Od petka uveče pa do nedelje u ponoć na centralnom gradskom trgu, kod popularnog „Milutina“, održaće se serija koncerata u okviru ovogodišnjeg , VI Internacionalnog džez festivala „JazzIbar“. Festival je ,pre šest godina,pokrenuo Kulturni centar „Ribnica“ iz Kraljeva a njegov koncept je postavio i ,do svoje smrti,sprovodio Mihajlo Miša Blam kao umetnički direktor festivala. U trenutku kada se „JazzIbar“, posle Mišine smrti juna 2014 godine, našao na prekretnici za svoj opstanak, njegov započeti kreativni posao oko festivala prihvatio je, u znak pijeteta, Vasil Hadžimanov i tako , sa pozicije umetničkog direktora , doprineo profilisanju festivala kao autetntične smotre međunarodne džez scene.Čast da,danas , otvori ovogodišnji festival pripala je beogradskom kvartetu „Flow Motion“ a potom će nastupiti kraljevački bend „Goodwil“.Pre koncerta, u dvorištu Francuske kuće, biće održana promocija knjige „Isceljujuća moć bluza“ čiji je autor muzičar Tibor Nađ a knjiga i autor biće predstavljeni i publici na trgu pre koncerta grupe „Goodwil“.
Festival se ,sutra , nastavlja nastupima trija Vaska Atanasovskog koji dolazi iz Slovenije , niškog benda „Eyot“ i grupe „Trio Sveti“ koju čine Vasil Hadžimanov,Marko Đorđević i Branko Trijić.
U nedelju,poslednjeg dana festivala, nastupiće Marko Marković Rubikons bend i „David Binney Avenija“koju predvodi saksafonista David Binney koji je nastupao sa najvećim svetskim džez imenima.Festival će ,svirkom, zatvoriti „Carvin Jones Band“.Ovaj bluz rok bend iz Artizone je dobitnik mnogih prestižnih nagrada a njegov vođa,gitarista Carvin Jones,svrstan je među 50 najboljih svetskih gitarista svih vremena.
Author Archive
Danas počinje VI Internacionalni džez festival „JazzIbar“
Dr. Predrag Terzić izabran za novog gradonačelnika Kraljeva
dr.Predrag Terzić-Gradonačelnik grada Kraljeva
Bile su potrebne dve sednice Skupštine grada Kraljeva,održane u dva ,uzastopna, dana pa da Kraljevo dobije najmlađeg gradonačelnika u svojoj istoriji. To je , tridesetdvogodišnji , Predrag Terzić, politikolog , odnedavno i doktor političkih nauka stalno zaposlen zaposlen u Institutu za političke studije u Beogradu. Time je, uz ličnu „asistenciju“ predsednika Srpske napredne stranke, „stavljena tačka“ na poslovične, kraljevačke, kadrovske kombinatorike po kojima je, do pre par dana, na funkciji gradonačelnika trebalo da ostane Tomislav Ilić koji je tu funkciju obavljao polovinu predhodnog mandata.Terzić je ,nedavno, biran za zamenika predsednika Skupštine grada pa je, zato, trebala ,predhodna, sednica na kojoj je on podneo ostavku na tu dužnost kako bi se stekli uslovi da bude biran za gradonačelnika. Na taj način raspetljan je politički čvor koga su „zaplele“ poslovične podele unutar Gradskog odbora SNS koje postoje još od formiranja stranke u gradu na Ibru a „žrtva“ tog raspleta je bivši gradonačelnik koji je,nedavno, pompezno prešao iz Nove Srbije u SNS predstavljen,u tom trenutku, kao kadrovsko osveženje iako se radi o ličnosti koja je više od decenije prisutna na kraljevačkoj političkoj sceni.Stiče se utisak da je izborom Terzića i njegove zamenice, takođe mlade,arhitektice Marice Mijajlović napravljena smena poliitičkih genaracija u Kraljevu što je , u prvom trenutku, naišlo na odobravanje ovdašnje javnosti jer se pored toga što su mladi radi i o visokoobrazovanim i već afirmisanim stručnjacima u svojim oblastima.
U svom obraćanju odbornicima i javnosti ,pre izbora na funkciju gradonačelnika, dr Predrag Terzić je pobrojao niz poslova koji stoje pred novoizabranim rukovodstvom posebno apostrofirajući ulogu gradske uprave kao kreatora privlačnog privrednog ambijenta za potencijalne investitore koje on,najpre, vidi u već afirmisanim lokalnim privrednicima nagoveštavajući tako nove modele komunikacije između javne uprave i njih, a koja, u predhodnom periodu , i nije bila na baš zavidnom nivou.Terzić je ,takođe, nagovestio i proaktivniji odnos njegovog tima u svakodnevnoj komunikaciji sa državnim organima i nosiocima najvećih funkcija pošto je,ovdašnja javnost, često zamerala predhodnom rukovodstvu da nema jasnu strategiju komunikacije sa državnim rukovodstvom i resornim ministarstvima u predstavljanju potreba i interesa Kraljeva.
Na današnjoj sednici izabrano je i 11 članova Gradskog veća kome će,shodno Statutu grada Kraljeva, predsedavati gradonačelnik koji je ,u svom obraćanju odbornicima za taj organ koristio termin moj tim čime je nagovestio da će ,u svom radu, prednost dati timskom radu u odnosu na korišćenje diskrecionih prava gradonačelnika.
Današnja sednica Skupštine grada je postavila i novi „raspored“ političkih snaga u gradu na Ibru u kome su,bar za sada, socijalisti , posle osmogodišnjeg učešća u vlasti, politički marginalizovani iako ,zajedno sa SNS i SRS ,čine skupštinsku većinu jer im nije pripala ni jedna ,čelna, politička funkcija, ne računajući dva člana Gradskog veća.
Konstituisan novi saziv Skupštine grada Kraljeva
Sa današnje, konstitutivne, sednice skupštine grada Kraljeva
Verifikacijom mandata i izborom sekretara i zamenika sekretara Skupštine danas je u Kraljevu konstituisan novi saziv gradskog parlamenta. Na izborima održanim 24 aprila ove godine u Kraljevu je od 102960 građana upisani u birački spisak glasalo je njih 57716 od čega je bilo 56135 važećih listića. Lista SNS je je osvojila 21681 glas ili 37,56% glasova i pravo da u Skupštini grada ima 34 od 70 odbornika.Pored njih u ovom sazivu Skupštine grada Kraljeva biće i 11 odbornika koalicije SPS-JS, 6 odbornika Pokreta Dveri, po 5 odbornika grupa građana Lokalni font i Starosedeoci Kraljeva i 4 odbornika koalicije Za boljei pravednije Kraljevo koju je predvodila Demokratska stranka Kako je na listama odbornika bilo i onih čija je funkcija nespojiva sa funkcijom odbornika došlo je do njihovog opredeljivanja čime će se ,u narednom periodu, baviti.Tako direktori javnih preduzeća Vodovod i Pijaca, dr.Milenko Stefanović i Dragan Vulić-Cane nisu prihvatili odbornički mandat što znači da su ostali s na svojim pozicjama u ovim javnim preduzećima .Isto su uradili i Nebojša Simović,Načelnik Raškog upravnog okruga i Vesna Milojević, direktorka Istoriskog arhiva . Prihvatanjem oborničkog mandata, fukncije koje su obavljali u javnim preduzećima i ustanovama prestale su: direktorki Direkcije za planiranje i izgradnju Marici Mijailović kao i članovima izvršnih i nadzornih odbora: Nikoli Pantiću, Vukmanu Rakočeviću, Daliborki Popović i Vladimiru Saviću. Tajnim glasanjem za predsednika skupštine izabran je diplomirani saobraćajni inžinjer Nenad Marković koji je ,u predhodnom skupštinskom sazivu obavljao funkciju zamenika predsednika Skupštine grada a i predsednika Izvršnog odbora Gradskog odbora SNS. Za njega su glasala 44 odbornika , od 64 prisutnih u vreme glasanja . Njegov zamenik biće mladi doktor politikoloških nauka Predrag Terzić takođe iz SNS. Za sekretara Skupštine ponovo je izabrana Marija Lazović (SNS) a njena zamenica biće , kao i u predhodnom mandatu, Lidija Pavlović (SPS). Vladajuću koaliciju u Kraljevu čini će Srpska napredna stranka sa 34 odbornika, Socijalistička partija Srbije sa 11 i Srpska radikalna stranka sa 5 odbornika.
Knjiga „Mataruška Banja-Sećanje i zaborav“ predstavljena kraljevčanima
Autor knjige dr.Predrag Petrović-Lole i paroh banjski,prota Ljubinko Kostić na promociji
Kako ,danas, nestvarno zvuči podatak da je, krajem šezdesetih godina prošlog veka,tačnije između 1967 i 1969 godine, u Mataruškoj Banji zabeleženo 200 000 noćenja!!! Mogu li,oni koji su se tih godina rađali , današnji pedsesetogodišnjaci i mlađi od njih, da poveruju u ove podatke ako ih, kojim slučajem, život navede da , ovih dana,obiđu Matrušku Banju? Naravno da je to jako teško , barem onoliko kolika je bila seta matružana koji su ,večeras, ispunili salu kraljevačke biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u kojoj je promovisana knjiga „Mataruška Banja-Sećanje i zaborav“.Autor ove , kako se večeras čulo , šeste monografije posvećene ovom nekadašnjem dragulju srpskog turizma je doktor mašinstva Predrag Petrović , koga njegovi mataružani znaju po nadimku Lole. On živi i radi u Beogradu, u Institutu „Kirilo Savić“, ali mu je nemerljiva ljubav prema njegovoj banji „zadala“ i ovaj zadatak koji izlazi iz okvira njegove profesije i struke koja je vezana za motore sa unutrašnjim sagorevanjem. A knjiga , monografija ili još bolje , svojevrsna romasirana biografija banje na obalama Ibra, je , prema onome što se večeras čulo, najobimnija i najsadržajnija od svih njenih predhodnica drugih autora. A čulo se, iz knjige prepričano od strane uvodničara i autora obilje podataka o Mataruškoj Banji počevši od njenog prvog pominjanja , s kraja XV veka, pod imenom Papratnica pa , po prvi put , 1560 godine, pod nazivom Mataruge, preko otkrića termalnih voda posle jedne velike poplave Ibra 1898 godine , pa sve do današnje sumorne stvarnosti tranzicijom razorene banje. Obilje podataka i veliki broj fotografija smeštenih na nešto više od 300 strana ove knjige mogao je ovako umešno da prezentira samo neko ko ima jaku emociju za Matarušku Banju poput dr.Petrovića. Pored toga što je autor tekstova on se potrudio i za vizuelni izgled knjige uradivši sam njen prelom. I zato ćemo se , za kraj ovog kratkog izveštaja , poslužit poređenjem koga je napravio sam autor ističući kvalitet prvog objavljenog prospekta o Mataruškoj Banji daleke 1927 godine u , ondašnjem, časopisu „Vesnik kulture“ .Knjiga „Mataruška Banja-Sećanje i zaborav“ će , bez sumnje, zbog svog kvaliteta biti pominjana još zadugo. Za početak je toplo preporučujemo svima koji se , danas, bave planiranjem razvoja ovoga grada, ako se to uopšte i radi. Posebno je preporučujemo današnjim žiteljima Mataruške Banje jer će , uz njenu pomoć , možda, shvatiti u čemu je bila snaga njihovih predaka koji su Maratušku Banju stvarali i , u jednom vremenu , je doveli na sami vrh banjskih i turističkih mesta u nekadašnjoj državi. Ne dozvolimo zaboravu da nadvlada sećanja poruka je podnaslova ove monografije a svoj doprinos dr.Predrag Petrović-Lole je već dao. Na predstavljanju knjige u tome su mu pomogli i uvodničari: prota Ljubinko Kostić , internista dr. Branko Jovanović ,novinar Dušan Stojić i moderator promocije pesnik Miloš Milišić.
Likovni atelje „Linija“ po deseti put na „crti“ javnosti
Deo izloženih dečijih radova likovnog ateljea „Linija“
Ni plaha,gotovo letnja, kiša nije bila prepreka da se,sinoć u Narodnom muzeju Kraljeva, na otvaranju desete,jubilarne,izložbe likovnog ateljea „Linija“ ne okupi više od stotinu posetilaca. Naravno ,dominirali su roditelji i prijatelji dečaka i devojčica ,polaznika šklole likovnih veština ovog ateljea ali i to je svojevrsna potvrda i priznanje za rad likovnog pedagoga Slađanje Miljković koja je, zajedno sa koleginicom Tanjom Pljakić, pre dvanaest godina započela ovaj pionirski posao u Kraljevu.Otvarajući izložbu akademska slikarka Dušica-Duca Jovančević je posebno skrenula pažnju na atmosferu koja vlada u likovnom ateljeu „Linija“ tokom savladavanja likovnih veština i tehnika a koja se , pored velike posete izložbama, ogleda i u činjenici da mnoga deca koja dođu u najranijem uzrastu ostaju verna ateljeu sve do svog punoletstva i odlaska na druge ,ozbiljnije, škole.Zato je ona proglašavajući izložbu otvorenom pozvala prisutne roditelje da nastave da bodre svoju decu uživajući u svakoj njihovoj ,novoj, liniji na životnom putu odrastanja i buđenja onog najlepšeg i najplemenitijeg u njima a to je kreativnost.
Bez jasnog stava grada Kraljeva prema potencijalima prirodnih bogatstava u javnoj svojini ?
Kod koga su „ključevi“ ove kasice?
Ako je suditi prema ustanovljenom sistemu naknada koje se, kao neporeski prihodi, ubiraju po osnovu korišćenja prirodnih dobara u javnoj svojini, Srbija je visokocentralizovana zemlja. Kriterijumom obavljanja najvećeg dela upravnih poslova u svim fazama odnosa društva prema pitanjima korišćenja prirodnih dobara to se, dodatno, potvrđuje .U takvim uslovima, uloga jedinica lokalne samouprave, pa dakle i grada Kraljeva je, u svim fazama odnosa prema prirodnim bogatstvima u javnoj svojini, ograničena. Najbolje se to vidi u činjenici da naš, gradski, budžet ima izrazito male prihode po osnovu korišćenja prirodnih bogatstava (nešto više od 5 miliona dinara po osnovu naknade od eksploatacije šuma u 2015. godini). To, neminovno, za posledicu ima i neadekvatan odnos grada Kraljeva prema prirodnim bogatstvima, jer ih politički i menadžment uprave grada, ne doživljava kao bitan faktor održivog razvoja. Tačnije, percipiraju njihov značaj u dokumentima strateškog planiranja grada Kraljeva poput Strategije razvoja ili Prostornog plana, ali bez nedovoljnog upuštanja u istraživanje svih mogućnosti pretvaranja potencijala prirodnih bogatstava na sopstvenoj teritoriji u razvojne resurse. Posebno u mogućnost da prirodna bogatstva u javnoj svojini u većem obimu učestvuju u jačanju javnih prihoda grada. Jednostavno rečeno, floskula „državna imovina – državna briga“ postaje zaklon za neaktivni odnos prema potencijalima prirodnog bogatstva u javnoj svojini. Ovakav odnos je, dobrim delom, i refleksija odnosa prema prirodnim bogatstvima kao elementima životne sredine za koju bi trebalo da vlada veće interesovanje. Razmotrimo to na primerima iz SWOT analize u Prostornom planu razvoja grada Kraljeva. U delu gde se govori o prirodnim resursima kao potencijalima za razvoj, između ostalog se kaže: „Značajne površine zemljišta na kome je moguća intezivna poljoprivredna proizvodnja povrtarskih kultura uz razvoj savremenihsistema za navodnjavanje; Značajne površine zemljišta pogodnog za proizvodnju stočne hrane i razvoj stočarstva; Kvalitetno zemljište i agroekološki uslovi koji omogućavaju profitabilnu proizvodnju proizvoda za kojima raste tražnja na tržištu (voće, proizvodi u organskom postupku, stočni proizvodi); Značajni šumski resursi; Značajan hidroenergetski potencijal; Značajni vodni resursi; Značajni vodni resursi termomineralnih izvora; Površinski tokovi pogodni za ribolov i izgradnju pastrmskih ribnjaka, kao i za prateće turističke aktivnosti; Rezerve mermera koji predstavlja dobar dekorativni građevinski materijal; Rezerve magnezita i građevinskog kamena, koji predstavlja dobar građevinski materijal; Dobri uslovi za razvoj lova i ribolova“. Jasno je da, bez preciznih podataka, i merljivih veličina teško može da se definiše jasan cilj, aktivnosti na njegovoj realizaciji i uloga lokalne samopurave, grada Kraljeva, u tome. U ovom slučaju, taj jasan cilj trebalo bi da bude, sa stanovišta grada Kraljeva, konkretan spisak aktivnosti na kreiranju normativnog, organizacionog, kadrovskog i finansijskog ambijenta koji bi potencijalnim investitorima skrenuo pažnju na prirodna bogatstva u javnoj svojini koja bi mogla da se efiksano stave u funkciju privrednih aktivnosti koje bi, u skladu sa principima održivog razvoja, zadovoljavale i privatni i javni interes. Da se tako postupalo ne bi nam se desilo da grad Kraljevo učestvuje, delom, u skladu sa postojećom zakonskom regulativom, u kreiranju ambijenta za izgradnju mini hidroelektrana na svojoj teritoriji, od kojih su neke već priključene na distributivnu mrežu, a da u svom budžetu nema ni dinara prihoda po osnovu dela naknada na koje ima pravo, po osnovu korišćenja vodnih dobara. U praksi, uprošćeno rečeno, grad je imao troškove oko planskih aktivnosti (izmene u Prostornom planu), normativnih aktivnosti (sednice komisija, gradskog veća, Skupštine grada), a od ishoda tih aktivnosti (kreiran ambijent za gradnju mini hidro elektrana), još uvek, nema ,direktne, koristi. To, svakako, nije u skladu sa dobrom poslovnom praksom koja u osnovi ima princip da sve strane u jednom poslu treba, delom ili u celini, da zadovolje svoje interese.
Deseta ,jubilarna, izložba likovnog ateljea „Linija“ u Narodnom muzeju grada Kraljeva
U Kraljevu, već dvanaest godina , radi likovni atelje „Linija“ koga vodi likovni pedagog i slikar Slađana Miljković.Njen koncept u radu ateljea je da okuplja nadarenu i talentovanu decu,uzrasta od sedam do osamnaest godina, sa kojom radi na njihovoj edukaciji i likovnom opismenjavanju.Atelje „Linija“ ,trenutno, ima oko sedamdeset polaznika a , za predhodnih dvanaest godina, kroz atelje je prošlo više od dvestotine dečaka i devojčica od kojih su mnogi ,kasnije, nastavili sa usavršavanjem u srednjim i visokim umetničkim školama u zemlji i inostranstvu ostvarujući zapašene rezultate. Praksa ovog atelje je , da pored učešća na grupnim izložbama i brojnim kulturnim manifestacijama u gradu, organizuje i godišnju smotru stvaralaštva svojih polaznika. Ove godine to se čini po deseti ,jubilarni put pa tako biti i u subotu, 11 juna sa početkom u 19 časova. Tada će posetioci izložbe, koja se održava u Narodnom muzeju u Kraljevu ,biti u prilici da vide najbolje radove ove generacije „linijaša“.Oni koji su imali prilike da vide deo radova odabranih za ovogodišnju izložbu kažu da ,među njima,ima radova kojima bi mogli da se podiče i već afirmisani stvaraoci.Najbolji način da se u to uverite je da posetite ovu izložbu.
Otvorena likovna izložba „Rađanje“ u Kraljevu
Sa otvaranja izložbe u galeriji KC „Ribnica“
Večeras je, u galeriji Kulturnog centra „Ribnica“ u Kraljevu , otvorena izložba akademskog slikara magistra Ljubiše Đurića pod nazivom „Rađanje“.Objašnjavajući likovni izraz Ljubiše Đurića u projektu „Rađanje“, u kome on koristeći jaje kao glavni element koji simboliše rađanja, života, umetnosti, ideja…, istoričarka umetnosti Gordana Margi Đurić, inače supruga slikara , je posebno obrazložila dominaciju crne i bele boje u čitavom projektu.Po njenim rečima, radi se zapravo o Ljubišinom poimanju Njutnove teorije o bojama iznet još 1704 godine u njegovoj knjizi Optika.Crno i belo jesu kontrastne i provokativne ali jesu li zapravo to uopšte boje ili se radi o percepciji imanja i nemanja svetlosti.Dakle to , zapravo i nisu boje. No ipak se u likovnom izrazu koriste za iskazivanje kontrastnog , provokativnog pa i Ljubiša ih u projektu „Rađanje“ dominatno, tačnije isključivo, koristi želeći da iskaže svu kontrastnost čina rađanja bilo da se radi o rađanju života ili pak ideja, umetnosti uopšte. Ako su boje samo ljudska vizuelna perciptivna karakteristika , jedna vrsta iliuzije, onda se , možda , najviše i i može iskazati , reći crnom i belom (ne)bojom.Posebno kada treba objašnjavati , pokazati čin rađanja koji , u osnovi , i jeste menjanje stanja poput menjanja naše percepcije imanja i nemanja svetlosti.Izgovoreno na otvaranju i viđeno na izložbi bili su svojevrsna inspiracija uredniku galerije ,akademskom slikaru Miloradu Vujašaninu –Cuju da sa posetiocima ,zapodene razgovor u širem kontekstu , u kome mu je projekat simboličkog imena „Rađanje“ poslužio da podstakne razmišljanje prisutnih o aktuelnom trenutku u našoj kulturi i obrazovanju pre svega.A suština onoga što se čulo tokom tog razgovora kome se, pored jednog broja prisutnih, priključio i autor izloženih dela jeste zabrinutost za aktuelni trenutak u obrazovanju i stvaralaštvu u kulturi, tačnije u svojevrsnom udaljavanju ljudi od ovih delatnosti što zbog nemanja pravih informacija što zbog nemanja vremena kao posledice surove životne realnosti u kojoj borba za golu egzistenciju nosi sve više energije i vremena. Tako je i razgovor vođen po otvaranju izložbe opravdao uspešnost provokacije projekta „Rađanje“.
Ljubiša Đurić rođen je 1949. godine u Majdanpeku. Magistrirao je slikarstvo u klasi profesora Lubarde. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Udruženja francuskih umetnika ,,La maison des artistes” u Parizu.Za svoje bogato umetničko stvaralaštvo osvojio je mnogobrojne nagrade. Imao je na desetine samostalnih izložbi i učestvovao je na značajnim kolektivnim izložbama. Živi i radi na relaciji Beograd – Pariz.
Da li je Jošanička Banja zapostavljena zbog Kopaonika?
Energetska „samoposluga“ ili…?
Kopaonička turistička regija smeštena u jugozapadnom delu Srbije između reka Jošanice na severu, Ibra i Sitnice na zapadu, Laba na jugu – jugoistoku i delovima Rasine i Toplice na istoku, sa dominantnim masivom Kopaonika površine 2758 kvadratnih kilometara, je najznačajnija sportsko turistička destinacija u Srbiji. Okosnicu čini sama planina Kopaonik čijem razvoju u pravcu značajnog turističko – sportskog centra je, od šezedesetih godina prošlog veka, poklanjana velika pažnja države. Posebno u periodu osamdesetih godina kada je od 1980. do 1986. godine zabeleženo čak 36000 što jačih što slabijih zemljotresa. Tako su, maja 1988. godine, na zajedničkoj sednici Odbora za Kopaonik Srpske akademije nauka i umetnosti, tadašnje Vlade i predstavnika opština na čijoj teritoriji se nalazi masiv Kopaonika, razmatrana kompleksna pitanja razvoja Kopaonika uz istovremenu zaštitu prirode. Tragajući za merom stvari između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine na tom skupu je, kao prioritetni cilj istaknuta potreba ravnoteže u razvoju visokih delova planine i potkopaoničkih delova. Kao prioriteti u ulaganju definisani su: zaštita prirode, nauke i kulturnih vrednosti, turizam, izgradnja magistralnih puteva, stočarstvo, proizvodnja zdrave hrane, izgradnja mini hidro elektrana, korišćenje solarne energije i biomase… Nažalost devedesete godine, u mnogo čemu razvojno nepovratno izgubljene za Srbiju, ostavile su posledice i na realizaciju ovako definisan ih ciljeva kada je u pitanju razvoj ove turističke regije. Zbog efikasnije valorizacije potencijala primat je dat razvoju uslova za zimske sportove pa je to, reklo bi se, urađeno jednostrano na uštrb svih drugih prirodnih resursa među koje, svakako, spadaju i termomineralne vode potkopaoničkih banja: Jošaničke, Lukovske i Kuršumlijske. Istine radi, ovi resursi se, delimično, koriste u svrhe zdravstvenog turizma, ali nedovoljno, posebno u Jošaničkoj Banji. Tim jednostranim favorizovanjem Kopaonika, kao centra zimskih sportova, zanemaruju se drugi prirodni resursi koji jesu izuzetna osnova za razvoj i raznih vidova turizma i drugih, komplimentarnih, privrednih delatnosti. Uz neadekvatno rešene komunalno – infrastrukturne probleme Kopaonika, posebno u tretmanu otpada i otpadnih voda koje se stvaraju boravkom turista na višim delovima planine, ozbiljno se, na duže staze, ugrožavaju prirodni i ekonomski potencijali regije. U kombinaciji sa konstantnom ekonomskom krizom koja, manje – više, u Srbiji, traje bezmalo tri decenije i sa učinjenim sistemskim promenama kreira se društveni ambijent koji, zarad „njegovog veličanstva profita“, favorizuje parcijalne i partikularne interese nesposobne i nezainteresovane da prepoznaju značaj strateškog planiranja i postupanja sa prirodnim dobrima. Dodamo li tome krhke institucije države, pritisnute neviđenom partokratijom koja, najčešće, sledbenički prati parcijalne i partikularne interese biznisa eto, dodatnih razloga za brigu kada je reč o odnosu prema prirodnim dobrima. Nažalost, potrebni korektivi koji bi trebalo da stižu iz sfera nauke, institucija civilnog društva i medija se ne čuju, jer je njihova ekonomska zavisnost od sfera biznisa i politike, pre svega, neupitna. U toj, barem za sada, izgubljenoj bitci visokih delova planine i potkopaoničkih delova izgubila su se „vrata Kopaonika“ kako, ne retko, zovu Jošaničku Banju. To se prvenstveno odrazilo na demografska kretanja, pa je tako, migracijama, početim još krajem šezdesteih, a nastavljenim do današnjih dana drastično smanjen broj stanovnika. Evo nekih podatak po rezultatima popisa 1948. godine (1.175 stanovnika), 1953. (1.342), 1961. (1.332), 1971. (1.391), 1981. (1.363), 1991. (1.296), kao i 2002. godine (1.154 stanovnika), uočljiv je pad broja stanovnika Jošaničke Banje.Po poslednjem popisu u naselju živi 576 muškaraca i 578 žena. Prosečna starost stanovništva u Jošaničkoj Banji iznosi 41 godinu, a u naselju živi 929 punoletnih stanovnika. Ove godine će se, kažu, u prvi razred osnovne škole „Jošanička Banja“ upisati 7 – 8 prvaka u jednom od tri izdvojena odeljenja, u Crnoj Glavi, nastave nema već šesta godina.Ima li većih razloga da se ,odmah, krene u širu planiranu i koordiniranu aktivnost koja bi za krajnji cilj imala veće korišćenje energije termalnih voda Jošaničke Banje ,pre svega, u poljoprivrednoj proizvodnji a potom i za grejanje? Ili ,možda, neko misli da je ispražnjen prostor atraktivniji za potencijalne investitore?
Korišćenje geotermalne energije bez adekvatne podrške države
Umesto da greje energija banjske vode odlazi u etar !
Početkom decembra prošle, 2015. godine, Skupština Republike Srbije je usvojila Strategiju razvoja energetike republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. U tom dokumentu se između ostalog kaže i: „Sa stanovišta razvoja lokalne privrede, posebno bi mogla da budu upotrebljiva postrojenja koja koriste lokalno raspoložive resurse obnovljivih izvora energije (biomasa, komunalni otpad, geotermalna energija i ugalj) i istovremeno snabdevaju više naselja/gradova. Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su značajni i procenjeni su na 5,65 miliona ten godišnje. Od ove količine više od 60% je potencijal biomase, čije se korišćenje trenutno procenjuje na oko 30% od raspoloživih potencijala. Raspoloživi tehnički hidropotencijal učestvuje sa oko 30% u ukupnim potencijalima OIE. Od ove količine više od polovine je već iskorišćeno. Od ostalih OIE trenutno se još samo delimično prati i bilansira korišćenje geotermalne energije.“ Opština Raška je, do sada, preduzela neke od aktivnosti kojima je omogućeno veće korišćenje OIE posebno stvaranjem normativnih pretpostavki i davanjem potrebnih saglasnosti za gradnju mini hidro elektrana. Od ukupno predviđenog broja lokacija za te objekte, čak 17 se nalazi na teritoriji mesne zajednice Jošanička Banja. Prva postrojenja ovog tipa su već sagrađena i priključena na mrežu i izazvala su dosta kontraverznih reakcija lokalnog stanovništva. Procenjeni potencijali malih hidroelektrana zasnivani su, u toku davanja potrebnih saglasnosti, mahom na Katastru malih hidroelektrana iz 1987. godine bez detaljnih revizija lokacija, kako bi se napravila preciznija lista izvodljivih lokacija. U međuvremenu, za protekle četri decenije, zbog klimatskih promena, na pojedinim mestima vodeni kapacitet je smanjen i do 50 posto. Ono, pak, što odmah pada u oči jeste izostajanje aktivnosti na korišćenju toplotne energije izvorišta u Jošaničkoj Banji. I dok je, na jednoj strani rasla zainteresovanost države, lokalne samouprave i investitora za korišćenje hidro potencijala za proizvodnju električne energije, malo toga je u tom trouglu urađeno, u konkretnom slučaju, za korišćenje toplotne energije voda izvorišta u Jošaničkoj Banji. Svojevrsno priznanje države za ovu (ne)aktivnost dato je i u već pomenutom dokumentu, a što se tiče opštine Raška ona je, pre tri decenije, tačnije novembra 1995. godine od Instituta za rehabilitaciju dobila dokument „Kompletno – fizičko hemijska analiza oligomineralne vode iz glavnog izvora Jošaničke Banje“. Ti nalazi stručne ekipe predvođene prof. dr.Ratomirom Tišmom, načelnikom službe za balneologiju Instituta za rehabilitaciju su najsvežiji dokument u posedu opštine Raška o svojstvima i mogućnostima voda Jošaničke Banje. U svom radu, iz 2009. godine, „Proračun razmene toplote geotermalnih voda Jošaničke Banje u realizaciji pilot projekta plastenika“ autori sa Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici, dr Milan Barać i dr Nikica Vitas, za količine i energetske potencijale voda Jošaničke Banje, između ostalog, kažu i: „Dosadašnja hidrogeološka istraživanja potvrđuju da ovaj lokalitet raspolaže znatnim količinama geotermalne vode visokog kvaliteta: a. Izvori u samoj Banji, koji mogu da obezbede min. količinu od 15 l/s sa T = 60 – 78,00 C; b. Iz bušotina dubine 121–394 m u banjskom parku izdašnost 4 izvora je 38 l/s sa T = 76 –80 stepeni celzijusa; c. Na lokalitetu Slanište, 2 km nizvodno od Banje, istraživanja nisu završena, ali se procenjuje da je izdašnost ovih izvora 20 l/s sa 38 stepeni celzijusa.“ Proračunima se došlo do podatka da količina toplote koja se nalazi u nalazištima geotermalnih voda na dubini do 3.000 metara je veća od količine toplotne energije koja bi se dobila sagorevanjem fosilnih goriva svih nalazišta u Srbiji. Posebno su geotermalni resursi bogati na području Mačve, Jošaničke i Vranjske banje, kao i još nedovoljno istraženo nalazište geotermalne energije na lokalitetu Kosovskog pomoravlja u blizini Klokot banje. Računa se da bi geotermalna energija mogla da pokrije oko 10% potreba za toplotnom energijom u Srbiji, a u pojedinim njenim delovima, poput potkopaoničkog kraja, i više. Zbog relativno visokih troškova ulganja u ispitivanje (oko 400 eura po metru bušenja) i geotermalnih instalacija (oko 200000 eur) Srbija, trenutno, koristi oko 86 MW ove energije za zagrevanje objekata i plastenika. Država za električnu energiju proizvedenu od obnovljivih izvora energije uvela, stimulativne, fid in tarife, ali je i tu, cenom, stimulisala mini hidro elektrane u odnosu na geotremalne elektrane kojih, uzgred budi rečeno, još uvek, nema. Prema nekim podacima u Evropskoj uniji se, trenutno, koristi koristi 356.000 toplotnih pumpi koje imaju instalisani kapacitet od 2,8 GW. Neke države poput, recimo Švajcarske, subvencionišu supstituciju sistema grejanja sa fosilnim gorivom toplotnim pumpama sa 200€/kWe. Sve dok se odnos države, pre svega, a potom i lokalne samouprave ne promeni u korist veće podrške korišćenju geotermalne energije blago Jošanjičke Banje biće, i dalje, neiskorišćeno.