Danas je u Kraljevu , u Skupštini grada , održana plenarna javna rasprava o budžetu grada za 2019 godinu.

Tužno je bilo biti danas u Skupštinskoj sali jer je ta slika , prazne sale, dobar pokazatelj stanja u kome smo , danas,  kao društvo , na kraju 2018 godine , 29 godina od uvođenja višestranačja i  19 godina od, takozvanih,  demokratskih promena. Gradonačelnik dr. Predrag Terzić i njegovi saradnici imli su  prilke da o najznačajnijem ekonomskom i političkom aktu grada ,Budžetu grada Kraljeva za 2019 godinu , razgovaraju  sa  3 (troje) zainteresovanih građana!!!

Iz dostupnih informacija nam je jasno da takve rasprave ,do danas, nije bilo ni u okviru političkih stranaka koje imaju svoje odborničke grupe u Skupštini grada. Priliku da iznesu svoje viđenje o tome kako treba voditi grad , predlažući sopstveno viđenje raspolaganja javnim prihodima grada , propustile su i one vanparlamentarne političke stranke koje postoje u gradu na Ibru.

Nažalost ni udruženja građana se nisu pretgla u želji da ukažu na to kao treba koristiti javne prihode lokalne samouprave u fukciji ostvarivanja onih ciljeva koji doprinose poboljšanju kvaliteta života.

I interes medija da prate najavljenu javnu raspravu  je izostao u potpunosti.

Apatija na svim nivoima!

Stoga su i  pitanja koja se logično nameću : Možemo li se , i na osnovu čega , nadati da će nam biti bolje ? Na koga smo to preneli svoja prava , svoj suverenitet da  odlučuje o bitnim stvarima vezanim za naše živote ?  Osećaju li naši izabrani predstavnici,posebno oni iz vladajuće većine u gradskom parlamentu, iole odgovornosti  za stanje u kome jesmo ili su i oni  anastezirani besomučnom i neprestanom  propagandom koja se , često , kosi sa elementarnom logikom ?  Imamo li pravo na nadu ako nismo u stanju da  se trgnemo iz letargije koja nas je zahvatila ?

Zar nas , recimo, na aktivizam ne može  pokrenuti ni spoznaja da svojim (ne) činjenjem  uništavamao i ono malo reursa životne sredine? Zašto ćutimo i ne činimo ništa  i zbog , i danas iznetog , podatak da imamo 105 dana u godini kada su , u Kraljevu ,  koncentracije visokrizičnih PM 10 čestica u vazduhu iznad dozvoljenog nivoa. Danas, kada je budžetom za 2019 godinu  na budžetskim pozicijama u okviru Programa zaštite životne sredine od planiranih 136.402.000dinara ili 3,5% ukupnih rashoda budžeta za programske aktivnosti upravljanje zaštitom životne sredine ,praćenje  kvaliteta elemenata  životne sredine i zaštita prirode planirano 0 (nula) dinara.

Tako je ,manje više , stanje i kod ostalih budžetskih pozicija. Netransparentnost Budžeta za 2019 uzrokovana  neadekvatnom primenom predviđenih , i propisanih ,  metoda pri izradi Budžeta  možda se po najbolje ogleda i u danas izostalom odgovoru da se objasni čemu će poslužiti  planitanih  153.003.000 dinara  na  funkcionalnoj  klasi 540 konsolidovanih rashoda budžeta   nazvanoj zaštita biljnog sveta!? Možemo li i trebamo li da predpostavljamo da je to zbir sredstava namenjenih za održavanje javnih i parkovskih površina i/ili još neka ne transparentna subvencija javno komunalnom preduzeću „Čistoća“ pored onih , već planiranih, 115.000.000 dinara za subvencije javnim nefinasijskim preduzećima i organizacijama?

Zar je bilo teško to , kao i poziciju Energetski menadžment, za koju je planirano 115.346.135 dinara , u okviru Programa Energetska efikasnost  iskazati struktuirano u skladu sa ciljevima i suštinom programskog budžetiranja koja podrazumeva jasno iskazivanje svrhe rashoda, povezivanje budžetskih rashoda sa planiranim kratkoročnim i srednjoročnim ciljevima koji se žele ostvariti?

Eto argumenta za konstatciju iznetu u naslovu ovog teksta, a o drugim delovima  Budžeta grada Kraljeva više ,drugom prilikom, kada on bude usvojen. Pred odborničkim gupama u Skupštini grada Kraljeva je   je još nekoliko dana pa , možda, argumenti navedeni za konstatciju iz naslova  ovog teksta budu i izmenjeni.

Građanima ,kao i uvek,ostaje nada!

Danas se u Kraljevu održava sednica Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije. Na ovom organu kraljevački socijalisti će izabrati 41 delegata  koji će ih predstavljati na za predstojećem , jubilarniom X kongresu Socijalističke partije Srbije koji će se , kako je najavljeno , održati u Beogradu 22 decembra.

Tim povodom je ,danas, u sedištu stranke održana konferencija za štampu na kojoj su govorili   sekretarka  Gradskog odbora profesor Biljana Bojanić i predsednik Mladih socijalista Kraljeva Dalibor Ugrenović. Oni su predstavnike medija upoznali sa predkongresnim aktivnostima u kraljevačkoj organizaciji koje su protekle u raspravama na mesnim odborima .Na tom nivou stranačkog organizovanja evidentirani su i predlagani kandidati za delgate na Kongresu ali se ,kako nam je danas rečeno, razgovaralo i o aktuelnostima u gradu Kraljevu u čijoj Skupštini socijalisti, zajedno sa SNS čine vladajuću koaliciju.Oni su na izborima u aprilu 2016 godine u koaliciji sa jedinstvenom Srbijom   osvojili 7030 glasova ili 12, 18%  i zadržali 11 odbornika u Skupštini grada iako su broj glasova između dva izborna ciklusa smanjili za 1021 glas što se pripisalo činjenici da je  PUPS ,aprila 2016,  promenio koalicioni tabor.

Na naše pitanje da protumače odsustvo i uzdržano glasnje svojih predstavnika na zadnjoj 73.sednici Gradskog veća ,kada se raspravljalo i o prigovoru potencijalnog investitora za gradnju mini hidro elektrane na Grajićkoj reci, da li je to,  lični stav  članova Gradskog veća iz redova SPS ili pak stav organa stranke o gradnji mini hidro elektrana na lokalnom nivou ostali smo bez odgovora uz obrazloženje da se danas razgovara samo o predkongresnim aktivnostima i o predstojećem Kongresu stranke a da će odgovor na to pitanje bit poznat uskoro.

Dodajmo ovome da , njihovu uzdržanost, donekle i razumemo ako se zna da u Vladi Srbije dva važna resora koji se bave ovom problematikom vode kadrovi SPS, energetiku Aleksandar Antić i zaštitu životne sredine Goran Trivan a da, ta ministarstva nemaju u svemu  usaglašene stavove o ovom problemu koji , u zadnje vreme, sve više  zaokuplja pažnji javnosti širom Srbije pa i u Kraljevu.

Danas su , u Ratini nadomak Kraljeva, održani XI „ Dani proje “.Manifestacija u pripremanju proje i drugih tradicionalnih  jela koja se pripremaju od kukuruznog brašna , poznatija kao „Projada“, privukla je ,ove godine,  rekordan broj takmičara i publike. Kulinari  su se takmičil u četiri kategorije: čuvanje proje, projare (proja sa dodacima), kačamak i druga stara srpskih jela.Prateći deo ove kulinarske smotre je i  XXXII Smotra dečijeg  narodnog stvarlaštva na kojoj su nastupila brojna kulturno –umetnička društva.Ovogodišnji progam je počeo  polaganjem venaca na spomen obeležje iz drugog svetskog rata stradalim građanima Ratine i pripadnicima Crvene armije koji su poginuli u Ratini prilikom borbi za oslobođenje Kraljeva oktobra i novembra 1944 godine a potom je gradonačelnik grada Kraljeva dr.Predrag Terzić proglasio manifestaciju otvorenom. Ove godine uručene su i zahvalnice „Projade“ a jedan od dobitnika je i Zoran Vukadinović, nekadašnji čelnik Mesne zajednice Ratina i grada Kraljeva, koji je uz profesora dr.Miladina Ševarlića idejni tvorac i utemeljivač ove zaista vredne  smotre kulinarskih veština u pripremanju jela na tradicionalan način. Milan Novaković ,predsednik beogradske podružnice Zavičajnog društva „Kraljevo“ je , danas , uručio specijalnu palaketu najmlađim članovima Kulturno umetničkog društva iz Ratine za njihovu trogodišnju podršku u organizaciji manifestacije „Kajmak bal“ koju ,  evo treću godinu zaredom, ova podružnica organizuje ,delom u Topčiderskom parku, a delom u  beogradskoj Skadarliji.Odmah po završetku zvaničnog dela otvaranja brojni posetioci „Projade“ nastavili su , ranije započete, obilaske  takmičarskih štandova  ne hajući mnogo za rad i odluke žirija. Mi ih ,evo, podržavamo u tome i konstatujemo da su svi učesnici današnje kulinarske smotre u Ratini zaista šampioni u spravljanju jela od kukuruznog brašna a u medaljama će ,ionako, uživati njihovi dobitnici.

„Možda nas, večeras, ima malo. Možda , zato što nismo došli autobusima. Možda nas , večeras, ima malo jer nemamo budžete da plaćamo sedviče. Ali ,znajte vi koji ste imali hrabrosti da večeras dođete na ovaj  skup , i vi dragi sugrađani što ,večeras, sedite po kafićima i vi gospodo iz Gradskog veća što nas gledate sa terase na vrhu hotela, i soli je malo al zasoli. Put ,uvek,  počinje prvim korakom.Večeras ga činimo,a vidimo se ,ponovo, iduće srede na istom mestu i u isto vreme. I da vas podsetim i 1996 godine ,  u novembru, na prvim,tadašnjim, protestima nije bilo više građana nego što nas ima večeras a završlo se kako se završilo u februaru 1997 sa desetinama hiljada kraljevčana oslobođenih straha“. Ovim rečima Narodnog poslanika dr.Dragana Vesovića  iz Kraljeva , iz poslaničke grupe „Dveri“, završen je skup u organizaciji 13 opozicionih stranaka iz Kraljeva.

Skup  na Trgu Srpskih Ratnika ,kraj popularnog „Milutina“, kome je ,po procenama prisutnih izveštača, prisustvovalo  oko 300 kraljevčana počeo je obraćanjem Ivana Matovića šefa odborničke grupe „Starosedeoci Kraljeva“ u Skupštini grada Kraljeva. On je podsetio da je povod za održavanje protetnog skupa odluka Gradskog veća o raspodeli novca za sufinasiranje medijskih projekata kojom je,Televizija Kraljevo, koja slovi za mediji blizak kraljevačkim naprednjacima ,dato blizu devet milona dinara od ukupno 14,5 milona dinara namenjenih medijama.Istom odlukom Gradskog veća, koje uzgred budi rečeno ,i ne bi trebalo da učestvuje u procesu raspodele sredstava medijima, druge dve lokalne televizije ,KaTV i televizija „Melos“, dobile su po sto hiljada dinara. Kako su ove dve televizije u svom izveštavanju imale prostora i sluha za kritičku reč opozicije to je ovakva odluka ,od strane organizatora protesta, ali i od strane većine registrovanih medija u gradu na Ibru, protumačena kao vid ekonomskog pritiska na lokalne medije koji gaje kritički stav prema vlasti koju čini koalicija SNS-SPS. U istom tonu , uz upozorenje da se  gušenjem medija koji imaju kritički stav prema vlasti , uveliko trasira put za četvri vid totalitarizma na ovim prostorima, a to je primitivizam, koji nam dolazi posle  fašizma-boljševizma i totalitarizma Slavko Janošević vlasnik i urednik KaTVje zaključio: „Bez slobodnih medija ,nema slobodnih izbora.Nemao li to dvoje džaba nam sve“. Ako je raspodela budžetskih sredstava medijima bila okidač za proteste to ,po rečima organizatora, a i večerašnjih govornika na protestnom skupu ,nije i jedini razlog. Izneto je niz primera netransparentne raspodele budžetskih sredstava ,udruženjima građana,sportskim klubovima ali i subvencija za javni prevoz.Tako je po rečima Vladete Despotovića ,  bivšeg radnika „Autotransporta“, koje je nekada pružalo uslugu javnog prevoza, ovo preduzeće ,lošim odlukama gradske vlasti, najpre dovedeno do propasti a potom je ,njegova velika  imovina, kroz dve prodaje ,jedne u privatizaciji i druge iz stečaja, raskrčmljna budzašto a radnicima su ostale neisplaćene zarade i druga primanja. Skup  na kome su ,večeras, govorili još  i dr Ljubiša Jovašević ispred Pokreta za Kraljevo i Zorica Stamenković ,predsednica Foruma žena GO DS je završen šetnjom gradskom promenadom kako bi , rečeno je, ohrabrili one  koji su ,večeras,odabrali kafiće umesto protesta, da im se ,iduće srede,pridruže.

 

 

Kraljevo će ,zahvaljujući najnovijoj donaciji Milomira Glavčića iz Kanade  koji evo već više od sedam decenija nije bio u Srbiji, za nešto malo više od  šezdeset dana, biti prvi grad u Srbiji koji će imati 80-redni 64-slajsni skener sa velikom preciznošću snimaka saopšteno je danas na svečnosti upriličenoj povodom potpisivanjaja ugovora o donaciji  u Skupštini grada Kraljeva. Ovaj dokument su potpisali Miroljub –Mišo Dugalić , dopisnik „Politike“ iz Kraljeva, kao predstavnik donatora i direktor Opšte bolnice “Studenica” Zoran Mrvić, a dobrotvor iz Kanade će za  nabavku  skenera  uplatiti , direktno na račun dobavljača, 247.500 evra. Ovom najnovijom donacijom Milomir Glavčić je gradu na Ibru ,do sada ,donirao milon evra za izgradnju mosta preko Ibra ,blizu šestotinahiljada evra za magnetnu rezonancu sa pratećim priborom i preko dvestotine hiljada evra za izgradnju novog dečijeg vrtića na Beranovcu. Sa ovom današnjom donacijom to je preko dva milona evra donacija za Kraljevo, a Srbiji oko sedam milona od ovog našeg zemljaka ,poreklom iz sela Pope kraj Jošaničke Banje. Milomir Glavčić pomaže Kraljevu u kojem ima samo rođake i zbog jednog neverovatnog događaja iz vremena II svetskog rata,kada se 1941.godine, vraćajući iz Beograda gde je tek započeo učenje zanata ,na želežničkoj stanici u Beogradu upoznao sa čovekom ,ispostaviće se kasnije iz Kraljeva, koji ga je najpre ponudio da podele skromni obrok hrane shvativši da je golobradi momčić iz Popa gladan i da nema novca za hranu. Kasnije ,tokom putovanja za Rašku, prekinutog zbog bombardovanja pruge ,u Kraljevu, taj nepoznati čovek odvodi mladoga Glavćića na večeru i konak kod svojih rođaka u Ribnicu kraj Kraljeva.Na ovo je ,prisećajući se svog razgovora sa Milomirom u Kanadi ,podsetio Miroljub Dugalić ,dodavši da  je  dobrotvor   Milomir Glavčić  njemu ,tada, rekao i ovo : „U teškoćama, ko god da je u pitanju, pojedinac, grupa ljudi, grad, uvek se javi neko da pomogne. Tako i ja Kraljevu. Čoveka koji mi je te noći pomogao – nikada više nisam video, ali ga nikada nisam zaboravio“.Ovaj nadasve humani čovek  je obećao da će razmotriti i molbu čelnika kraljevačke bolnice  da donira i set za laparaskopsku hirurgiju vredan oko 80.000 evra. Današnjem potpisivanju ugovora o donaciji prisustvovali su i Načelnik Raškog upravnog okruga Nebojša Simović i Marica Mijailović, zamenica gradonačelnika Kraljeva koji su se ,uz podsećanje na sve predhodne donacije, zahvalili Milomiru Glavčiću u ime lokalne samouprave i građana ovog kraja na svemu što je činio i čini za njih obezbeđujući im ,pre svega, kvalitetniju zdravstvenu uslugu.

Danas je u Kraljevu održan sastanak predstavnika  gradova i opština sliva Zapadne Morave sa Goranom Trivanom, ministrom za zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije.Sastanak je bio posvećen predstavljanju Nacrta Zakona o klimatskim promenama ali i prezentaciji projekta Stalne konferencije gradova i opština „Mreže za smanjenje rizika i upravljanja vanrednim situacijama“ i projekta SEEURBAN koji UNDP realizuje na teritoriji šest zemalja jugo-istočne Evrope a koji je usmeren na jačanje kapaciteta lokalnih organa i institucija koje se bave smanjenjem rizika od elementarnih nepogoda i drugih nesreća i upravljanjem rizicima.Izbor Kraljeva za mesto održavanja ovog skupa je i svojevrsno priznanje gradu Kraljevu kao inicijatoru aktivnosti na udruživanju lokalnih samouprava u rečne slivove zarad jačanja kapaciteta za borbu protiv elementarnih nepogoda.Podsećanja radi ,u Kraljevu su, februara 2017 godine potpisani prvi Protokoli o udrživanju u slivove Zapdne Morave i Kolubare da bi, inicijativa podržana od strane Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva zaštite životne sredine, Stalne konferencije gradova i opština ,Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, UNDP za Srbiju i FAO za Srbiju,postala opšteprihvaćeni model integrisanja znanja, iskustva i materijalnih resursa u cilju jačanja otpornosti lokalnih zajednica za suočavanje sa posledicama klimatskih promena izraženih kroz elementarne nepogode.Obraćajući se pristunima u Kraljevu,Goran Trivan  Ministar zaštite životne sredine  je ,između ostalog, rekao: „Svedoci ste da su se, u ovih deset meseci od osnivanja Ministarstva zaštite životne sredine, stvari u ovoj oblasti pokrenule. Imamo prve kazne za prekšioce koji su svojim činjenjem kroz ilegalno deponovanje opasnih materija ugrozili životnu sredinu. Imamo prve rezultate u smanjivanju broja plastičnih kesa u trgovinskim lancima ,izašli smo pred javnost sa Nacrtom zakona o klimatskim promenama koji ja lično smatram ne samo normom već i strateškim dokumentom. Ali ono što mene posebno raduje jeste prihvatanje naših aktivnosti od građana koji su nam , uz organizacije civilnog društva i medije, ključni akteri da stanje u oblasti zaštite životne sredine u Srbiji menjamo na bolje. Možda za nečiji ukus isuviše sporo ali bitnije od brzine jeste baš to, probuđena nada ključnih aktera da možemo,svi zajedno, i u situaciji ograničenih materijalnih reursa, stvari u oblasti zaštite životne sredine, menjat na bolje.“