Kažu, i primerima iz sopstvenog iskustva dokazuju,u tehnološki i ekonomski razvijenijim zemljama, da jačanje energetske efikasnosti ispoljeno kroz niz ,sistemskih, multisektorskih i multidisciplinarnih aktivnosti , za svoje ishode ima zdraviju životnu sredinu i više novca u budžetima gradova. Kažu da mi, u Srbiji, trošimo dva i po puta više energije po jedinici proizvoda od svetskog proseka a čak četri puta više od pojedinih zemalja Evropske unije. Imamo najniži stepen energetske efikasnosti sa potoršnjom od 150 do 180 kWh po kvadratnom metru naspram zemalja Zapadne Evrope koje troše 100 kWh energije po kvadratnom metru na godišnjem nivou. Prema zvaničnoj statistici , zgrade u Srbiji troše oko 40 odsto ukupne finalne energije, pri čemu čak oko 61 odsto otpada na stambene zgrade. Kod nas se, u sezoni, troši po kvadratnom metru poslovnog prostora 228kWh, a u Danskoj, recimo, 96kWh. Zašto je to tako i dokle će ovo neracionalno ponašanje trajati? Odgovora na ovo ,naizgled, jednostavno pitanje je bezbroj a jedan , čini nam se, je najkraći : Dok ne promenimo navike i ponašanja! Lako za reći i najteže za uraditi! Zašto? Razloga je , takođe, bezbroj, ali ,evo, i ovde najkraćeg odgovora: Dok ne izgradimo sistem! Sistem kao celinu osmišljenih ,planiranih, dugoročnih mera i aktivnosti zasnovanih na stručniim mišljenjima i iskustvima razvijenijih od nas. A da bi te mere postale prioritet u našem svakodnevnom ponašanju i radu moraju dobiti najjaču moguću normativnu i , toliko nedostajuću , političku podršku. To se , uprošćeno rečeno , između ostalog , postiže i informisanjem građana kao ključnih činilaca sistema energetskog menadžmenta koji jeste preduslov za energetsku efikasnost.Naravno , tome , bez sumnje, predhodi obrazovanje građana ,sticanje znanja o uzrocima naše energetske neefikasnosti i sticanje znanja o posledicama mera i akcija kojima se jača energetska efikasnost.Tek naoružani znanjem i veštinama , a potom i informisani o tome šta drugi u bližem i daljem okruženju rade , kako su i da li su oni dostigli ciljeve koji su pre nama u jačanju energetske efikasnosti ,možemo ostvariti ono ,možda, i najbitnije a to je motivisanost građana da permanentno , jednakim intezitetom i pažnjom, sprovode mere za jačanj energetske efikasnosti. Znaju li građani Kraljeva i koliko njih ,da se , recimo, oko 15 odsto budžeta grada koji je , za ovu godinu oko 3,4 milijarde dinara, potroši za plaćanje raznih vrsta energenata za potrebe raznoraznih objekat u javnoj svojini ,čitaj svojini grada? Da li bi i koliko njih , na lokalnim izborima, podržalo one kandidate za odbornike koji bi pred njih izašli i sa planom i programom kako da , recimo, za jedna mandatni period,uštedimo milion evra ,četvrtinu onoga što sada trošimo na energetnte za javne objekte? Da li ste u predhodnim kampanjama vođenim i preko mas medija čuli za ovakve ponude biračima? Zašto nam je , još uvek , prihvatljivije da poverujemo u obećanja o hiljadama novih radnih mesta a gotovo nikako nismo spremni da poverujemo i shvatimo da desetine i stotine tih , novih, radna mesta „sagorimo“ svake godine? Em potrošimo em , na razne načine , dodatno, kratkoročno i dugoročno, pogoršamo kvalitet naše životne sredine.Krajem prošle godine Skupština grada Kraljeva je usvojila Odluku o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta. Slobodno se može reći da je to, ko zna koji po redu,„novi početak“ u sprovođenju organizovanih aktivnosti na nivou grada Kraljeva u cilju jačanja energetske efikasnosti u javnom sektoru pre svega. Razlog da ovo nazovemo „novi početak“ leži u činjenici da je Kraljevo , kao i većina lokalnih samouprava u Srbiji , u zadnje dve decenije već imalo period kada je pitanje energetske efikasnosti bivalo visoko kotirani politički ,i državni, projekat. Ali, kao što to ,kod nas ,obično biva svaka politička promena koja dovodi i do personalnih promena u državnoj strukturi u praksi ,pojednostavljeno, se prevodi : „Ovi pre nas su radili pogrešno, vođeni ličnim i partijskim interesima a mi ….“ I tako ,evo, decnijama unazad –Uvek na početku! Evo , kratkog podsećanja i argumenata za ove opore konstatacije o (ne) činjenju: Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom Vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Septembra 2012 Agencija za energetiku je ukinuta izmenjenim Zakonom o energetici, a njena delatnost je prebačena na Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine.Turbulentne promene na državnom nivou nisu ostajale bez posledica na lokalu pa tako, recimo Regionalni centar za energetsku efikasnost osnovan maja 2011 godine u Kraljevu , pri Mašinskom fakultetu,kao jedan od pet centara u Srbiji nije ni počeo sa radom.Stoga nije za čuđenje i prestanak sa radom Tima za energetsko planiranje tadašnje opštine Kraljevo… I tako ,eto, deceniju i po kasnije,posle sile utrošenog vremena a i novca,pre svega na državnom nivou, evo nas ,malte ne, u Kraljevu na nekom novom početku. No, istine radi, bilo je u tom periodu i značajnih iskoraka u jačanju energetske efikasnosti pojedinih javnih objekata poput ,recimo, nove Hale sportova u Ribnici ili Mašinsko-tehničke škole u Kraljevu pa ,donekle, i zgrade Skupštine grada. Ali o tome, i o drugim stvarima vezanim za uvođenje sistema energetskog menadžmenta u gradu Kraljevu, u nekim drugim tekstovima koje , poput ovoga, objavljujemo kao ishod aktivnosti medijskog projekta „Informisani mogu biti i efikasni“ podržanog sredstvima iz budžeta grada Kraljeva.
Ovaj tekst je objavljen uz podršku grada Kraljeva u okviru projekta „Informisani mogu biti i efikasni“.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu isključiva su odgovornost KV NOVOSTI i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja grada Kraljeva.
Kraljevo ,nekad sedište sreza ,potom regona a sada Raškog upravnog okruga je , najčešća , „prva stanica“ brojnim raščanima koji su napustili svoj zavičaj. Prema nekim ,nezvaničnim, podatcima na teritoriji grada Kraljeva živi između deset i petnaest hiljada stanovnika sa direktnim ili indirektnim poreklom iz opštine Raška. U Kraljevu , od 2011 godine , deluje i radi udruženje građana „Stara Pavlica“ koje okuplja kraljevčane poreklom iz Raške. U predhodnih šest godina postojanja organizovane su brojne , mahom kulturno- umetničke manifestacije, kojima se želela ostvariti organizovana i trajna veza sa zavičajem. Tako je udruženje, pored nezaobilaznih i nezaboravnih proslava svoje slave „Sveti Simeon Mirotočivi“ i brojnih grupnih izleta u zavičaj,između ostalog organizovalo i , dva puta, humanitarnu prodaju slika Udruženja multiple skleroze Raškog okruga, promociju knjige „Faktori i pravci regionalnog razvoja Raškog kraja“ Ivane Penjišević, rođ. Sočanac, zbirku pesama „Obešen o sopstveni živac“ Ljubiše Stančića,knjige „Besmrtni Kastro i srbski rod“ Dragoslave Koprivice kojoj su prisustvovali zvaničnici ambasade Kube u Srbiji, promocije,u Kraljevu i Raški, dokumentarnog filma o 30 seoskih crkava na teritoriji bivšeg Studeničkog sreza „Ibarska dolina kroz vekove-malo poznate crkve“…Među članovima ovog udrženja je veliki broj priznatih stručnjaka iz raznih oblasti i uspešnih privrednika koji žive i rade u Kraljevu koji žele i mogu , na razne načine , da daju svoj doprinos razvoju svog zavičaja-Raške. Ono što je neophodno je uspostavljanje stalnog modela komunikacije na relaciji raščani u Kraljevu i lokalna samouprava Raške. Portal KV Novosti on line će pokušati da ,realizujući projekat „U srcu je uvek Raška“ podržan od strane opštine Raška bude jedan od potrebnih komunikacijskih kanala između raščana u Kraljevu i opštine Raška ustanovljavanjem prakse redovnog izveštavanja o značajnijim planovima i aktivnostima udruženja i opštine Raška. Negativni demografski procesi karakterišu opštinu Raška u dužem vremenskom periodu.To se vidi kroz rezultate popisa: 29475 stanovnika (1981.g.)- 28747 stanovnika (1991g.)- 26981 stanovnika (2002g.)- 24678 stanovnika (2011g) uz posebno izražen proces depopulacije seoskih naselja i koncenraciju stanovništva u sedište opštine: 5639 stanovnika (1981g) – 6437 stanovnika (1991g)- 6619 stanovnika (2002g)- 6590 stanovnika (2011g). Pred sadašnjim rukovodstvom opštine je složen i odgovoran zadatak da ističući ove podatke uputi snažan apel svim društvenim činocima da se opštini Raška urgentno pomaže setom multidisciplinarnih mera kako bi se ovi trendovi zaustavili. Veći deo tih mera je izvan mogućnosti i nadležnosti opštine kao jedinice lokalne samouprave. No , nešto se može i mora činiti i na tom nivou organizovanja. Jedna od tih aktivnosti bi trebalo da bude i informisanje javnosti , posebno, raščana koji su , u predhodnim vremenima napustili svoj zavičaj, o ovim demografskim trendovima i potrebi njihovog angažovanja da se oni zaustave pre svega kroz plansku i organizovanu aktivnost udruženja građana koja u drugim gradovima okupljalju stanovnike poreklom iz Raške.
Opština Raška je samo jedna od šest u Srbiji (Vranje, Šabac, Kuršumlija, Raška, Medveđa, Apatin) u kojima ima voda čija je temperatura preko 60°S. Ukupna toplotna snaga koja bi se mogla dobiti iskorišćenjem svih postojećih izvora termalne vode u Srbiji iznosi oko 216 MWt, sa proizvodnjom toplotne energije od 180 hiljada ten (tona ekvivalentne nafte koja ima kaloričnu moć 41868 GJ). Korišćenje geotermalne energije za grejanje i druge energetske svrhe u Republici Srbiji je u početnoj fazi i veoma skromno u odnosu na potencijal i resurse. Već prvi utisci svakog, dobronamernog, posetioca Jošaničke Banje ostave u dilemi. Kao ključna dilema nameće se pitanje kako je moguće da veliki energetski potencijali izvorišta tople vode ostaju, neiskorišćeni? Tačnije rečeno, nedovoljno iskorišćeni. Jer, istine radi, nekavih koristi je bilo, a i sada im,a no to nije ni delić mogućeg.,Posebno sada,,kada je ubrzani napredak tehnologija doprineo efikasnom korišćenju energije termalnih voda u poljoprivredi za zagrevanje staklenika i intenzivnu proizvodnju povrća, voća, cveća, drugog bilja, zagrevanje objekata u stočarstvu, za sušenje biljnih proizvoda, za proizvodnju konzumne ribe i riblje mlađi u toplovodnim ribnjacima i komunalnim delatnostima, pre svega, sistemima za daljinsko grejanje. Istražujući razloge za takvo stanje shvatili smo da ih sve možemo podvesti pod tri grupe.,Prvu grupu razloga za nedovoljno korišćenje energije termalnih voda Jošaničke Banje možemo definisati kao normativne prepreke, u drugoj grupi je, bez sumnje, neihformisanost kako donosioca odluka na lokalnom nivou tako i stanovnika banje o novim, tehnološkim rešenjima za korišćenje termalne energije u privredne svrhe. Postojeći Zakon o javnoj svojini donet 201.1 godine u članu 3 se, između ostalog kaže: „U javnoj svojini su prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koja je zakonom utvrđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i druge stvari koje su, u skladu sa zakonom, u javnoj svojini.“ U članu 9, istog , to je, delom, dodatno precizirano: „Vode, vodotoci i njihovi izvori, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geotermalni i drugi geološki resursi i rezerve mineralnih sirovina, i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva, u svojini su Republike Srbije.“ Vlasnička prava nad prirodnim bogatstvima su zapravo isprepletane grupe prava i to: prava upravljanja, prava isključenja i prava otuđenja. Onaj ko upražnjava ova prava određuje pravo pristupa i pravo korišćenja prirodnih dobara. U praktičnoj primeni i sprovođenju zakona i drugih podzakonskih akata koji tretiraju oblast korišćenja prirodnih bogatstava kreira se na jednoj strani destimulativni ambijent za potencijalne investitore zbog prenormiranosti i, delimičnog, preplitanja nadležnosti različitih nivoa vlasti, ali se zato istim normativnim okvirom na drugoj strani kreira ekonomski atraktivan ambijent zato što se Uredba o visini naknade za korišćenje mineralnih sirovina ne primenjuje već nekoliko godina koliko je prošlo od njenog donošenja. To brojnim privatnim i državnim kompanijama omogućuje da, eksploatacijom mineralnih sirovina za koje nikome ne plaćaju naknadu, ostvaruju ekstraprofit.