizvođače hrane i gastronome sa pet kontinenata. Ovu jedinstvenu manifestaciju pokrenula je , 2004 godine, organizacija „Slow food“ koja se , od svog osnivanja 1989 godine , bavi promocijom i zaštitom malih proizvođača hrane i pića širom sveta sa ciljem da , organizovanjem Dana majke zemlje , svetskog skupa u Torinu , na kome se sreću i izlažu mali proizvođači i gastronomi ukaže na značaj koga za očuvanje ugroženog biodiverziteta imaju upravo mali poljoprivredni proizvođači  koji hranu proizvode na tradicionalni način. Na području Srbije desetak godina unazad deluje nekoliko organizacionih oblika „Slow food“-a, konvivijuma i prezidijuma ,  koji , u različitim regijama,  okupljaju proizvođače poljoprivrednih proizvoda koji su osnov zdrave hrane poput, recimo,leskovačkog ajvara, futoškog kupusa….  Među njima je i prezidijum „Gledić“ koga vodi Dragana Veljović  iz Kraljeva  na čijem gazdinstvu u Glediću  se  ,na tradicionalni način , od autohtonih sorti šljive  crvene ranke proizvodi čuvena „Rakija iz Rakije“. I ove godine, po četvrti put zaredom , Dragana  učestvuje na  ovoj velikoj smotri u Torinu koja je, po prvi put ove godine, organizovana na nekoliko gradskih trgova u Torinu umesto u halama velikog torinskog sajma. Štand proizvođača zdrave hrane iz Srbije je ,po običaju, privukao veliku pažnju posetilaca iz čitavog sveta a posebno iz zemlje domaćina.Naravno da je „Rakija iz rakije“ privlačila posebnu pažnju  brojnih degustatora pa joj nije mogao odoleti ni naš proslavljeni fudbalski internacionalac Siniša Mihajlović koji je svojim prisustvom dao snažnu podršku izlagačima iz Srbije. Recimo na kraju da ovakvi nastupi malih proizvođača,koji za svoje nastupe ,po pravilu, ostaju bez podrške lokalnih samouprava i države puno znače za promociju i afirmaciju potencijala Srbije u agraru posebno u segmentu proizvodnje zdrave hrane.

Kraljevo je, u predhodna dva dana , bilo domaćin 26 po redu  kulinarsko turističke manifestacije „Srebrni kazan“.Preko osamdest takmičara iz 63 ekipe takmičilo se,u petak, u pripremanju riblje čorbe a u subotu u pripremanju pasulja. Lepo vreme,u predhodna dva dana,  izmamilo je na gradsko šetalište i gradsku terasu kraj Ibra nekoliko hiljada posetilaca koji su obilazili takmičarske štandove i kotliće ,degustirali pripremljena jela i pokušavali da otkriju kulinarske tajne od takmičara koji su  u Kraljevo pristigli  iz zemlje i inostranstva. Nagrade najboljima deljene su u nekoliko kategorija a sveukupni pobednik  u pripremanju pasulja je ekipa Udruženja turističkih i kulinarskih radnika Niša.Za najbolji štand proglašen je štand ekipe Omladinske radne akcije „ORA nije fora“ , u kategoriji profesionalnih kuvara najbolji pasulj spremila je ekipa Predškolske ustanove „Olga Jovičić-Rita“ iz Kraljeva a među amaterima prva nagrada je pripala ekipi „S konca i konopca“ iz Arilja. Ono što svih ovih godina „Srebrni kazan“ čini specifičnom manifestacijom među njoj sličnim  svakako nije takmičarski duh već pre svega atmosfera dobrog druženja kako među ekipama tako i sa posetiocima.Po tradiciji manifestacija se , i ove godine,  nastavlja u nedelju, 25.septembra, kada će pobednici, po svom izboru, revijalno pripremati tradicionalna jela naše kuhinje.Turistička oranizacija Kraljeva i grad Kraljevo i ovoga puta su se pokazali i dokazali kao dobri organizatori a i ,od pre dve godine,nova lokacija na gradskom šetalištu potvrdila  se kao bolje mesto za ovu vrstu manifestacija od gradskog trga.

 I Udruga kuhara  iz Bjelovara  na kraljevačkoj „Pasuljijadi“

Veliku pažnju posetilaca 26-tog  „Srebrnog kazana“ ili kako kraljevčani kažu „Pasuljijade“ privukao je štand  Udruge kuhara grada Bjelovara.U danima za nama obeleženim povišenim tonovima i ne baš prijatnom retorikom koju su, sa obe strane,forsirali predstavnici političkih elita Hrvatske i Srbije bilo je više nego prijatno videti kao je običnim ljudima ipak važnije da se međusobno sreću, upoznaju druže na ovakvim manifestacijama koje su potpuno oslobođene tih „komunikacijskih šumova“.

Pobornik apstinencije među hedonistima

Štand  „No-Ka 11-13“ na kome je kuvao psiholog Čedomir Grujić privlačio je pažnju posetilaca  i zbog panoa na kome se promovišu pravila apstinencije što je,složićete se, malo neuobičajeno za manifestaciju na kojoj se dobro jede a ,bogami, i dobro pije.Na naše  pitanje ima li uopšte ovde mesta da se promoviše apstinencija Grujićnam je  odgovorio da itekao ima jer , eto, on primerom pokazuje da se ipak treba suzdržavati od preteranog konzumiranja hrane i pića a činimu se i da ga ,po neko, i posluša.

Danas je sa Gradskog trga u Čačku startovao peti međunarodni „Tesla reli“ u organizaciji  Eko Klub-a Srbije i Auto reli turing klub Srbija iz Beograda , uz  podršku gradova Čačak i Pančevo, Gradske opštine Vračar, udruženja „Eko park Jelica“ i Auto gas servisera Srbije, kao i Turističke organizacije Čačak i hotela Crowne Plaza. Ovaj reli je i svojevrsna promocija novog Svetskog Eko Reli Kupa (IERC) koji će se organizovati 2017. godine , na kojem će učestvovati isključivo  ekološka vozila, svrstana u tri klase: električna, hibridna i vozila koja koriste alternativna goriva.Za učešće na ovogodišnjem  „Tesla reliju“ prijavili su se takmičari iz Italije, Slovenije, Bugarske, Grčke, Crne Gore i Srbije. Favorit  je bugarski takmičar Kalin Dedikov prošlogodišnji pobednik .Pobedi se,u kategoriji električnih automobila, nada  i Nikola Rašković, dok  se u ženskoj konkureciji tri dame bore za pobedu, Tatjana Manojlović, Milica Marinković (inače svetski prvak u paraglajdingu) i  bugarska takmičarka  Olga Todorova.Na startu današnjeg relija pojavilo se dvadestak  električnih vozila, vozila na hibridni pogon i vozila na alternativna goriva.Ovaj reli se vozi vozi u potpuno normalnim uslovima saobraćaja, a bodovi se osvajaju za poštovanje zadate brzine na određenim delovima relija, kao i u ukupnoj potrošnji goriva.Današnja,prva etapa,se vozi  na planini Jelici (Čačak, Zeoke, Guča, Lučani, Tijanje, Guča, Čačak)  a predviđena su  i tri regulaciona testa (ispita tačnosti). Drugi dan se vozi od Čačka preko Beršića, Stavkovice, Rajca, Ljiga i Belanovice do etno sela Babina Reka odakle se nastavlja prema Kosmaju, Sopotu i Barajevu do Beograda sa ukupno sedam regulacionih testova.Treći dan sa pet regulacionih testova uključujući i jedan specijalni na kartodromu vozi se od Beograda preko Barajeva, Dučine, Kosmaja, Mladenovca, Sopota i Košutnjaka do hotela Crowne Plaza.Cilj relija je  u subotu 24. septembra ispred hotela “Kraun Plaza”, u kojem će biti održano i svečano proglašenje pobednika.Obzirom da „Tesla reli“ kao jedan od ciljeva ima i povećanje svesti vozača i široke javnosti o primarnoj obavezi zaštite i očuvanja životne sredine na  svečanosti povodom starta pojavili su se  narodni poslanik Ivan Karić,predsednik stranke „Zeleni Srbije“ i njegovi gosti  O Oras Tinkinen,  člana komiteta Zelene Evropske partije.

Oras Tinkinen ,član Komiteta Zelene Evropske partije

Oras Tinkinen, jedna od devet članova komiteta Zelene Evropske partije 

Nepohoden su vam šire politike

„Ovo je moj drugi boravak u Srbiji ali ,po prvi put, u ovoj funkciji. Juče sam ,u Novom Sadu, imao sastanak sa predstavnicima Zelene stranke ,danas sam ,evo, u Čačku da zajedno sa gospodinom Ivanom Karićem iz stranke Zeleni Srbije podržimo učesnike „Tesla relija“ a za sutra je , u Beogradu, predviđen moj sastanak sa rukovodstvom ove stranke. Primarni cilj mog boravka u u Srbiji je da se upoznam sa načinom rada zelenih stranaka ali i sa uslovima u kojima mogu da sprovode svoje politike u Srbiji. Moj savet kolegama iz Srbije je da ,ukoliko, iskreno,  želeda menjaju stanje u svojoj zajednici onda treba da grade i zalažu se za politike  šire od zaštite  životne sredine. U tome mogu da očekuju našu pomoć i podršku.“ rekao je , u Čačaku,  svojoj izjavi za Danas Oras Tinkinen koji za sobom ima jedanaestogodišnje iskustvo u parlamenttu Finske u kome je ,svojevremeno, bio najmlađi poslanik. Danas je Oras profesionalno angažovan kqao savetnik fonda za inovacije u životnoj sredini

Pre nekoliko godina Udruženje građana  „Gočka pruga“ je , promocijom filma „Gočka pruga“ autora Radoslava Živkovića  i promocijom  istoimene  knjige hroničara kraljevačkog kraja dr.Milana Matijevića, podsetilo javnost na nekadašnju prugu uskog koloseka koja je povezivala planinu Goč i  Kraljevo. Vojska austro-ugarske monarhije je, 1916 godine, sagradila 24 kilometra pruge  dekoviljskog koloseka širine 600 milimetara. Pruga je imala trasu Kraljevo-Kamenica-Sokolja i njena osnovna namena je bila prevoz drvenih trupaca ali ,kasnije i prevoz radnika i lokalnog stanovništva.Pruga je bila u funkciji sve do 8 aprila 1959 godine kada je njom prošao poslednji voz a nešto kasnije je počela i njena demontaža.Između dva rata , a naročito posle II svetskog rata pruga je intezivnije korišćena i za prevoz građana koji su njom odlazili na vikende na Goč. Kao takva ostala je u sećanju genaracijama kraljevčana i meštana sela duž njene trase. Od pruge je,posle demotaže šina, ostala zgrada stanice u selu Kamenica(danas prostorije Mesne zajednice i mali,improvizovani, muzej posvećen Gočkoj ili popularno nazivanoj „Rižinoj“ pruzi. Ovo je ,inače, jedna od četri pruge  koje su ,nekada postojale na Goču između dva svetska rata a to su još i : Goč – Vrnjci, Kamenički Lager – Sastavci i Podunavci – Ljuti breg u Gračacu. Među organizacijama  civilnog društva iz Kraljeva koje pokušavaju   i delom uspevaju  da od zaborava otrgnu sećanje na ovaj infrastrukturni objekat ali i da promovišu ideju, njene revitalizacije  u pojedinim segmentima, u funkciji razvoja turizma u ovoj regiji kojoj pripadaju  Vrnjačka Banja i Kraljevo je i Udruženje građana „Novi Put“ . Organizacije civilnog društva nemaju dovoljno kapaciteta da same ozbiljnije pristupe realizaciji ove ideje a skromana i povremena sredstav koja dobijaju kroz projektno finasiranje od lokalne zajednice i ,zadnje godine, Vlade Srbije su taman dovoljna da ne zamre ova ideja.Tako je, već pomenutoj  organizacija „Novi Put“  Ministarstvo građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture ,ove godine, kroz prihvaćeni projekat  odobrilo oko 400 000 dinara za delimičnu sanaciju zgrade nekadašnje železničke stanice u Kamenici u kojoj je smešten improvizovani muzej za čiji nastanak je zaslužan Živomir  –Žiko Milašinović,   jedan od osnivača  UG „Gočka pruga“. Odobrena sredstva su iskorišćena za sanaciju zidova ,krečenje i opremanje objekta nameštajem (konferencijski stolovi i stolice) i panoima na kojima je prikazan nastanak i istorijat Gočke pruge. Za  dalje ,ozbiljnije aktivnosti na izradi master plana i studije izvodljivosti projekta revitalizacije Gočke pruge čime bi se utvrdii potencijali ove ideje  i njen doprinos ekonomskom razvoju ove regije kroz razvoj i unapređenje turistuičkih potencijala neophodno je da se pored nevladinog sektora,aktivnije  uključe i lokalne samouprave Kraljeva i Vrnjačke Banje kako bi se obezbedila i podrška  zemalja članica Evropske unije u realizaciji ovog projekta.