Beleška s povodom
Današnje zasedanje Skupštine grada Kraljeva ostaće upamćeno kao školski primer kako lokalna naprednjačka vlast, verna svom radikalskom nasleđu, brutalnim spinom i ličnom diskreditacijom skreće pažnju sa sopstvenog bezakonja. Odbornici vladajuće većine prihvatili su zaključak Gradskog veća i tako izbegli raspravu o predlogu odbornika Narodnog pokreta Srbije, Milana Vučetića, za dopunu dnevnog reda povodom sramnog medijskog konkursa.
Umesto da javnost čuje kako je na konkursu teškom 30 miliona dinara čak 81% sredstava dodeljeno medijskom duopolu (RTV Kraljevo i TV Melos) , i kako su projekti koji se bave odlaganjem deponijskog otpada i ekološkim haosom sistematski eliminisani , režim je,povodom ovog ,ali i još nekih pitanja koja su danas pokrenuli malobrojni prisutni odbornici opozicije, servirao jeftinu dramu. Najpre su prenebregli oštro upozorenje odbornika Ivana Pantelića (SRCE) da su direktno odgovorni za medijski mrak, a onda su pokrenuli fabrikovanu priču o navodnom „napadu“ Milana Vučetića na ekipu RTV Kraljevo, koja odnedavno direktno prenosi sednice.
To što je Vučetić samo prišao delu sale gde sedi tehnička ekipa RTV Kraljevo , odbornica vladajuće većine Violeta Konjokrad – koja je, gle čuda, istovremeno i vlasnica i direktorka upravo te televizije – iskoristila je da ga optuži za „napad na žene“ i „napad na novinarku“. Ovaj histerični narativ, koji su tokom sednice horski ponavljale i druge odbornice SNS-a, jasno pokazuje da su argumenti Vučetićevih pitanja i ozbiljno uzdrmali vladajuću koaliciju. Kad nemaju odgovor na pitanja o sumnjivoj raspodeli miliona za medije i zaštitu životne sredine, niti argumentacije za ukidanje apoteka u selima,oni optužuju protivnika da napada žene.
Građani Kraljeva nisu imali priliku da vide materijale i pročitaju zvanično izjašnjenje rukovodioca Odeljenja za društvene delatnosti Ninoslave Lugić (III Broj: 88/26 od 28.05.2026.), ali ono predstavlja spomenik administrativnoj nepismenosti i pravnom diletantizmu.
Prvo, u pokušaju da opravda izostanak obaveznih zakonskih procedura, Lugićeva je pomešala bazične pojmove. Braneći se time da rok za „eksternu evaluaciju“ projekata ističe tek krajem 2026. godine, ona je zapravo potpisala priznanje da grad već tri godine deli milione poreskih obveznika „napamet“, bez ikakve analize stvarnih potreba građana za medijskim sadržajima. Prema članu 28. Zakona o javnom informisanju i medijima, sprovođenje ove analize je imperativna obaveza lokalne samouprave najmanje jednom u tri godine, a prateći izveštaj mora biti sastavni deo svakog javnog konkursa. Kraljevo je konkurs za 2026. godinu raspisalo bez ovog ključnog dokumenta, što ceo postupak čini pravno ništavim.
Drugo, Lugićeva u dopisu doslovno piše da Komisija ima zadatak da predloži sredstva „u skladu sa ocenom i traženim iznosom“. Ako je tako, kako Odeljenje objašnjava matematičku i proceduralnu šizofreniju u zvaničnoj tabeli dobitnika? Projekat TV Melos „Mladi u igri“ je sa manje bodova (85,67) dobio više novca (4.500.000,00 dinara) nego bolje ocenjen projekat RTV Kraljevo „Stvarnost u glasu žene“ koji je sa 87,33 boda dobio manje (4.302.000,00 dinara). Slično je i sa Udruženjem „Filter“ (65,67 bodova – 500.000,00 dinara) i projektom „Purity Media“ iz Borče koji je sa manje bodova (65,33) dobio više novca (600.000,00 dinara). Rukovodilac Odeljenja je svojim potpisom praktično dokazala da je konkurs sproveden mimo zakonskog principa srazmernosti i rang-liste.
Ova sednica je ogolila još jednu, podjednako bolnu istinu: kraljevačka opozicija je imala čist penal u praznu mrežu, ali je odbila da ga zajednički šutne. Pravno neodrživo izjašnjenje Gradske uprave bilo je idealna prilika da svih 30 opozicionih odbornika zajednički, pred kamerama direktnog prenosa, potpuno deklasira vlast.
Umesto toga, najveće opozicione grupacije – Udruženje starosedelaca (12 mandata) i Lokalni front (7 mandata) – odlučile su da ostanu u svom komotnom bojkotu lokalnog parlamenta. Dok se u sali odvijalo pravno nasilje i bestidni lični progon jednog opozicionara, oni su sednicu posmatrali sa bezbedne udaljenosti.
Ovakva praksa nameće opravdana pitanja o svrsishodnosti bojkota. Da li pasivno stajanje po strani i pisanje statusa na društvenim mrežama zaista štiti interese građana Kraljeva, ili samo olakšava posao vlastima da nesmetano krčme budžet?
Građani koji nemaju internet i koji prate prenos zasedanja danas su na ekranima videli samo režimsku verziju istine i blaćenje Vučetića, jer u sali nije bilo nikog da im odgovori snagom od 30 odborničkih glasova.
Vreme je za zbijanje redova i preispitivanje dosadašnjih strategija. Bojkot koji se pretvara u političku pasivnost i izbegavanje borbe kada vlast sama ponudi čist zicer više nije otpor – to je kapitulacija. Ako opozicija želi poverenje građana, mora ući u ring i boriti se za svaki dinar poreskih obveznika, jer se medijski mrak i lokalna diktatura ne pobeđuju sa tribina.
