Ispitivanja tokom prepravki trenažera u „Bikefone“
Početkom drugog polugodišta ,ove školske godine ,Podružnica Zavičajnog društva „Kraljevo“ iz Beograda je, u cilju uspostavljanja kontakata sa najmlađom populaciom kraljevčana od kojih će , neki, krenuti put Beograda na dalje školovanje i stručno usavršavanje , predložila da finasijski podrži učenički projekat iz oblasti ekologije. Po sugestijama iz gradske uprave , a i na inicijativu predsednika podružnice, dipl.inž.mašinstva Milana Novakovića izbor je ,zbog već pokazanih rezultata i aktivnosti u raznim oblastima ekologije, pao na Mašinsku tehničku školu „14 oktobar“. Škola je predložila projekat „Zelena energija i zdrav život“ koji u sebi sažima nekoliko ciljeva i aktivnosti kojima se se jača svest o potrebi štednje energije i većem korišćenju dostupnih obnovljivih izvora energije kroz praktične aktivnost učenika, kojima se učenička populacija upoznaje mogućnostima proizvodnje energije na njima dostupan način i ujedno promovišu modeli zdravih načina rekreacije učenika u toku pauza u školama. Projekat je predviđao da učenici MTŠ na praktičnoj nastavi preprave jedan sobni trenažer u „ Ekobajk“ i omoguće da se njegovim korišćenjem proizvodi električna energija u količinama koje omogućavaju dopunu baterija mobilnih uređaja koje koriste učenici i nastavnici.Kroz iskustva stečena u pravljenju i probnoj eksploataciji „Ekobajka“ učenici su imali mogućnosti proširenja svojih znanja o brendiranju ,pozicioniranju ,serijskoj proizvodnji i plasmanu „Ekobajka“ u škole i druge obrazovne ustanove na teritoriji grada Kraljeva a potom i šire u cilju trajne održivosti projekta i jačanja ekonomske pozicije MTŠ. Kako saznajemo, za kraj maja predviđena je i zvanična prezentacija „Ekobajka“ koga su učenici- njegovi autori,predvođeni psvojim profesorom dip.maš.inž Nenadom Rumenićem, nazvali „Bikefone“ a koji će služiti za učenje, rekreaciju i proizvodnju električne energije. Dodajmo na kraju da je , pored beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“, projekat u startu podržao i grad Kraljevo preko svog Odseka za zaštitu životne sredine a da je vrednost čitavog projekta oko 190.000 dinara.
U više od 150 zemalja među kojima je i Srbija danas se ,na razne načine obeležava Dana planete Zemlje (Earth Day 2017). Ovaj datum se službeno obeležava od 1992 godine kada je na samitu Ujedinjenih nacija , u Rio de Ženeiru,usvojena Dekleracija o zaštiti eko-sistema i održivom razvoju poznatija kao „Rio dekleracija“ koja se sastoji od 27 principa čiji je cilj održivi razvoj sveta. Trebalo je , inače, da prođe dve decenije od prve Svetske konferencije Ujedinjenih Nacija o životnoj sredini, održane 1972. godine u Stokholmu, gde je , po prvi put je na visokom međunarodnom nivou ukazano na opasnosti koje našoj planeti prete od zagađenja životne sredine na globalnom nivou do usvajanja ovo strateškog dokumenta koji je , po prvi put, povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine. Tada je usvojen i Akcioni plan održivog razvoja u 21 veku koji u svom 28 poglavlju daje preporuku da lokalne vlasti treba da se konsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje Lokalne Agende (LA) 21 koja nije samo strategija zaštite životne sredine već uključuje i i rešavanje socijalnih i ekonomskih pitanja . „Moramo stvoriti globalno građanstvo koje razume koncepte klimatskih promena i svesno je pretnje bez presedana za našu planetu. Mi moramo osnažiti sve ljude znanjem kako inspirisati delovanje na zaštiti okoline. Ekološka i klimatska pismenost su pokretač ne samo ekološke politike i poboljšanja životne sredine i klimatskih zakona i politika, ali takođe i razvoja ekoloških tehnologija i radnih mesta u zaštiti okoline“ kaže se ,između ostalog u ovogodišnjoj poruci međunarodne globalne inicijative ,koja za fokus ovogodišnjih eko- aktivnosti preporučuje učešće javnosti u odlučivanju o strategijama procene uticaja, izdavanju integriranih dozvola, problematici razvoja „klimatske pismenosti“ i većeg učešća žena u ekološkim naporima (princip rodne ravnopravnosti). O tome kakav je naš odnos prema ovim problemima dovoljno rečito govori i podatak da ovom značajnom datumu nije posvećena ni jedna aktivnost u gradu kako lokalne samouprave tako i lokalnog nevladinog sektora.Šta više nedavno je objavljena i stupila na snagu Odluka Ustavnog suda Srbije iz novembra 2016 godine , kojom je proglašena nezakonitom Odluka o naknadi za zaštitu i unapređivanje životne sredine na teritoriji grada Kraljeva iz 2015 godine zbog činjenice da prilikom njenog donošenja nije ispoštovana procedura u delu koji predviđa obavezno sprovođenje javne rasprave.
Sutra,11 aprila, je Dan zaštite prirode ,dan od nacionalnog značaja, ustanovljen Zakonom o zaštiti prirode 2009. godine. On je ustanovljen da se javnost podseti na značaj očuvanja prirode Srbije. Za datum je odabran 11. april zato što je tog dana, 1949. godine, prvi put ustanovljen status jednog područja kao zaštićenog prirodnog dobra – Spomenika prirode „Velika i Mala Ripaljka“ u opštini Sokobanja. Na teritoriji grada Kraljeva , nalazi se 12.049 ha ili 16,1% ukupne površine Parka prirode Golija koji je ustanovljen Uredbom Vlade još 2001 godine da bi potom , te iste godine, komitet МАB/UNESCO proglasio , 72,5% ili 53.804ha tog jedinstvenog kompleksa , i to na delovima teritorija opštine Ivanjica i grada Kraljeva, za Rezervat biosfere „Golija-Studenica“. Time je, barem formalno, ovom području dat tretman najvećeg stepena zaštite od strane države i lokalnih samouprava. I dok na jednoj strani imamo , reklo bi se, normativno mnogo toga definisanog u oblasti zaštite prirode i životne sredine u svakodnevnici stvari , često, idu drugim tokom…
Danas, u ranim prepodnevnim satima, na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu okupila se grupa od dvadesetak učesnika Marša za Alepo koji su u Kraljevo došli iz pravca Čačka. Oni će posle zadržavanja u u prostorijama alternativnog centra UG „Pozitivna omladina“ iz Kraljeva“ nastaviti svoj put ka Vrnjačkoj Banji. Marš mira za Alepo počeo je 26. decembra 2016. godine u Berlinu a u Srbiju je stigao 31. marta posle Nemačke, Češke, Austrije, Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Marš je u Srbiji , do sada, prošao kroz Užice, Požegu,Čačak i Kraljevoa pravac kretanja mu je ka granici sa Makedonijom. U Manifestu ovog pokreta objavljenom na portalu 
Danas je, u gradskoj upravi grada Kraljeva, zamenica gradonačelnika Kraljeva Marica Mijajlović, potpisala sporazum sa generalnim sekretarom SKGO Đorđem Staničićem i time ozvaničila početak saradnje gradske uprave grada Kraljeva i asocijacije lokalnih vlasti u oblasti konkurentnost , analizi komparativnih prednosti u odabranom privrednom sektoru sa teritorije grada Kraljeva i procesu brendiranja. Ovu aktivnost SKGO sprovodi u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza“ koji realizuje uz podršku Vlade Švedske i u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona. Svrha ovog programa je pružanje podrške i dalja priprema gradova i opština u Srbiji za pristupanje EU kroz unapređenje kvaliteta usluga, jačanje dijaloga između ključnih aktera i efikasnije lokalne administracije, a u skladu sa principima dobre uprave i poštovanjem rodne ravnopravnosti i ljudskih prava. Stalna konferencija gradova i opština je 12. decembra 2016 godine, raspisala konkurs a na ovaj javni poziv prijavilo se 65 gradova i opština. Žiri, koji su činili stručnjaci iz SKGO i Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona, kao i nezavisni eksperti, izabrao je 10 gradova i opština koji će u narednih 12 do 36 meseci dobiti podršku SKGO u jednoj od tri oblasti: zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou i prevencija i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou. Vlade Švedske u partnerstvu sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona je za realizaciju ovog projekta obezbedila više od 3 miliona vera a milion i tristotine hiljada obezbedila je Stalna konferencija gradova i opština. Jedna od prvih projektnih aktivnosti projekta odobrenog Kraljevu biće izbor privrednih delatnosti na teritoriji grada čiji će se lanci vrednosti ispitati u naredne tri godine a ishod projekta trebalo bi da bude brendiranje pojedinih proizvoda iz privrednih delatnosti. Danas su, u odgovoru na naše pitanje, pomenute oblasti drvoprerade i poljoprivrede ali konačna reč odbira biće prepuštena domaćim i stranim stručnjacima angažovanim na projektu što je ispravan put.
Večeras je grupa od oko dvestotine mahom mladih ljudi organizovala protestnu šetnju od Trga srpskih ratnika glavnom gradskom ulicom u Kraljevu. Protestanti su posebno glasni bili pred sedištem Gradskog odbora Srpske napredne stranke koje se,inače, nalazi na tom trgu uzvikujući „Sistem te laže“ , „Puk’o si“, „Ima nas“, „AV, AV“, „Vučiću, lopove“…. Posle protestne šetnje i ponovnog kraćeg zadržavanja na Trgu srpskih ratnika uz neprekidno uzvikivanje parola protiv Aleksandra Vučića okupljeni protestnti su se razišli uz pozive upućene okupljenima da se sutra,ponovo, u isto vreme u 18 časova okupe ali i da svako sa sobom povede bar još nekoga. Do ovog protesta u Kraljevu ,došlo je posle poziva upućenog preko društvenih mreža pod nazivom „Protest protiv diktature“.
Juče su , u Kraljevu na prostoru između OMV pumpe i Hale sportova, u prisustvu gradskih čelnika, otpočeli radovi na izgradnji ritejl parka kompanije RC Reinvest koja je ćerka firma kompanije RC Europa iz Čehoslovačke.Budući objekat imaće oko 5000 m2 korisne površine i sadržaće 18 jedinica koje će po okončanju radova , krajem godine , zaposesti prodavci mnogobrojnih internacionalnih brendova modne , hemiske i prehrambene industrije.Objekat će,kako to političari popularno vole da istaknu u prigodnim situacijama, poput jučerašnje, „generisati oko 100 novih radnih mesta“. Ovaj , bez sumnje lep događaj , kako za investitora tako i za Kraljevo, ipak nije osnovni povod za ovih nekoliko redova. Zainteresovala nas je i na razmišljanje i malo istraživanje podstakla jedna rečenica iz portfolija investitora, RC Europa iz Brna koja je osnovana 2005 godine a koja glasi: „ iz maloprodaje, koja je dominantna komponenta našeg poslovanja u svim zemljama, mi smo postepeno proširili našu aktivnost u oblasti energetike (razvoj solarnih elektrana)“. Učinilo nam se da je ovo trebalo da posluži gradskim rukovodiocima koji su bili uključeni u pregovore oko ove investicije da se zainteresuju za eventualni transfer znanja i tehnologije kako bi se iskoristile ravne površine javnih objekata za montažu solarnih kolektora. Činjenica da se u neposrednoj blizini budućeg ritejl parka nalazi nova Hala sportova površine oko 9000 metara kvadratnih , a pored nje se gradi i zatvoreni bazen trebala je da posluži za razmišljanje o , eventualnom korišćenju solarne energije kako za proizvodnju električne energije tako i za zagrevanje vode u budućem zatvorenom bazenu. Jer , na krovovima tih objekata moguće je postaviti savremene solarne panele, čiji koeficijent efikasnosti napreduje iz dana u dan , koji bi omogućili proizvodnju električne energije od nekoliko megavata obzirom da je u Kraljevu sa srednjim dnevnim vrednostima sunčevog zračenja ( maj 5,90; jun 6,20,decembar 1,65, nešto malo iznad proseka u Srbiji) , moguće proizvesti 1458,40 kWh/m2.Nažalost u Srbiji je na snazi sistem kvota (čitaj dozvola) koji po famoznoj Uredbi o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača energije ,iz prošle godine, važi samo za solarne i elektrane na vetar i omogućava kvotu od 2 MW za solarne elektrane na objektu pojedinačne snage veće od 30 kW do 500 kW ili 6 MW za solarne elektrane na zemlji pojedinačne snage do 500 kW. Zdravom razumu i logici ostaje nejasno čemu ovako rigidna ograničenja za korišćenje,uz energiju zemlje(geotermalnu) najdostupnije ,solarne energije? U čijem je to interesu, ako ,očigledno je i na ovom primeru iz Kraljeva , nije u interesu ni potencijalnih investitoran ni građana. Džaba nam saznanje da planeta zemlja za 71 minut primi toliko solarne energije koliko je dovoljno za energetske potrebe čovečanstva za čitavu godinu, džaba nam podatci da Srbija ima znatno veći broj časova sunčevog zračenja nego većina evropskih zemalja (između 1.500 i2.200 godišnje, zavisno od lokacije) dok su za korišćenje tog svima dostupnog izvora energije potrebne „kvote“. I dok mi , kvotama i drugim bespotrebnim primerima administriranja, vršimo lobotomiju nad zdravim razumom u Velikoj Britaniji je , naprimer , u poslednjih pet godina , iz solarne energije proizvedeno 11Gw električne energije, količina dovoljna da zadovolji potrebe više od 2,6 miliona domova za tom vrstom energije. I umesto da se izabrani predstavnici, na svim nivoima vlasti , zalažu za redefinisanje postojećih propisa koji onemogućavaju tehnološki i svaki drugi razvoj oni se zadovoljavaju pričama o novim (slabo plaćenim) radnim mestima u niskoakumulativnim delatnostima. Koga to oni slušaju kad odlučuju?