Danas je , u Opatiji, u organizaciji UNDP, počeo dvodnevni , međunarodni skup skup civilne zaštite pod nazivom „South East Europe Urban Resilience Building Action Network“ (SEE Urban). Radi se o projektu izgradnje urbane otpornosti na području jugoistočne Evrope (Hrvatske, BiH, Srbije, Makedonije, Kosova, Crne Gore i Albanije) koji u svoje aktivnosti uključuje niz organizacija i udruženja iz ovog dela Evrope. Cilj SEE URBAN projekta je primena i prilagođavanje primera dobre prakse udruživanja jedinica lokalne samouprave radi smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća u zemljama Jugoistočne Evrope, kako bi se umanjile posledice ovih događaja i zaštitili ljudi, životna sredina i imovina.Zato i ne čudi što su iskustva i primeri dobre prakse grada Kraljeva naišli i u Opatiji na dobar prijem i zaslužena priznanja. Jer, podsetimo se Kraljevo je 10 februara ove godine bilo domaćin potpisivanja Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave na smanjivanju posledica dejstva elementarnih nepogoda a u fokusu aktivnosti Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva našle su se brojne preventivne aktivnosti koje značajno doprinose jačanju otpornosti lokalne zajednice na klimatske promene. Ovaj segment gradske uprave je bio i ključni akter stvaranja preduslova za potpisivanje pomenutog protokola. Zdravko Maksimović, Načelnik Odeljenja za poslove civilne zaštite gradske uprave Kraljeva je, kao član delegacije Srbije, imao zapaženo izlaganje u Opatiji a zbog aktivnosti Kraljeva Srbija je,za inkluzivnost u procesima smanjivanja i upravljanja rizicima , nagrađena slikom.U delegaciji Srbije bili su i Ivan Bošnjak , državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Sandra Nedeljković,zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja ,Darko Drndić predstavnik Stalne konferencije gradova i opština i predstavnici 6 opština i gradova nedavno nagrađenih, u Kruševcu, prilikom obeležavanja 13.oktobra- Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Skup u Opatiji se nastavlja sutra kada će u bivšem vojnom kompleksu Šapljane kod Rijeke biti izvedena pokazna vežba civilne zaštite.
Vesti iz kategorije ‘Društvo’
Priznanje Kraljevu na međunarodnom skupu u Opatiji
Humanista i dobrotvor iz Kanade poklanja Kraljevu obdanište
Danas je u Kraljevu , u Skupštini grada, potpisan Ugovor o zajedničkoj gradnji obdaništa na Beranovcu.Ugovor su potpisali gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić i Miroljub – Miša Dugalić, dopisnik „Politike“ iz Kraljeva koji je to uradio kao opunomoćeni predstavnik Milomra Glavčića , našeg iseljenika iz Kanade .Gradnju ovog objekta Miša Dugalić je ,zvanično , najavio na svečanoj sednici Skupštine grada Kraljeva na Kraljevdan 7. Oktobra , kada je , po prvi put, dodeljena novoustanovljena nagrada grada Kraljeva za humanost koja nosi ime Milomira Glavčića a koju su , prvi dobili , mladi aktivisti gradske organizacije „Crvenog Krsta“ iz Kraljeva. Tada je najavljeno a današnjim potpisivanjem i ozvaničena gradnja dečijeg obdaništa površine 809 metara kvadratnih na Beranovcu.Obdanište će ,kako se danas čulo, biti arhitektonski savremeno ,moderno i energetski efikasno zdanje koje će služiti na ponos ne samo meštanima Beranovca i okolnih mesta gde ,kako je rečeno , živi oko 600 mališana u uzrasnom periodu koji ima potrebu za ovakvom ustanovom. Dobrotvor i donator Milomir Glavčić će sa 200.000 evra pomoći gradnju ovog objekta, što je dovoljno za građevinske radove, dok je grad obezbedio potrebno zemljište i neophodnu infrastrukturu a daće i sredstva potrebna za dovršetak u iznosu od oko 85.000 evra. Procenjuje se da vrednost opremljenog zemljišta na kome će se graditi vrtić i opreme kojom će se on opremiti iznosi još oko 200.000 evra što znači da će kompletan objekat koštati oko 490.000 evra. Očekuje se da će gradnja vrtića na Beranovcu početi do kraja ove nedelje a predviđeno je da sama gradnja traje 90 radnih dana što znači da će vrtić početi sa radom na proleće 2018 godine. Govoreći u ime izabranog izvođača radova ,preduzeća „Tehnomag“ iz Kraljeva , tehnički direktor Simo Milićević je , izazivši osećanje ponosa što su odabrani da učestvuju u, još jednoj, humanoj aktivnosti Milomira Glavčića ,obećao efikasnu i kvalitetnu gradnju uz poštovanje rokova na čemu ,inače, donator uvek insistira.
Antrfile
Ležem zadovoljan i srećan znajući da sam pomogao kad je trebalo !
Rečenicom iz naslova Milomir Glavčić je odgovrio na pitanje o motivima zbog kojih pomaže svom zavičaju (kraj oko Jošaničke Banje) a i drugim mestima poput Raške i Kraljeva kome je, u zadnje tri godine pomogao sa blizu dva milona evra. To je , pak, samo deo od preko 6 miliona evra donacija ovog našeg iseljenika a koje je on učinio za razne objekte u Srbiji, pre svega u njegovom rodnom podkopaoničkom kraju koga je napustio još ,daleke, 1949 godine.
Najpre je septembra 2014 pušten u saobraćaj novi most preko Ibra za koji je Glavčić donirao milon kanadskih dolara,zatim je na Kraljevdan 2015 počela sa radom mangnetna rezonaca u Opštoj bolnici „Studenica“ za čiju kupovinu i troškove transporta je donirao 547.000 evra a evo sada i donacije od još 200.000 evra za novi vrtić koji bi ,s’pravom trebalo da se nazove „Milomir“.Danas je Miroljub Miša Dugalić govreći o svom prijatelju Milomiru prepričao i njegov odgovor na pitanje Zašto pomaže baš Kraljevu?
U najkraćem radi se o njegovom sećanju na Kraljevo u kome se obreo aprila 1941 godine povlačeći se iz bombadovanog Beograda ,gde je učio zanat, ka svojim rodnim Popama kod Jošaničke Banje. Bez novca i hrane na stanici u Beogradu prihatio ga je nepoznati saputnik iz Kraljeva koji ga je potom ,obzirom da je pruga od Kraljeva ka Raški bila oštećena , poveo na konak u Ribnicu kod svog prijatelja gde su mu osim smeštaja dali i hranu. Milomir ,kaže, nikada to nije zaboravio iako ni tada a ni danas ne zna ime tog čoveka ali zato od tada veruje da pomoć uvek dođe sa neke strane kada je najpotrebnija. A on , eto, smatra da je Kraljevu danas pomoć najpotrebnija.
A zahvaljujući njemu Kraljevo je 26 oktobra 2015 godine potpisalo Povelju prijateljstva sa Nijagara Fols-om , u kome živi Milomir Glavčić ,što je prva, institucionalna dimenziju u saradnji dva grada iz Kanade i Srbije. Na početku tog dokumenta se ističe „vekovima staro prisustvo pripadnika radno vredne srpske zajednice u Nijagara Folsu gde je1916. osnovana Srpska nacionalna odbrana, najstarija srpska organizacija u Kanadi koja je i danas aktivna“.
Kraljevo se seća stradanja iz oktobra 1941 godine
Danas je u kraljevačkom Spomen parku upriličen Dan sećanja na nevino stradale žrtve u oktobru 1941 godine. Ovome je predhodila komemorativna sednica Skupštine grada Kraljeva a u okviru pomena na nevino stradale , u Spomen parku , su glumci Kraljevačkog pozorišta izveli inscenaciju poeme „Smrt u kući“ kraljevačkog pesnika , i nekadašnjeg urednika kulturne rubrike u „Borbi“, Bogdana Mrvoša , u režiji Aleksandre Kovačević . Decenijam unazad Kraljevo obeležava i seća se dana iz oktobra 1941 godine kada su pripadnici 717 rezervne pešadijske divizije 749 puka nemačkog Vermahta ,pod komandom majora Ota Deša, , čiji su pripadnici mahom bili austrijanci i prusi , sprovodeći naredbu generala nemačke pešadije u Srbiji Franca Bemea , izdatu 10.oktobra 1941 godine , o streljanju 100 zarobljenika ili talaca za svakog ubijenog nemačkog vojnika.Tada je , u Kraljevu, u periodu od 15 do 20 oktobra streljano 2190 nevinih talaca , mahom žitelja grada na Ibru ali nekoliko desetina izbeglica iz Slovenije i sa Kosova koji su se tih burnih dan našli u Kraljevu. Dugo se u javnosti operisalo sa znatno većim brojem nevino stradalih ali je zahvaljujući naporu Narodnog muzeja iz Kraljeva ali pre svega višeg kustosa Silvije Krejaković ,tokom sedmogodišnje realizacije projekta „Popis žrtava II svetskog rata u Kraljevu“, u periodu 2002 do 2009 godine utvrđen ovaj broj streljanih imenom i prezimenom. Koncept sećanja na ove tragične dan menjan je više puta tokom svih predhodnih 76 godina, od plahata iz 1942 godine kojim je najavljen Godišnji parastos, preko Svečanog šestogodišnjeg pomena iz 1948 godine ,zatim Oktobarskih svečanosti ,Kraljevačkog oktobra , dočekivanja „Voza bratstva i jedinstva“ pa sve do izvođenja avangardnih pozorišnih i muzičkih performansa krajem sedamdesetih i osamdestetih godina prošlog veka , da bi se stiglo do današnjeg načina obeležavanja . On , u jednom delu , podrazumeva parastos nevino stradalim kao verski obered a u drugom delu polaganje venaca ,uz predhodni počasni plotun a potom i izvođenje prigodnog programa primerenog sadržaja nekog od , primarno lokalnih, kulturnih stvaralaca. Uprkos protoku vremena projekat kraljevačkog „Spomen parka“, izabran kao prvonagrađeni na opštejugoslovenskom konkursu iz 1971 godine, autora Spasoja – Paje Krunića ,beogradskog arhitekte, nije dovršen ali je dobio neke nove sadržaje, poput Spomen kapele , istog autor čija gradnja traje zadnje četri godine , i koja , nažalost , takođe nije završena kao što ni sam Spomen park nije kompletno ograđen pa često ,tokom godine , biva žrtvom različitih vidova vandalskog ponašanja pojedinaca.Ovogodišnjem Danu sećanja prisustvovalo je, uprkos lepom vremenu, manje od hiljadu prisutnih pa i to ,na svoj način, kazuje da se ,i sadašnji koncept obeležavanja, valja preispitati i , ako treba, osavremeniti sadržajima primerenim senzibilitetu novih naraštaja koji treba da neguju sećanje na te tragične dane kako je to ,između ostalog, danas poručio, u svom obraćanju na Spomen parku i gradonačelnik Kraljeva dr. Predrag Terzić. 
Prevencija u fokusu aktivnosti sistema delovanja u vanrednim situacijama
Kruševac je ,danas, bio domaćin centralne ,republičke , manifestacije „Dome, sigurni dome“ kojom je , po prvi put u Srbiji, na takvom nivou , obeležen 13 oktobar – Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa. Organizatori skupa bili su Sektor za Vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova i Kancelarija za javna ulaganja u ime Vlade Republike Srbije , UNDP za Srbiju, Stalna konferencija gradova i opština i grad Kruševac , a prisustvovalo mu je oko stotinu predstavnika gradova i opština iz čitave Republike kao i Ivan Bošnjak , državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu , Velimir Stanojević državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede , Predrag Marić,pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i Načelnik sektora za vanredne situacije u tom ministarstvu , Đorđe Staničić , generalni sekretar SKGO i Miroslav Tadić menadžer projekataUNDP za Srbiju . U ime grada domaćina pozdravio ih je gradonačelnik Kruševca Dragi Nestorović koji ih je upoznao sa aktivnostima koje se u ovom gradu preduzimaju na planu izgradnje sistema delovanja u vanrednim situacijama i prevenciji u otklanjanju uzroka klimatskih promena. Fokus ovogodišnjih aktivnosti na planu smanjenja rizika od prirodnih katastrofa u Srbiji je na prevenciji u borbi protiv elementarnih nepogoda i usklađen je sa globalnom Sendai kampanjom koja se vodi pod nazivom „7 ciljeva za 7 godina“. Na svečanosti su prezentirana najbolja rešenja opština i gradova u oblasti smanjenja rizika a zahvalnice za postignute rezultate dobili su Beograd, Čačak, Novi Pazar i Kruševac dok je Ub , za dobro urađenu procenu rizika na nivou opštine ,dobio dron, kao poklon Karitasa za Srbiju koji , kako je danas rečeno, godinama unazad, na razne načine, podržava kako otklanjanje posledica elemetarnih nepogoda u Srbiji tako i brojne preventivne aktivnosti usmerene na smanjivanje posledica dejstva elementarnih nepogoda. Čast da najboljima podeli nagrade pripala je Zdravku Maksimoviću, Načelniku Odseka civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva, čime su i na ovom skupu istaknuti rezultati koje grad Kraljevo ostvaruje u izgradnji efikasnog sistema za prevenciju i delovanje u vanrednim situacijama, ali i lični doprinos Maksimovića koji , rečeno je danas u Kruševcu,čini mnoge pionirske korake u širenju svesti o neophodnosti zajedničkog multidisciplinarnog i multisektorskog delovanja kako državnih organa i privrednih subjekata tako i građana u preventivnim aktivnostima kojima se umanjuju posledice elementarnih nepogoda na području opština i gradova u slivu Zapadne Morave.Jedna od njegovih inicijativa je i juče sprovedena eko akcija čišćenja priobalja i delova korita reka II i III kategorije u slivu Zapadne Morave na kojoj je ,kako je to saopšteno u Kruševcu, učestvovalo oko 1000 volontera u osam opština i gradova.
Akcija „Sto kao jedna“ okupila hiljadu volontera u osam gradova
I u Kraljevu je , danas, na nekoliko lokacija realizovana akcija čišćenja rečnih korita reka II i III kategorije koje su deo sliva Zapadne Morave čime je dat doprinos akciji „Sto kao jedan“ kojom se obeležava Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar). Oko 200 volontera organizovanih u 12 timova čistilo je probalje Žičke reke, Ribnice i Ibra. Oni su , tako, bili deo velikog tima od oko 1000 volontera koji su , danas, sproveli iste akcije u Čačku ,Kruševcu, Požegi, Raški , Ivanjici, Kosjeriću i Vrnjačkoj Banji. Caritas Srbije se potrudio i volontere opremio zaštitnim rukavicama, majcama i kapama a u Kraljevu su ,uz pomoć Stalne konferencije gradova i opština i Odeljenja Civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , u škola u Vrdilima , Roćevićima i Dedevcima, postavljeni plahati sa praktičnim uputstvima za ponašanje u vanrednim situacijama. Akcija „Sto kao jedan“ je zamišljena kao deo preventivnih aktivnosti u borbi sa posledicama klimatskih promena koje je moguće, i treba češće, organizovati na lokalnom nivou. Ova masovna akcija je lep uvod i najava sutrašnjeg skupa u Kruševcu gde će se organizovati centralna manifestacija na nivou republike , kojom će se, po prvi put u Srbiji, obeležiti Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa pod nazivom„Dome sigurni dome“. Organizatori skupa u Kruševcu su Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština, UNDP za Srbiju i grad Kruševac kao domaćin.
Poljoprivreda je prva na udaru klimatskih promena !
Danas je, u Kraljevu, u okviru nedelje obeležavanja Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa , u Poljoprivredno-hemijskoj školi „dr.Đorđe Radić“, održana panel- diskusija na temu „Klimatske promene i uticaji na poljoprivredu. Organizatori panela, Odeljenje za poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva , FAO (Orgnizacija za hranu i poljoprivrednu Ujedinjenih nacija) za Srbiju i Poljoprivredno-hemijska škola „dr. Đorđe Radić “, su , pored učenika završnih razreda škole domaćina , pozvali i predstavnike Poljoprivredno savetodavne stručne službe „Ibar“, Saveta za poljoprivredu grada Kraljeva i jedan broj poljoprivrednih proizvođača. Na panelu se , od više učesnika u raspravi čulo niz relevantnih i zabrinjavajućih podataka o brojnim , negativnim promenama , u sektoru poljoprivrede , u ovom delu Srbije , koje su direktno uzrokovane klimatskim promenama. Proces degradacije poljoprivrednog zemljišta pod uticajem klimatskih promena se ispoljava u nekoliko pojavnih oblika a njihov zajednički imenitelj jeste smanjivanje površina obradivog zemljišta, što uz izražene trendove depopulacije sela u Srbiji za rezultat ima na jednoj strani sve veće troškove poljoprivredne proizvodnje a na drugoj sve neizvesnije konačne ishode u vidu obima i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. Dodamo li tome , kako je danas na panelu rečeno, i nedostatak adekvatnih organizacija poljoprivrednika eto razloga više za zaključak da je poljoprivreda najugroženija privredna aktivnost u Srbiji dejstvom klimatskih promena. Otklanjanje uzroka a to je bez sumnje borba protiv klimatskih promena na svim nivoima, a pre svega na lokalnom, iziskuje dobru organizovanost svih društvenih činilaca, multidisciplinarni i multisektorski set mera i aktivnosti. Katastrofalne poplave iz 2014 godine u kojima su bili ugroženi životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji , o čijim razmerama najbolje govore podatci da je ukupna šteta od poplava iznela 1,7 milijardi evra ili više od 4 procenta BDP, su otkrili i osnovni problem našeg društva a to je nepostojanje adekvatnog sistema bilo za prevenciju bilo za sanaciju posledica elementarnih nepogoda uzrokovanih klimatskim promenama.Nizom sistemskih mera organizacionog , normativnog i finansijskog karaktera uz pomoć više međunarodnih organizacija poput EU , FAO, UNDP, Svetske banke inicrane su mnoge promene kojim započinje izgradnja efikasnog i funkcionalnog sistema za borbu protiv klimatskih promena. Akcenat je prebačen na aktivnosti preventivnog karaktera među koje ,svakako, spadaju i razni oblici edukacije svih segmenata društva a posebno mladih u cilju jačanja njihovih sposbnosti percepcije uzročnika klimatskih promena na lokalnom nivou i njihovog uključivanja u preventivne aktivnosti raznog formata koje treba da smanje uzročnike klimatskih promena. No, reč je o dugoročnom, vrlo zahtevnom i kompleksnom poslu koji zahteva više zajedništva kako reče jedan od učesnika citirajući afričku poslovicu : Ako hoćeš brzo-Idi sam ali ako hoćeš daleko-Idi zajedno sa drugima.Jer, snaga za borbu protiv klimatskih promena se mora tražiti isključivo u znanju, organizovanosti i zajedništvu jedan je od zaključaka danas održanog panela u Kraljevu.
Izveštaj je jedan od sadržaja medijskog projekta „Snagom zajedništva i znanja protiv prirodnih nepogoda“ koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja .
Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.
Radno obeležavanje Dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa
Zdravko Maksimović, Načelnik Odeljenja Civilne zaštite gradske uprave grrada Kraljeva
Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar) biće ove godine , između ostalog, obeležen i akcijom „Sto kao jedan“ “ tokom čijeg izvođenja bi se čistila priobalja reka u slivu Zapadne Morave. Ova odluka je doneta danas u Kraljevu a namera organizatora, a to je Tim za kordinaciju aktivnosti potpisnica Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave, je da se , dan uoči jubileja , 12 oktobra na sto lokacija , na rekama I i II reda u slivu Zapadne Morave , organizuje istovremeno čišćenje njihovih priobalja. Cilj zajedničkog rada jedinica lokalnih samouprava u slivu Zapadne Morave jeste stvaranje otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda, pa je samim tim jedna ovakva aktivnost u potpunosti posvećena realizaciji jednog važnog segmenta na putu do ostvarenja tog cilja. Preko društvenih mreža i web aplikacije volonter.rs uz aktivno uključenje Kancelarija za mlade u svim opštinama i gradovima potpisnicam Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave, biće obezbeđen i adekvatno opremljen dovoljan broj volontera kako bi se ostvarili što veći efekti u čišćenju. Svoj doprinos uspehu i masovnosti ove akcije daće i javno-komunalana preduzeća kao i druge javne ustanove i institucije poput Crvenog krsta, domova zdravlja, policije. Pored ove , bez sumnje najvažnije aktivnosti , Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa biće obeležavan, tokom čitave naredne nedelje , nizom edukativnih aktivnosti u koje će se, prvenstveno, uključivati školska populacija. U Kraljevu se sa ovim aktivnostima otpočelo i ranije pa je tako, prošle nedelje , oko 500 učenika nižih razreda , iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva. Za sredu je najavljeno održavanje panel diskusije na temu „Klimatske promene i efekti na poljoprivredu“ a učesnici će biti stručnjaci za poljoprivredu sa teritorije grada Kraljeva , predstavnici organizacije FAO programa UN za Srbiju, poljoprivrednici, profesori i učenici poljoprivrene škole dr. Đorđe Radić iz Kraljeva koja će biti domaćin panela. Centralna manifestacija na nivou republike , kojom će se obeležiti Međunarodni dan smanjenja rizika od prirodnih katastrofa, biće održana u Kruševcu 13 oktobra a organizatori su Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština, UNDP za Srbiju i grad Kruševac kao domaćin.
Najmlađi kraljevčani u maloj školi civilne zaštite
Oko 500 učenika nižih razreda, iz osam osnovnih škola sa teritorije grada Kraljeva bilo je ,predhodnih dana, uključeno u akciju „Mala škola civilne zaštite“ koju je kao aktivnost istoimenog projekta sprovelo Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva.U školama su organizovane edukativne radionice pod nazivom „Zaštita životne sredine i prevencija posledica prirodnih nesreća“. Ovu aktivnost Odeljena , kao i niz drugih ranije sprovedenih u cilju edukacije najmlađih za preventivno postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim posledicama klimatskih promena, podržao je „Karitas“ Srbije. Zahvaljujući ovoj organizaciji škole su dobile postere koji najmlađim daju praktična uputstva o njihovom postupanju u slučaju nastanka poplave, požara i zemljotresa.Školama su uručene i edukativne društvene igre „Ne rizikuj čoveče“. Izradu ovih materijala podržali su i Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, kao i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sprovođenje ovog projekta samo je još jedna potvrda da se Odeljenje za poslove civilne zaštite Gradske uprave grada Kraljeva , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , s pravom, ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa svog delovanja primarno na poslove preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda kao posledica klimatskih promena.
I problemi i rešenja su , prvo, lokalni !
U Kragujevcu se ,danas, nastavlja dvodnevna regionalna radionica „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“. Ovo je jedna od prvih aktivnosti u sklopu petogodišnjeg projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“ (tzv. „aklimatizacija lokalnog razvoja) čija je realizacija počela u aprilu ove godine. Projekat sprovodi Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP), a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu, Ministarstva i UNDP-a. Partneri na projektu su: Delegacija EU uSrbiji, Vlada Kraljevine Švedske , Vlada Švajcarske, kao i drugi nacionalni partneri (Fond za inovacionu delatnost, Stalna konferencija gradova i opština). Glavni cilj projekta je uključivanje lokalnih zajednica u borbu protiv klimatskih promena , kroz nova i inovativna rešenja. Tragaće se dakle za raznim idejama i rešenjima kojima će univerzalna , pristupačna i održava rešenja primenjivati u otklanjanju brojni problema kojima se , na lokalu, susrećemo u svakodnevnom životu a koji su ,u osnovi, samo posledica klimatskih promena.Sve ono što može i treba da doprinese smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na lokalnom nivou biće podržano kroz realizaciju ovog projekta.A da bi se te aktivnosti mogle sprovditi neophodno je ,najpre, stvarati, kreirati lokalne baze podataka o brojnim , lokalnim ,uzročnicima klimatskih promena poput ,recimo, neracionalnog trošenja raznih vidova energije čiji se troškovi plaćaju iz javnih prihoda- budžeta jedinica lokalnih samouprava, zamene fosilnih goriva obnovljivim i lokalno dostupnim izvorima energije, jačanjem energetske efikasnosti javnih objekata i slično. Zato se projekat sastoji iz dva glavna izazova: pristupačnost podacima (open data challenge) i programa izazova (Challenge program). Prvi deo projekta ima za cilj poboljšanje prikupljanja i dostupnosti podataka na nivou lokalnih samouprava, dok drugi podstiče razvoj i primenu inovativnih rešenja koji će zapravo doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.Realizacija će se odvijati kroz nekoliko faza od identifikacije samih idejnih rešenja, preko projektnih koncepta, do identifikacije i podrške zrelim projektima koji će biti primenjivi na nivou lokalnih samouprava. Projekat će biti sproveden prema procedurama i zahtevima Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF), u skladu sa potrebama samih lokalnih samouprava.Ishod projekta bi trebalo da bude podrška lokalnim samoupravama da smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte ali i da planiraju svoj razvoj tako da se prilagode i postanu otpornije na promene klime.No možda jednako važan ishod projekta treba da bude i snažan uticaj na takozvane donosioce odluka na lokalnom nivou kako bi izmenili agende svojih političkih prioriteta na osnovu kojih pokreću konkretne aktivnosti.Da li je to moguće bez snažnog planiranog i kontinuiranog uticaja na građane kroz edukativne i informativne aktivnosti koje bi im pomogle da dugačije percipiraju probleme uzrokovane klimatskim promenama.Trenutno je to, građanima nedovoljno pojašnjeno a posebno uzročno posledične veze faktora koji doprinose klimatskim promenama na lokalu jer se ,nažlost, kroz naše mas medije i obrazovni sistem plasiraju informacije koje to predstavljaju mahom kao globalni problem uzrokovan delovanjem snažnijih ekonomija što je tačno ali i ne umanjuje i eliminiše i naše svakodnevno neodgovrno ponašanje prema bliskoj životnoj sredini.A na takvo naše ponašanje priroda nam daje svoje odgovore „kažnjavajući nas “ raznim elementarnim nepogodama poput poplava,klizišta… Biće dobro ako ovaj projekat bar malo doprinese razbijanju te čudne simbioze neodgovornog ponašanja građana prema životnoj sredini i njihovih reprezenata, kreatora javnih politika na lokalu, prema tim temama koje su im još uvek ,nažlost, „deveta rupa nasvirali“. A da li se tu nešto menja biće nam jasno ako na sledećim loklanim izborima ove teme budu pokretane od strane političkih stranaka a građani ih budu uvrstili u agende svojih zahteva prema kandidatima za javne funkcije na lokalu.
Kraljevčanka predstavlja Srbiju na VII kongresu Slow Food-a u Kini
Dragana Veljović
U kineskom gradu Chengduu,zvaničnoj prestonici pokrajine Sečuan, a nezvaničnoj prestonici gastronomije najmnogoljudnije zemlje na svetu, sutra 29.septembra, počinje Sedmi međunarodni kongres Slow Food pokreta. Na sedmom kongresu Slow Fooda definisće se će se novi smer i politika pokreta , novi oblici finansiranja i organizovanja na međunarodnim, nacionalnim, regionalnim i lokalnim nivoima. Ukupno 400 delegata iz 90 zemalja ima će pravo glasa, a Srbiju će predstavljati liderka konvivijuma „Gledić“ Dragana Veljović , koja će osim na kongresu učestvovati i na sastancima novosnovane fondacije Slow Food Balkan. Izbor Kine kao zemlje domaćina ove međunarodne asocijacije prehrambenih zajednica koje širom sveta koje čuvaju otpornost lokalnih područja i traže pravičan, harmoničan način života nije slučajan. Jer, danas je bezmalo svaki peti stanovnik planete Kinez, a Kina se suočava s rezultatima petnaestogodišnjeg blistavog privrednog rasta. Ako je s jedne strane to pomoglo širokim masama stanovništva da izađu iz siromaštva, s druge strane je osiromašilo nasleđe tradicionalne hrane i poljoprivrede te zemlje, podstaklo munjevitu urbanizaciju i brutalno iskorištavanje prirodnih resursa.Kina kao domaćin želi da iskustva i kapacitetie Slow Food-a iskoristi kroz razgovore o klimi , bioraznolikosti i novoj poljoprivredi i svemu onome što je na tragu pravih rešenja za uspostavljanje balansa za održivi razvoj jedne zajednice pa bila ona i najmnogoljudnija zemlja na planeti. Ako hranu , u skladu sa filozofijom Slow Food-a kao pokreta, posmatramo kao deo naših identiteta i kao naš prozor u svet onda se od skupa u Chengduu ,s pravom , očekuju nova rešenja u jačanju otpornosti lokalnih zajednica i očuvanju njihovih specifičnosti izgrađenih na viševekovnom iskustvu i harmoničnom odnosu sa okruženjem prilikom proizvodnje hrane. Eto prilike i pravog mesta da predstavnica Sow Food-a Srbije, Dragana Veljović, proizvođač nadaleko poznate „Rakije iz Rakije“ predstavi sve specifičnosti rakije kao našeg nacionalnog pića, koje se na obroncima Gledića, vekovima unazad priprema od autohtone sorte šljiva Crvena ranka.