Juče je u Kraljevu u organizaciji Fondacije Centar za demokratiju , Demokratskog političkog foruma i Fondacije Fridrih Ebart održan okrugli sto na temu „Decentralizacija i izazovi lokalne samouprave danas“.  Ovo je bio povod da se na jednom mestu okupe predstavnici grada Kraljev a, gradske uprave, političkih stranaka i civilnog društva iz Kraljeva  i da , kako neko od učesnika reče, po ko zna koji put , u ovakvom formatu, iznesu svoja mišljena  o položaju lokalnih samouprava u našem društvu. A njega, po mišljenu većine učesnika okruglog stola ,karakteriše neprimereno visoki stepen centralizacije koji je , u mnogo čemu suprotan Evropskoj povelji o lokalnoj samupravi donetoj još ,daleke, 1985 godine. Brojni su razlozi zbog čega se u Srbiji položaj lokalnih samouprava ne menja ili ,čak , pogoršava u odnosu na proklamovane političke ciljeve a neki od tih razloga se nalaze još u Ustavom definisanom položaju istih. Jer, taj akt ne razlikuje izvorne i poverene nadležnosti jedinica lokalne samouprave. Tokom rasprave u Kraljevu ,kao jedan od  razloga za neadekvatan položaj lokanih samouprava danas, navedene su i političke stranke koje , za bezmalo četri decenije funkcionisanja višestranačja  u Srbiji ,nisu uspele da profilišu svoju ulogu  kao subjekta političkog sistema koji , između ostalog , treba da posluži građanima kao komunikacijski kanal njihove pune  participacije u procesima odlučivanja. Uz neadekvatan izborni sistem koji je produkt takvog funkcionisanja političkih stranaka eto dovoljno razloga za skepsu koja je vladala kod dobrog dela učesnika u debati da će se ,skorije,  nešto značajnije menjati u lošem položaju lokalnih samouprva danas . No svi su malte ne saglasni da predstojeće ,najavljene, izmene najvišeg pravnog akta i aktivnosti koje će tim povodom uslediti treba da budu iskorišćene i za iznošenje, od stručne javnosti već definisanih predloga, za popravljanje položaja lokalnih samouprva čiji bi krajnji ishod bilo njihovo snaženje kroz prenos većeg obima nadležnosti i jačanje njihove finansijske nezavisnosti u odnosu na centralnu vlast.Nažalost, jedno su stavovi struke i organizacija civilnog društva kao i potrebe građana a drugo je ,famozna, politička volja da se postojeći politički sitem ,u delu definisanja položaja lokalnih samouprava, menja. Otud i nevesela strepnja da će se slična rasprava, kroz koju godinu, ponoviti u sličnom ili drugom formatu, a da se stanje ,nažalost,neće mnogo promeniti. A do tada će biti kao što je sada , rečeno primerima iz Kraljeva, da se na jednoj strani pred lokalne samouprave postavljaju  zahtevi u smislu povećanja poslova a smanjuju prihodi i ograničavaju prava unapređenja kadrovskih kapaciteta lokalnih uprava. Ali,ponovi neko na skupu u Kraljevu,nada umire poslednja!

 Danas je u Skupštini grada Kraljeva održan veoma posećen regionalni skup pod nazivom „Partnerstvom ka pregovaračkom poglavlju 27“ u organizaciji Fondacije za ekološke akcije „Green limes“ i Lokalne građanske inicijative „Login“.Tema skupa upriličenog u okviru istoimenog projekta bile su aktivnosti koje stoje pred lokalnim samoupravama u Srbiji u okviru pregovaračkog procesa koji će uslediti prilikom otvaranja poglavlja 27  koje predstavlja zaštitu životne sredine a čije će otvaranje uslediti nakon skrininga, odnosno analitičkog pregleda pravne tekovine EU u ovoj oblasti. Ovo  je  jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU, jer  se jedna trećina ukupnog EU zakonodavstva odnosi na životnu sredinu. Moderatori skupa su ,najpre, podsetili prisutne na činjenicu da je proces sistematskog usklađivanja sa propisima EU u Srbiji otpočeo još  maja 2009 godine usvajanjem seta takozvanih zelenih zakona (16 zakona) a ratifikovana je  i Arhuska konvencija iz 1998 godine „Životna sredina za Evropu“.  Do 2014 godine usvojeno je 80 propisa čime je nastavljen proces transpozicije  preko 200 pravnih akata EU (horizontalno zakonodavstvo i klimatske promene, kvalitet voda i vazduha, upravljanje otpadom, zaštita prirode, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizicima, hemikalije, buka i civilna zaštita). Ono što je posebno  naglašeno na skupu u Kraljevu jeste velika uloga vlasti na lokalnom nivou u ovim zahtevnim procesima te je sasvim jasno da odgovorne uprave opština i gradova treba hitno da jačaju svoje kapacitete (normativne,organizacione, kadrovske i finasijske) kako bi spremno dočekale otvarenje poglavlja 27 i mogućnosti korišćenja ne malih sredstava iz EU fondova namenjenih za ovu oblast. Nažalost pitanja iz oblasti zaštite životne sredine nisu ,gotovo nikad,  jasno uočena kao praktičan politički cilj  u delovanju političkih stranaka na lokalnom nivou.To se ,neminovno, prenosi i ispoljava u radu skupština gradova i opština koje o  temama iz ove oblasti raspravljaju sporadično , mahom na inicijative s vrha koje se ,uglavno, tiču, normiranja obaveza lokalnih samouprava u primeni zakonskih i podzakonskih  rešenja. A da je tako ,videlo se i danas, jer je , kako rekosmo, vrlo posećenom skupu gde su dominirali mlad-učenici srednjih škola prisustvovalo jako malo donosioca odluka na lokalnom nivou (tek nekoliko odbornika Skupštine grada). Stoga su i napomene koje su se čule a tiču se nedovoljne saradnje nizmeđu subjekata u ovim procesima  a to bi trebalo da budu privredni subjekti-organizacije civilnog društva- mediji- stručna javnost i javna uprava ,sasvim opravdane. Jer, bez društvenog konsenzusa pobrojanih aktera u ovom procesu biće , za početak,  teško jačati izrazito nisku svest građana o potrebi i značaju zaštite životne sredine a o kakvoj svesti se radi  jasno se  vidi  ,na svakom koraku, kroz razne forme devastiranja životnog prostora od strane građana. A bez  motivisanih i angažovanih građana procesi primene obimnog zakonodavstva i promene stanja  kroz jačanje kvaliteta životne sredine biće tešo ostvariv cilj.

U Torinu se danas zatvara „Terra Madre Salone del Gusto “ , jedan od najvećih svetskih  sajmova  koji  na jednom mestu okuplja poljoprivrednike -proizvođače hrane i gastronome sa pet kontinenata. Ovu jedinstvenu manifestaciju pokrenula je , 2004 godine, organizacija „Slow food“ koja se , od svog osnivanja 1989 godine , bavi promocijom i zaštitom malih proizvođača hrane i pića širom sveta sa ciljem da , organizovanjem Dana majke zemlje , svetskog skupa u Torinu , na kome se sreću i izlažu mali proizvođači i gastronomi ukaže na značaj koga za očuvanje ugroženog biodiverziteta imaju upravo mali poljoprivredni proizvođači  koji hranu proizvode na tradicionalni način. Na području Srbije desetak godina unazad deluje nekoliko organizacionih oblika „Slow food“-a, konvivijuma i prezidijuma ,  koji , u različitim regijama,  okupljaju proizvođače poljoprivrednih proizvoda koji su osnov zdrave hrane poput, recimo,leskovačkog ajvara, futoškog kupusa….  Među njima je i prezidijum „Gledić“ koga vodi Dragana Veljović  iz Kraljeva  na čijem gazdinstvu u Glediću  se  ,na tradicionalni način , od autohtonih sorti šljive  crvene ranke proizvodi čuvena „Rakija iz Rakije“. I ove godine, po četvrti put zaredom , Dragana  učestvuje na  ovoj velikoj smotri u Torinu koja je, po prvi put ove godine, organizovana na nekoliko gradskih trgova u Torinu umesto u halama velikog torinskog sajma. Štand proizvođača zdrave hrane iz Srbije je ,po običaju, privukao veliku pažnju posetilaca iz čitavog sveta a posebno iz zemlje domaćina.Naravno da je „Rakija iz rakije“ privlačila posebnu pažnju  brojnih degustatora pa joj nije mogao odoleti ni naš proslavljeni fudbalski internacionalac Siniša Mihajlović koji je svojim prisustvom dao snažnu podršku izlagačima iz Srbije. Recimo na kraju da ovakvi nastupi malih proizvođača,koji za svoje nastupe ,po pravilu, ostaju bez podrške lokalnih samouprava i države puno znače za promociju i afirmaciju potencijala Srbije u agraru posebno u segmentu proizvodnje zdrave hrane.

Kraljevo je, u predhodna dva dana , bilo domaćin 26 po redu  kulinarsko turističke manifestacije „Srebrni kazan“.Preko osamdest takmičara iz 63 ekipe takmičilo se,u petak, u pripremanju riblje čorbe a u subotu u pripremanju pasulja. Lepo vreme,u predhodna dva dana,  izmamilo je na gradsko šetalište i gradsku terasu kraj Ibra nekoliko hiljada posetilaca koji su obilazili takmičarske štandove i kotliće ,degustirali pripremljena jela i pokušavali da otkriju kulinarske tajne od takmičara koji su  u Kraljevo pristigli  iz zemlje i inostranstva. Nagrade najboljima deljene su u nekoliko kategorija a sveukupni pobednik  u pripremanju pasulja je ekipa Udruženja turističkih i kulinarskih radnika Niša.Za najbolji štand proglašen je štand ekipe Omladinske radne akcije „ORA nije fora“ , u kategoriji profesionalnih kuvara najbolji pasulj spremila je ekipa Predškolske ustanove „Olga Jovičić-Rita“ iz Kraljeva a među amaterima prva nagrada je pripala ekipi „S konca i konopca“ iz Arilja. Ono što svih ovih godina „Srebrni kazan“ čini specifičnom manifestacijom među njoj sličnim  svakako nije takmičarski duh već pre svega atmosfera dobrog druženja kako među ekipama tako i sa posetiocima.Po tradiciji manifestacija se , i ove godine,  nastavlja u nedelju, 25.septembra, kada će pobednici, po svom izboru, revijalno pripremati tradicionalna jela naše kuhinje.Turistička oranizacija Kraljeva i grad Kraljevo i ovoga puta su se pokazali i dokazali kao dobri organizatori a i ,od pre dve godine,nova lokacija na gradskom šetalištu potvrdila  se kao bolje mesto za ovu vrstu manifestacija od gradskog trga.

 I Udruga kuhara  iz Bjelovara  na kraljevačkoj „Pasuljijadi“

Veliku pažnju posetilaca 26-tog  „Srebrnog kazana“ ili kako kraljevčani kažu „Pasuljijade“ privukao je štand  Udruge kuhara grada Bjelovara.U danima za nama obeleženim povišenim tonovima i ne baš prijatnom retorikom koju su, sa obe strane,forsirali predstavnici političkih elita Hrvatske i Srbije bilo je više nego prijatno videti kao je običnim ljudima ipak važnije da se međusobno sreću, upoznaju druže na ovakvim manifestacijama koje su potpuno oslobođene tih „komunikacijskih šumova“.

Pobornik apstinencije među hedonistima

Štand  „No-Ka 11-13“ na kome je kuvao psiholog Čedomir Grujić privlačio je pažnju posetilaca  i zbog panoa na kome se promovišu pravila apstinencije što je,složićete se, malo neuobičajeno za manifestaciju na kojoj se dobro jede a ,bogami, i dobro pije.Na naše  pitanje ima li uopšte ovde mesta da se promoviše apstinencija Grujićnam je  odgovorio da itekao ima jer , eto, on primerom pokazuje da se ipak treba suzdržavati od preteranog konzumiranja hrane i pića a činimu se i da ga ,po neko, i posluša.

Danas je sa Gradskog trga u Čačku startovao peti međunarodni „Tesla reli“ u organizaciji  Eko Klub-a Srbije i Auto reli turing klub Srbija iz Beograda , uz  podršku gradova Čačak i Pančevo, Gradske opštine Vračar, udruženja „Eko park Jelica“ i Auto gas servisera Srbije, kao i Turističke organizacije Čačak i hotela Crowne Plaza. Ovaj reli je i svojevrsna promocija novog Svetskog Eko Reli Kupa (IERC) koji će se organizovati 2017. godine , na kojem će učestvovati isključivo  ekološka vozila, svrstana u tri klase: električna, hibridna i vozila koja koriste alternativna goriva.Za učešće na ovogodišnjem  „Tesla reliju“ prijavili su se takmičari iz Italije, Slovenije, Bugarske, Grčke, Crne Gore i Srbije. Favorit  je bugarski takmičar Kalin Dedikov prošlogodišnji pobednik .Pobedi se,u kategoriji električnih automobila, nada  i Nikola Rašković, dok  se u ženskoj konkureciji tri dame bore za pobedu, Tatjana Manojlović, Milica Marinković (inače svetski prvak u paraglajdingu) i  bugarska takmičarka  Olga Todorova.Na startu današnjeg relija pojavilo se dvadestak  električnih vozila, vozila na hibridni pogon i vozila na alternativna goriva.Ovaj reli se vozi vozi u potpuno normalnim uslovima saobraćaja, a bodovi se osvajaju za poštovanje zadate brzine na određenim delovima relija, kao i u ukupnoj potrošnji goriva.Današnja,prva etapa,se vozi  na planini Jelici (Čačak, Zeoke, Guča, Lučani, Tijanje, Guča, Čačak)  a predviđena su  i tri regulaciona testa (ispita tačnosti). Drugi dan se vozi od Čačka preko Beršića, Stavkovice, Rajca, Ljiga i Belanovice do etno sela Babina Reka odakle se nastavlja prema Kosmaju, Sopotu i Barajevu do Beograda sa ukupno sedam regulacionih testova.Treći dan sa pet regulacionih testova uključujući i jedan specijalni na kartodromu vozi se od Beograda preko Barajeva, Dučine, Kosmaja, Mladenovca, Sopota i Košutnjaka do hotela Crowne Plaza.Cilj relija je  u subotu 24. septembra ispred hotela “Kraun Plaza”, u kojem će biti održano i svečano proglašenje pobednika.Obzirom da „Tesla reli“ kao jedan od ciljeva ima i povećanje svesti vozača i široke javnosti o primarnoj obavezi zaštite i očuvanja životne sredine na  svečanosti povodom starta pojavili su se  narodni poslanik Ivan Karić,predsednik stranke „Zeleni Srbije“ i njegovi gosti  O Oras Tinkinen,  člana komiteta Zelene Evropske partije.

Oras Tinkinen ,član Komiteta Zelene Evropske partije

Oras Tinkinen, jedna od devet članova komiteta Zelene Evropske partije 

Nepohoden su vam šire politike

„Ovo je moj drugi boravak u Srbiji ali ,po prvi put, u ovoj funkciji. Juče sam ,u Novom Sadu, imao sastanak sa predstavnicima Zelene stranke ,danas sam ,evo, u Čačku da zajedno sa gospodinom Ivanom Karićem iz stranke Zeleni Srbije podržimo učesnike „Tesla relija“ a za sutra je , u Beogradu, predviđen moj sastanak sa rukovodstvom ove stranke. Primarni cilj mog boravka u u Srbiji je da se upoznam sa načinom rada zelenih stranaka ali i sa uslovima u kojima mogu da sprovode svoje politike u Srbiji. Moj savet kolegama iz Srbije je da ,ukoliko, iskreno,  želeda menjaju stanje u svojoj zajednici onda treba da grade i zalažu se za politike  šire od zaštite  životne sredine. U tome mogu da očekuju našu pomoć i podršku.“ rekao je , u Čačaku,  svojoj izjavi za Danas Oras Tinkinen koji za sobom ima jedanaestogodišnje iskustvo u parlamenttu Finske u kome je ,svojevremeno, bio najmlađi poslanik. Danas je Oras profesionalno angažovan kqao savetnik fonda za inovacije u životnoj sredini

Pre nekoliko godina Udruženje građana  „Gočka pruga“ je , promocijom filma „Gočka pruga“ autora Radoslava Živkovića  i promocijom  istoimene  knjige hroničara kraljevačkog kraja dr.Milana Matijevića, podsetilo javnost na nekadašnju prugu uskog koloseka koja je povezivala planinu Goč i  Kraljevo. Vojska austro-ugarske monarhije je, 1916 godine, sagradila 24 kilometra pruge  dekoviljskog koloseka širine 600 milimetara. Pruga je imala trasu Kraljevo-Kamenica-Sokolja i njena osnovna namena je bila prevoz drvenih trupaca ali ,kasnije i prevoz radnika i lokalnog stanovništva.Pruga je bila u funkciji sve do 8 aprila 1959 godine kada je njom prošao poslednji voz a nešto kasnije je počela i njena demontaža.Između dva rata , a naročito posle II svetskog rata pruga je intezivnije korišćena i za prevoz građana koji su njom odlazili na vikende na Goč. Kao takva ostala je u sećanju genaracijama kraljevčana i meštana sela duž njene trase. Od pruge je,posle demotaže šina, ostala zgrada stanice u selu Kamenica(danas prostorije Mesne zajednice i mali,improvizovani, muzej posvećen Gočkoj ili popularno nazivanoj „Rižinoj“ pruzi. Ovo je ,inače, jedna od četri pruge  koje su ,nekada postojale na Goču između dva svetska rata a to su još i : Goč – Vrnjci, Kamenički Lager – Sastavci i Podunavci – Ljuti breg u Gračacu. Među organizacijama  civilnog društva iz Kraljeva koje pokušavaju   i delom uspevaju  da od zaborava otrgnu sećanje na ovaj infrastrukturni objekat ali i da promovišu ideju, njene revitalizacije  u pojedinim segmentima, u funkciji razvoja turizma u ovoj regiji kojoj pripadaju  Vrnjačka Banja i Kraljevo je i Udruženje građana „Novi Put“ . Organizacije civilnog društva nemaju dovoljno kapaciteta da same ozbiljnije pristupe realizaciji ove ideje a skromana i povremena sredstav koja dobijaju kroz projektno finasiranje od lokalne zajednice i ,zadnje godine, Vlade Srbije su taman dovoljna da ne zamre ova ideja.Tako je, već pomenutoj  organizacija „Novi Put“  Ministarstvo građevinarstva,saobraćaja i infrastrukture ,ove godine, kroz prihvaćeni projekat  odobrilo oko 400 000 dinara za delimičnu sanaciju zgrade nekadašnje železničke stanice u Kamenici u kojoj je smešten improvizovani muzej za čiji nastanak je zaslužan Živomir  –Žiko Milašinović,   jedan od osnivača  UG „Gočka pruga“. Odobrena sredstva su iskorišćena za sanaciju zidova ,krečenje i opremanje objekta nameštajem (konferencijski stolovi i stolice) i panoima na kojima je prikazan nastanak i istorijat Gočke pruge. Za  dalje ,ozbiljnije aktivnosti na izradi master plana i studije izvodljivosti projekta revitalizacije Gočke pruge čime bi se utvrdii potencijali ove ideje  i njen doprinos ekonomskom razvoju ove regije kroz razvoj i unapređenje turistuičkih potencijala neophodno je da se pored nevladinog sektora,aktivnije  uključe i lokalne samouprave Kraljeva i Vrnjačke Banje kako bi se obezbedila i podrška  zemalja članica Evropske unije u realizaciji ovog projekta.

Po već ustaljenoj praksi ,svake godine u julu , vrši se smena predsedavajućih u Rotari klubovima  širom sveta , a njih je , danas , više od 33 000 u kojima je aktivno oko 1,3 miliona članova. Vođeni motom , koji glasi Service Above Self („Služba iznad interesa“)-  biti u službi zajednici – na radnom mestu i širom sveta rotarijanci , između ostalog , deluju i kroz humanitarne aktivnosti pa je tako , zahvaljujući nima  i u Kraljevu organizovano niz humanitarnih akcija pre i posle zemljotresa  novembra 2010 godine , a gradu su , do sada , darivali i dva javna objekta- česme u parku Pljakin šanac i  u Čika Ljubinoj ulici. Smenu svojih predsednika Rotari klub Kraljevo , već drugu godinu zaredom , obavlja na seoskom gazdinstvu porodice Veljović u zaseoku „Rakija“ u Glediću koja  , inače , proizvodi poznatu „Rakiju iz Rakije“. Tako je bilo i ove godine kada je na dužnost predsednika Rotari kluba „Kraljevo“ stupila Tatijana Premović ,diplomirani ekonomista, zaposlena u „Telekomu –Srbija“. Njoj je  lenta predsedavajućeg uručena u prisustvu predstavnika Rotari kubova iz Užica , Beograda (RC Dedinje) , Kruševca  i  Kragujevca.  Gost na ceremoniji i druženju rotarijanaca bio je i dr. Predrag Terzić  gradonačelnik  grada Kraljeva. On je , pozdravljajući prisutne , zahvalio rotarijancima ,  u ime grada , na dosadašnjim humanitarnim akcijama i pozvao ih da nastave da daju svoj doprinos zajednici kao na planu humanitarnih aktivnosti tako i  na planu drugih aktivnosti kojima će se , u narednom periodu, unapređivati privredna i opšte društvena klima u Kraljevu.

Inače , prvi rotari klub u Srbiji osnovan je 1928. godine u Beogradu. Osnivač je bio Vojislav Kujundžić, a prvi predsednik Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare  Obnova rotarijanstva u  Srbiji započeta je 1989. godine, kada je u Beogradu formiran Inicijativni odbor za reosnivanje Rotari kluba Beograd, čiji je predsednik bio Dragan Brajer. Rotari klub Beograd primljen je međunarodnu organizaciju rotarija 8. maja 1992. godine. Rotari klub Kraljevo je osnovan 2002 godine a prvi predsednik kluba je bio arhitekta  Milorad-Mirko Miladinović.

dr.Predrag Terzić-Gradonačelnik grada Kraljeva

Bile su potrebne dve sednice Skupštine grada Kraljeva,održane u dva ,uzastopna, dana pa da Kraljevo dobije najmlađeg gradonačelnika u svojoj istoriji. To je , tridesetdvogodišnji , Predrag Terzić,  politikolog , odnedavno i doktor  političkih nauka stalno zaposlen  zaposlen u Institutu za političke studije u Beogradu. Time je, uz  ličnu „asistenciju“ predsednika Srpske napredne stranke, „stavljena tačka“ na poslovične, kraljevačke, kadrovske kombinatorike po kojima je, do pre par dana, na funkciji gradonačelnika trebalo da ostane Tomislav Ilić koji je tu funkciju obavljao polovinu predhodnog mandata.Terzić je ,nedavno, biran za zamenika predsednika Skupštine grada pa je, zato, trebala ,predhodna, sednica na kojoj je on podneo ostavku na tu dužnost kako bi se stekli uslovi da bude biran za gradonačelnika. Na taj način raspetljan je politički čvor koga su „zaplele“ poslovične podele unutar Gradskog odbora SNS  koje postoje još od formiranja stranke u gradu na Ibru a „žrtva“ tog raspleta je bivši gradonačelnik koji je,nedavno, pompezno prešao iz Nove Srbije u SNS predstavljen,u tom trenutku, kao kadrovsko osveženje iako se radi o ličnosti koja je više od decenije prisutna na kraljevačkoj političkoj sceni.Stiče se utisak da je izborom Terzića i njegove zamenice, takođe mlade,arhitektice Marice Mijajlović napravljena smena poliitičkih genaracija u Kraljevu  što je , u prvom trenutku, naišlo na odobravanje ovdašnje javnosti jer se pored toga što su mladi radi i o visokoobrazovanim i već afirmisanim stručnjacima u svojim oblastima.

U svom  obraćanju odbornicima i javnosti  ,pre izbora na funkciju gradonačelnika, dr Predrag Terzić je pobrojao niz poslova koji stoje pred novoizabranim rukovodstvom posebno apostrofirajući ulogu gradske uprave kao kreatora privlačnog privrednog ambijenta za potencijalne investitore koje on,najpre, vidi u već afirmisanim lokalnim privrednicima nagoveštavajući tako nove modele komunikacije između javne uprave i njih, a koja, u predhodnom periodu , i nije bila na baš zavidnom nivou.Terzić je ,takođe, nagovestio i proaktivniji odnos njegovog tima u svakodnevnoj komunikaciji sa državnim organima i nosiocima najvećih funkcija pošto je,ovdašnja javnost, često zamerala predhodnom rukovodstvu da  nema jasnu strategiju  komunikacije sa državnim rukovodstvom i  resornim ministarstvima u predstavljanju potreba i interesa Kraljeva.

Na današnjoj sednici izabrano je i  11 članova Gradskog veća kome će,shodno Statutu grada Kraljeva, predsedavati gradonačelnik  koji je ,u svom obraćanju  odbornicima za taj organ koristio termin moj tim čime je nagovestio da će ,u svom radu, prednost dati timskom radu u odnosu na  korišćenje diskrecionih prava gradonačelnika.

Današnja sednica Skupštine grada je postavila i novi „raspored“ političkih snaga u gradu na Ibru u kome su,bar za sada, socijalisti , posle osmogodišnjeg učešća u vlasti, politički marginalizovani iako ,zajedno sa SNS i SRS ,čine skupštinsku većinu jer im nije pripala ni jedna ,čelna, politička funkcija, ne računajući dva člana Gradskog veća.

Sa današnje, konstitutivne, sednice skupštine grada Kraljeva

Verifikacijom mandata i izborom sekretara i zamenika sekretara Skupštine  danas je u Kraljevu konstituisan novi saziv gradskog parlamenta. Na izborima  održanim 24 aprila ove godine u Kraljevu   je od 102960 građana  upisani u birački spisak glasalo je njih 57716 od čega je bilo  56135 važećih listića. Lista SNS je je osvojila 21681 glas ili 37,56% glasova i pravo da u Skupštini grada ima 34 od 70 odbornika.Pored njih u  ovom sazivu Skupštine grada Kraljeva biće i 11 odbornika koalicije SPS-JS, 6 odbornika Pokreta Dveri, po 5 odbornika grupa građana Lokalni font  i Starosedeoci Kraljeva i 4 odbornika koalicije Za boljei  pravednije Kraljevo koju je predvodila Demokratska stranka Kako je na listama odbornika bilo i onih čija je funkcija nespojiva sa funkcijom odbornika  došlo je do njihovog opredeljivanja  čime će se ,u narednom periodu,  baviti.Tako   direktori javnih preduzeća Vodovod i Pijaca,  dr.Milenko Stefanović i Dragan Vulić-Cane nisu prihvatili odbornički mandat što znači da su ostali s na svojim pozicjama u ovim javnim preduzećima .Isto su uradili i Nebojša Simović,Načelnik Raškog upravnog okruga i Vesna Milojević, direktorka Istoriskog arhiva .  Prihvatanjem oborničkog mandata, fukncije koje su obavljali u javnim preduzećima i ustanovama prestale su: direktorki Direkcije za planiranje i izgradnju  Marici Mijailović kao i članovima izvršnih i nadzornih odbora: Nikoli Pantiću, Vukmanu Rakočeviću, Daliborki Popović i Vladimiru Saviću. Tajnim glasanjem za predsednika skupštine izabran je diplomirani saobraćajni inžinjer  Nenad Marković koji je ,u predhodnom skupštinskom sazivu obavljao funkciju zamenika predsednika Skupštine grada a i predsednika Izvršnog odbora Gradskog odbora SNS. Za njega su glasala  44 odbornika , od 64 prisutnih u vreme glasanja . Njegov zamenik biće  mladi doktor politikoloških nauka   Predrag Terzić  takođe iz  SNS. Za sekretara Skupštine  ponovo je izabrana Marija Lazović (SNS) a njena zamenica biće , kao i u predhodnom mandatu,  Lidija Pavlović (SPS). Vladajuću koaliciju u Kraljevu čini će  Srpska napredna stranka sa 34 odbornika, Socijalistička partija Srbije sa 11 i Srpska radikalna stranka sa 5 odbornika.