Po običaju-Najmlađi su i najvredniji eko aktivisti
Globalana ekološka akcija „Let’ s do it“ koja se u Srbiji sprovodi pod sloganom „Let’s do it Serbia“ -Uradi to Srbijo, organizovana je danas na području cele Srbije u cilju podizanja ekološke svesti građanja i poboljšanja životne sredine u Srbiji. Akcija se odvijala u tri etape, formiranje tima volontera za logističku i marketinšku podršku akcije, mapiranje svih nelegalnih deponija na području Srbije, a treća, završna faza podrazumeva uklanjanje ilegalnih deponija, čišćenje zelenih površina i zaštićenih područja.Sve ovo je samo priprema za iduću globalnu akciju svetskih razmera koja bi trebalo da se održi 15.septembra 2018 godine pod nazivom „World Cleanup Day“. I u Kraljevu su danas grupe volontera sastavljne mahom od najmlađih kraljevčana uzele učešća u ovoj akciji koju su ,na području grada partnerski organizovali Fakultet za primenjenu ekologiju „Futura“ iz Beograda ,JKP „Čistoća“ Eko pokret „Ibar“ i OŠ „Svetozar Marković“.Tako smo danas na gradskom keju zatekli učenike ove škole predvođene učiteljicom Tanjom Krstić i profesorom Miroslavom –Kepom Pavlovićem kako, sa trudom svojstvenim samo najmlađim,čiste gradski kej uređen kao malo koji sličan kej u Srbiji ali ,nažalost, i ozbiljno ugrožen neodgovornim ponašanjem nas kraljevčana i neadekvatnim komunalnim održavanjem što se da primetiti šetnjom s kraja na kraj keja.Nadajmo se da ova današnja akcija neće ostati usamljeni primer , jer ako samo budemo čekali taj „World Cleanup Day“-Svetski dan čišćenja životne sredine teško da ćemo moći očistiti i delić onoga čime tokom godine zagađujemo našu životnu sredinu.
U više od 150 zemalja među kojima je i Srbija danas se ,na razne načine obeležava Dana planete Zemlje (Earth Day 2017). Ovaj datum se službeno obeležava od 1992 godine kada je na samitu Ujedinjenih nacija , u Rio de Ženeiru,usvojena Dekleracija o zaštiti eko-sistema i održivom razvoju poznatija kao „Rio dekleracija“ koja se sastoji od 27 principa čiji je cilj održivi razvoj sveta. Trebalo je , inače, da prođe dve decenije od prve Svetske konferencije Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini, održane 1972. godine u Stokholmu, gde je , po prvi put je na visokom međunarodnom nivou ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou do usvajanja ovo strateškog dokumenta koji je , po prvi put, povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine. Tada je usvojen i Akcioni plan održivog razvoja u 21 veku koji u svom 28 poglavlju daje preporuku da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21 koja nije samo strategija zaštite životne sredine već uključuje i i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja . „Moramo stvoriti globalno građanstvo koje razume koncepte klimatskih promena i svesno je pretnje bez presedana za našu planetu. Mi moramo osnažiti sve ljude znanjem kako inspirisati delovanje na zaštiti okoline. Ekološka i klimatska pismenost su pokretač ne samo ekološke politike i poboljšanja životne sredine i klimatskih zakona i politika, ali takođe i razvoja ekoloških tehnologija i radnih mesta u zaštiti okoline“ kaže se ,između ostalog u ovogodišnjoj poruci međunarodne globalne inicijative ,koja za fokus ovogodišnjih eko- aktivnosti preporučuje učešće javnosti u odlučivanju o strategijama procene uticaja, izdavanju integriranih dozvola, problematici razvoja „klimatske pismenosti“ i većeg učešća žena u ekološkim naporima (princip rodne ravnopravnosti). O tome kakav je naš odnos prema ovim problemima dovoljno rečito govori i podatak da ovom značajnom datumu nije posvećena ni jedna aktivnost u gradu kako lokalne samouprave tako i lokalnog nevladinog sektora.Šta više nedavno je objavljena i stupila na snagu Odluka Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , kojom je proglašena nezakonitom Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva iz 2015 godine zbog činjenice da prilikom njenog donošenja nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave.
Sutra,11 aprila, je Dan zaštite prirode ,dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. On je ustanovljen da se javnost podseti na značaj očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april zato što je tog dana, 1949. godine, prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra – Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja. Na teritoriji grada Kraljeva , nalazi se 12.049 ha ili 16,1% ukupne površine Parka prirode Golija koji je ustanovljen Uredbom Vlade još 2001 godine da bi potom , te iste godine, komitet МАB/UNESCO proglasio , 72,5% ili 53.804ha tog jedinstvenog kompleksa , i to na delovima teritorija opštine Ivanjica i grada Kraljeva, za Rezervat biosfere „Golija-Studenica“. Time je, barem formalno, ovom području dat tretman najvećeg stepena zaštite od strane države i lokalnih samouprava. I dok na jednoj strani imamo , reklo bi se, normativno mnogo toga definisanog u oblasti zaštite prirode i životne sredine u svakodnevnici stvari , često, idu drugim tokom…
Danas, u ranim prepodnevnim satima, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu okupila se grupa od dvadesetak učesnika Marša za Alepo koji su u Kraljevo došli iz pravca Čačka. Oni će posle zadržavanja u u prostorijama alternativnog centra UG „Pozitivna omladina“ iz Kraljeva“ nastaviti svoj put ka Vrnjačkoj Banji. Marš mira za Alepo počeo je 26. decembra 2016. godine u Berlinu a u Srbiju je stigao 31. marta posle Nemačke, Češke, Austrije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Marš je u Srbiji , do sada, prošao kroz Užice, Požegu,Čačak i Kraljevoa pravac kretanja mu je ka granici sa Makedonijom. U Manifestu ovog pokreta objavljenom na portalu 
Danas je, u gradskoj upravi grada Kraljeva, zamenica gradonačelnika Kraljeva Marica Mijajlović, potpisala sporazum sa generalnim sekretarom SKGO Đorđem Staničićem i time ozvaničila početak saradnje gradske uprave grada Kraljeva i asocijacije lokalnih vlasti u oblasti konkurentnost , analizi komparativnih prednosti u odabranom privrednom sektoru sa teritorije grada Kraljeva i procesu brendiranja. Ovu aktivnost SKGO sprovodi u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji realizuje uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona. Svrha ovog programa je pružanje podrške i dalja priprema gradova i opština u Srbiji za pristupanje EU kroz unapređenje kvaliteta usluga, jačanje dijaloga između ključnih aktera i efikasnije lokalne administracije, a u skladu sa principima dobre uprave i poštovanjem rodne ravnopravnosti i ljudskih prava. Stalna konferencija gradova i opština je 12. decembra 2016 godine, raspisala konkurs a na ovaj javni poziv prijavilo se 65 gradova i opština. Žiri, koji su činili stručnjaci iz SKGO i Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona, kao i nezavisni eksperti, izabrao je 10 gradova i opština koji će u narednih 12 do 36 meseci dobiti podršku SKGO u jednoj od tri oblasti: zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou i prevencija i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou. Vlade Švedske u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona je za realizaciju ovog projekta obezbedila više od 3 miliona vera a milion i tristotine hiljada obezbedila je Stalna konferencija gradova i opština. Jedna od prvih projektnih aktivnosti projekta odobrenog Kraljevu biće izbor privrednih delatnosti na teritoriji grada čiji će se lanci vrednosti ispitati u naredne tri godine a ishod projekta trebalo bi da bude brendiranje pojedinih proizvoda iz privrednih delatnosti. Danas su, u odgovoru na naše pitanje, pomenute oblasti drvoprerade i poljoprivrede ali konačna reč odbira biće prepuštena domaćim i stranim stručnjacima angažovanim na projektu što je ispravan put.
Večeras je grupa od oko dvestotine mahom mladih ljudi organizovala protestnu šetnju od Trga srpskih ratnika glavnom gradskom ulicom u Kraljevu. Protestanti su posebno glasni bili pred sedištem Gradskog odbora Srpske napredne stranke koje se,inače, nalazi na tom trgu uzvikujući „Sistem te laže“ , „Puk’o si“, „Ima nas“, „AV, AV“, „Vučiću, lopove“…. Posle protestne šetnje i ponovnog kraćeg zadržavanja na Trgu srpskih ratnika uz neprekidno uzvikivanje parola protiv Aleksandra Vučića okupljeni protestnti su se razišli uz pozive upućene okupljenima da se sutra,ponovo, u isto vreme u 18 časova okupe ali i da svako sa sobom povede bar još nekoga. Do ovog protesta u Kraljevu ,došlo je posle poziva upućenog preko društvenih mreža pod nazivom „Protest protiv diktature“.
Juče su , u Kraljevu na prostoru između OMV pumpe i Hale sportova, u prisustvu gradskih čelnika, otpočeli radovi na izgradnji ritejl parka kompanije RC Reinvest koja je ćerka firma kompanije RC Europa iz Čehoslovačke.Budući objekat imaće oko 5000 m2 korisne površine i sadržaće 18 jedinica koje će po okončanju radova , krajem godine , zaposesti prodavci mnogobrojnih internacionalnih brendova modne , hemiske i prehrambene industrije.Objekat će,kako to političari popularno vole da istaknu u prigodnim situacijama, poput jučerašnje, „generisati oko 100 novih radnih mesta“. Ovaj , bez sumnje lep događaj , kako za investitora tako i za Kraljevo, ipak nije osnovni povod za ovih nekoliko redova. Zainteresovala nas je i na razmišljanje i malo istraživanje podstakla jedna rečenica iz portfolija investitora, RC Europa iz Brna koja je osnovana 2005 godine a koja glasi: „ iz maloprodaje, koja je dominantna komponenta našeg poslovanja u svim zemljama, mi smo postepeno proširili našu aktivnost u oblasti energetike (razvoj solarnih elektrana)“. Učinilo nam se da je ovo trebalo da posluži gradskim rukovodiocima koji su bili uključeni u pregovore oko ove investicije da se zainteresuju za eventualni transfer znanja i tehnologije kako bi se iskoristile ravne površine javnih objekata za montažu solarnih kolektora. Činjenica da se u neposrednoj blizini budućeg ritejl parka nalazi nova Hala sportova površine oko 9000 metara kvadratnih , a pored nje se gradi i zatvoreni bazen trebala je da posluži za razmišljanje o , eventualnom korišćenju solarne energije kako za proizvodnju električne energije tako i za zagrevanje vode u budućem zatvorenom bazenu. Jer , na krovovima tih objekata moguće je postaviti savremene solarne panele, čiji koeficijent efikasnosti napreduje iz dana u dan , koji bi omogućili proizvodnju električne energije od nekoliko megavata obzirom da je u Kraljevu sa srednjim dnevnim vrednostima sunčevog zračenja ( maj 5,90; jun 6,20,decembar 1,65, nešto malo iznad proseka u Srbiji) , moguće proizvesti 1458,40 kWh/m2.Nažalost u Srbiji je na snazi sistem kvota (čitaj dozvola) koji po famoznoj Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača energije ,iz prošle godine, važi samo za solarne i elektrane na vetar i omogućava kvotu od 2 MW za solarne elektrane na objektu pojedinačne snage veće od 30 kW do 500 kW ili 6 MW za solarne elektrane na zemlji pojedinačne snage do 500 kW. Zdravom razumu i logici ostaje nejasno čemu ovako rigidna ograničenja za korišćenje,uz energiju zemlje(geotermalnu) najdostupnije ,solarne energije? U čijem je to interesu, ako ,očigledno je i na ovom primeru iz Kraljeva , nije u interesu ni potencijalnih investitoran ni građana. Džaba nam saznanje da planeta zemlja za 71 minut primi toliko solarne energije koliko je dovoljno za energetske potrebe čovečanstva za čitavu godinu, džaba nam podatci da Srbija ima znatno veći broj časova sunčevog zračenja nego većina evropskih zemalja (između 1.500 i2.200 godišnje, zavisno od lokacije) dok su za korišćenje tog svima dostupnog izvora energije potrebne „kvote“. I dok mi , kvotama i drugim bespotrebnim primerima administriranja, vršimo lobotomiju nad zdravim razumom u Velikoj Britaniji je , naprimer , u poslednjih pet godina , iz solarne energije proizvedeno 11Gw električne energije, količina dovoljna da zadovolji potrebe više od 2,6 miliona domova za tom vrstom energije. I umesto da se izabrani predstavnici, na svim nivoima vlasti , zalažu za redefinisanje postojećih propisa koji onemogućavaju tehnološki i svaki drugi razvoj oni se zadovoljavaju pričama o novim (slabo plaćenim) radnim mestima u niskoakumulativnim delatnostima. Koga to oni slušaju kad odlučuju?
Iako su radovi na termoizolaciji fasade i tavance na centralnom delu škole, zameni fasadne stolarije i bravarije, ugradnji radijatorskih venitila sa temostatskim glavama i nizom drugi neophodin prepravki, završeni još krajem prošle godine Mašinsko tehnička škola „14 oktobar“ iz Kraljeva je , tek nedavno , 7.marta, posle detaljnog pregleda, dobila upotrebnu dozvolu za radove izvedene na poboljšanju njenje energetske efikasnosti. Objekat je sada , po kriterijumima energetske efikasnosti , u klasi C , kao i i objekti izgrađeni po uvođenju Pravilnika o enrgetskoj efikasnosti zgrada iz 2011 godine.Ovo je bio povod da se , juče, u prostorijama škole i zvanično predstave rezultati projekta „Energetska efikasnost u javnim zgradama“ koga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa gradom Kraljevom delom realizovalo i kroz rekonstrukciju zgrade tehničke škole u Kraljevu. Vrednost izvedenih radova iznosi preko pola miliona evra od čega je ministarstvo investiralo 423.147,66 evra obezbeđenih na osnovu Sporazuma o zajmu potpisanog između Republike Srbije i Nemačke razvojne banke –KfW. Predstavlajući konačne rezultate realizovanih radova, a na bazi iskustva iz polovine grejne sezone, predstavnici Jedinice za upravljanje projektima pri Ministarstvu prosvete,nauke i tehnološkog razvoja su istakli da će se , izvedenim radovima ostvarivati ušteda u iznosu od 47000 evra na godišnjem nivou za lož ulje kao energent koji koristi školska kotlarnica. To je oko 90000 litara sagorenog lož ulja ,na godišnjem nivou, manje pa je samim tim i znatno smanjenje emisije ugljendioksida( CO2) jer se po kWh proizvedene energije emituje 0,299 kg CO2 iz lož ulja. Pre izvedenih radova procena prosečne potrošnja finalne energije u ovoj zgradi bila je preko 120 kWh/m2 a sad aće biti oko 50 kWh/m2. Ovo će za rezultat imati i manje izdvajanje iz gradskog budžeta za energente u ovoj školi pa je od izuzetne važnosti da se iskustva stečena kod jačanja energetske efikasnosti ove škole primene , gde god je to moguće , i na druge školske objekte na teritoriji Kraljeva. Grad Kraljevo ,inače, za materijalne troškove predškolskog ,osnovnog i srednjeg obrazovanja izdvaja oko 21 odsto svog budžeta , ili oko 730.000.000 dinara a dobar deo tih sredstav odlazi na energente za grejanje.Predstavljanju rezultata ovog projekta pored predstavnika škole i Jedinice za upravljanje projektima pri Ministarstvu prosvete,nauke i tehnološkog razvoja prisustvovao je i Aleksandar Cvetković, član Gradskog veća koji je najavio nastavak aktivnosti grada na jačanju energetske efikasnosti javnih objekata.