Od kada su bagerima porušeni ostaci zidova Arap, ili Hasan – Čelebi džamije u Novom Pazaru, većina Novopazaraca oseća duboku prazninu nestajanjem ključnih delova kulturnog mozaika ovog grada. Džamija spada u najstarije građevinske objekte u Novom Pazaru i nalazi se, tj. nalazila se na ulazu u staru novopazarsku čaršiju i kao takva je simbol grada. Od nedavno, od džamije je ostalo samo minare, kao svedok davno prošlih vremena. Veliko je pitanje šta će iznići na temeljima ovog drevnog zdanja? Opravdano se strahuje da se rušenjem poslednjih ostataka glavnog objekta, desio nenadoknadiv gubitak identiteta Novog Pazara.

Iako su predstavnici lokalne samouprave, istoričari i građani Novog Pazara, u više navrata upozoravali da sam način rekonstrukcije Arap džamije predstavlja ‘’agresiju na kulturnu baštinu’’, ona je ipak porušena. U godini koja je proglašena Godinom evropske kulturne baštine, u Novom Pazaru je nestao jedan od najstarijih spomenika kulture. Rušenje Arap džamije nije zaustavilo ni rešenje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kojim se Islamskoj zajednici u Srbiji zabranjuje izvođenje radova na „rušenju ostatka zidova i minareta Arap džamije“ u Novom Pazaru jer, kako su naveli, izvode se bez utvrđenih uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite.

Zavod je uvidom u službenu evidenciju utvrdio da su još 2013. godine odredili uslove za sanaciju krova i međuspratne konstrukcije džamije, kao i da su u maju ove godine zabranili IZ u Srbiji radove na krovnoj konstrukciji, jer su ih izvodili bez utvrđenih uslova i mera tehničke zaštite. Sa druge strane, Mešihat IZ u Srbiji saopštava da se radovi na obnovi Arap džamije u Novom Pazaru izvode uz „poštovanje svih standarda i normi“.

U pitanju je džamija koja se prvi put pominje u popisu iz 1528. godine i jedna je od najstarijih novopazarskih džamija. Očuvano je narodno predanje da je njen graditelj Hasan Čelebi, koji je bio po poreklu Arapin, zbog čega je i džamija dobila ime Arap džamija. U istorijskim izvorima iz XVI veka pominje se izvesni Hasan Čelebi ili Hasan-beg kao graditelj džamije, ne velikih razmera, bez naznake njegove etničke pripadnosti, a  mezar Hasan Čelebije je verovatno onaj sa velikim nišanima pored same džamije.

Arap džamija spada u red džamija s minaretom zidanim opekom i kamenom ozidanom opekom. Ovakav oblik i način zidanja minareta odraz su autohonog izražavanja u sakralnoj arhitekturi. Minaret je znalački izveden i ukrašen. Položajem, pomalo zdepasti i arhaični minaret Arap-džamije čini vizuelni akcent čitave stare čaršije. Zidano je tankom opekom, od koje su izvedena i gazišta i konstrukcija spiralnog stepeništa, samo su parapetne ploče izvedene od kamena trhita.

Rušilački čin u septembru osudile su brojne nevladine organizacije, ustanove i pojedinci. A evo kako je rušenje Arap džamije doživeo i opsisao istoričar, Esad Rahić. „Samo ako ostaneš stara ljepotice kakvom te vijekovi poznaju i budućnost će se pokloniti pred tobom. Po tebi i nas prepoznaju. Ako promjenimo tvoj lik ni mi više nećemo biti ono što smo sa tobom bili. Budućnost će se postidjeti od nas. „

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Opština Raška spada u onu , malobrojnu , grupu lokalnih samouprava u Srbiji  u kojima je svest o značenju i značaju kulturne baštine za promociji i unapređenje turističke ponude prisutna prilikom koncipiranja planova i programa rada

Sa svojom bogatom turističkom ponudom Kopaonik privlači  , iz godine u godinu , sve više posetilaca. Hotelijeri i ugostitelji sa ove planine ,uz nesebičnu pomoć opštine  Raška, čine mnogo toga da Kopaonik bude privlačna turistička destinacija i van sezone skijanja.Zato je ovde sve više gostiju  i tokom leta pre svega.

Pored ulaganja u komunalnu infrastrukturu na Kopaoniku kao bitnog preduslova za uspešno bavljenje turizmom opština Raška , preko svoje Turističke organizacije i Centra za kulturu „Gradac“, sve uspešnije prezentuje i svoje , nadasve vredne,  kulturno-istorijske spomenike kreirajući na taj način dodatnu vrednost već postojećoj hotelijerskoj i ugostiteljskoj ponudi Kopaonika. Jer ,gosti Kopaonika sada , a posebno u letnjoj sezoni , imaju mogućnosti da , za relativno kratko vreme  i sa neznatnim dodatnim troškovima, vide i upoznaju se sa lepotom i vrednostima neponovljivih spomenika kulture od koji su mnogi i međunarodna ,da ne kažemo i svetska atrakcija.

U svom Info centru na Kopaoniku Turistička organizacija Raške nudi promo materijale u kojima je dosta pažnje i prostora poklonjeno upravo prezentaciji lepota i sadržaja „Doline kraljeva“. To su , pre svega, obližnji manastiri Studenica i Gradac, zatim crkve  Stara i Nova Pavlica, manastir Končul , arheološki lokalitet „Nebeske stolice na samom Kopaoniku, Jošanička Banja…

I upravo zbog takvog shvatanja značaja kulturne baštine bilo da je ona materijalna ili nematerijalna Turistička organizacija Raške je , od samih početaka , uz već pomenuti Centar za kulturu „Gradac“ suorganizator nekoliko kulturnih manifestacija koje su , bez sumnje i velika dodatna vrednost turizmu opštine Raška. To su pre svega „ Raške duhovne svečanosti “ koje su za četvrt veka svoga postojanja, svojim programima i sadržajem, postale manifestacija od nacionalnog značaja. Tu su i „ Dani  kraljice  Jelene “ tokom koje se afirmišu stari zanati i igre iz ovog kraja a u slavu i sećanje na kraljicu Jelenu Anžujsku , ktitorku manastira Gradac i suprugu Stefana Uroša I Nemanjića,najmlađeg sina  Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo.

U Turističkoj organizaciji  Raške su nam rekli da je posebno važno što sve više stranih gostiju pohodi Kopaonik i njegovu okolinu i to ne samo zbog direktne  ekonomske koristi od njihovog boravka, nego zbog činjenice da oni , posle upoznavanja sa  kulturno istorijskim spomenicima na  teritoriji opštine, u mnogome menjaju svoju percepciju Srbije formiranu najčešće na medijskim stereotipima kreiranim i plasiranim u   vreme  burnog raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.

Tako ,eto, kulturna baština opštine Raška vešto inkorporirana i upotpunjena atraktivnim sadržajima kulturnih manifestacija sve više biva i svojevrsni promoter našeg , duboko evropskog, identiteta.

Da je svest o tome prisutna kod donosioca odluka u ovoj lokalnoj samoupravi  govori  i podatak da je budžetom opštine Raška  za promociju turističke ponude  u koju ,delom, spada i promocija kulturne baštine , za 2019 godinu planirano 10.250.000 dinara za razliku od 8.500.000 dinara u 2018 godini.

Ono što manjka jesu , po običaju , finansijska sredstva koja jedna lokalna samoprava poput Raške može izdvojiti za aktivnosti adekvatnije zaštite i prezentacije kulturne baštine.To se vidi iz podataka da je, budžetom za 2019 godinu za razvoj kulture i informisanja izdvojeno 57.569.254 dinara što je za 1.459.746 dinara manje nego u ovoj , 2018, godini iako je tako planirani budžet , za 2019,  od 1.563.268.291 dinara veći od prošlogodišnjeg za 183.154.091 dinara.No, dobro je da ,u uslovima smanjenja iznosa sredstava za razvoj kulture i informisanja , povećan iznos predviđen  za unapređenja sistema očuvanja i prezentacije kulturno istoriskog nasleđa sa 1.300.000 dinara u 2018 na 1.950.000 dinara u 2019 godini.  Nema sumnje da je tako uvećanom budžetu opštine Raška doprineo i rast broja gostiju koji , kao turisti , borave , pre svega na Kopaoniku , kao što nema sumnje da tome , itekako,  doprinosi i adekvatna prezentacija kulturne baštine i kulturni sadržaji kao svojevrsne  dopune osnovnim elementima ukupne turističke ponude opštine Raška.

Kraljevo, bez sumnje, spada u gradove sa brojnim kulturnim institucijama i dinamičnim kulturnim životom.Tome pored  kulturnih institucija čiji je osnivač lokalna samouprava na svoj način, i u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose i one organizacije civilnog društva  koje okupljaju  svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti. Tu je i , nekoliko privrednih subjekata  poput Multimedijalnog centra KVart i par ateljea likovnih i primenjenih umetnika koji dopunjavaju kulturnu ponudu grada na Ibru i dinamiku  njegovog kulturnog života.

No u Kraljevu je, deceniju posle donošenja Zakona o kulturi koji je predvideo i druge modele kulturnih politika,  i dalje dominatan ,možemo to s pravom reći,  državni model kulturne politike što se jasno uočava kroz dva primera. Prvi primer predstavlja distribucija javnih, budžetskih , sredstava opredeljenih za finansiranje kulture a drugi je nepostojanje Saveta za kulturu grada Kraljeva koji bi ,u skladu sa zakonskim rešenjima trebalo da obezbedi veće participiranje zaintersovanih javnosti (građana) u kreiranju kulturne politike grada.

Za posledicu takvog model u kulturnoj politici grada imao i to da se smanjuju ionako skromna  javna sredstva za  kulturu , ne računajući, naravno,  rast onog dela javnih prihoda koji se izdvaja za ,inače skromne , plate zaposlenih u ustanovama kulture. Tako je za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture  u 2018  opredeljeno  194.416.000 dinara a za istu namenu u 2019 godini  planirano je 204.670.000 dinara.

Budžetom grada Kraljeva za 2018 godinu za programsku aktivnost Razvoj kulture i informisanja opredeljeno je 236.525.185 dinara ili 6,8% od ukupnog budžeta grada a predlog za 2019 godinu je 241.744.000 dinara ili 6,3% od ukupnog budžeta grada .

 Od tog iznosa u 2018 godini  samo 26.106.185 dinara je opredeljeno  za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva , a  za 2019 godinu  planirano je  čak 10.483.185 dinara manje,  samo 15.623.000 .  Praksa i iskustva o distribuciji  tih više nego skromnih  sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva je takva da se taj novac u većem obimu daje lokalnim ustanovama kulture za njihove projekte koji su deo njihovih  redovnih godišnjih planova i programa aktivnosti a neznatan deo posluži za sufinansiranje organizacija civilnog društva  koje okupljaju  svoje članove oko pojedinih  kulturnih aktivnosti i projekata iz  različitih umetnosti.

Još manje sredstava ,samo 1.003.000 je opredeljeno,  u 2018 , za veoma važne delatnosti jačanja sistema očuvanja i predstavljanje  kulturno istorijskog nasleđa. Za ove aktivnosti u 2019 godini planirano je  1.451.000 dinara!

Iznos izdvojenih sredstava za bitnu aktivnost predstavljanja  kulturno istorijskog nasleđa jasno pokazuje da su donosioci odluka u gradu Kraljevu daleko od shvatanja značaja kulturne baštine kao važnog  resursa svake  zajednice.

Tamo gde izostaje svest donosioca odluka na lokalnom nivou  o značaju i važnosti kulturnog nasleđa  kao strateškog resursa za inicijaciju brojnih društvenih i privrednih aktivnosti, teško je govoriti o napredku u bilo kom segmentu lokalne zajednice.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Festivali i karnevali

         Poslednjih decenija 20. veka, Vrnjačka Banja je imala „Kulturno leto“ čiji je moto bio: Za 100 dana – 100 kulturnih događaja. Početkom 21. veka,  zbog ekonomske krize, broj događaja je prepolovljen. Danas je Banja nastoji da, po ugledu na evropska banjska mesta, kulturnim manifestacijama prilagođenim interesovanjima turista, ponovo zauzme nekadašnju poziciju. 

                Preteče Vrnjačkog karnevala, koji već 14 godina u Banju dovodi plesne grupe iz celog sveta, bili su maskenbali i kermesi održavani u Vrnjačkoj  Banji krajem devetnaestog i početkom 20. veka. Na vrnjačkim kermesima okupljali su se svi, bez obzira na društveni status. Banja je tada bila mesto  obilja dobre hrane i pića, ali i kulturnih dešavanja. Iz svih krajeva Srbije dolazili su slikari, glumci, pozorišne grupe i muzičari kako bi učestovali u banjskim kermesima i maskenbalima. Tek šezdesetih godina 20. veka u Vrnjačkoj Banji je  organizovan prvi pravi karneval, ali bez očekivanog efekta, kao ni nekoliko sledećih. Ipak, Vrnjčani tvrde da su baš šezdesete godine prošlog veka odredile Banju kao evropski, karnevalski grad.  Tako, svake godine sredinom jula,  zbog karnevalske atmosfere,  atraktivnih plesnih grupa kao što su kubanske i brazilske i   bogatog, svakodnevnog  muzičkog programa na dve bine u centru grada    Vrnjačku Banju poseti oko 100 hiljada turista.

             Pre 12 godina, mladi entuzijasti Vrnjačke Banje sledeće evropske i svetske muzičke trendove, organizovali su prvi „Love Fest“, jedinstvenu kulturnu platformu koja promoviše urbanu muziku,  umetnost i, kao što naziv sugeriše,  ljubav. Na festivalu su, kroz nastupe najpoznatijih evropskih  di – džejeva na 5 bina, zastupljeni različiti muzički pravci.  Love Fest, iz godine u godinu,  privlači sve više publike i izvođača i bitno menja starosnu strukturu banjskih gostiju. O njegovoj popularnosti govore i sponzori ove muzičke manifestacije, među kojima su najpoznatiji evropski brendovi. Za vreme Festivala ljubavi, u Vrnjačkoj Banji i okolini nema slobodnih ležajeva, a prihod od javne potrošnje dostiže 2, 5 miliona evra. Vrnjčani kažu da ih u ta 3 festivalska dana ima duplo više, jer na noćenju imaju oko 30 hiljada gostiju. Pri tome ne računaju  „prolazne“ goste i „Love Fest camp“, koji organizatori postavljaju pored izvora „Jezero“ i koji daje još jednu dimenziju zbližavanju mladih, uglavnom iz Balkanskih zemalja.         

             Tradicionalno, sredina avgusta rezervisana je za najstariji kulturni događaj u Vrnjačkoj Banji – Festival filmskog scenarija, po koncepciji jedinstven u Evropi i kao takav uvršten u Svetski katalog važnih filmskih festivala. Od prvog, održanog 1977. do ovogodišnjeg, 42. izdanja, Festival filmskog scenarija ostao je jedini festival ozbiljno  posvećen onome na čemu se film zasniva. Da bude drugačiji od ostalih festivala, doprineo je i Simpozijum, koji je od prvog dana važan segment u okviru kojeg su brojni evropski i srpski teoretičari filma i filmski stvaraoci izlagali svoja promišljanja o filmu, kasnije objavljivana u festivalskoj ediciji „Simpozion“.  Mlađa od Simpozijuma, ali ništa manje važna je festivalska Škola filmske dramaturgije „Slobodan Stojanović“, koju su proteklih godina vodili značajni fimski stvaraoci. Iz te škole potekli su neki od, u evropskim okvirima, uspešnih filmskih stvaralaca. Festival filmskog scenarija imao je i višegodišnju, plodnu saradnju sa festivalima u Kotbusu i Visbadenu.

           Čuvanjem tradicije i prihvatanjem novina, Vrnjčani žele da svom mestu vrate nekadašnju, visoku  poziciju u srpskoj kulturi i da, istovremeno, Evropi pokažu da su usvojili njene kulturne vrednosti.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

UTŠ ,  Vrnjačka Banja :  nasleđe dobre hrane i usluge 

                  Ugostiteljsko – turističkaškola, za 7 decenija postojanja, obrazovala je više od 7000 kuvara ,poslastičara, konobara, kulinarskih, ugostiteljskih  i turističko – hotelijerskih tehničara. Škola ima učenike iz cele Srbije, od  Bele Crkve do Bujanovca, a nagrade koje oni osvajaju ne poznaju granice. Medalje su zaslužili i kao čuvari nasleđa, za tradicionalna srpska jela. 

             Ugostiteljsko – turistička škola sa Domom učenika, osnovana je 1949. godine, kao Niža ugostiteljska škola. Iakoje od tada do danas menjala  nazive obrazovnih profila i nastavnih programa, kvalitet obrazovanja koje pruža ostao je isti. Zato je  svake školske godine potrebno sve više bodova za  upis u ovu školu, jer na jedno mesto konkurišu 2 – 3 kandidata. Kada završe školu, lako nalaze posao,kako u Vrnjačkoj Banji, tako i dalje, pa u Ugostiteljsko – turističkoj školi s ponosom ističu da njihovi bivši učenici rade u poznatim hotelima širom Evrope.Ponosni su i na nagrade koje osvajaju na kulinarskim takmičenjima, domaćim i međunarodnim. Imaju ih toliko, da su odavno prestali da ih broje. Posebno mesto među priznanjima zauzimaju medalje sa nadmetanja u pripremanju tradicionalnih jela. Pre 3godine, u Ljubljani su osvojili Zlatno priznanje za projekat“Gde je Srbin – tamo je i slava“. Direktorka škole, JelenaČeperković, ističe i najnoviji uspeh sa Kalemegdana.

– Na nedavo održanom „Festivalu srpske trpeze“ naši učenici su osvojili prvo mesto u pripremanju i serviranju srpske večere iz srednjeg veka. Taj zadatak i namirnice  su dobili su pošto je počelo takmičenje i pred žirijem su pripremali i postavljali „Kneževu večeru“. Sem znanja i kreativnosti, njihovom uspehu je doprinelo i posuđe iz muzejske zbirke „Krstovgrada“ kod Kraljeva. Cilj takmičenja na Kalemegdanu je očuvanje gastronomskog nasleđa, a mi smo pobedom pokazali kako to nasleđe čuvamo, kao što smo to pokazali i pre 2 godine u Moskvi, na sličnom takmičenju.

            Vrnjačka Banja, ove godine obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom. U mestu lekovitih voda, ponosnom na svoju tradiciju,  Ugostiteljsko – turistička škola, kroz  redovne predmete posvećene nacionalnoj kuhinji i nacionalnim poslasticama, doprinosi negovanju kulinarskog nasleđa ovog kraja.

–  Ne možemo da zaboravimo ko smo, odakle smo ili šta volimo da jedemo. Mi to ponekad malo modernizujemo. Tako naši učenici uče da spremaju kafansku sarmu, koja treba bude dimenzija 2 X 5 cm, a onda probaju da naprave duplo manju i uspeju u tome, pa je i serviraju na drugačiji način. Tako spajamo nasleđe i savremeno, ja volim da kažem da tradicionalno serviramo na moderan način i to prija i oku i čulu ukusa, kaže Jelena Čeperković.

        Ugostiteljsko – turistička škola ima 4 objekta: školsku zgradu sa kabinetima za praktičnu nastavu, Dom učenika sa 85mesta, Poslastičarnicu „Beba“ koja uskoro treba da bude rekonstruisana i Školski restoran za obuku „Istra“, sa kioskom za prodaju pecivakoja prave učenici. Kao jedan od najboljih primera dualnog obrazovanja u Srbijii čuvar gastronomskog nasleđa,  škola je otvorena i za tradiciju drugih zemalja i u tome je, takođe uspešna. Ove godine,njeni kulinari su doneli 4 medalje iz Gabrova u Bugarskoj, gde su se takmičili u karvingu, drevnoj kineskoj veštini u rezbarenju voća i povrća.

       Za uspehe u negovanju gastronomske tradicije, Ministarstvo prosvete je 2015. godine  Ugostiteljsko – turističkoj školi dodelilo „Svetosavskunagradu“ i proglasilo je za najbolju srednju školu u Srbiji.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.

Intervju: Husein Memić, direktor Kulturnog centra Novi Pazar

Direktor novopazarskog Kulturnog centra, Husein Memić kaže da u Godini evropske kulturne baštine Novi Pazar postaje sve prepoznatljiviji na kulturnoj mapi Srbiji, a samim tim i Evrope. Ističe da već nekoliko godina unazad Kulturni centar seinfrastrukturno, tehnički, ali i sadržajno i suštinski u kontinuitetu razvija,te najavljuje brojne ambiciozne planove u budućnosti. Ovu kulturnu jesen,tačnije drugu polovinu novembra, obeležava Festival evropskog filma u Novom Pazaru, kao i otvoreni konkurs za takmičenje mladih u besedništvu. Ipak, prema rečima Memića, ključni događaj koji je obeležio tekuću godinu je nastup Sarajevske filharmonije u ovom gradu.

• Kada su u pitanju događaji i manifestacije, ono što se svakako izdvaja je prvo gostovanje

Sarajevske filharmonije u našem gradu. Na oduševljenjenaše publike, to je događaj koji se posebno ističe. Ono što je takođe bitno za2018. je nastavak ulaganja u infrastrukturu, i za to moram pohvaliti Grad NoviPazar koji izdvaja značajna budžetska sredstva. Negde oko 300 hiljada, zajedno sa drugim donatorima mi smo uložili u infrastrukturu i izgradnju jednog potpuno novog ambijenta. Svakako da treba napomenuti da smo jedan od retkih kulturnih centara koji će u skorije vreme dobiti svoj bioskop. Projekat koji nije ni malomali u finansijskom smislu. Za digitalizaciju bioskopa javna nabavka je raspisana ovih dana, a iznos je 13.200.000 dinara. Grad raspisao tender za taj projekat, a Kulturni centar za izgradnju kino kabine i kupovinu platna, što ukupno čini negde oko 15 miliona dinara. Finansijsku podršku dalo jeMinistarstvo kulture i informisanja i Filmski centar Srbije. To znači da ćemo mi u skorije vreme imati najsavremeniju bioskopsku opremu i da ćemo moći da prikazujemo svoj repertoar; da nećemo više čekati na emitera koji dolazi izBeograda u kombi vozilu jednom mesečno sa kojim nećemo morati ni da delimo finanskijsku dobit, veće ćemo sav prihod ulagati u neke novije kulturne sadržaje.

Što se prostora tiče, to podrazumeva korišćenje postojeće koncertne dvorane?

• Tako je. To je jedan multifunkcionalni prostor. Imaćemo nekoliko dana u nedelji, u

zavisnostiod interesovanja, ali sigurno imaćemo redovan filmski repertoar. Inače, Kulturnicentar je jedna potpuno renovirana ustanova. Imali smo oronulu fasasdu iz1963.godine. Poslednje tri godine radili smo zid po zid, i sada imamo moždajedan od najlepših kulturnih centara u Srbiji. Renovirali smo dotrajali sistemgrejanja u koncertnoj dvorani, sanirali kotlove i izgradili klima komoru, zašta je izdvojeno negde oko 3 miliona dinara. Zapravo, da bismo mogli da imamo bioskop, predhodno smo stvorili uslove. Našli smo novac, 11 miliona dinara od pristupnih fondova, što je jako teško u ovom vremenu, posebno kada je u pitanju kultura. Moram da pohvalim i Grad odobrio 3 miliona, čime je zatvorena finansijska konstrukcija digitalizacije bioskopa.

Pomenuli ste važne projekte i rezultati su vrlo vidljivi infrastrukturno i tehnički.Suštinski, reklo bi se da ima i kulturnih sadržaja i da se kultura u ovom gradu zaista dešava. Da li se nešto promenilo kada je publika u pitnju? Imali i tu pozitivnih pomaka?

• Naravno da jeste! Nismo oskudevali ni u jednom segmentu kada je u pitanju kultura, bilo

daje vezano za tribinski, pozorišni, muzički, ili neki drugi program. Prvi put smo uradili popis svih umetničkih dela. Kulturni centar od 63.godine sakuplja dragocene umetničke slike, koje nikada pre nisu popisane. Osim što smo ihpopisali, uredili smo jedan novi prostor depoa, koji se nalazi dole u podrumu,i to je jedino što nam je ostalo da renoviramo. I ti radovi su u toku i to će sigurno biti jedan od lepših višenamenskih prostora. Što se tiče sadržaja, prvi put smo imali dve produkcijske predstave. Iako u Novom Pazaru postojiRegionalno pozorište, mi ranijih godina nismo ulazili u produkcijsku sferu.Prvi put ove godine smo imali dve takve predstave. Prva je “Bojte se Allaha –smisao života Ćamila Sijarića“, autentična i ozbiljna priča u režiji Zlatka Pakovića i u kooprodukciji sa bosanskim Narodnim pozorištem iz Zenice.Predstava i dalje živi, gostuje i u januar ćemo imati priliku ponovo da je gledamo u Novom Pazaru. Osim te predstave imali mso i Deportaciju, jedan izuzetno i finansijski jak i dobar projekat. Želeli smo da neke stvari, koje sunas Bošnjake ovde godinama tištale, ne zaboravimo. Tiče se zločina nad Bošnjacima na prostoru Crne Gore. Predstavu je režirao Vladimir Goev. Nameranam je bila da uključimo sve konfesije. Imamo reditelja Hrvata, glumce izSarajeva, Beograda, Crne Gore, pisac je Crnogorac Željko Vušurević. Zapravo,jedna mešovita ekipa, koja šalje izuzetno jaku poruku. Ovih dana imali smo i dolazak Emira Hadžihafizbegovića, koji nas je svojim projektom “Sve je do nas“ oduševio. Tu je i Festival sevdaha “Zeman“, koji je prvi put organizaovan ove godine u avgustu. Namera nam je da naredne godine taj festival unapredimo dodatno, s obzirom da je pored Bosne i Hercegovine sevdah itekako prisutan i u Novom Pazaru, ali nikako nismo imali ni jedan događaj koji to manifestuje. Takođe, vrlo je važno što ni jednu tradicionalnu manifestaciju nismo ugasili. Naprotiv, svaku smo dodatno oplemenili, ne “gušeći“ druge sadržaje. Među novim manifestacijama su i nagrada “Ahmed Vali“ za najvećidoprinos u kulturi. To je nešto što je falilo Novom Pazaru i kulturnim radnicima. Tu je i kniževna nagrada “Amir Dautović“. Trenutno je aktuelan Festival evropskog filma, otvoren je konkurs za takmičenje u besedništvu i verujte da ne prođe ni jedna nedelja bez nekog jakog kulturnog sadržaja. Sa urednicima smo se dogovarali da idemo u neku sferu koju ranije nismo imali, a taj evropski film nam je uvek falio.

Govorite o kooprodukciji, učešću različitih konfesija, pa se stiče utisak da i Novi Pazaru značajnoj meri učestvuje u kulturnoj razmeni na prostoru bivše Jugoslavije,jer kultura ne poznaje granice.

• Mi želimo da ne pravimo događaje koji će samo bitilokalnog karaktera. Imamo nameru

 da napravimo jedan veliki Film fest. On neće doći samo od sebe, mi to znamo i zato spremamo infrastrukturu. Zato dovodima i Emira Hadžihafizbegovića, zato je prošle godine bio i Kenović. Želimo da uvežemo Sarajevo, Istanbul, Srbiju, kroz neke naše velike manifestacije. Otuda i premijera filma “Moj brat“, kada smo imali privilegiju da premijeru, odmah nakon Minhena, Bakua i Amsterdama, gledamo uNovom Pazaru, pred nekoliko hiljada ljudi koji su bili ispred, jer nisu moglida uđu, a želeli su da pozdrave popularnog glumca Buraka Oždževika, koji je došao u Novi Pazar. Sve to govori da kultura ne poznaje granice i koliko mi u Kulturnom centru želimo da tu kulturu, uslovno rečeno podelimo i razmenimo sa svim narodima u okruženju. Cilj nam je, i ja se nadam da ćemo to uspeti da napravimo veliki Film fest u Novom Pazaru i da u početnoj fazi uvežemo region,možda opet nekim filmom iz Turske, gde bi došlo još poznatih glumaca. Hoćemo da pokažemo da Novi Pazar nije samo politika, da ne spominjem senzacionalističke naslove, već da svi vide u pravom smislu kakvi smo mi ljudi i šta mi organizujemo i koliko smo vredni kada ulažemo u kulturu. Siguran sam da se svaki dinar uložen u kulturu višestruko vrati.

Kako vidite Novi Pazar u kulturnom miljeu Srbije, odnosno Evrope?

• Pokušaću da objasnim. Pre desetak godina desio se nastanak jednog jednog pozorišta. U

tom periodu dolazili su ljudi sa semenkama i bez elementarne pozorišne kulture,kada je bilo teško održati predstavu. Koliko je to sve sada drastično drugačije govori utisak Emira Hadžihafizbegovića, koji je odigrao tri hiljade predstava,koji je rekao da je retko gde viđao ovakvu publiku, koja s posebnom pažnjom prati predstavu. Mi smo za poslednjih deset godina značajno podigli lestvicu.Svake godine kada pravimo budžet razmišljamo šta je to što bi nas vodilo korak više. Svojim programom se približavamo Beogradu, Novom Sadu i svim prestonicama kulture. Evropa i svet daju veliki značaj kulturi. To je oblast koju moramo razvijati, i u koju moramo još više ulagati, jer ni jedan jedini dinar koji seuloži u kulturu nije bačen, već uložen u decu, njihovu bolju budućnost i nas same.

Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа