Delegacija Srbije na skupu u Rimu

Rim je , krajem prošle nedelje, bio domaćin predstavnicima evropskih zemalja, drugim zainteresovanim stranama i partnerima koji su se okupili na Evropskom Forumu o smanjenju rizika od katastrofa (EFDRR). I na ovom m skupu nije ostalo nezabeleženo da je grad Kraljevo primer dobre prakse za aktivnosti u oblasti smanivanja rizika od katastrofa i to ne samo na naciolalnom nivou.

Ovogodišnji Forumu o smanjenju rizika od katastrofa bio je svojevrsni nastavak  prošlogodišnjeg jer su isti ciljevi, rešavanje ključnih pitanja koja mogu ubrzati implementaciju Sendai okvira u skladu sa ciljevima održivog razvoja i Pariskim sporazumom, bili u fokusu pažnje svih učesnika skupa.

U delegaciji Srbije pored pomocnika načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a RS,  Ivana Barasa koji je bio među panelistima, učestovali su i: Sandra Nedeljkovć zamenica   direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Dušanka Golubović, predsednica SKGO i gradonačelnica grada Sombora, Darko Drndić, menadžer savetodavnog centra SKGO i koordinator za civilnu zastitu na lokalnom nivou i Mirjana Prodanović,rukovodilac Projektnog centra grada Kraljeva.

Sa otvaranjem dve izložbe , najpre u Kulturnom centru „Evregrin“ pod nazivom „Srećan ti 60. rođendan Školo “,  a potom i izložbom u Holu škole , danas je  otpočeo je program obeležavanja ovog značajnog  jubileja  kraljevačke osnovne škole „Svetozar Marković“.

Škola je počela sa radom 28.novembra 1958 godine  uoči, tаdаšnjeg velikog prаznikа , Dаnа Republike u stаroj zgrаdi Muzičke škole nа mestu gde se dаnаs nаlаzi zgrаdа Skupštine grada. Početаk rаdа je bio izuzetno težаk , u neuslovnim i dotrаjаlim prostorijаmа bez nаjosnovnijih učilа , tаko dа je bilo potrebno uložiti mnogo nаporа zа stvаrаnje osnovnih uslovа zа rаd . Tadašnji mlаd i energičаn kolektiv, predvođen prvim  uprаviteljem Škole , Verom Perović , nаstаvnikom srpskohrvаtskog jezikа i književnosti , brzo je počeo dа beleži zаpаžene rezultаte. Školа je izvodilа rаd sа 850 učenikа, jednim odeljenjem zа mentаlno zаostаlu decu, jednim odeljenjem zа gluve, kаo i četiri odeljenjа zаbаvištа predškolske dece.

Od tada pa do danas školu je pohađalo oko desethiljada đaka  a mnogi od nji postali su poznati štirom zemlje i van njenih granica po svojim životnim i radnim rezultatima . Ovu školu su, između ostalih, pohađali glumci Mаrko Nikolić, Ivаn Bekjаrev, Lidijа Vukićević, muzičаri Lаzаr Ristovski ( klаvijаturistа „Bijelog dugmetа“ i „Smаkа“) , Momčilo Stаnojević (prvа violinа Nаrodnog orkestrа RTS-а), Zorаn Stojаnović Kepа (bubnjаr grupr „Smаk“), pesnici Milomir Krаgović i Miloš Milišić , sportisti Drаgаn Todorić (bivši košаrkаš i višedecenijski direktor KK „Pаrtizаn“) , Milovаn Bogojević Kime (trener košаrkаšа „Sloge“ i „Pаrtizаnа“), Dragan Arsić- Arso (košarkaš KK Sloge i Borca iz Čačka) Živorаd Jаćović (košarkaš  KK „Slogа“) , Nikolа Lepojević (košаrkаš „Sloge“ i „Crvene zvezde“) , Nenаd Kovаčević (fudbаler „Crvene zvezde“ i držаvne reprezentаcije) , dr Ljubišа Jovаšević (ortoped i profesor Univerzitetа) i mnogi drugi.

Đaci ove škole i danas prednjače u mnogobrojnim takmičenjima na gradskom , regionalnom i nacionalnom nivou.

Pomenimo samo, primera radi, da je hor škole , koga godinama sa uspehom vodi profesorka Dragana Milićević, nа Festivаlu horovа dece i mlаdih „FEDEHO“ maja meseca 2018. godine  u Beogrаdu ,osvojio  prvu nаgrаdu u kаtegoriji rodoljubivih pesаmа sa  kompozicijom  „Oj, Srbijo“, koju je komponovаlа nаstаvnice muzičke kulture u ovoj školi Ivаnа Obrаdović.

Nekadašnji nastavnici Simić i Kamidžorac

Večerašna izložba upriličena u Holu škole bila je prilika i za dirljivi susret nekadašnjih i sadašnjih nastavnika ove škole, koji su  , zajedno , uz neizbežne kometare odgledali izložbu o istorijatu ove  ustanove  čiji su autori profesori istorije Vukašin Dedović i Ana Milutinović.

Proslava jubileja Osnovne škole „Svetozar Marković“ iz Kraljeva  se nastavlja sutra , u utorak 27.novembra, predstavljanjem školskog lista „Osvit“ u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ a završava se  u petak u  bioskopu multimedijalnog centra „KVart“ kulturno-umetničkim  programom „Susret generacija“.

Regionalni centar za obuke civilne zaštite na Rudnu bio je , juče i danas , domaćin skupa koordinatora slivova Zapadne Morave , Kolubare ,Velike Morave i Gornjeg Dunava-Banatski vodotoci. Ove četri asocijacije lokalnih samouprava , urduženih po rečnim slivovima , za zajedničko preventivno delovanje i postupanje u vanrednim situacijama uzrokovanim elementarnim nepogodama ,pre svega poplavama, okupljaju bezmalo polovinu od ukupnog broja opština i gradova u Srbiji.

Čelnici tih asocijacija su na Rudnu razgovarali o mogućim modelima i predstojećim aktivnostima u vezi  udruživanja kadrovskih i materijalnih kapaciteta lokalnih samouprava i delova njihovih javnih uprava u neku formu zajedničke , međuopštinske , službe za preventivno postupanje i upravljanje vanrednim situacijama.

Izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi , juna ove godine , kreiran je novi , funkcionalniji normativni okvir za efikasniju saradnju lokalnih samouprava u oblasti smanjenja rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća , baziran na zajedničkim , preventivnim , aktivnostima i zajedničkom upravljanju vanrednim situacijama . Nova zakonska rešenja imaju za cilj da opštine i gradove podstakne  na što hitnije  udruživanje  kadrovskih i materijalnih resursa u cilju efikasnijeg preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda.

Skup na Rudno se završava sutra a na kraju će biti usvojena prva verzija Nacrta Sporazuma o saradnji gradova i opština u slivovima.To je prvi u nizu koraka koji vode ka ustanovaljavanju novih oblika udruživanja delova javnih uprava  koji se bave poslovima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama u Srbiji u rečne slivove.

Recimo na kraju da je sastanku na Rudnu , pored koordinatora slivova Zapadne Morave , Kolubare ,Velike Morave i Gornjeg Dunava-Banatski vodotoci , prisustvovao i predsednik Skupštine grada Sremska Mitrovica Tomislav Janković koji je, između ostalog,najavio i skoro formiranje asocijacije lokalnih samouprava u slivu reke Save.

Spomenik u Zmajevcu

U sklopu programa kojim se obeležava 22. oktobar Dan oslobođenja Kraljeva u I svetskom ratu, danas je , na Zmajevcu , kraj Spomenika palim ratnicima u Balkanskim i I svetskom ratu, organizovan doček planinara Planinarsko – smučarskog kluba „Gvozdac“ iz Kraljeva sa njihovog pokloničkog marša u slavu ženama –ratnicama u I svetskom ratu.

Svoj marš kraljevački planinari su , zajedno sa kolegama iz Leposavića ,Smedereva i Beograda ,započeli juče kod Spomen – kuće Milunke Savić u selu Koprivica kraj Jošaničke Banje da bit tokom dvodnevnog marša prešli šezdeset kilometara obroncima  planine Željin.

Njima je Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova „Jovan Kursula“ u saradnji sa gradom Kraljevom i mesnom zajednicom Ribnica , Guslarskim društvom Žiča i učenicima  srednje Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ iz Kraljeva priredlio doček  u Zmajevcu .  Na teritoriji grada Kraljeva ima nekoliko desetina spomen obeležja  posvećenih učesnicima Balkanskih i I svetskog rata  a sutra će , kraj jednog od njih, u porti crkve Svetog proroka Ilije u Sirči biti organizovana centralna gradska manifestacija u čast sećanja na 22.novembar 1918 godine, Dan oslobođenja Kraljeva u I svetskom ratu.

Nakon borbi za Niš 10. oktobra 1918. godine I srpska armija, pod komandom vojvode Petra Bojovića, je nastavila napredovanje Pomoravljem  do 15. oktobra kada je zadržana na neprijateljskim položajima na Bukoviku , Poslonskim i Mojsinjskim planinama.

Nemačka 11. armija se iz Niša povukla na moravske položaje.

Ovde je uz pomoć novopristiglih austrougarskih jedinica organizovala odbranu na liniji Kraljevo – Kruševac – Knjaževac. Tek pristigla austrougarska 30. divizija bila je raspoređena na levoj obali Zapadne Morave , od Kraljeva do Velike Drenove.

Pošto je tog 15. oktobra oslobođen Kruševac srpska vojska je prekinula napredovanje iz logističkih razloga – pre svega zbog nedostatka artiljerijske municije.

Kad su rezerve artiljerijske i druge municije popunjene srpske snage su prešle u ofanzivu 22. oktobra ne znajući da je neprijatelj tokom prethodne noći već započeo odstupanje na celom frontu.

Za samo 38 dana neprekidnih borbi sprpska vojska stigla je sa Solunskog fronta do Kraljeva pa je tako konjička patrola kapetana Jovanovića iz Izviđačkog eskadrona , drugok konjičkog puka Konjičke divizije Prve armije, 22.oktobra 1918 godine , oko 19 časova, pregazila Ibar, pokraj spaljenog drvenog mosta i ušla u Kraljevo dočekana cvećem i radošću jer je tako okončana trogodišnja okupacija Kraljeva.

Dvehiljde žitelja ili tek polovina od broja stanovnika koga je Kraljevo imalo novembra 1915 kada je okupirano od strane Austro-ugara radovalo se slobodi i tugovalo za žrtvama.

A  žrtava , u Srbiji , tokom Prvog svetskog rata bilo je mnogo.

Od oko 4.000.000 stanovnika izginulo je 1.247.435 , što je bilo 28 odsto od celokupnog broja stanovnika 1914. godine a bezmalo 60 % muške populacije.

Od ovog broja, 402.435 vojnika i oficira zauvek je ostavilo svoje kosti na ratištima na kojima je vojevala srpska vojska.

Učesnici marša

O kakvim ratnicima se radi najrečitije govore reči njihovog neprijatelja , feldmaršala Augusta fon Makenzena koji je krajem 1915 godine komandovao grupom armija tri države(Nemačke,Austro-Ugraske i Bugarske) koje su ,tada, okupirale Srbiju.Jedan takav vojskovođa koji je ,odmah po okupaciji Beograda naredio da se sahrane svi izginuli srpski vojinic na Topčideru i da se napravi spomenik na kome je, na nemačkom i srpskom , napisano „ Ovde počivaju srpski junaci “ je , jedne prilike izgovrio i : “Ja neobično cenim i volim vas iz Šumadije. Vi ste herojski narod, pun časti i ponosa; narod velike i sjajne budućnosti.”