Objavljeno: 08.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
U oktobru, kad grad umire kiše,magla i opalo lišće, neko je u Kraljevu video — sidžu. Ne onu letnju, ibarsku, što miriše na detinjstvo, muziku i smeh, već onu drugu: političku, zapenušanu, nervoznu. I rešio da je „ohladi“ belom farbom po izlogu redakcije časopisa „Sidža“.
Ko to, i zašto hoće da duh Kraljeva izbriše farbom?
Ali ta farba nije samo boja. To je pokušaj da se zamuti ogledalo u kojem se Kraljevo prepoznaje. Da se ućutka sećanje, da se obezvredi emocija, da se zastraši ono što je najlepše — slobodna reč o svom gradu.
„Sidža“ nije politički pamflet. To je mesečnik koji je nastao iz tuge i ljubavi — iz potrebe da se duh Kraljeva, duh njegovih ulica, muzičara, kafana i običnih ljudi otrgne od zaborava. Pokrenuli su ga Jovan Antonić („Jova Ajova“) i Dragan Blagojević („Džaro“) nakon smrti Milorada Pertovića „Kimija“, legendarnog kraljevačkog boema. Prvo kao Fejsbuk grupa, pa zatim kao štampani časopis, „Sidža“ je postala mesto okupljanja emocije, sećanja i lokalnog identiteta.
Džabe vam krečiti…Kraljevo vam kaže:Nama dobro a nikome zlo!
I upravo zato je sada na meti. Jer u zemlji gde se i tišina tumači kao provokacija, „Sidža“ je, izgleda, postala preglasna. Iako bez komentara, bez politike, bez direktnih poruka — njeno postojanje, njena popularnost, njena bliskost sa građanskim inicijativama, učinili su je „opasnom“. Opasnom za one koji ne razumeju da ljubav prema gradu nije mržnja prema vlasti.
Zato se pridružujemo osudi ovog čina. Ne zbog farbe, već zbog poruke koju nosi. Jer ako je „Sidža“ postala pretnja, onda je vreme da se zapitamo — kome se priviđa sidža u oktobru?
Pozivamo sve koji čitaju, prate, vole „Sidžu“ — da ne ćute. Da pokažu da duh Kraljeva ne može da se izbriše farbom. Da se okupe, podele, podrže… Jer „Sidža“ nije samo časopis. To je zajednica. To je ogledalo koje ne sme da pukne.
Objavljeno: 07.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
Dana 7. oktobra 2025. godine, u svečanoj sali Skupštine grada, po 27. put obeležen je Dan grada Kraljeva – Kraljevdan. Povodom praznika dodeljena su priznanja pojedincima i organizacijama čiji rad osnažuje zajednicu,osvetljava prošlost i podiže sportski i humanitarni nivo grada.
Kraljevdan kao Dan grada zvanično je ustanovljen 1998. godine, kao spoj istorijske tradicije krunisanja Svetog Stefana Prvovenčanog u manastiru Žiča i težnje novog gradskog rukovodstva da prekine kontinuitet od 1945. godine. Od tada, svakog 7. oktobra, Kraljevo neguje sećanje na prošlost i slavi posvećene pojedince i kolektive.
Nagrade i priznanja za 2025. Godinu
Oktobarska nagrada grada Kraljeva za 2025. godinu pripala je Gordani Timotijeć „za književnost lirskih nadahnuća rodnog kraja i podučavanje mladih pisanju“, jer, kako je obrazloženo, „posebno kada je reč o literaturno-kreativnom razvoju dece i mladih, pleni pažnju čitalaca i književne kritike, o čemu svedoče i brojne književne nagrade i priznanja“. Nagrada joj je pripala i zbog toga što je „njeno književno delo – romani, priče, bajke i pozorišni tekstovi – predmet izučavanja na filološkim katedrama i učiteljskim fakultetima, a zastupljeno je i u lektiri i udžbeničkoj literaturi za osnovnu školu“.
Oktobarska nagrada u pravim rukama: Gordana Timotijević
Kao prevodilac, donela je u srpski jezik važna dela velikih nemačkih pisaca Hermana Hesea, Kornelije Funke, Eriha fon Denikena i drugih čime je zadužila celokupnu srpsku kulturu.
Skupština grada Kraljeva dodelila je ovogodišnja priznanja i u sledećim kategorijama:
Diplomu zaslužnog građanina grada Kraljeva
za požrtvovanje i ljubav prema zavičaju – Milanu D. Novakoviću, predsedniku Zavičajnog društva „Kraljevo“ (Podružnica Beograd)
Nagrada za vernost zavičaju: Milan D.Novaković
za doprinos osvetljavanju istorijske prošlosti – penzionisanom artiljerijskom majoru Radu Vukosavljeviću
za životnu posvećenost biciklizmu i zanatsku pomoć biciklistima – zanatliji Miroslavu Todoroviću Šebu
za ispoljenu humanost prema ljudima u nevolji – Mirku Virijeviću
Diplomu zaslužnog preduzeća grada Kraljeva
za poslovne uspehe, nesebičnu pomoć rodnom kraju i ktitorstvo Hrama Srećenja Gospodnjeg u Ušću – RP Tehnometal d.o.o.
Diplomu zaslužne sportske organizacije grada Kraljeva
za postignute rezultate u atletici – Atletskom klubu „Kraljevo“
za uspehe u višedecenijskom nadmetanju u fudbalu – Fudbalskom klubu „Polet“ iz Ratine
Diplomu zaslužne obrazovne ustanove grada Kraljeva
za brigu o najmlađim kraljevčanima i njihovom sticanju prvih životnih znanja – Predškolskoj ustanovi „Olga Jovičić Rita“ Kraljevo
Diplomu zaslužnog udruženja građana grada Kraljeva
za posvećenost romskoj populaciji i negovanje multikulturalnosti – Udruženju građana „Ruke prijateljstva“ iz Kraljeva
Sa današnje svečane sednice Skupštine grada
Specijalnu nagradu za podsticaj humanosti „Milomir Glavčić“
za podsticanje humanitarnih vrednosti u društvu – OEJ Crvenog krsta Kraljevo „Darinka Daca Petrašinović“
Zahvalnice gradonačelnika
Gradonačelnik je uručio i dve zaslužne zahvalnice:
za doprinos zaštiti pokretnog kulturnog dobra – Živomiru „Žiku“ Milašinoviću, osnivaču Muzeja „Gočka pruga“
za pregalački rad, ljubav prema rodnom mestu i rezultate u ženskoj odbojci – Dragiši Živkoviću, osnivaču i treneru OK „Ušće“
Laureati Kraljevdana 2025.godine
Svečanost ispunjena emotivnim govorima i aplauzom prisutnih odbornika i građana, је potvrdila da tradicija Kraljevdana nije samo sećanje na prošlost, već i inspiracija za buduće generacije.
Objavljeno: 04.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
Gde su naši izabrani predstavnici? – Ignorisanje „Metle znanja“ ili ćutanje pred komunalnom krizom?
Dana 3. oktobra 2025. održan je uvodni sastanak projekta „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, podržanog od strane EU Resurs centra u Srbiji i Beogradske otvorene škole. Ciljevi, očekivani rezultati i planirane aktivnosti projekta predstavljeni su zainteresovanoj javnosti, uz jasnu poruku: Deponija nije rešenje – ona je problem. Svaki požar na deponiji je nova opasnost za zdravlje naše dece.
Sa Uvodnog sastanka projekta „metla znanja za našu čistiju zajednicu“
Kraljevčani vrlo dobro znaju: deponija „Kulagića ada“ nam je „tempirana bomba“ u dvorištu, koja već 54 godine zatrpava naš grad tonama nekontrolisanog otpada. Samo tokom 2024. godine, na nju je odloženo skoro 50.000 tona komunalnog otpada, odnosno više od 130 tona dnevno, bez selekcije, reciklaže ili odgovornog tretmana. O tome kako izgleda život sa stalnim dimom, smradom i direktnom opasnošću znaju najbolje stanovnici Dositejeve ulice i naselja Sijaće polje, ali i svi mi kad nas dim prekrije čitav grad.
Nedostatak bilo kakvog sistemskog monitoringa kvaliteta vazduha, zemljišta i vode na, i oko, deponije stvara dvostruki strah: ne znamo šta udišemo u vreme požara , niti šta sve ulazi našoj deci u lanac ishrane posle požara. Podaci o zagađenju šokiraju – PM10 čestice su 29. maja 2025. dostigle koncentraciju od 620,4 µg/m³, što je više od 12 puta iznad dozvoljene granice. A to je samo vrh ledenog brega, jer zvanične merenja dioksina, furana i teških metala – uopšte ne postoje.
Iako je tema od vitalnog značaja za zdravlje i bezbednost građana Kraljeva, nijedan od šefova 14 odborničkih grupa u Skupštini grada nije se odazvao pozivu. Nisu došli, nisu poslali izaslanike, nisu se čak ni javili da kažu da neće prisustvovati.Isto važi i za JKP „Čistoća“ – ni prisustvo, ni odgovor.
Ovakvo ponašanje nije samo zabrinjavajuće – ono je duboko neodgovorno. Zakonom o upravljanju otpadom jasno je definisano da je Skupština lokalne samouprave nadležna za donošenje odluka o upravljanju komunalnim otpadom na svojoj teritoriji. Ignorisanje poziva na dijalog o gradskoj deponiji znači ignorisanje zakonske obaveze, ali još važnije – ignorisanje građana koji su ih birali.
Zašto nam treba „metla znanja“ ?
Organizatori projekta ne traže ništa više od onoga što je zakonom predviđeno: da se o ovom gorućem problemu razgovara tamo gde treba – u Skupštini grada Kraljeva.
Sledeći njihov korak je obraćanje građanima sa pozivom da potpišu Peticiju/Zahtev za hitno otvaranje rasprave o gradskoj deponiji. Jer ako predstavnici vlasti ne žele da razgovaraju – građani moraju da ih podsete zašto su tu.
Objavljeno: 02.10.2025. | autor: KV Novosti -on line
Ako se nekom čini neobičnim da se o problemu požara na gradskoj deponiji govori baš sada, u vreme kada zbog kiša i drugih padavina nema aktivnih požara, onda taj neko možda i nije svestan svih aspekata ovog problema i posledica koje nus-produkti sagorevanja na nesanitarnoj deponiji ostavljaju po zdravlje građana – posebno najugroženijih delova populacije, naših najmlađih i najstarijih sugrađana.
Posebno zabrinjava činjenica da se u takvim požarima oslobađaju dioksini i furani – supstance koje se zvanično ne mere, a koje lako ulaze ne samo u pluća, već i u lance ishrane. Njihova karenca, odnosno period razlaganja, izuzetno je duga, što znači da posledice mogu trajati godinama i ostaviti dubok trag na zdravlje čitavih generacija.
Upravo razgovor o ovoj temi u trenutku kada nema neposredne opasnosti predstavlja znak odgovornog ponašanja članova zajednice koji prihvataju inicijativu Udruženja građana Kraljevački razvojni centar da se krene u serijal razgovora o problemu u Skupštini grada Kraljeva. Ti razgovori treba da budu prvi korak ka trajnom rešenju pitanja komunalnog otpada – najpre smanjivanjem njegovih količina, a potom i pravilnim tretmanom ostatka koji ne može biti ponovo korišćen, bilo kao sirovina, bilo kao potencijalni energent.
Kraljevo se poslednjih godina suočava sa ozbiljnim ekološkim izazovima – sve učestaliji požari na gradskoj deponiji „Kulagića ada“ i izostanak sistematskog monitoringa vazduha i zemljišta na samoj deponiji ili u njenoj neposrednoj okolini predstavljaju ozbiljnu pretnju prilikom sve češćih požara. Da je opasnost stvarna, pokazuje i podatak Agencije za zaštitu životne sredine: 29. maja 2025. godine zabeležena je koncentracija PM10 čestica od čak 620,40 µg/m³, što premašuje dozvoljene vrednosti za neverovatnih dvanaest puta.
Udruženje građana Kraljevački razvojni centar već mesec dana sprovodi projekat „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, uz podršku Evropske unije i Beogradske otvorene škole, a Uvodni sastanak zakazan za 3. oktobar 2025. godine predstavlja njegov prvi javni događaj.
Projekat obuhvata:
• izradu faktografske beleške i analize lokalnih politika,
• monitoring javnih odluka i praksi,
• ulične akcije i vizuelne kampanje,
• pokretanje građanske inicijative i prikupljanje potpisa za novu lokaciju deponije i plan sanacije postojeće.
Cilj projekta je da se poveća svest i odgovornost građana, da se institucije podstaknu na transparentnije i efikasnije upravljanje otpadom, i da Kraljevo napravi iskorak ka održivoj i zdravijoj budućnosti.
Apel građanima: Ukoliko ste saglasni da je problem nesanitarne deponije, koja već 54 godine opterećuje naš grad, ozbiljan i zahteva hitno rešenje, pratite aktivnosti Kraljevačkog razvojnog centra i podržite Građansku inicijativu/peticiju. Svoj potpis možete dati onlajn, ili lično tokom predstojećih Uličnih akcija u Dositejevoj ulici i na Trgu srpskih ratnika. Na taj način, zahtev da se o ovom pitanju razgovara tamo gde i treba – u Skupštini grada Kraljeva – postaće glas svih nas.
Objavljeno: 19.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Od uglja do sunca: lokalni projekti doneli rekordno smanjenje aerozagađenja
Kraljevo, 19. septembar 2025. – Broj dana sa prekoračenjem dozvoljenih koncentracija zagađujućih materija u Kraljevu prepolovljen je u poslednje tri godine, a ključ za uspeh leži u zajedničkom radu lokalne samouprave, škola, privrede i građana – poruka je današnjeg okruglog stola „Zagađenje vazduha u Kraljevu: Izazovi i rešenja“.
Sa otvaranja Okruglog stola
Ova današnja sesija je samo jedan segment projekta tokom koga je ,kao glavna aktivnost ,realizovano priključenje ŠOSO „Ivo Lola Ribar“ na sistem daljinskog grejanja.Radove je izvela JEP Toplana a suinvestitori su UNDP i grad Kraljevo.
Okruglim stolom moderirao je magistar tehničkih nauka Jovan Nešović, predsednik Upravnog odbora Udruženja građana Novi Put – organizacije koja je u Kraljevu realizovala ubedljivo najviše projekata vezanih za unapređenje kvaliteta života građana, kako samostalno, tako i u partnerstvu sa Gradom i drugim organizacijama civilnog društva. Nešović je inače bio i idejni inicijator projekta priključenja ŠOSO „Ivo Lola Ribar“ na sistem daljinskog grejanja
Učesnici Okruglog stola
Najzvučniji primeri predstavljeni na skupu:
Efekti priključenja ŠOSO Ivo Lola Ribar na sistem daljinskog grejanja
Škola „Ivo Lola Ribar“ – eliminisano 55 tona uglja i 30 metra drva godišnje prelaskom na daljinsko grejanje.
Vrtić „Zvezdani gaj“ – nulta emisija SO₂ zahvaljujući toplotnoj pumpi i solarnim panelima.
Firma Pomak – izbacila fosilna goriva iz proizvodnje integrišući kotao na bio masu,toplotne pumpe i solarnu elektranu,do stepena zadovoljenja sopstvenih energetskih potreba od čak 95 posto
Investicije – 76 miliona dinara u energetske sanacije zgrada i preko 3 miliona evra u javne objekte.
Dušan Paunović,suvlasnik Pomaka
Preporuka iz debate – HITNA SANACIJA GRADSKE DEPONIJE
Predstavnik UG Kraljevački razvojni centar upozorio je da se u set mera i aktivnosti Grada Kraljeva usmerenih ka smanjenju zagađenja vazduha mora hitno uvrstiti i sanacija gradske deponije.
U poslednjih pet godina, sve učestaliji požari na deponiji postali su ozbiljan izvor aerozagađenja, naročito u mesecima van grejne sezone, kada je zagađenje vazduha u Kraljevu inače najveće.
„Bez rešavanja ovog problema, svi ostali napori biće delimični“, naglašeno je tokom diskusije.
Mirjana Prodanović,rukovodilac Projektno razvojnog centra Gradske uprave grada Kraljeva
„Čist vazduh nije luksuz, već pravo svakog građanina“, poručili su učesnici, uz poziv da se nastavi ulaganje u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, edukaciju mladih i rešavanje svih izvora aerozagađenja – od dimnjaka do deponija.
Objavljeno: 15.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Komšije iz ulice Heroja Maričića proslavile jubilej Nikodija Stankovića uz tortu, muziku i osmehe
U Kraljevu, na adresi Heroja Maričića 107, večeras su se okupile komšije kako bi obeležile izuzetno važan dan — 100. rođendan Nikodija Stankovića, penzionisanog zastavnika i omiljenog komšije.
Nikodije je svoj stoti rođendan proslavio pre dva dana u krugu svoje porodice , a večerašnje komšijsko slavlje je bilo spontano, srdačno i ispunjeno emocijama koje se ne zaboravljaju.
Nikodije sa tortom, okružen decom iz komšiluka
Na klupi ispred zgrade, najmlađi stanari uručili su slavljeniku tortu, a njegov osmeh govorio je više od reči. Dvorište se pretvorilo u malu oazu radosti — uz muziku, smeh i toplinu zajedništva. Nikodije je ponosni otac, deda, pradeda i čukundeda — ima troje dece (dve ćerke i sina)petoro unuka, troje praunuka i čak troje čukununuka.
Slavljenička torta-poklon od komšija iz ulaza
Njegova poruka najmlađima bila je jednostavna, ali snažna:„Poželeo bih svima da dožive moje godine. Ali ne samo da ih dožive — već da ih prožive u pokretu, sa osmehom i među ljudima.„Telo voli pokret, a srce voli ljude. To je moja tajna,“ rekao je Nikodije, dok je primao čestitke i zagrljaje svojih komšija. I danas šeta dva puta dnevno, a u vreme korone, kada su starijima bile ograničene šetnje, kondiciju je održavao penjanjem uz stepenice svoje petospratnice — i to više puta dnevno.
Ovaj jubilej nije bio samo slavlje jednog života — bio je podsetnik svima nama da vitalnost ne poznaje godine, već duh. A Nikodije je dokaz da se život može koračati punim korakom — čak i u stotoj.
Objavljeno: 11.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Od kredom ispisane table do digitalnog doba – priča o đacima koji su odrastali uz ratne rane, a postali lideri i ekonomisti.
Susret posle više od pola veka
U nedelju, 14. septembra,u 16.časova, ispred hotela “Turist” u Kraljevu, okupiće se petnaestak nekadašnjih učenika prve generacije Ekonomske škole.
Poslednji put su zajedno sedeli u učionici pre 66 godina. Danas, u devetoj deceniji života, vraćaju se uspomenama na vreme kada su iz posleratnih sela i radionica krenuli u školu koja im je promenila život.
Sa jubilarnog skupa prve generacije učenika 21.9.2019.godine
Kako je nastala Ekonomska škola
Jesen školske 1955/56. godine donela je Kraljevu novu obrazovnu ustanovu koja će narednih sedam decenija oblikovati generacije mladih ekonomista, preduzetnika i lidera.
Nastala je posle reorganizacije školstva: od Prve potpuno mešovite gimnazije formirana je Viša mešovita gimnazija, a od Druge potpuno mešovite gimnazije – delom odmah, delom kasnije – izrasla je Ekonomska škola.
Zgrada u kojoj je sve počelo…
Prva generacija – đaci različitih godišta
Te prve godine upisana su četiri odeljenja sa ukupno 157 učenika.
Prema rečima Ljubivoja Ljuba Lazarevića, đaka te generacije, mnogima tada nije bilo jasno kakva je to nova škola.
Ljubivoje Ljubo Lazarević,maturant Prve generacije Ekonomske škole u Kraljevu,maj 1959.g.
-Osnovna priča je bila da se što pre dođe do parčeta leba”,priseća se on.
-U izboru su često presudnu reč imali roditelji. Nastavu je držalo 11 profesora, uglavnom pristiglih iz dve kraljevačke gimnazije.
Starosna struktura bila je neobična: najviše učenika rođeno je 1939. godine (63), zatim 1940. (42), 1938. (31), mlađih od 1941. bilo je 13, a starijih od 1937. svega šestoro.
Ovakav raspored godina bio je posledica ratnih prekida u školovanju.
Deca iz svih slojeva društva
Većina učenika dolazila je iz porodica zemljoradnika (76), zatim službenika (26) i radnika, a samo njih 30 je bilo iz grada,dok su ostali svakoga dana pešačili desetinama kilometara od svojh domova do škole koja je,tada, bila smeštena u zgradi Više gimnazije.
Svako je nosio svoju priču – o odrastanju u posleratnoj Srbiji, radu na imanju ili u radionici, i želji da se kroz obrazovanje otvore vrata ka boljoj budućnosti.
Izazovi prvih godina
Zbog slabog predznanja, uslovljenog ratnim prekidima i skromnim uslovima, prvi razred nije završilo čak 48 učenika – gotovo trećina upisanih.
Ipak, oni koji su ostali, postavili su temelje tradicije škole koja će rasti i pratiti promene u društvu i privredi.
Školske 1958/59. diplomiralo je 108 učenika prve generacije.
Objavljeno: 09.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Aktivisti iz Kraljeva podižu svest o odgovornom vlasništvu pasa
Problem napuštenih pasa jedan je od ozbiljnih izazova sa kojima se suočavaju mnogi gradovi u Srbiji, a naročito Kraljevo. Nedostatak azila i sistemske sterilizacije dovodi do porasta broja pasa lutalica, ugrožavajući ne samo dobrobit životinja, već i bezbednost građana. U takvom okruženju, neformalna grupa „Srcem za životinje“ iz Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ pokrenula je niz aktivnosti koje su za cilj imale podizanje svesti o odgovornom vlasništvu pasa i humanom odnosu prema svim životinjama.
Kroz edukativna predavanja, radionice, humanitarne bazare i konkurs za mlade, aktivisti su uspeli da motivišu učenike, nastavnike, ali i širu zajednicu da se uključe u rešavanje ovog problema.
Marija Milovanović dodaje: „Na primer, ako neko više ne može da drži psa, trebalo bi da razmisli o sterilizaciji ili poklanjanju tog psa pre nego što ga samo pusti na ulicu, zato što to dovodi kasnije do velikog broja lutalica što pravi još više problema.“
Irena Janjić, profesor i koordinatorka projekta, objašnjava šta za nju znači aktivizam: „Aktivizam je ono što mi sami možemo da uredimo. To je konkretna akcija koja dolazi odozdo, a ne pokušaj da se promeni sistem odozgo. Aktivizam znači preuzimanje inicijative u sopstvenom okruženju – to je pokretanje promena iz baze.“
Međutim, uključivanje građana u ovakve aktivnosti nije uvek lako. „Građani su generalno jako letargični i svi se suočavamo sa istim problemom. Uvek mora da postoji pokretač – neko ko će povući prvi. Ja obično pokrenem, pa mi se onda neki priključe, i to često s nekom dozom otpora. Ali kad akcija uspe, sledeći put se priključi više ljudi. Taj početni zamajac mora stalno da se pokreće, a za to je potrebna velika količina energije“, kaže Irena.
Ona naglašava i administrativne izazove sa kojima se susreću: „Prva stvar su dozvole. Kada imam neku ideju, moram prvo da tražim dozvolu od nadležnih. Kada to dobijem, kreće faza aktivacije. Radim konkretno sa učenicima i oni zaista stanu iza mene, jer vide koliko to radim srcem. Drugi veliki izazov su institucije – kada je potrebna njihova saradnja, mnogo teže ide. Tada često moraju da se uključe privatni kontakti da bi me neko saslušao i shvatio zbog čega nešto radim.“
Pitanje o percepciji civilnog društva u Srbiji Irena ocenjuje kritički: „Nažalost, politika je u velikoj meri umešala prste. Civilno društvo se često koristi kao sredstvo za postizanje političkih ciljeva, a to izaziva nepovrenje i otpor kod ljudi. Svedoci smo prave antikampanje protiv civilnog sektora, i potrebno je mnogo vremena i truda da se ljudima objasni da to nije ono što mi zapravo radimo.“
Kada je reč o vrstama aktivizma koje su danas najpotrebnije, Irena bez oklevanja ističe ekološki aktivizam: „Po meni, najvažniji je ekološki aktivizam. Smatram da je briga o životnoj sredini apsolutni prioritet, a uz to ide i sve ostalo. Ako volimo ovu zemlju, moramo da brinemo o njoj. U mom kraju, pored škole je bila ogromna divlja deponija – tada sam izašla na ulicu, podigla svest putem društvenih mreža, pokušala da ih pokrenem, da shvate šta radimo sebi.“
Na kraju, Irena deli i lični pogled na značaj aktivizma: „Mnogo mi znači. Čini mi se da, da nije tog mog aktivizma, ni moji učenici ne bi bili ovakvi kakvi su. Aktivizmom se bavim zbog njih – oni me inspirišu i podsećaju da ova zemlja ostaje njima, i da je na njima da je menjaju nabolje.“
Kroz ove reči i dela, članovi grupe „Srcem za životinje“ pokazuju da su pravi heroji lokalne zajednice, koji svojom energijom i posvećenošću menjaju svet na bolje – korak po korak, šapu po šapu.
Objavljeno: 04.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Nakon današnje odluke veća Apelacionog suda u Beogradu, u Kraljevo je večeras oko 21,45, posle 72.dana provedenih u pritvoru, stigao Ivan Matović, lider Grupe građana „Starosedeoci Kraljeva i okoline“, potpredsednik stranke Novo lice Srbije i šef odborničke grupe te stranke u kraljevačkoj skupštini.
Matović je uhapšen 25. juna, uoči Vidovdanskog protesta, zajedno sa još petoricom okrivljenih. Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je mesec dana kasnije optužnicu kojom se Matoviću, Antiću, Momčiloviću, Aleksandru I., Vidanu K. i Srđanu G. stavlja na teret krivično delo Pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije iz člana 320. u vezi krivičnog dela Pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja iz člana 309. Krivičnog zakonika, a Ivanu Matoviću i Branku Momčiloviću i krivično delo Nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. KZ.ž
Ivan Matović sa majkom Milicom
On će se u daljem postupku koji se vodi protiv njega,braniti iz kućnog pritvora.
Ivana Matovića su ,pred zgradom u kojoj živi, pored porodice i roditelja dočekali i kraljevčani,njih preko tri stotine,koji su se odazvali pozivu upućenom preko društvenih mreža.
Objavljeno: 03.09.2025. | autor: KV Novosti -on line
Fotografije,snimljene u zadnja dva meseca ,na dve lokacije ,na nesanitarnoj gradskoj deponiji i u krugu Opšte bolnice „Studenica“ u Kraljevu bile su povod da aktivisti udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“ koje se,inače bavi analizom javnih politika grada Kraljeva o upravljanju otpadom ,započnu rad na izradi teksta Inicijative za sprovođenje hitnog monitoringa nad procesima i praksama u upravljanju medicinskim i infektivnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva.
Medicinski otpad na mestu gde mu nije mesto!- Snimljeno na Gradskoj deponiji jula 2025.godine
„Svedoci smo ,sve učestalijih požara na našoj gradskoj ,nesanitarnoj deponiji. Nama, iz civilnog sektora koji se bavimo ovom oblašću, taj učestali „požarni ciklus“ ne predstavlja veliko iznenađenje ,jer znamo svi da grad Kraljevo ovu nesanitarnu deponiju koristi već 53. godine ,a da se količina otpada koji se na nju odlaže bez ikakve selekcije povećava iz godine u godinu.Tako je ta količina ,prema zvaničnom i nedavno usvojenom Godišnjem izveštaju JKP Čistoća za 2024.godinu, narasla na 49.595 tona komunalnog otpada ili preko 130 tona komunalnog otpada svakoga dana. Ono što nas je dodatno zabrinulo i motivisalo da prikupimo dodatne informacije i zvanično pokrenemo jednu ovakvu inicijativu jesu, sve češće, uočene pojave ilegalnog i potpuno nezakonitog odlaganja različitog medicinskog otpada na deponiju ali i rekli bi smo ,najblaže formulisano,i nepravilnog tretmana citotoksičnog i citostatskog otpada u Opštoj bolnici „Studenica“. Prisustvo ove vrste otpada na gradskoj deponiji dramatično povećava štetne posledice i rizike kako po zdravlje radnika na toj deponiji i ilegalnih sakupljača sekundarnih sirovina tako i po nas građane.
Odlagalište citotoksičnog i citostatskog opada u OB“Sudenica“ u Kraljevu-Snimljeno 31.08.2025.g
Kada ovakav otpad plane, u vazduh se oslobađa koktel smrtonosnih otrova: Dioksini i furani – kancerogeni koji razaraju imuni i hormonski sistem; Teški metali – živa, olovo, kadmijum, koji oštećuju mozak i nerve;Fine čestice PM2.5 – nevidljive, ali ulaze duboko u pluća i krvotok. Posledice požara na deponiji ne prestaju sa prestankom dima na njoj.
Apel udruženja građana Kraljevački razvojni centar
Ovi otrovi ne ostaju na deponiji. Šire se kilometrima, talože na zemlji, usevima i vodi. Ulaze u našu hranu. U našu decu, u nas“, rekao nam je ,u razgovoru, diplomirani politikolog Zoran Nikolić,predsednik udruženja građana „Kraljevački razvojni centar“najavljujući skori početak novog projekta ovog udruženja koga su nazvali „Metla znanja za našu čistiju zajednicu“, čiji je jedan od ciljeva mobilizacija građana Kraljeva za veće angažovanje u procesima upravljanja otpadom na teritoriji grada Kraljeva.
