prof.dr.Zlatko Dragosavljević
Pre četrdesetpet godina , u Stoholmu , je održana Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini na kojoj je usvojena Deklaracija kojom se , između ostalog, naglašava potreba obrazovanja o zaštiti životne sredine .Ta konferencija je okupila industrijalizovane i zemlje u razvoju kako bi se učinio pokušaj definisanja prava ljudi na zdravu životnu sredinu na globalnom nivou. Zbog toga se 26 januar obeležava širom sveta kao Svetski dan obrazovanja o zaštiti životne sredine (World Environmental Education Day). U Kraljevu je danas , tim povodom , u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju Futura , beogradskog Univerzitet Singidunum , za učenike nekoliko kraljevačkih srednjih škola , organizovana prezentacija zelenih zanimanja u Srbiji i karijernog upravljanja , kao preduslova za uspešno pronalaženje posla u brzorastućoj eko-industriji. Govoreći na tu temu dr Zlatko Dragosavljevic , profesor za naučnu oblast zaštite životne sredine Fakultet za primenjenu ekologiju Futura je izneo niz zanimljivih podataka o tome kakve su perspektive za zaopošljavanje u ovoj oblasti. Tako , recimo , u Evropi ,trenutno , oko 4,2 milona ljudi angažovanih u „ eko-industriji “ stvori na godišnjem nivou oko 700 milijardi evra prihoda dok u Srbiji 1,6 miliona ukupno zaposlenih stvori tri puta manji bdp. Zato su „zelena zanimanja“ evropska stvarnost a u Srbiji ,nažalost, još uvek, samo budućnost. No otvaranjem pregovaračkih poglavlja 15 (Energetika) i 27 (Zaštita životne sredine) i kod nas će se , na postojećoj privrednoj osnovi, kreirati hiljade novih radnih mesta u eko idnustriji jer , danas , zaštita životne sredine zadire u svaku oblast privređivanja. Profesor Dragosavljević je pobudio izuzetnu pažnju učenika iznoseći im sumorne i poražavajuće podatke o tome kako su se , u procesu tranzicije u Srbiji , olako i neodgovorno prodavala prirodna bogatstva što je po njemu svojevrstan zločin generacija koje su u tome učestvovale prema budućim naraštajima. U tom kontekstu on je izneo i podatake da privatizovane cementare danas u Srbiji plaćaju rudnu rentu od samo 0,17 odsto sopstvenih prihoda ili pak da smo mi tek sredinom prošle godine doneli Uredbu i regulisali prava korišćenja pepele iz termoelektrana u Srbij za proizvodnju građevinskog materijala ,u situaciji kada taj pepeo za čak 25 odsto smanjuje potrošnju cementa u proizvodnji građevinskih materijala i kad ga , recimo, samo na lageru-pepelištu TE Obrenovac ima oko 200 milona tona. Nasuprot tome u termoleketranama u zemljma EU gotovo da nema više tih pepelišta jer se on, godinama unazad koristi za proizvodnju građevinskih materijala. Slični sumorni podatci su i za olako ustupljene rezerve nafte prilikom prodaje NIS-a koje se , po rečima dr Dragosavljevića procenjuju na oko 8 milijardi evra a za čiju eksplotaciju NIS , do 2020 godine, plaća rentu u iznosu od 3 posto ili četri puta manju nego u svojoj domicilnoj državi Rusiji. Zato nam se i dešava da se tek posle privatizacije ostvaruje rekordna proizvodnja od 1,6 miliona tona nafte na godišnjem nivou u situaciji kada je barel nafte na svetskom tržištu na istorijskom minimumu. On je izneo i primer iz Kraljeva koje rasplaže sa oko 48 odsto teritorije pod šumom,da se godišnje na toj teritoriji poseče šume u vrednosti od oko 6 miliona evra a da se u gradski budžet ,indirektno, kao deo ubrane naknade za posečenu šumu vrati tek oko šezdesethiljada evra ili samo 1 odsto vrednosti posečene šume. Profesor Dragosavljević je ukazao na značaj obrazovanja učenika koje će ih osposobiti da, preuzevši društvenu odgovornost, najpre shvate značaj očuvanja životne sredine u funkciji održivog ekonomskog razvoja a potom se suprostave pogubnom ponašanju generacija njihovih roditelja u nekontrolisanom rasparčavanuju prirodnih resursa koji su kapital svih genaracija i zaloga održivog života na planeti Zemlji.
Kraljevo je sa 1529 km2.,po teritoriji, najveća jedinica lokalne samouprave u Srbiji . Već ova činjenica ukazuje na složenost ,brojnost i veličinu komunalnih i drugih problema kojima se izabrani predstavnici građana trebaju baviti . Uzmimo ,recimo samo jedan primer-veličinu putne infrastrukture (326,19 km opštinskih puteva) za koju se , prema važećim normama iako se u njima za nadležnosti (obaveze) najčešće koriste opisni pojmovi tipa „stara se“ ili „podstiče i pomaže“ , grad Kraljevo mora brinuti samostalno i sopstvenim sredstvima pa će nam odmah biti jasno koliko je složen i odgovoran posao zadovoljena javnih (opštih) potreba građana Kraljeva. Šta ,tek, onda reći za društvene i političke procese kojima se artikulišu i definišu tako složene i brojne javne(opšte)potrebe građana osim da je to još veći i odgovorniji posao koji , prvenstveno, pripada izabranim predstavnicima građana ali ne abolira i same građane i njihova udruženja za te procese. Naprotiv, normativa društvenog i političkog sistema jasno ukazuje da svi pobrojani akteri tog procesa imaju i svoju ulogu i svoju odgovornost za neophodni društveni konsenzus oko artikulisanja javnih potreba ali i mogućnosti javnih finasija grada Kraljeva. Teorijiski a i normativno stvari stoje tako ali u praksi je to sasvim drugačije što se , nažalost , videlo i prilikom usvajanja ovogodišnjeg budžeta grada Kraljeva,najvažnijeg pravnog ali i političkog akta ako pod pojmom politički akt razmotrimo rashodnu stranu budžeta iz koje bi trebalo da se vidi kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika predstavlja opšti , javni interes . I zaista šta se to da videti kroz planirane rashode za 2017 godinu u budžetu grada Kraljeva? No, pre nego se pozabavimo traganjem za budžetski definisanim politikama-ciljevima vladajuće koalicije i lokalnog rukovodstva ne možemo a da ne primetimo neke pozicije na prihodnoj strani budžeta ,na onoj strani koja treba da obezbedi sredstva za realizaciju tako definisanih ciljeva-politika a koje su , po svom karakteru i obimu zabrinjavajuće u smislu stvaranja realnih predpostavki za realizaciju planiranog. To su pre svega dva podatka o planiranim prihodima a prvi se tiče prihoda od naknade za korišćenje prostora i građevinskog zemljišta u iznosu od 284.328.550 dinara a drugi se odnosi na tekuće transfere drugih nivoa vlasti u inosu od 752.438.000 dinara.Plan prihoda od prostora i građevinskog zemljišta čini se nerealnim ako se zna da je u prošlogodišnjem budžetu po tom osnovu bilo planirano 261.734.776 dinara a da je za prvih devet meseci 2016 godine ostvareno samo 24.537.672,69 dinara ili 9,38 odsto. Što se tiče planiranih transfernih sredstava ona su , reklo bi se, realno planirana za 2017 godinu ako se zna da je ostvarenje u prvih devet meseci 2016 iznosilo 606.403.915,95 ili 77,98 odsto od plana. No zabrinjavajuće je da budžet grada Kraljeva u tako visokom procent od čak četvrtine planiranog budžeta zavisi od tog izvora prihoda. Jeste da su naše državne finasije , trenutno, stabilne ali su i one itekako zavisne od negativnih spoljnih uticaja pa se to očas posla može preliti na visinu planiranih (čitaj obećanih) transfernih sredstava. Vratimo se , uz predpostavku da će se planirani prihodi budžeta grada Kraljeva ostvariti (a sva je prilika da neće), ipak osnovnom pitanju koga smo pokrenuli a to je kakvu politiku zagovara i vodi lokalno rukovodstvo i vladajuća koalicija i koliko tako definisana politika ,zaista, predstavlja opšti , javni interes . Prvo što pada u oči jesu podatci da je za tri bitna programa izdvojeno jako malo sredstava : lokalni ekonomski razvoj 19.000.000 miliona dinara , razvoj turizma 17.981.250 dinara i poljoprivreda i ruralni razvoj 70.500.000 dinara ili , zbirno , 3,1 odsto budžeta dok je za samo jednu programsku aktivnost ,upravljanje građevinskim zemljištem, u okviru programa urbanizma i prostornog planiranja predviđeno čak 335.400.000 dinara ili 11 odsto ukupnog budžeta. Ovako visok iznos sredstava predviđen je , između ostalog , i za navodnu kupovinu zemljišta (125.000.000 dinara) za gradnju budućeg kargo centra u blizini budućeg aerodroma „Morava“ koga , razne političke garniture, otvaraju evo bezmalo čitavu deceniju a najčešće pred neke izbore. Poslužimo se , primereno rečenom , sintagmom da se , u ovom slučaju „iz aviona“ vidi da je ovo primer, odsustva kompetetivnosti kao pokretača ekonomskog razvoja i nepoznavanja raspoloživih resursa čime se ograničeni finansijski resursi grada , drugu godinu zaredom, usmeravaju ka nekom , najblaže rečeno , nepoznatom cilju itekao udaljenom od realnog javnog interesa i potrebe za novim radnim mestima do kojih je ,sigurno, lakše i sa manje ulaganja moguće doći u poljoprivredi i turizmu snažnije podržanim iz javnih prihoda. Bilo bi više nego interesantno da nam donosioci ovakvih odluka saopšte na koji način , gde su, kada i kako uočili potrebe i interese građana koji pune budžet grada da , baš sada, treba kupovati zemlju za budući kargo centar? Zar im , primera radi , ne bode oči činjenica da još uvek nema nikakvih efekata po javne finansije grada od desetine hiljada hektra zemljišta u posedu tog istog grada . Razmere apatičnosti i nezainteresovanosti građana Kraljeva za društvenim a pre svega političkim angažovanjem su više nego zabrinjavajuće pa smo svedoci da se to zloupotrebljava i u cilju prikrivanja nedostaka vizije, nekompetentnosti i nerada dela političkih lidera vladajuće koalicije . U tom kontekstu treba gledati i 0,5 odsto izdvojenih sredstava iz budžeta grada za javno informisanje jer informisani građani očas postanu aktivni u političkim procesima a to , čini se , nije baš poželjno.
Kako i koliko sarađuju lokalni mediji u gradu Kraljevu i uprava grada Kraljeva u realizaciji ciljeva u oblasti javnog informisanja definisanih Zakonom ali i potrebama građana? Jesu li do sada izdvajana i sredstva planirana Predlogom budžeta za 2017 godinu dovoljna za ostvarivanje ciljeva uprave grada u oblasti javnog informisanja ali i potreba građana da aktivniju učestvuju u procesima političkog odlučivanja a posebno o trošenju sredstava koje čine javni prihod grada Kraljeva ? Ova a i brojna druga pitanja vezana za funkcionisanje i rad lokalnih medija u Kraljevu bila su tema okruglog stola koga su danas , u Multimedijalnom centru „Kvart“, organizovali Kraljevačka televizija i portal KV Novosti .Skupu je , pored predstavnika medija registrovanih u Registru medija APR a a koji rade u Kraljevu, prisustovao i predsednik Skupštine grada Nenad Marković, predstavnici odborničkih grupa, udruženja građana ,privrede…. U radu okruglog stola učestvovao je ,putem video linka , i Nino Brajović , državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. Trogodišnje iskustvo kraljevačkih lokalnih medija sa projektnim finansiranjem nije ni bolje ni gore nego u većini opština i gradova u Srbiji i obeleženo je skromnim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zadovoljenje potreba građana za javnim informisanjem. Ta izdvajanja se , zadnjih godina , kreću do iznosa od 0,5% budžeta grada ili u nominalnom iznosu oko 15 miliona dinara i tri i više puta su manja od novca koji je , nekada, izdvajan iz budžeta za finasiranje „Ibarskih novosti“ dok su imale status javnog preduzeća. U međuvremenu se broj medija u Kraljevu povećao tako da danas funkcionišu 4 televizije , 4 radio stanice,1 štampani nedeljnik i desetak on lajn portala registrovanih kao mediji. Bez sumnje veliki broj medija na relativno malom tržištu a da , pri tom, među njima nije izvršena jasnija žanrovska , tržišna ili neka druga segmentacija što za poslediicu ima obaranje kvaliteta sadržaja kako u tehničkom tako i u sadržajnom smislu. Sve ovo dodatno je osnažilo ucenjivački potencijal lokalne izvršne vlasti a manifestacije toga su se , ranijih godina , videle kako u skromnim sredstvima izdvojenim za zadovoljnje potreba građana za javnim informisanjem,tako i u nejasnom artikulisanju tih potreba i ciljeva javnog informisanja. Dodamo li tome i marifetluke oko izbora nekompetentnih članova komisija koje su se bavile ocenama medijskih projekata samo ćemo upotpuniti neveselu sliku i još sumornije perspektive lokalnih medija ne samo u Kraljevu. Da bi se stvari pokrenule neophodno je ,za početak, čulo se danas na skupu u Kraljevu , hitno menjati Zakon o javnom informisanju jasnim definisanjem minimalnog iznosa novca za finasiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u opštinama i gradovima predhodno razvrstanih prema kriterijumu brojnost i veličine teritorije. Ovaj i drugi predlozi biće zvanično dostavljeni Skupštini grada, novinskim i medijskim udruženjima i Ministarstvu kulture i informisanja a sami kraljevački mediji bi trebalo da se bolje organizuju i ,ubuduće, nastupaju jedinstvenije u zaštiti svojih interesa i prava.
Da jedan događaj poput otvaranja rekonstruisane sportske sale može zavredeti prisustvo čak dvoje članova vlade uverili smo se ,danas , u Kraljevu prilikom predaje na korišćenje rekonstuisane sportske sale koju , već četri decenije unazad, zajednički koriste osnovna škola „IV kraljevčki bataljon“ i Sportsko društvo „Partizan „iz Kraljeva. Ministar pravde Nela Kuburović i ministar prosvete Mladen Šarčević su , pored gradskih čelnika , svojim prisustvom uveličali ovaj događaj uklopljen u svečanost organizovanu povodom dana škole . Ovo su , kako se danas čulo , prvi radovi na rekonstukciji objekta izgrađenog pre četrdeset godina na mestu nekadašnjeg Sokolskog doma, koga su , takođe zajedničk i, koristile škola i Sportsko društvo „Partizan“ još od 1952 godine . Vrednost izvedenih radova je oko 8,5 miliona dinara a većinu sredstava , u iznosu od 8,2 miliona dinara , obezbedilo je Ministarstvo pravde iz fonda koji nastaje primenom takozvanog oportuniteta uvedenog izmenama Zakona o krivičnom postupku iz 2014 godine. Te izmene Zakona stvaraju pravnu mogućnost da neko lice postigne sporazum sa tužilaštvom da se protiv njega ne vodi krivični postupak a da mu tužilaštvo odredi koliku će sumu , po osnovu oportuniteta, uplatiti u humanitarne svrhe. Na taj način prikupljeno je 351.509.000 dinara ili oko 2,8 miliona evra za koje se , na konkurs , javilo oko 1200 zainteresovanih a odobreno su projekti 67 korisnika među kojima su i tri projekta iz Kraljeva za koje je izdvojene 14.817.040 dinara. To su dva projekta iz oblasti zdravstva (Opšte bolnice „Studenica“ i Doma zdravlja „Kraljevo“) kao i projekat rekonstrukcije sportske sale koja je danas predata na korišćenje. Što se rekonstrukcije sportske sale tiče odrađena je sanacija krovnog pokrivača , zamenjena je stolarija i dotrajali parket a delimično su odrađeni keramičarski radovi i zamena grejnih tela. Prava šteta, što grad koji je , inače , u katastru uknjižio sportsku salu kao svoju imovinu, nije smogao snage da sa još stotinak hiljada dinara izfinansira i neophodne radove u svlačionicama i mini teretani čime bi ovaj objekat zablistao u punom sjaju a što je bilo logično uraditi u vreme izvođenja obimnijih i zahtevnijih radova na objektu koji su trajali dva meseca.
Juče je , je u Elektrosaobraćajnoj tehničkoj školi „Nikola Tesla“, u organizaciji Saveta za bezbednost saobraćaja grada Kraljeva i Agencije za bezbednost saobraćaja održan jedan od sedam seminar o bezbednosti u saobraćaju akreditovan od strane Ministarstva prosvete . Ovaj seminar je namenjen učiteljima osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva i na njemu su oni upoznati sa novinama u oblasti bezbednosti u saobraćaju sa posebnim akcentom na važnost stalne obuke najmlađih učenika kao posebno ranjive populacije među učesnicima u saobraćaju. Poseban problem u saobraćaju na teritoriji grada Kraljeva predstavljaju školski objekti smešteni u blizini frekventnijih putnih pravaca (Konarevo, Beranovca, Ratina, Vrba..) kao i činjenica da je veliki broj đaka tih škola prinuđen da se kreće delom tih saobraćajnica koje nisu opremljene pešačkim trotoarima. Savet za bezbednos saobraćaja grada Kraljeva je ,inače , izgradio poligon za obuku u dvorištu osnovne škole „Vuk Karadžić“ u Ribnici pa će učitelji- polaznici akreditovanog seminara biti prvi koji će na njemu izvoditi praktičnu obuku sa učenicima. Od predsednika Saveta Nenada Markovića čuli smo da je, inače i sama ideja organizovanja akreditovanih seminara o bezbednosti u saobraćaju potekla od kraljevačkog Saveta za bezbednost saobraćaja a da je Agencija za bezbednost saobraćaja prihvatila i podržala tu ideju u saradnji sa Ministarstvom prosvete.
Danas je na gradskom trgu u Kraljevu , prigodnim programom za osnovce kraljevačkih škola „ Svetozar Marković “ i „ Dimitrije Tucović “ obeležen Dan planina. Bila je to završna aktivnost projekta „ Obeležimo eko dane-povećajmo ekološku svest građana “ koga je realizovala ekipa profesora iz Mašinsko tehničke škole „ 14 oktobar“ okupljena oko međunarodnog projekta „Eco shools“ koji se u ovoj obrazovnoj ustanovi realizuje još od 2013 godine. Školska Ekološka sekcija MTŠ „ 14 oktobar“ je za realizaciju projekta „ Obeležimo eko dane- povećajmo ekološku svest građana “ dobila podršku grada Kraljeva preko Odseka za zaštitu životne sredine gradske uprave koji ,inače, sa ovom školom i njenom Ekološkom sekcijom uspešno sarađuje i na drugim projektima iz oblasti edukacije najmlađih sugrađana u cilju jačanja njihove svesti o potrebi aktivnijeg angažovanja mladih u očuvanju životne sredine. Bilo je zadivljujuće sa koliko pažnje i inetresovanja su osnovci pratili priču o planinama dip.maš.inž. Nenada Rumenića profesora u MTŠ, speleologa i jednog od lidera eko aktivizma u ovoj ustanovi. Najmlađi su sa posebnim oduševljenjem propratili demonstraciju speleoloških veština koju su im ,na gradskom trgu, priredili Marko Kuševija i Jovan Živković mladi speleolozi,inače učenici ove škole. Ovo je ,bez sumnje, pravi način na koji se kod najmlađih razvija i jača svest o potrebi brige o prirodi koja nas okružuje pa bi bilo dobro da primer Ekološke sekcije MTŠ „ 14 oktobar “ postane model i za druge osnovne i srednje škole na teritoriji grada Kraljeva.
Popularno kraljevačko izletište i poznato stecište rekreativaca i sportista „Borići“ na Ratarskom imanju od danas su bogatiji za nove sportske i rekreativne sadržaje. Radi se o trim stazi dužine 400 metara sa podlogom od borovog malča , spravama za rekreaciju najmlađih i betonskom stolu za stoni tenis. Grad Kraljevo je sredstva za potrebne radove obezbedio preko Kancelarije za mlade, na konkursu za podršku u sprovođenju omladinske politike koga је finansiralo Ministarstvo omladine i sporta.Ukupna vrednost izvedenih radova je oko 3 miliona dinara od čega je ministarstvo obezbedilo 1,2 milona, a grad 1,5 milona.Ostatk sredstav je donacija UniCredit banke za kupovinu i montažu sprava za rekereaciju najmađih.To je bio povod da se danas ,u „Borićima“ javnosti obrate predstavnici ministarstva , grada, Kancelarije za mlade i Javnog preuzeća za upravljanje građevinskim zemljištem. „Ovo je treći projekat zaredom u poslednje dve i po godine koji ,zahvaljujući proaktivnom stavu Kancelarije za mlade realizujemo sa gradom Kraljevom „ rekla je, između ostalog, Zorica Labudović, rukovodilac Grupe za saradnju sa udruženjima i kancelarijama za mlade Ministarstva omladine i sporta.