Objavljeno: 14.06.2025. | autor: KV Novosti -on line
Šta drugo pomisliti osim već rečenog u naslovu ovog izveštaja o protestnom skupu građana Kraljeva, započetom sinoć na Trgu Jovan Sarića ispred zgrade Skupštine grada,nastavljenog šetnjom centralni gradskim ulicam sve do megamarkеta DIS-a, u Dositejevoj ulici, koga je ,inače organizovala grupa građana iz te ulice predvođena slikarkom Sanjom Dimitrijević.
Samo hoćemo da dišemo…
Za upućenije u problem sa nusporduktima požara na gradskom smetlištu u Kraljevu nije iznenađenje što su baš građani iz tog dela grada organizatori protesta za čistiji vazduh , jer oni najintenzivnije trpe posledice zagađenja vazduha nusproduktima požara na smetlištu koga zovu Gradska deponija smeštenog u njihovoj neposrednoj blizini.
Požari na deponijama neselektovanog komunalnog otpada oslobađaju toksične gasove, čestice i hemijske spojeve koji mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje i životnu sredinu.To mogu biti : Metan (CH₄) i ugljen-dioksid (CO₂),- Dioksini i furani, teški metali (olovo, kadmij, živa), Policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) i čestice PM10 i PM2.5
I večerašnji skup je, samo još jedan u nizu dokaza, da se ,kao građani,polako privikavamo na (su)život u paralelnim realnostima.
Evo samo nekolio crtica kao pokušaj da to obrazložimo: Na desetak metara od mesta na kome je počeo večerašnji protestni skup,ispred hotela „Turist“, stotine maturanata (nismo proverili kog uzrasta i iz kojih sve kraljevačkih škola) i više od hiljadu egzaltiranih roditelja, baka, deka, tetaka, ujaka.. koji su došli da pozdrave svoj podmadak i naprave koji snimak svog ,ultrastilizovanog, podmaldka za „deljenje s familijom i komšilukom“ na društvenim mrežama i porodičnim Viber i drugim grupama.
Onoj manjoj grupi građana Kraljeva okupljenim na Trgu Jovana Sarića , zbog kvaliteta vazduha dodatno ugroženog požarom koji ,još uvek, tinja na nesanitarnoj deponiji večeras se, verovatno, nametnulo samo jedno pitanje: Dišemo li mi,u Kraljevu, isti vazduh ili je i on već podeljen?
Druga ,ne manja važna, crtica koja odražava dilemu da li se ,kao građani,polako privikavamo na (su)život u paralelnim realnostima nametnula se ,većini onih koji su večeras ,zbog (ne)kvaliteta vazduha koga udišemo u Kraljevu šetali od cenra grada do megamarekta DIS-a, u Dositejevoj ulici priliom prolaska pored zgrade Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.
Na ovoj ,po nama jedinoj ozbiljnoj visokoškolskoj ustanovi u Kraljevu postoji studijski program osnovnih akademskih studija – Inženjerstvo zaštite na radu.
Na tom smeru se ,od 2020.godine budući inženjera zaštite na radu,između ostalog, valjda bave i izučavanjem hemijskih, fizičkih, mehaničkih i bioloških opasnosti koji se mogu javiti u radnoj sredini.
Njihova „radnа sredinа“ је samo par stotina metra udaljena od smetlišta koga ,u lokalnoj samoupravi, zovu Gradska deponija a od nih ,barem za sada, „ni traga ni glasa“.Ne računajući,naravno, pojedince iz tog kolektiva koji su i večera bili na građanskim protestima.
U Dositejevo ulici je i sedište još jedne visokoškolske ustanove: Visoke strukovne škole,kraljevačkog ogranka Internacionalnnog centra za profesionalne studije (ICEPS) na kojoj se tokom osnovnih i master studijskih sprovode programi iz oblasti medicine (zdravstvene struke), ugostiteljstva, ekonomije i menadžmenta.
Istine radi, u njihovim, javno dostupnim,dokumentima o medicinskim studijskim programina nema ni jednog predmeta koji je baš direkto povezan sa kvalitetom životne sredine, ali njen (ne)kvalitet, sigurno je, utiče na budući obim poslova kadrova koje školuju pa bi ,valjda, to mogao biti dovoljan motiv da javno kažu koju o eko problemu problemu (dis)lociranom koju stotinu metara vazdušne lije od sedišta njihovog kraljevačkog ogranka, sve vodeći se onom čuvenom maksimom „Bolje sprečiti nego lečiti“ koja ,valjda, ima fundamentalnu ulogu u obrazovanju zdravstvenih radnika, jer naglašava važnost preventivne medicine.
To što je ,za sada o ovom problemu kvaliteta vazduha bez „ traga i glasa“ i Visoka ekonomska škola strukovnih studija u Kraljevu,koja je nekada bila iz Peći sa privremenim sedištem u Leposaviću, a na kojoj predaje ,ili je predavao , naš gradonačelnik dr.Predrag Terzić, manje je važno ne samo , zbog činjenice da je ona smeštena tik kraj „Borića“ ,na Ratarskom imanju, gde je vazduh ,vazda, čist već i zbog toga što se u njoj ,tek na trećoj godini izučava „Upravljanje investicijama“, a njih složićete se ,ozbiljnih investicija ,u kraljevačko nesanitarno smetlište koga neki zovu Gradska deponija, nema još od njegovog „otvaranja“ daleke 1971.godine.
(PS:Koliko smo obavešteni ,dr.Terzić ne predaje,i nije nikada predavao, predmet Upravljanje investicijama)
I zato ,da „završimo“ ovaj izveštaj: U Kraljevu svi,još uvek, dišu – Misle samo oni koj hoće i mogu to da rade!
Objavljeno: 20.08.2024. | autor: KV Novosti -on line
Prođe Preobraženje. A da li će se ,kada i kako “preobraziti” odgovorni za upravljanje komunalnim otpadom u Kraljevu, ali i mi građani, ostaje nam da vidimo. Sada kada se razišao dim sa deponije, posle zadnjeg požara a naša ,tih dana ispoljena, srdžba se “ohladila”.
Po članu 20. Zakona o upravljanju otpadom lokalna samouprava, njeni organi ,institucije i javna preduzeća čiji je ona osnivač a koja imaju propisima utvrđene nadležnosti u upravljanju komunalnim otpadom su glavni subjekti koji treba da organizuju upravljanje komunalnim otpadom stvorenim na njenoj teritoriji. Oni su odgovorni za uređenje, razvoj i administraciju sistema za upravljanje komunalnim otpadom na svojim teritorijama.
Poslednji požar na smetlištu /deponiji u Kraljevu (Fotografije za opremanje ovog teksta preuzete su sa FB profila registovanih prijatelja KV Novosti na ovoj društvenoj mreži)
Neadekvatno činjenje nadležnih za upravljanje komunalnim otpadom u gradu Kraljevu evidentno je ! Evo samo dela podataka iz nedavno sprovedenog istraživanja od strane jedne organizacije civilnog društva koji potvrđuju predhodnu konstataciju: “Uslugom sakupljanja otpada pokriveno je 100% urbanih naselja i око 40% ruralnih naselja. Organizovano sakupljanje komunalnog otpada ne pokriva celu teritoriji grada Kraljeva. Organizovanim sakupljanjem otpada pokriveno je svega 61,2% domaćinstva. Vršilac komunalne delatnosti otpad odlaže na deponiju koja ne zadovoljava tehničke uslove i ne poseduje odgovarajuću dozvolu; na deponiji ne postoji razdvajanje reciklabilnog otpada; na deponiji ne postoji vaga za merenje količine otpada, vaga je neispravna ili se otpad ne meri; biorazgradivi i ambalažni otpad se odlaže bez ikakve kontrole. Postoji odvajanje otpada od strane neformalnih sakupljača. Obilaskom lokalnih apoteka utvrđeno je da nije uspostavljen mehanizam povraćaja lekova sa isteklim rokom trajanja….”
Slika naših navika ali i neadekvatnog postupanja nadležnih za upravljanje komunalnim otpadom u Kraljevu
Lokalna samouprava odobrava lokalni plan upravljanja otpadom i druge propise o upravljanju komunalnim otpadom koji uređuju sistem upravljanja komunalnim otpadom. Skupština grada Kraljeva je odgovorna za nedonošenje dokumenata javnih politika kojima se ,poput Lokalnog plana upravljanja otpadom ili Odluke o upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva planira i uređuje planiranje i rukovanja otpadom na normativnom, institucionalnom, organizacionom i finansijskom nivou. I da ne bude zabune: Kraljevo ima te dokumente, ali prvi je sačinjen još 2012.godine a drugi 2018.godine i oni su ,formalno još uvek važeći.Njihova osnovna manjkavost i jeste u tome što zakonodavac na nacionalnom nivou nije jasno definisao njihovu ročnosta i što je još važnije,nije propisao sankcije za odgovorne u lokalnoj samoupravi za kašnjenje u njihovom donošenju i usklađivanju sa novim normativnim i strateškim dokumentima donetim na nacionalnom nivou. Skupština grada Kraljeva je odgovorna i što se, na adekvatan način i u propisanim rokovima ne bavi monitoringom nad sprovođenjem normi koje je usvojila, a kojima se reguliše upravljanje komunalnim otpadom.
2016 godine, u septembru, pred odbornicima gradskog parlamenta našao se predlog Ugovora o osnivanju d.o.o „Region Kraljevo“ za upravljanje čvrstim otpadom na teritoriji Kraljeva, Raške, Vrnjačke Banje,Trstenika i Paraćina. Obrazloženje je bilo da je to uslov Ministarstva finasija Francuske i njihove vlade koji će , sa 563580 eura preko fonda FASEP podržati izradu Studije opravdanosti izgradnje zajedničke deponije za pobrojane gradove.
Oni koji pamte sećaju se predhodne gradske uprave predvođene demokratama (sa neizbežnim socijalistima u koaliciji) i njihove eufornične najave izgradnje spalionice po nemačkoj tehnologij u koju je trebalo da se dovozi i komunalni otpad iz Novog Pazara zbog čega je,rekli su tada, trebalo da se gradi pruga Raška-Novi Pazar.
Mapirane divlje deponije na teritoriji Grada Kraljeva (2022.g)
Odgovornost Gradonačelnika i Gradskog veća je evidentna za neadekvatno postupanje delova Gradske uprave, pre svega inspekcijskih organa i komunalne policije u primeni postojećih propisa kojima se uređuje upravljanje komunalnim otpadom, ali i za neadekvatno postupanje delova Gradske uprave, JP za uređivanje građevinskog zemljišta „Kraljevo“ i JP „Čistoća“ koji bi trebalo da iniciraju ili kreiraju nacrte dokumenata javnih politka kojima se uređuje upravljanje komunalnim otpadom a koje, kasnije,usvaju nadležni organi.A da je tako rečito govori i podatak da je Gradsko veće na svojoj 27-oj sednici odžanoj 25.jula 2024.godine razmotrilo i usvojilo Godišnji program upravljanja komunalnim otpadom za 2024.godinu iako je taj organ taj program trebalo,po članu 8. Odluke o upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva , da uradi najkasnije do kraja tekuće godine za narednu godinu.
U dokumentu Plan razvoja grada Kraljeva za period od 2024. do 2030.čiji Nacrt je nedavno,u sred sezone letnjih odmora, bio na javnoj raspravi i koji bi trebalo da da smernice za sektorske politike o problemu komunalnog otpada se,između ostalog, kaže: „Grad Kraljevo u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u cilju uspostavljanja održivog, funkcionalnog, fleksibilnog i savremenog sistema upravljanja komunalnim čvrstim otpadom, realizuje projekat izrade tehničke dokumentacije i izgradnje „Centra za upravljanje otpadom Kraljevo“. Projekat je trenutno u početnoj fazi, kroz izradu potrebne planske i projektne dokumentacije.“ Kažu ,da se ovo radi a da predhodno nije donet novi Lokalni plan upravljanja otpadom niti pak nova Odluka o upravljanju komunalnim otpadom na teritoriji grada Kraljeva što je u direktnoj suprotnosti sa načelima planskog sistema u Republici Srbiji. Da li Odluka Skupštine grada Kraljeva, iz novembra 2021. godine,o izradi PDR „Centar za upravljanje komunalnim otpadom“ , ali i Ugovor sa CRBC za izradu tehničke dokumentacije i izgradnju Centra za upravljanje otpadom koga je,kažu, sklopilo Ministarstvo građevine, znači da je Kraljevo „odškrinulo vrata“ da problem smetlišta/deponije rešava sredstvima iz komercijalnih kredita kineskih banaka namenjenih za projekat „Čista Srbija“,sa kineskim preduzećima kao glavnim izvođačima? Dileme nema ,sudeći bar prema onome što o ovome piše na zvaničnom sajtu projekta “Čista Srbija” Ministarstva građevinarstva saobraćaja i infrastrukture i CRBC (China road and bridge corporation) : “Za grad Kraljevo predviđena je izgradnja novog Centra za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, kapaciteta do 100 T/dan sa svim potrebnim sadržajima (objekat sa postrojenjem za tretman čvrstog mešanog otpada, sanitarne kasete, postrojenje za preradu procednih voda, upravna zgrada, garaža za kamione i mehanizaciju sa radionicom, objekat za prijem i kontrolu merenja…). Planirana površina na kojoj će se graditi Centar Kraljevo je 250.000 m². Planirano je da se Centru za upravljanje Kraljevo priključe opštine Trstenik i Vrnjačka Banja. Broj stanovnika koji će biti obuhvaćen Centrom u Kraljevu je 195.981.”
Kraljevo se ,nedavno,doslovce gušilo u dimu posle požara na smetlištu koga zovemo Gradska deponija
Treća je godina od kada su na snazi Instrumenti za predpristupnu pomoć (IPA III) Evropske unije za period 2021-2027.g.kojima je korisnicima ,u Srbiji, stavljeno na raspolaganje 14,162 milijardi evra ,od čega je 42,4% namenjeno za Zelenu agendu i održivo povezivanje. Iz ovih sredstava se mogu finansirati i radovi na unapređenju upravljanja komunalnim otpadomi otpadom uopšte.Ima li Kraljevo bilo kakav projekat na kome se radi a kojim bi,eventualno,moglo da se konkuriše za ova sredstva? Nema!
Evo još jednog primera koji ,na specifičan način,ukazuje na neadekvatnu brigu orgovornih za upravljanje komunalnim otpadom: Zamislite samo koliko je novih sudova za prikupljanje predhodno selektovanog komunalnog otpada moglo biti pribavljeno za 250.000 evra koliko je,nedavno, Grad platio ,iz tekućih budžetskih rezervi, po sudskoj presudi za jedan izgubljeni spor. Grad je ,jednom kraljevačkom preduzeću, prodao deo nekakvog smetlišta u bilizini aerodroma kao gradsko građevinsko zemljište za oko pola miliona evra. Za petinu tog iznosa plaćenog po sudskoj presudi mogla je ,i trebalo odavno, da se pribavi odlična i ,što je važnije, efikasna oprema za stalni nadzor parametara potencijalih zagađivača vode i vazduha na „gradskoj deponiji“ kao i termovizijska kamera sa dronom kojom bi se konstantno pratilo kretanje temperature nad deponijom i omogućilo preventivno delovanje.
Ali ni mi,građani nismo baš nevini. Naše ustavno pravo i ODGOVORNOST je da se borimo za očuvanje životne sredine.Građane treba stalno podsećati na ta njihova prava i obaveze. To je ,zakonom obavezan,posao institucija lokalne samouprave koji one ne rade kako treba. Grad taj posao može i treba da radi stalno , na različite načine,korišćenjem različitih komunikacijskih metoda i alata. Naravno da te načine treba osmisliti i isplanirati kroz Strategiju komunikacija grada Kraljeva. Jedan od načina komunikacije sa građanima je i da se to radi putem medija. E sad , bi bilo intrersantno da vidimo koliko je novca građana, potrošila ova vlast iz budžeta grada za sufinasiranje medijskih projekata, za 12 godina svoje vlasti, koliko se medija, kroz kakave medijske projekte, i kako,bavilo temama prava građana ali i odgovornosti nadležnih , i građana, za postupanje komunalnim otpadom? Ostaje nam da se nadamo da će novi odbornički sastav u Skupštini grada ,koji radi već pola godine, menjati bar nešto u dosadašnjim lošim praksama vezanim za upravljanje komunalnim opadom.
Broj požara na deponijam u Srbiji po godinama (Iz godišnjeg Izveštaja Koalicije 27)
Jer druge nema: Birali smo njih, 70 odbornika, da upravljaju našom zajednicom nalazeći moguća rešenja za naše komunalne probleme. Ako to pak neće ili ne znaju da rade – Menjajmo ih! Sve dok ne nađemo one koji znaju i hoće da rade svoj posao,da se bave komunalnim problemima grada planirajući i usvajajući dokumenta javnih politika .Ali i stalnim praćenjem rada nadležnih organa i institucija u primeni propisa vezanih za upravljanje komunalnim otpadom.
„Partijski dresovi“ i moć stranačkih vođa , kao moguća kompenzacija izostanka volje i znanja odbornika da se uhvate u koštac sa ovim ,a i drugim, komunalnim problemima, su važni onoliko koliko im mi ,građani, poverujemo da su važni.
Na žalost, još pre sto godina je Arčibald Rajs,veliki prijatelj srpskog naroda, napisao da Srbi ,kao narod, olako (po) veruju u čuda i čudotvorce.A dok je tako malo šta će nam biti bolje!
