Svim čitaocima portala KV Novosti želimo dobro zdravlje i sve najlepše u 2019 godini !
Author Archive
Zašto je u Godini evropske kulturne baštine „nestala“ Arap džamija ?
Od kada su bagerima porušeni ostaci zidova Arap, ili Hasan – Čelebi džamije u Novom Pazaru, većina Novopazaraca oseća duboku prazninu nestajanjem ključnih delova kulturnog mozaika ovog grada. Džamija spada u najstarije građevinske objekte u Novom Pazaru i nalazi se, tj. nalazila se na ulazu u staru novopazarsku čaršiju i kao takva je simbol grada. Od nedavno, od džamije je ostalo samo minare, kao svedok davno prošlih vremena. Veliko je pitanje šta će iznići na temeljima ovog drevnog zdanja? Opravdano se strahuje da se rušenjem poslednjih ostataka glavnog objekta, desio nenadoknadiv gubitak identiteta Novog Pazara.
Iako su predstavnici lokalne samouprave, istoričari i građani Novog Pazara, u više navrata upozoravali da sam način rekonstrukcije Arap džamije predstavlja ‘’agresiju na kulturnu baštinu’’, ona je ipak porušena. U godini koja je proglašena Godinom evropske kulturne baštine, u Novom Pazaru je nestao jedan od najstarijih spomenika kulture. Rušenje Arap džamije nije zaustavilo ni rešenje Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture kojim se Islamskoj zajednici u Srbiji zabranjuje izvođenje radova na „rušenju ostatka zidova i minareta Arap džamije“ u Novom Pazaru jer, kako su naveli, izvode se bez utvrđenih uslova za preduzimanje mera tehničke zaštite.
Zavod je uvidom u službenu evidenciju utvrdio da su još 2013. godine odredili uslove za sanaciju krova i međuspratne konstrukcije džamije, kao i da su u maju ove godine zabranili IZ u Srbiji radove na krovnoj konstrukciji, jer su ih izvodili bez utvrđenih uslova i mera tehničke zaštite. Sa druge strane, Mešihat IZ u Srbiji saopštava da se radovi na obnovi Arap džamije u Novom Pazaru izvode uz „poštovanje svih standarda i normi“.
U pitanju je džamija koja se prvi put pominje u popisu iz 1528. godine i jedna je od najstarijih novopazarskih džamija. Očuvano je narodno predanje da je njen graditelj Hasan Čelebi, koji je bio po poreklu Arapin, zbog čega je i džamija dobila ime Arap džamija. U istorijskim izvorima iz XVI veka pominje se izvesni Hasan Čelebi ili Hasan-beg kao graditelj džamije, ne velikih razmera, bez naznake njegove etničke pripadnosti, a mezar Hasan Čelebije je verovatno onaj sa velikim nišanima pored same džamije.
Arap džamija spada u red džamija s minaretom zidanim opekom i kamenom ozidanom opekom. Ovakav oblik i način zidanja minareta odraz su autohonog izražavanja u sakralnoj arhitekturi. Minaret je znalački izveden i ukrašen. Položajem, pomalo zdepasti i arhaični minaret Arap-džamije čini vizuelni akcent čitave stare čaršije. Zidano je tankom opekom, od koje su izvedena i gazišta i konstrukcija spiralnog stepeništa, samo su parapetne ploče izvedene od kamena trhita.
Rušilački čin u septembru osudile su brojne nevladine organizacije, ustanove i pojedinci. A evo kako je rušenje Arap džamije doživeo i opsisao istoričar, Esad Rahić. „Samo ako ostaneš stara ljepotice kakvom te vijekovi poznaju i budućnost će se pokloniti pred tobom. Po tebi i nas prepoznaju. Ako promjenimo tvoj lik ni mi više nećemo biti ono što smo sa tobom bili. Budućnost će se postidjeti od nas. „
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.
Opština Raška podržala zaštitu i promociju kulturne baštine sa više sredstava
Opština Raška spada u onu , malobrojnu , grupu lokalnih samouprava u Srbiji u kojima je svest o značenju i značaju kulturne baštine za promociji i unapređenje turističke ponude prisutna prilikom koncipiranja planova i programa rada
Sa svojom bogatom turističkom ponudom Kopaonik privlači , iz godine u godinu , sve više posetilaca. Hotelijeri i ugostitelji sa ove planine ,uz nesebičnu pomoć opštine Raška, čine mnogo toga da Kopaonik bude privlačna turistička destinacija i van sezone skijanja.Zato je ovde sve više gostiju i tokom leta pre svega.
Pored ulaganja u komunalnu infrastrukturu na Kopaoniku kao bitnog preduslova za uspešno bavljenje turizmom opština Raška , preko svoje Turističke organizacije i Centra za kulturu „Gradac“, sve uspešnije prezentuje i svoje , nadasve vredne, kulturno-istorijske spomenike kreirajući na taj način dodatnu vrednost već postojećoj hotelijerskoj i ugostiteljskoj ponudi Kopaonika. Jer ,gosti Kopaonika sada , a posebno u letnjoj sezoni , imaju mogućnosti da , za relativno kratko vreme i sa neznatnim dodatnim troškovima, vide i upoznaju se sa lepotom i vrednostima neponovljivih spomenika kulture od koji su mnogi i međunarodna ,da ne kažemo i svetska atrakcija.
U svom Info centru na Kopaoniku Turistička organizacija Raške nudi promo materijale u kojima je dosta pažnje i prostora poklonjeno upravo prezentaciji lepota i sadržaja „Doline kraljeva“. To su , pre svega, obližnji manastiri Studenica i Gradac, zatim crkve Stara i Nova Pavlica, manastir Končul , arheološki lokalitet „Nebeske stolice na samom Kopaoniku, Jošanička Banja…
I upravo zbog takvog shvatanja značaja kulturne baštine bilo da je ona materijalna ili nematerijalna Turistička organizacija Raške je , od samih početaka , uz već pomenuti Centar za kulturu „Gradac“ suorganizator nekoliko kulturnih manifestacija koje su , bez sumnje i velika dodatna vrednost turizmu opštine Raška. To su pre svega „ Raške duhovne svečanosti “ koje su za četvrt veka svoga postojanja, svojim programima i sadržajem, postale manifestacija od nacionalnog značaja. Tu su i „ Dani kraljice Jelene “ tokom koje se afirmišu stari zanati i igre iz ovog kraja a u slavu i sećanje na kraljicu Jelenu Anžujsku , ktitorku manastira Gradac i suprugu Stefana Uroša I Nemanjića,najmlađeg sina Stefana Prvovenčanog i Ane Dandolo.
U Turističkoj organizaciji Raške su nam rekli da je posebno važno što sve više stranih gostiju pohodi Kopaonik i njegovu okolinu i to ne samo zbog direktne ekonomske koristi od njihovog boravka, nego zbog činjenice da oni , posle upoznavanja sa kulturno istorijskim spomenicima na teritoriji opštine, u mnogome menjaju svoju percepciju Srbije formiranu najčešće na medijskim stereotipima kreiranim i plasiranim u vreme burnog raspada Jugoslavije devedesetih godina prošlog veka.
Tako ,eto, kulturna baština opštine Raška vešto inkorporirana i upotpunjena atraktivnim sadržajima kulturnih manifestacija sve više biva i svojevrsni promoter našeg , duboko evropskog, identiteta.
Da je svest o tome prisutna kod donosioca odluka u ovoj lokalnoj samoupravi govori i podatak da je budžetom opštine Raška za promociju turističke ponude u koju ,delom, spada i promocija kulturne baštine , za 2019 godinu planirano 10.250.000 dinara za razliku od 8.500.000 dinara u 2018 godini.
Ono što manjka jesu , po običaju , finansijska sredstva koja jedna lokalna samoprava poput Raške može izdvojiti za aktivnosti adekvatnije zaštite i prezentacije kulturne baštine.To se vidi iz podataka da je, budžetom za 2019 godinu za razvoj kulture i informisanja izdvojeno 57.569.254 dinara što je za 1.459.746 dinara manje nego u ovoj , 2018, godini iako je tako planirani budžet , za 2019, od 1.563.268.291 dinara veći od prošlogodišnjeg za 183.154.091 dinara.No, dobro je da ,u uslovima smanjenja iznosa sredstava za razvoj kulture i informisanja , povećan iznos predviđen za unapređenja sistema očuvanja i prezentacije kulturno istoriskog nasleđa sa 1.300.000 dinara u 2018 na 1.950.000 dinara u 2019 godini. Nema sumnje da je tako uvećanom budžetu opštine Raška doprineo i rast broja gostiju koji , kao turisti , borave , pre svega na Kopaoniku , kao što nema sumnje da tome , itekako, doprinosi i adekvatna prezentacija kulturne baštine i kulturni sadržaji kao svojevrsne dopune osnovnim elementima ukupne turističke ponude opštine Raška.
Fakultet za mašinstvo i građevinarstvo iz Kraljeva postao partner Leoniju
U Kraljevu je danas , na Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo Univerziteta u Kragujevcu , potpisan Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji između ove visokoškolske ustanove i kompanije Leoni Wiring Systems Southeast d.o.o.
Ova kompanija u Srbiji deo je velikog Nemačkog koncerna koja ima 91 fabriku u čak 31 zemlji širom sveta , u kojim zapošljava više od 100.000 radnika,koji će , rečeno je danas u Kraljevu , ostvariti profit veći od 5 milijardi evra u ovoj godini.
U okviru ove saradnje , predviđen je program stipendiranja najboljih studenata, stručna praksa, dani otvorenih vrata i posete kompaniji Leoni u Srbiji, takmičenja u studijama slučaja, predavanja i radionice.
U Kraljevu se , inače, gradi četvrta , i najveća , Leonijeva fabrika u Srbiji u kojoj bi , prema planovima trebalo da se zaposli 5000 radnika do 2023 godine. Oni će biti primani sukcesivno a taj prijem je već započeo u ovoj godini , kada je selektovana prva grupa od 13 kandidata , uglavnom za pozicije u operativnom menadžmentu buduće fabrike, koji su potom upućeni na obuku u Rumuniju i Leonijeve fabrike u Prokuplju, Nišu i Malošištu, a do sada je u fabrici u Kraljevu zaposleno 120 radnika.
Početak serijske proizvodnje u fabrici u Kraljevu planiran je za kraj 2019 godine a početak izrade semplova,odnosno prototipova je planiran za februar 2019 do kada će broj novoprimljenih radnika u Kraljevu narasti na 150.
Kompanija Leoni je ,sudeći po broju fabrika izgrađenih u Srbiji ,odabrala našu zemlju za svog strateškog partnera na Evropskom kontinetu. Kada fabrika u Kraljevu proradi punim kapacitetom Leoni će ,sa oko 16.000 zaposlenih , biti među najvećim poslodavcima u Srbiji a sigurno je najveći u proizvodnom sektoru.On je to , sa oko 8000 trenutno zaposlenih, možda veći i sada.
Studenitima Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu danas su se obratili Klemet Saks generalni direktor, Leoni Wiring Systems Southeast d.o.o. i Jelena Spasić, direktorka ljudskih resursa u toj kompaniji.
Oni su rekli da će već u februaru selektovati prvu grupu studenata završnih godina redovnih i master studija kojima će predložiti potpisivanje Ugovora o stipendiranju u trajanju od 10 meseci a potom i Ugovora o radu za njihovo angažovanje u kraljevačkoj fabrici Leonija.
Pozdravljajući goste , dekan Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu prof.dr Mile Savković je uz zahvalost Leoniju za izbor fakulteta kao partnera naveo i primer kako je ,nedavno, najbolji student fakulteta kome su ,po diplomiranju, ponudili mesto u nastavi izabrao poziv Leonija i otišao na obuku sa prvom gurupom zaposlenih radnika.
Likovni atelje „Linija“ je svojevrsni rasadnik talenata !
Večeras je , u prepunom holu Skupštine grada Kraljeva , otvorene XII godišnja izložba radova likovnog ateljea „Linija“.
Koncept rada ateljea koga vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković je okupljanje talentovane dece , uzrasta od sedam do osamnaest godina, sa kojom ona radi na njihovom likovnom opismenjavanju i edukaciji. Praksa ovog atelje je , da pored učešća na grupnim izložbama i brojnim kulturnim manifestacijama u gradu, organizuje i godišnju smotru stvaralaštva svojih polaznika .Godišnja izložba je prilika da svaka generacija polaznika izloži svoje najbolje radove i javnosti pokaže svoje likovno umeće i napredak postignut tokom školovanja.Za proteklih dvanaest godina preko 600 najmlađih kraljevčana, a i dece iz susednih gradova, steklo je svoja prva znanja o crtanju i slikanju u ovom likovnom ateljeu.Većina njih provede u proseku četri godine u ateljeu „Linija“ stičući osnovna teoretska i praktična znanja o crtanju i slikarstvu. Mnogi od njih su ,kasnije, bavljenje slikarstvom ili dizajnom izabrali za svoje životno opredeljenje i svoj profesionalni poziv. Jedna od njih, Viktorija Zdravković , studentkinja IV godine Filološko-umetničkog fakulteta , na odseku zidnog slikarstva u Kragujevcu je , večeras, otvarjući izložbu istakla da je Slađanin pedagoški pristup deci presudno uticao i na njenu odluku kod izbora svog buduććeg poziva .
Među stotinu večeras izloženih radova polaznika likovnog studija „Linija“ ima i radova kojima bi mogli da se podiče i već afirmisani stvaraoci potvrdilo nam je i nekoliko starijih likovnih umetnika iz Kraljeva koji su prisustvovali otvarnju ove nesvakidašnje izložbe.
Vredna donacija NIS-a Opštoj bolnici „Studenica“
Opštoj bolnici „Studenica“ iz Kraljeva danas je uručena donacija vredna oko 100.000 evra koju su prikupili zaposleni u NIS-u i sama komapnija u okviru njihove, redovne ,ovogodišnje humanitarne akcije.
Ova akcija se vodi pod korporativnim sloganom „Budućnost na delu“ i usmerna je na unapređenje kvaliteta života najmlađih.
Na današnjoj svečanosti u Kraljevu uručena je još jedna donacija ove kompanije. Reč je o novom sanitetskom vozilu sa mobilnim inkubatorom koje je donirano Kliničko bolničkom centru u Kosovskoj Mitrovici.
Svečanom činu u Opštoj bolnici „Studenica“ prisustvovali su Kiril Kravčenko , generalni direktor NIS-a, dr.Zlatibor Lončar ,Ministar zdravlja u Vladi Srbije ,dr. Milan Ivanović ,direktor Kliničko-bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici i doc. dr Meho Mahmutović, direktor Opšte bolnice Novi Pazar.
Zahvaljujući se na donaciji dr.Zoran Mrvić ,direktor Opšte bolnice „Studenica“ je rekao da će definitivna odluka o utrošku sume od oko 100.000 evra biti doneta u konsultacijama sa načelnicima odeljenja u bolnici pri čemu će se voditi računa da bude kupljena oprema koja će se koristiti kroz više medicinskih grana i u lečenju pacijenata iz više odeljenja.
Po završenoj svečanosti menadžment NIS-a je ,u pratnji domaćina i ministra Lončara , obišao najmlađe pacijente kraljevačke bolnice na nekoliko odeljenja darujući im prigodne novogodišnje pakete.
Manje novca za aktivnosti u kulturi grada Kraljeva
Kraljevo, bez sumnje, spada u gradove sa brojnim kulturnim institucijama i dinamičnim kulturnim životom.Tome pored kulturnih institucija čiji je osnivač lokalna samouprava na svoj način, i u skladu sa svojim mogućnostima, doprinose i one organizacije civilnog društva koje okupljaju svoje članove oko pojedinih kulturnih aktivnosti i projekata iz različitih umetnosti. Tu je i , nekoliko privrednih subjekata poput Multimedijalnog centra KVart i par ateljea likovnih i primenjenih umetnika koji dopunjavaju kulturnu ponudu grada na Ibru i dinamiku njegovog kulturnog života.
No u Kraljevu je, deceniju posle donošenja Zakona o kulturi koji je predvideo i druge modele kulturnih politika, i dalje dominatan ,možemo to s pravom reći, državni model kulturne politike što se jasno uočava kroz dva primera. Prvi primer predstavlja distribucija javnih, budžetskih , sredstava opredeljenih za finansiranje kulture a drugi je nepostojanje Saveta za kulturu grada Kraljeva koji bi ,u skladu sa zakonskim rešenjima trebalo da obezbedi veće participiranje zaintersovanih javnosti (građana) u kreiranju kulturne politike grada.
Za posledicu takvog model u kulturnoj politici grada imao i to da se smanjuju ionako skromna javna sredstva za kulturu , ne računajući, naravno, rast onog dela javnih prihoda koji se izdvaja za ,inače skromne , plate zaposlenih u ustanovama kulture. Tako je za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture u 2018 opredeljeno 194.416.000 dinara a za istu namenu u 2019 godini planirano je 204.670.000 dinara.
Budžetom grada Kraljeva za 2018 godinu za programsku aktivnost Razvoj kulture i informisanja opredeljeno je 236.525.185 dinara ili 6,8% od ukupnog budžeta grada a predlog za 2019 godinu je 241.744.000 dinara ili 6,3% od ukupnog budžeta grada .
Od tog iznosa u 2018 godini samo 26.106.185 dinara je opredeljeno za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva , a za 2019 godinu planirano je čak 10.483.185 dinara manje, samo 15.623.000 . Praksa i iskustva o distribuciji tih više nego skromnih sredstava za jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva je takva da se taj novac u većem obimu daje lokalnim ustanovama kulture za njihove projekte koji su deo njihovih redovnih godišnjih planova i programa aktivnosti a neznatan deo posluži za sufinansiranje organizacija civilnog društva koje okupljaju svoje članove oko pojedinih kulturnih aktivnosti i projekata iz različitih umetnosti.
Još manje sredstava ,samo 1.003.000 je opredeljeno, u 2018 , za veoma važne delatnosti jačanja sistema očuvanja i predstavljanje kulturno istorijskog nasleđa. Za ove aktivnosti u 2019 godini planirano je 1.451.000 dinara!
Iznos izdvojenih sredstava za bitnu aktivnost predstavljanja kulturno istorijskog nasleđa jasno pokazuje da su donosioci odluka u gradu Kraljevu daleko od shvatanja značaja kulturne baštine kao važnog resursa svake zajednice.
Tamo gde izostaje svest donosioca odluka na lokalnom nivou o značaju i važnosti kulturnog nasleđa kao strateškog resursa za inicijaciju brojnih društvenih i privrednih aktivnosti, teško je govoriti o napredku u bilo kom segmentu lokalne zajednice.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.
Filmom,muzikom i plesom do Evrope
Festivali i karnevali
Poslednjih decenija 20. veka, Vrnjačka Banja je imala „Kulturno leto“ čiji je moto bio: Za 100 dana – 100 kulturnih događaja. Početkom 21. veka, zbog ekonomske krize, broj događaja je prepolovljen. Danas je Banja nastoji da, po ugledu na evropska banjska mesta, kulturnim manifestacijama prilagođenim interesovanjima turista, ponovo zauzme nekadašnju poziciju.
Preteče Vrnjačkog karnevala, koji već 14 godina u Banju dovodi plesne grupe iz celog sveta, bili su maskenbali i kermesi održavani u Vrnjačkoj Banji krajem devetnaestog i početkom 20. veka. Na vrnjačkim kermesima okupljali su se svi, bez obzira na društveni status. Banja je tada bila mesto obilja dobre hrane i pića, ali i kulturnih dešavanja. Iz svih krajeva Srbije dolazili su slikari, glumci, pozorišne grupe i muzičari kako bi učestovali u banjskim kermesima i maskenbalima. Tek šezdesetih godina 20. veka u Vrnjačkoj Banji je organizovan prvi pravi karneval, ali bez očekivanog efekta, kao ni nekoliko sledećih. Ipak, Vrnjčani tvrde da su baš šezdesete godine prošlog veka odredile Banju kao evropski, karnevalski grad. Tako, svake godine sredinom jula, zbog karnevalske atmosfere, atraktivnih plesnih grupa kao što su kubanske i brazilske i bogatog, svakodnevnog muzičkog programa na dve bine u centru grada Vrnjačku Banju poseti oko 100 hiljada turista.
Pre 12 godina, mladi entuzijasti Vrnjačke Banje sledeće evropske i svetske muzičke trendove, organizovali su prvi „Love Fest“, jedinstvenu kulturnu platformu koja promoviše urbanu muziku, umetnost i, kao što naziv sugeriše, ljubav. Na festivalu su, kroz nastupe najpoznatijih evropskih di – džejeva na 5 bina, zastupljeni različiti muzički pravci. Love Fest, iz godine u godinu, privlači sve više publike i izvođača i bitno menja starosnu strukturu banjskih gostiju. O njegovoj popularnosti govore i sponzori ove muzičke manifestacije, među kojima su najpoznatiji evropski brendovi. Za vreme Festivala ljubavi, u Vrnjačkoj Banji i okolini nema slobodnih ležajeva, a prihod od javne potrošnje dostiže 2, 5 miliona evra. Vrnjčani kažu da ih u ta 3 festivalska dana ima duplo više, jer na noćenju imaju oko 30 hiljada gostiju. Pri tome ne računaju „prolazne“ goste i „Love Fest camp“, koji organizatori postavljaju pored izvora „Jezero“ i koji daje još jednu dimenziju zbližavanju mladih, uglavnom iz Balkanskih zemalja.
Tradicionalno, sredina avgusta rezervisana je za najstariji kulturni događaj u Vrnjačkoj Banji – Festival filmskog scenarija, po koncepciji jedinstven u Evropi i kao takav uvršten u Svetski katalog važnih filmskih festivala. Od prvog, održanog 1977. do ovogodišnjeg, 42. izdanja, Festival filmskog scenarija ostao je jedini festival ozbiljno posvećen onome na čemu se film zasniva. Da bude drugačiji od ostalih festivala, doprineo je i Simpozijum, koji je od prvog dana važan segment u okviru kojeg su brojni evropski i srpski teoretičari filma i filmski stvaraoci izlagali svoja promišljanja o filmu, kasnije objavljivana u festivalskoj ediciji „Simpozion“. Mlađa od Simpozijuma, ali ništa manje važna je festivalska Škola filmske dramaturgije „Slobodan Stojanović“, koju su proteklih godina vodili značajni fimski stvaraoci. Iz te škole potekli su neki od, u evropskim okvirima, uspešnih filmskih stvaralaca. Festival filmskog scenarija imao je i višegodišnju, plodnu saradnju sa festivalima u Kotbusu i Visbadenu.
Čuvanjem tradicije i prihvatanjem novina, Vrnjčani žele da svom mestu vrate nekadašnju, visoku poziciju u srpskoj kulturi i da, istovremeno, Evropi pokažu da su usvojili njene kulturne vrednosti.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.
Forma je zadovoljena – Suština zaobiđena!
Danas je u Kraljevu , u Skupštini grada , održana plenarna javna rasprava o budžetu grada za 2019 godinu.
Tužno je bilo biti danas u Skupštinskoj sali jer je ta slika , prazne sale, dobar pokazatelj stanja u kome smo , danas, kao društvo , na kraju 2018 godine , 29 godina od uvođenja višestranačja i 19 godina od, takozvanih, demokratskih promena. Gradonačelnik dr. Predrag Terzić i njegovi saradnici imli su prilke da o najznačajnijem ekonomskom i političkom aktu grada ,Budžetu grada Kraljeva za 2019 godinu , razgovaraju sa 3 (troje) zainteresovanih građana!!!
Iz dostupnih informacija nam je jasno da takve rasprave ,do danas, nije bilo ni u okviru političkih stranaka koje imaju svoje odborničke grupe u Skupštini grada. Priliku da iznesu svoje viđenje o tome kako treba voditi grad , predlažući sopstveno viđenje raspolaganja javnim prihodima grada , propustile su i one vanparlamentarne političke stranke koje postoje u gradu na Ibru.
Nažalost ni udruženja građana se nisu pretgla u želji da ukažu na to kao treba koristiti javne prihode lokalne samouprave u fukciji ostvarivanja onih ciljeva koji doprinose poboljšanju kvaliteta života.
I interes medija da prate najavljenu javnu raspravu je izostao u potpunosti.
Apatija na svim nivoima!
Stoga su i pitanja koja se logično nameću : Možemo li se , i na osnovu čega , nadati da će nam biti bolje ? Na koga smo to preneli svoja prava , svoj suverenitet da odlučuje o bitnim stvarima vezanim za naše živote ? Osećaju li naši izabrani predstavnici,posebno oni iz vladajuće većine u gradskom parlamentu, iole odgovornosti za stanje u kome jesmo ili su i oni anastezirani besomučnom i neprestanom propagandom koja se , često , kosi sa elementarnom logikom ? Imamo li pravo na nadu ako nismo u stanju da se trgnemo iz letargije koja nas je zahvatila ?
Zar nas , recimo, na aktivizam ne može pokrenuti ni spoznaja da svojim (ne) činjenjem uništavamao i ono malo reursa životne sredine? Zašto ćutimo i ne činimo ništa i zbog , i danas iznetog , podatak da imamo 105 dana u godini kada su , u Kraljevu , koncentracije visokrizičnih PM 10 čestica u vazduhu iznad dozvoljenog nivoa. Danas, kada je budžetom za 2019 godinu na budžetskim pozicijama u okviru Programa zaštite životne sredine od planiranih 136.402.000dinara ili 3,5% ukupnih rashoda budžeta za programske aktivnosti upravljanje zaštitom životne sredine ,praćenje kvaliteta elemenata životne sredine i zaštita prirode planirano 0 (nula) dinara.
Tako je ,manje više , stanje i kod ostalih budžetskih pozicija. Netransparentnost Budžeta za 2019 uzrokovana neadekvatnom primenom predviđenih , i propisanih , metoda pri izradi Budžeta možda se po najbolje ogleda i u danas izostalom odgovoru da se objasni čemu će poslužiti planitanih 153.003.000 dinara na funkcionalnoj klasi 540 konsolidovanih rashoda budžeta nazvanoj zaštita biljnog sveta!? Možemo li i trebamo li da predpostavljamo da je to zbir sredstava namenjenih za održavanje javnih i parkovskih površina i/ili još neka ne transparentna subvencija javno komunalnom preduzeću „Čistoća“ pored onih , već planiranih, 115.000.000 dinara za subvencije javnim nefinasijskim preduzećima i organizacijama?
Zar je bilo teško to , kao i poziciju Energetski menadžment, za koju je planirano 115.346.135 dinara , u okviru Programa Energetska efikasnost iskazati struktuirano u skladu sa ciljevima i suštinom programskog budžetiranja koja podrazumeva jasno iskazivanje svrhe rashoda, povezivanje budžetskih rashoda sa planiranim kratkoročnim i srednjoročnim ciljevima koji se žele ostvariti?
Eto argumenta za konstatciju iznetu u naslovu ovog teksta, a o drugim delovima Budžeta grada Kraljeva više ,drugom prilikom, kada on bude usvojen. Pred odborničkim gupama u Skupštini grada Kraljeva je je još nekoliko dana pa , možda, argumenti navedeni za konstatciju iz naslova ovog teksta budu i izmenjeni.
Građanima ,kao i uvek,ostaje nada!
Tradicija servirana na moderan način
UTŠ , Vrnjačka Banja : nasleđe dobre hrane i usluge
Ugostiteljsko – turističkaškola, za 7 decenija postojanja, obrazovala je više od 7000 kuvara ,poslastičara, konobara, kulinarskih, ugostiteljskih i turističko – hotelijerskih tehničara. Škola ima učenike iz cele Srbije, od Bele Crkve do Bujanovca, a nagrade koje oni osvajaju ne poznaju granice. Medalje su zaslužili i kao čuvari nasleđa, za tradicionalna srpska jela.
Ugostiteljsko – turistička škola sa Domom učenika, osnovana je 1949. godine, kao Niža ugostiteljska škola. Iakoje od tada do danas menjala nazive obrazovnih profila i nastavnih programa, kvalitet obrazovanja koje pruža ostao je isti. Zato je svake školske godine potrebno sve više bodova za upis u ovu školu, jer na jedno mesto konkurišu 2 – 3 kandidata. Kada završe školu, lako nalaze posao,kako u Vrnjačkoj Banji, tako i dalje, pa u Ugostiteljsko – turističkoj školi s ponosom ističu da njihovi bivši učenici rade u poznatim hotelima širom Evrope.Ponosni su i na nagrade koje osvajaju na kulinarskim takmičenjima, domaćim i međunarodnim. Imaju ih toliko, da su odavno prestali da ih broje. Posebno mesto među priznanjima zauzimaju medalje sa nadmetanja u pripremanju tradicionalnih jela. Pre 3godine, u Ljubljani su osvojili Zlatno priznanje za projekat“Gde je Srbin – tamo je i slava“. Direktorka škole, JelenaČeperković, ističe i najnoviji uspeh sa Kalemegdana.
– Na nedavo održanom „Festivalu srpske trpeze“ naši učenici su osvojili prvo mesto u pripremanju i serviranju srpske večere iz srednjeg veka. Taj zadatak i namirnice su dobili su pošto je počelo takmičenje i pred žirijem su pripremali i postavljali „Kneževu večeru“. Sem znanja i kreativnosti, njihovom uspehu je doprinelo i posuđe iz muzejske zbirke „Krstovgrada“ kod Kraljeva. Cilj takmičenja na Kalemegdanu je očuvanje gastronomskog nasleđa, a mi smo pobedom pokazali kako to nasleđe čuvamo, kao što smo to pokazali i pre 2 godine u Moskvi, na sličnom takmičenju.
Vrnjačka Banja, ove godine obeležava 150 godina organizovanog bavljenja turizmom. U mestu lekovitih voda, ponosnom na svoju tradiciju, Ugostiteljsko – turistička škola, kroz redovne predmete posvećene nacionalnoj kuhinji i nacionalnim poslasticama, doprinosi negovanju kulinarskog nasleđa ovog kraja.
– Ne možemo da zaboravimo ko smo, odakle smo ili šta volimo da jedemo. Mi to ponekad malo modernizujemo. Tako naši učenici uče da spremaju kafansku sarmu, koja treba bude dimenzija 2 X 5 cm, a onda probaju da naprave duplo manju i uspeju u tome, pa je i serviraju na drugačiji način. Tako spajamo nasleđe i savremeno, ja volim da kažem da tradicionalno serviramo na moderan način i to prija i oku i čulu ukusa, kaže Jelena Čeperković.
Ugostiteljsko – turistička škola ima 4 objekta: školsku zgradu sa kabinetima za praktičnu nastavu, Dom učenika sa 85mesta, Poslastičarnicu „Beba“ koja uskoro treba da bude rekonstruisana i Školski restoran za obuku „Istra“, sa kioskom za prodaju pecivakoja prave učenici. Kao jedan od najboljih primera dualnog obrazovanja u Srbijii čuvar gastronomskog nasleđa, škola je otvorena i za tradiciju drugih zemalja i u tome je, takođe uspešna. Ove godine,njeni kulinari su doneli 4 medalje iz Gabrova u Bugarskoj, gde su se takmičili u karvingu, drevnoj kineskoj veštini u rezbarenju voća i povrća.
Za uspehe u negovanju gastronomske tradicije, Ministarstvo prosvete je 2015. godine Ugostiteljsko – turističkoj školi dodelilo „Svetosavskunagradu“ i proglasilo je za najbolju srednju školu u Srbiji.
Tekst je jedаn od sаdržаjа medijskog projektа „Dolinа krаljevа“ je grаditelj nаšeg , evropskog , identitetа“ kogа sprovode „KV Novosti-on line“ а kogа je podržаlo Ministаrstvo kulture i informisаnjа .Stаvovi izneti u tekstu su isključivа odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni nа koji nаčin ne predstаvljаju stаvove i mišljenjа Ministаrstvа kulture i informisаnjа.