Danas su , u Ratini nadomak Kraljeva, održani XI „ Dani proje “.Manifestacija u pripremanju proje i drugih tradicionalnih jela koja se pripremaju od kukuruznog brašna , poznatija kao „Projada“, privukla je ,ove godine, rekordan broj takmičara i publike. Kulinari su se takmičil u četiri kategorije: čuvanje proje, projare (proja sa dodacima), kačamak i druga stara srpskih jela.Prateći deo ove kulinarske smotre je i XXXII Smotra dečijeg narodnog stvarlaštva na kojoj su nastupila brojna kulturno –umetnička društva.
Ovogodišnji progam je počeo polaganjem venaca na spomen obeležje iz drugog svetskog rata stradalim građanima Ratine i pripadnicima Crvene armije koji su poginuli u Ratini prilikom borbi za oslobođenje Kraljeva oktobra i novembra 1944 godine a potom je gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzić proglasio manifestaciju otvorenom.
Ove godine uručene su i zahvalnice „Projade“ a jedan od dobitnika je i Zoran Vukadinović, nekadašnji čelnik Mesne zajednice Ratina i grada Kraljeva, koji je uz profesora dr.Miladina Ševarlića idejni tvorac i utemeljivač ove zaista vredne smotre kulinarskih veština u pripremanju jela na tradicionalan način. Milan Novaković ,predsednik beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“ je , danas , uručio specijalnu palaketu najmlađim članovima Kulturno umetničkog društva iz Ratine za njihovu trogodišnju podršku u organizaciji manifestacije „Kajmak bal“ koju , evo treću godinu zaredom, ova podružnica organizuje ,delom u Topčiderskom parku, a delom u beogradskoj Skadarliji.
Odmah po završetku zvaničnog dela otvaranja brojni posetioci „Projade“ nastavili su , ranije započete, obilaske takmičarskih štandova ne hajući mnogo za rad i odluke žirija. Mi ih ,evo, podržavamo u tome i konstatujemo da su svi učesnici današnje kulinarske smotre u Ratini zaista šampioni u spravljanju jela od kukuruznog brašna a u medaljama će ,ionako, uživati njihovi dobitnici.
Vesti iz kategorije ‘Društvo’
Održan XI šampionat u pripremanju proje
U Kraljevu organizovana izložba i parastos u čast solunaca
Polaganjem venaca i parastosom kraj spomenika izginulim ratnicima tokom I svetskog rata sa teritorije nekadašnje opštine Ribnica , u Zmajevcu kod Kraljeva, obeležena je stota godišnjica završetka I svetskog rata i proboja Slounskog fronta. Organizator ove komemorativne svečanosti je Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije „ Jovan Kursula“ iz Kraljeva. Posle polaganja venaca grada Kraljeva ,Vojske Srbije i mesnih zajednica Ribnica, Kovači, Konvaluk i Beranovac prisutne je pozdravo dr.Milan Matijević predsednik Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije „ Jovan Kursula“ podsetivši ih da je istim povodom , juče , u holu Svečane sale Skupštine grada , otvorena izložba sa fotografijama svih 57 spomeničkih obeležja koja su izgrađena u čast učesnika I svetskog rata na tertoriji Kraljeva. Ova spomen obeležja se nalaze u 23 sela i u samom gradu a najpoznatiji među njima je svakao spomenik Srpskim ratnicima, popularni „Milutin“ smešten na centralnom gradskom trgu čija se temeljna rekonstrukcija , ovih dana , privodi kraju.To je ujedno i glavni razlog izmeštanja ove tradicionalne komemoracije iz centra kraj spomenika u Zmajevcu koga su ,sredinom osamdestih goodina prošlog veka,izgradili meštani Ribnice, Kovača,Zmajevca, Jovca, Beranovca i Konvaluka na inicijativu njihovog sugrađanina , pokojnog Dragoljuba Milanovića, koji je , u vreme izgradnje spomenika bio na čelu ondašnje Fabrike Vagona iz Kraljeva. Kraljevo je okupirano , u I svetskom ratu , 6. novembra 1915.godine kada je u grad ušla 85.brigada 43.divizije XXII austrougarskog korpusa. Kraljevo je , uz Beograd , Šabac i Smederevo pretrpelo najveća razaranja tokom ovog rata. Grad je , inače, oslobođen u noći između 22. i 23.oktobra 1918.godine a dan pre toga u grad je ušla konjička patrola kapetana Bogdana Jevtovića, kako bi ispitala teren. 
I gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzić se obratio učesnicima komemorativnog skupa na Zmajevcu zahvalivši se Društvu za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije „ Jovan Kursula“ iz Kraljeva ističući kao i sadašnje generacije kraljevčana imaju svoje bitke za bolji život i nova radna mesta,da su te njihove bitke nemerljivo lakše od onih koje su vodili njihovi predci od kojih mađi naraštaji imaju, i treba, što šta da nauče.
Hoće li kraljevčani odlučivati koji će od braće Nemanjića dobiti spomenik u gradu na Ibru?
Sinoćnom prezentacijom makete spomenika Svetom Savi u Domu Vojske Srbije u Kraljevu nastavljene su aktivnosti Udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva , započete u januaru ove godine, za izgradnju spomenika koji bi trebalo da bude visok oko 4,7 metara, sa postoljem širine 2,5 metara i koji bi , po zamisli predlagača, trebalo da bude lociran na Trgu Svetog Save u Kraljevu. Autor predloga i potencijalni autor samog spomenika je akademski vajar Ivan Marković, poreklom iz ovih krajeva koji ima veliko isksustvo sa sličnim projektima u zemlji i inostranstvu. Idejno rešenje spomenika je zasnovano na jedinom ikonografskom zapisu lika Svetog Save, urađenom za njegova života – fresci Svetog Save u crkvi Vaznesenja Gospodnjeg u manastiru Mileševa kod Prijepolja. Figura poštuje kanone izobražavanja likova i predstava u umetnosti pravoslavnog sveta i zasniva se na višegodišnjem proučavanju likovnog jezika pravoslavnog živopisa i umetnosti uopšte. Čitav projekat je rezultat pregnuća nekoliko Kraljevčana i nastao je u želji za davanjem sopstvenog doprinosa obeležavanju predstojećih 800-godišnjica samostalnosti SPC i proglašenja srpske kraljevine, i podržalo ga je 23 kraljevačke kulturne, sportske i građanske ustanove i organizacije. Prilikom sinoćnje prezentacije nije bilo reče o drugoj , sličnoj , inicijativi koja je početkom leta ustalasala javnost u Kraljevu posebno onaj deo nje okupljen oko predloga za gradnju spomenika Svetom Savi. Reč je, o inicjativni sa nacionalnog nivoa, pokrenutoj još 2016 godine , kada je , Odbor za podizanje spomen-obeležja Stefanu Nemanji kojim predsedava Aleksandar Vučić, doneo odluku da se raspiše javni konkurs za podizanje spomenika Stefanu Nemanji. Marta 2018 javnost saznaje da je na konkursu za spomenik Stefanu Nemanji pobedio rusko-srpski tim na čelu sa skulptorom Aleksandrom Rukavišnjikovim iz Moskve i arhitektom Petrom Arsićem iz Beograda ali i da se odustaje od njegove prvobitno zamišljene lokacije, sadašnjeg Trga kod železničke stanice u Beogradu , po kojoj je planirano kružno trasiranje drumskog saobraćaja i moguće istovetno trasiranje tramvaja da bi ovaj projekat mogao da se realizuje. Gradskog veća grada Kraljeva 18.juna ove godine prihvata inicijativu Predsednik Aleksandra Vučića , od 1.juna ove godine, da se u Kraljevu, izgradi spomenik Stefanu Nemanjiću Prvovenčanom a istovremeno ne daje nikakav odgovor na inicijativu Udruženja „Slovensko društvo“ iz Kraljeva upućenu mu još u januaru.Ostaje nam dakle da sačekamo i vidimo hoće li , i koji od dva brata Nemanića dobiti spomenik u Kraljevu?
Ajvarom zatvorena „Pasuljijada“
Štand sveukupnog pobednika ekipe „ORA nije fora“
Današnjim takmičenjem u spremanju ajvara pod nazivom „Izađi mi na teglu“ završena je , u Kraljevu , trodnevna , XXVIII turističko-kulinarska manifestacija „ Srebrni kazan “. Ova manifestacija je , do pre pet godina , organizovana u samom centru grada , trajala je samo jedan dan i na njoj su se takmičile kuvarske ekipe iz zemlje i inostranstva u pripremanju pasulja pa je , u narodu , bila poznatija kao „Pasuljijada“. Njen koncept je , rekosmo već , pre pet godina, doživeo značajne izmene i to ne samo seljenjem najpre na Gradski keja a potom , od pre dve godine , na obale Ibra već i novim sadržajima. Još za vreme održavanja na centralnom gradskom trgu , tik kraj spomenika Solunskim ratnicima , proširena je , pre sedam godina , takmičenjem u kuvanju riblje čorbe pod nazivom „Riblji kotlić“ a u zadnje dve godine pod svoje okrilje prihvatila je i održavanje jednog od termina takmičenja u pripremanju ajvara pod nazivom „Izađi mi na teglu“. Inače ,takmičarski karavan u pripremanju ajvara pod ovim nazivom ,ove,pete sezone , će okupiti oko 450 takmičarskih ekipa i 3.000 učesnika koji će od 17. avgusta do 13. oktobra ispeći 12.000 kg paprika, u 27 gradova pre beogradskog finala planiranog za 13 oktobar.
Svako ima svoju tajnu za dobar pasulj
Ovogodišnji XXVIII „Srebrni kazan“ okupio je , na sve tri manifestacije oko 50 takmičarskih ekipa sa više od 200 takmičara . Za sveukupnog pobednika manifestacije i „Viteza riblje čorbe i pasulja“ proglašena je ekipa udruženja građana „ORA nije fora“,dok je ekipa Specijalne bolnice „Agens“ iz Mataruške Banje proglašena za najbolju u kategoriji profesonalnih kuvara. Šampionski kulinarski tim , u kuvanju pasulja , u kategoriji kulturno umetničkih duštava je tim „KUD Karanovc-a“ iz Kraljeva a ekipa udruženja „Patrola“ je najbolja među takmičarima u kuvanju pasulja iz reda udruženja građana.Iako duboko zašla u treću deceniju svoga postojanja ova manifestacija nije u dovoljnoj meri iskoristila sve svoje potencijale kao i potencijale lokacije održavanja ,neposredno na obali Ibra u centru grada , za privlačenje većeg broja posetilaca kako iz zemlje tako i iz zemalja regiona pre svega. Čini se da je , kao i na njenom samom startu, kada ju je pokrenuo njen idejni tvorac pokojni Jovica Aleksić , u to vreme direktor ugostiteljskog preduzeća „Srbija“ iz Kraljeva,prate bespotrebne kontraverze i osporavanja u delu lokalne javnosti, iako je ,u međuvremenu, uvrštena u zvaničan kalendar turističkih manifestacija i ako uživa podršku lokalne samouprave.
Kraljevo bogatije za još jedan sportski objekat
Iako je „život“ novoizgrađene sportske hale u okviru Doma učenika srednjih škola u Kraljevu započeo održavanjem sportskih susreta učeničkih domova iz Srbije, u maju ove godine, svečano otvaranje ovog objekta upriličeno je u subotu , prvog septembra, na dan kada ova i slične ustanove u zemlji primaju svoje stanare početkom svake školske godine. Vrpcu novog objekta, čija je ukupna površina 1160 metara kvadratnih a korisna površina veća od 900 metara kvadratnih, i u čiju izgradnju je uloženo više od 53.5 miliona dinara, zajednički su presekli ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić i direktor Doma učenika srednjih škola Dragutin Karanović.Gradnja hale se odvijala u tri faze,opremljena je svom potrebnom sportskom opremom a od ukupne cene koštanja 45 miliona je obezbedilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dok je ostatak ,kroz obezbeđivanje zemljišta i finasiranje infrastrukturnih priključaka,obezbedio grad Kraljevo. 
Novi sportski objekat će ,po rečima direktor Doma učenika srednjih škola Dragutina Karanovića,pored stanara doma koristiti i brojni sportski kllubovi iz Kraljeva. Povodom zvaničnog otvaranja nove hale odigrana je revijalna košarkaška utakmica timova Ministarstva prosvete i Doma učenika.
Italijani otkrivaju čari Gledićkih planina
U-kafani-Braća-Milutinović-koja-radi-u-kontinuitetu bezmalo čitav-vek
Neobična grupa turista iz Italije , njih oko četrdeset , u konvoju od 14 savremenih kamper vozila posetila je danas selo Gledić na obroncima istoimene planine . Ova grupa italijana koja , već danima , krstari Balkanom, u Gledić nije došla slučajno. Do njih su doprle priče i fotografije , preko društvenih mreža u Italiji , njihovih zemljaka koji su , u predhodne tri godine već boravili u Glediću u zaseoku Rakija u gazdinstvu Veljović-Đusić koje je ponato po proizvodnji , sad slobodno možemo reći , međunarodno priznate „Rakije iz Rakije“. Čitava ova priča o porodici diplomirane pravnice Dragane i njenog muža , penzionisanog oficira Dejana Veljovića traje evo već deceniju , najpre sa proizvodnjom poznatog rakijskog brenda a potom i sa seoskim turizmom . Još na startu svog porodičnog biznisa Dragana i Dejan su se pridružili svetskoj asocijaciji „Slow Food“ koja je osnovana 1989, a danas broji preko 100 hiljada članova u 150 država sveta. Članovi Slow Food-a udruženi su u lokalne jedinice, conviviume i prezidijume posvećene hrani i poljoprivredi , lokalnoj zajednici.Oni podržavaju male , porodične, poljoprivredne proizvođače , čuvare gastronomskog nasleđa i autohtonih vrsta flore i faune u koje spada i naša šljiva „Crvena ranka“ koja je najzastupljenija baš na Gledićkim planinama a posebno u selu Gledić. Dragana je , od nedavno , na čelu prezidijuma za Srbiju što je forma krovne nacionalne asocijacije umrežene u veliku „Slow Food“ porodicu. I baš to članstvo u ovoj asocijacij čiji je osnivač i predsednik italijan Karlo Petini doprinelo je da , pre tri godine dođe do prvih kontakata sa pojedinim italijanskim tur-operaterima koji organizuju sve popularnije vidove aktivnog odmora na neobičnim i zanimljivim destinacijama širom sveta. Od tada pa do ove današnje ture selo Gledić i gazdinstvo Veljović-Đusić posetilo je preko petstotina turista iz Italije i još nekoliko desetina njih ,individualno, iz drugih evropskih zemalja. Predhodna grupa italijana , koja je u Glediću bila pre desetak dana , a i ova danas , prve su koje , nažalost ,zbog velikih oštećenja puta koji vodi u zaseok Rakija ,izazvanog julskim bujičnim poplavama koje su,po intezitetu, bile kao i one iz maja 2014, koje nisu mogle da se probiju automobilima do mesta gde se proizvodi čuvena rakija. Iako su i predhodnoj i ovoj grupi Dragana i Dejan nudili da odustanu od dolaska baš zbog takve sitaucije ,italijani to nisu prihvatili .Naprotiv,kao ljubitelji aktivnog odmora i jačih doza adrenalina na putovanjima upravo su želeli da se te ugovorene posete i realizuju bez obzira na stanje puta. Domaćini su ih , u ova dva zadnja slučaja, dočekali, kao i predhodne sa trubačkim orkestrima i bogatom trpezom ali ovoga puta u kafani „Braća Milutinović“ svog rođaka Bata Milutinovića koja , uskoro, beleži vek kontinuiranog rada. I ova grupa italijana otišla je iz Gledića oduševljena gostoprimstvom domaćina i meštana , krajolikom , specijalitetima sa ražnja i rakijom pa će ih , sudeći po dosadašnjem iskustvu ,biti još. Prva sledeća grupa ,saznajemo, stiže već sredinom septembra a meštanima Gledića i porodici Veljović ostaje da se nadaju u data obećanja iz lokalne samouprave da će im putevi, i uz pomoć pripadnika inžinjerijskih jedinica Vojske Srbije, do tada biti popravljeni.
Trubački orkestar „27septembar“ iz Kraljeva dočekuje italijanske turiste
Neobično druženje umetnika i ljubitelja umetnosti u Kraljevu
Kraljevačka slikarka Hadži Milena Marija Magdalena Kovačević i njen suprug Brane bili su , u subotu veče , po deseti put zaredom, domaćini maskenbala.Oni , evo već desetu godinu, svake prve subote u mesecu avgustu organizuju druženje svojih prijatelja ,umetnika i ljubitelja umetnosti iz zemlje i inostranstva u dvorištu svoje porodične vile „Magdala“. Iako nije baš svojstveno ni ovom podneblju ni našoj tradiciji ovo druženje pod maskama u organizaciji bračnog para Kovačević iz Kraljeva, vremenom je postalo mesto gde se znani i neznani ljudi iz sveta umetnosti pre svega, ali i iz drugih profesija ,sreću i druže u veseloj ,karnevalskoj atmosferi zaboravljajući ,bar na trenutak ,svakodnevnicu i obaveze koja ona sobom ,neminovno, nosi. „U proteklih deset godina tokom ove manifestacije koja slavi ljudsku kreativnost , kroz našu kuću prošlo je nekoliko hiljada posetilaca a priliku da pokažu sebe ,svoje stvaralaštvo, svoju kreativnost imalo je više desetina umetnika iz zemlje i inostranstva. Bilo je tu više kamernih pozorišnih predstava ,resitala, izložbi ,mini koncerata ozbiljne i druge muzike , plesova iz nama dalekih zemalja…i naravno ,uvek, dobrog druženja i zabave. U želji da istaknemo umetnosti primerenu nekonvencionalnost druženje smo nazvali „Masharat“ (Maskenbal).
Iako naziv manifestacije govori da se radi o nekoj vrsti maskenbala mi ,kao njeni domaćini uvek naglašavamo da maskiranje ,to jest oblačenje kostima , nije preduslov za učešće na ovom druženju koje slavi kreativnost“ rekla nam je Hadži Milena i dodala: „U želji da ova manifestacija dobije formu i oblik koji će omogućiti da što više mladih i kreativnih osoba iz našeg grada uzme učešća u njoj i tako doprinese društvenoj afirmaciji kreativnog-stvaralačkog u bilo kom umetničkom žanru formirale smo , grupa mojih prijateljica iz Kraljeva i iz drugih gradova i ja , udruženje građana „ Dame-nekad i sad“. Želja nam je da ovo udruženje tu našu tradiciju vezanu za žensku kreativnost i rad , kao vid kulturnog , nematerijalnog nasleđa predstavi mlađoj ženskoj populaciji i zainteresuje je za obnavljanje i razvijanje nekih, davno zaboravljenih veština i znanja a koje im , prilagođene savremenom trenutku , mogu biti višestruko korisne kako za lično usavršavanje tako i za eventualni izbor budućeg stalnog ili povremenog posla“. Domaćini su , ove godine ,obeležavajući desetogodišnji jubilej , uručili i nekoliko zahvalnica ljudima koji su ih ,na razne načine podržavali svih ovih godina kako bi „Masharat“ postao jedna od manifestacija po kojoj se,na mapi kulturnih dešavanja, prepoznaje Kraljevo.
Svečanost povodom 15 godina članstva Republike Srbije u CISM
Juče je, na Kopaoniku u kongresnoj sali Hotela „Grand“, povodom jubileja 15 godina članstva Republike Srbije u Međunarodnom savetu za vojne sportove CISM i otvaranja „8. CISM čelendž kupa u planinskom trčanju Kopaonik 2018″održana svečanost na kojoj je Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Živković poželeo dobrodošlicu gostima i takmičarima u ime ministra odbrane.On je najavio formiranje posebne organizacijske celine za sport u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, sa sportskom jedinicom u svom sastavu. Time će se obezbediti da se vojnim sportistima priključe i vrhunski sportisti, kojima će biti obezbeđeni svi potrebni uslovi za adekvatan trening i nastup na takmičenjima iz kalendara nacionalnih granskih sportskih saveza. Svečanosti na Kopaoniku su prisustvovali i visoki funkcioneri CISM iz Brisela, generalni sekretar pukovnik Mambi Koita iz Gvineje i predsednik komisije za atletiku pukovnik Muhamed Suliman iz Katara. Na „8. CISM čelendž kup u planinskom trčanju“, osim ekipe Srbije, učestvuju i ekipe oružanih snaga Rumunije, Poljske, Slovenije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i prvi put ekipa oružanih snaga Ruske Federacije. Međunarodni savet za vojne sportove CISM, interdisciplinarna svetska vojna sportska organizacija, pod sloganom “Prijateljstvo kroz sport”, okuplja oružane snage 137 zemalja sveta, a Republika Srbija primljena je kao njegova 127. članica na „58. Generalnoj skupštini i Kongresu CISM“
Hoće li Semeteško jezero da postane nova turistička destinacija u blizini Raške?
Detalj sa sinoćnjeg slavlja u Semetešu
Iako se nalazi sa svega pet kilometara ispod vrha Kopaonika, koji i zimi i leti vrvi od turista iz zemlje i inostranstva, Semeteško jezero je , još uvek, manje poznata turistička destinacija. A ovo nesvakidašnje prirodno jezero kružnog oblika , pečnika oko 60 metara, u kome je nivo vode stalan iako iz njega izvire Semeteška rečica tek počinje da privlači pažnju posetilaca. Svojevrsna atrakcija jezera su i retka ploveća ostrvca obrasla drvećem i bujnom vegetacijom koje vetar lagano pokreće a znatiženjni posetioci ih mogu pomerati i improvizovanim veslima. Zelena voda jezera stalno treperi zbog obilnih podzemnih voda pa sve to doprinosi svojevrsnoj mističnosti koja prati ovo jezero.Brojne su priče i legende ljudi iz ovog kraja koje se vezuju za jezero a ono što je sasvim izvesno je i činjenica da ,do sada, ni ronioci, iz više pokušaja,nisu uspeli da utvrde dubinu jezera.Kažu da je dno levkastog oblika sa izuzetno snažnim vodenim strujama koje su, bar za sada, onemogućavale da se istraži tačna dubina jezera. Otudaje, i dalje, na snazi narodno verovanje da je jezero bezdno.Za dosadašnju afirmaciju Semeteškog jezera kao atraktivne turističke destinacije, prvenstveno za ljubitelje raznih vidova aktivnog odmora i ribolovce, među najzaslužnijim je i Radan Anasijević, vlasnik poznatog restorana „Alo Alo“ na Kopaoniku koji potiče iz Semeteša i koji je još pre tri godine sagradio istoimeni restoran tik uz obalu jezera. Jezero je ,već šesnaestu godinu zaredom, središte okupljanja meštana i gostiju na tradicionalnom „Ilinskom saboru“ koji obiluje nizom kulturno-sportskih manifestacija.Bez sumnje centralni događaj na ovogodišnjem saborovanju je sinoćnja prezentacija novog turističkog sadržaja, „Zavičajnog etno sela“. Radi se o nizu od dvanaest seoskih brvnara,pretvorenih u bungalove a svaki od njih nazvan je imenom nekog Semeteškog zaseoka ili prezimenom neke od semeteških familija i opremljen je dragocenim eksponatima koji na najbolji način upoznaju njihove korisnike sa običajima i istorijom Semeteša i okoline.Naravno da se etno bungalovi pored tih art efekata iz prošlosti opremljeni i savremenim sadržajima poput neophodnim da gostu obezbede prijatan i komforan boravak.Dva najveća bungalova su spojena i njihov trem je svojevrsna pozorišna scena na kojoj su sinoć pred stotinak gostiju i meštana nastupili raščansko amatersko pozorište „Refleksija“ sa komadom „Dorotej“, crkveni hor „Vasiljije Ostroški“ i muzička grupa „Del art“. Kulturno-umetničkom programu je predhodila dodela zahvalnica Odbora za organizaciju „Semeteških Ilinskih dana“ pojedincima i organizacijama koji su svih ovih godina podržavali nastojanja meštana ovog sela predvođenih Radanom Anasijevićem da stvore preduslove za snažniji razvoj etno turizma i na taj način zadrže mlade u svom rodnom mestu. U ime nagrađenih odboru i meštanima zahvalio se predsednik opštine Raška Ignjat Rakitić koji je dobio i specijalno priznanje,rezbareni ključ Semeteša.
Publika u dvorištu Zavičajnog etno sela u Semetešu
„Ilinski dani“ u Semetešu nastavljeni su i danas,liturgijom u nedavno obnovljenoj seoskoj crkvi i velikim narodnim saborom.
Prvi Balkansku ruralni parlament zaseda u Vrnjačkoj Banji
Danas je , u Vrnjačkoj Banji , otpočeo sa radom Prvi Balkanski ruralni parlament. Ovaj skup organizuje Mreža za ruralni razvoj Srbije kao jednu od aktivnosti projekta „Alter“ (Aktivne lokalne teritorije za ekonomski razvoj ruralnih područja) koga finansira Evropska unija u okviru programa „Civil Society Facilitu and media programme 2014-2015“.Projekat koji traje do aprila 2019 godine realizuje konzorcijum 7 mreža za ruralni razvoj iz Zapadnog Balkana i dve mreža za ruralni razvoj iz Evropske unije. Projekat se provodi na teritoriji Srbije , Bosne i Hercegovine , Makedonije , Crne Gore, Albanije , Kosova i Turske. Skup u Vrnjačkoj Banji je okupio oko 70 predstavnika civilnog društava , vlada i organizacija iz zapadnog Balkana i Turske , predstavnike Europske komisije , nacionalnih mreža iz cele Evrope , međunarodnih mreža i organizacije i mnogih drugih ruralnih aktera. Učesnicima prvog zasedanja Balkanskog ruralnog parlamenta danas su se obratili Velimir Stanojević , državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede , šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije , Marko Rovčanin pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu , Laslo Andraš ispred delegacije Evropske unije u Srbiji i Dragan Roganović , predsednika UO Mreže za ruralni razvoj Srbije i menadžer projekta. Pre početka skupa održana je konferencija za medije na kojoj su predstavljeni projektni ciljev i, a kao osnovni cilj projekta navedeno je stimulisanje i stvaranje pravnog i finansijskog okruženja za razvoj civilnog društva , osnaživanje civilnog društva da postane efektivni i značajni nezavisni učesnik i da unapredi svoje kapacitete za dijalog sa vlastima , a u cilju uticaja na zakonodavstvo i procese donošenja odluka u održivom razvoju ruralnih zajednica. Kao važnije , sprovedene, projektne aktivnosti navedene su i uspostavljanje direktne saradnje i dijaloga između organizacija civilnog društva i institucija vlasti u cilju uticaja na donošenje politika i proizvodnju konkretnih promjena u održivom socio-ekonomskom ruralnom razvoju i izgradnja kapaciteta organizacija civilnog društva i mreža u polju lobiranja i zagovaranja, istraživanja i analiza sa fokusom na održivi socio-ekonomski razvoj. 
Predviđeno je da se na kraju dvodnevne sesije Prvog Balkanskog ruralnog parlamenta u Vrnjačkoj Banji , usvoji deklaracija o ruralnom razvoju Balkana , sa preporukama u ključnim razvojnim područjima za ruralne zajednice ,kao što su to zapošljavanje mladih i žena u ruralnim područjima , socijalnom preduzetništvu u ruralnim područjima , kulturi i nasljeđu Balkana kao razvojnom potencijalu za ruralna područja , Leader i Clld metodogije koja podržava samoorganizovanje lokalnih zajednica i kratkim prehrambenim lancima, kao razvojnim modelom za mala gazdinstva.