U krugu kolega, saradnika i veterana kraljevačkog novinarstva, sinoć je u Kraljevu obeležen značajan jubilej – deset godina postojanja i rada Portala Krug. Ova godišnjica nije bila samo proslava opstanka jednog lokalnog medija, već i podsećanje na važnost očuvanja novinarske etike u vremenima koja su za profesionalno informisanje u Srbiji možda i najteža do sada.
Svečanost je okupila sadašnje i bivše kolege, među kojima su posebno mesto zauzela tri nekadašnja direktora legendarnih „Ibarskih novosti“. Upravo je ovaj list, u vreme kada je Marina Miljković Dabić počinjala svoju karijeru, bio rasadnik kadrova i medijski stub koji je svojim uticajem uveliko prevazilazio granice Kraljeva.
Povratak korenima profesije
Prisustvo novinarskih doajena bila je prilika da Marina Miljković Dabić, osnivačica i urednica portala, podseti na temeljne vrednosti zanata. U svom obraćanju istakla je da se profesionalni i etički kodeksi uče na samom početku karijere, u dobrim redakcijama, te da su oni jedini siguran kompas u digitalnom dobu.
„Kada jedno registrovano javno glasilo, koje insistira na dvosmernoj komunikaciji sa građanima, opstane čitavu deceniju, to je uspeh sam po sebi“, čulo se na skupu.
Danas Portal Krug predstavlja relevantnu digitalnu zajednicu sa impresivnim brojkama: preko 25.000 pratilaca na Facebook-u, 9.000 na Instagramu, 4.000 na TikTok-u i skoro 10.000 pretplatnika na YouTube kanalu.
Težak položaj lokalnih medija
Uspeh „Kruga“ dobija na težini kada se sagleda šira slika. Lokalni mediji u Srbiji nalaze se u izuzetno nepovoljnom položaju, što potvrđuju i istraživanja ANEM-a za 2025. godinu, prema kojima su novinari stanje u struci ocenili poražavajućom prosečnom ocenom 2,23.
Hronični nedostatak finansijske nezavisnosti, niske plate (često i do 20% niže od 50.000 dinara) i selektivno projektno sufinansiranje koje nagrađuje lojalnost umesto javnog interesa, doveli su do toga da nezavisno novinarstvo u manjim sredinama postane čin hrabrosti. Trend koncentracije vlasništva, pojava „fantomskih“ portala i pritisci centara moći dodatno ugrožavaju pravo građana na objektivno informisanje. U takvom okruženju, Portal Krug je tokom protekle decenije ostao okvir koji štiti istinu i verodostojnost.
Ko stoji iza „Kruga“?
Iako novinari retko vole da budu tema vesti, jubilej je bio prilika da se osvetli rad Marine Miljković Dabić. Sa skoro 35 godina iskustva u televiziji, radiju, štampanim i digitalnim medijima, Marina je prošla put od dugogodišnje dopisnice agencije FoNet i lista „Sloboda“ (SAD), do urednice informativnog programa TV Kraljevo.
Kao sertifikovani IREX trener za medijsku pismenost i predavač na radionicama DW Akademije i Lokal presa, svoj fokus je usmerila na obuku mladih novinara i istraživačko novinarstvo. Njen rad je višestruko nagrađivan, uključujući priznanja na festivalima Interfer (2004. i 2020. godine) i URTS (2007. godine).
Deset godina Portala Krug dokaz je da, uprkos „nemirnom moru“ informacija i političkim pritiscima, profesionalizam i direktna veza sa publikom ostaju jedini održiv model za medije koji služe javnom interesu.
Kako i koliko sarađuju lokalni mediji u gradu Kraljevu i uprava grada Kraljeva u realizaciji ciljeva u oblasti javnog informisanja definisanih Zakonom ali i potrebama građana? Jesu li do sada izdvajana i sredstva planirana Predlogom budžeta za 2017 godinu dovoljna za ostvarivanje ciljeva uprave grada u oblasti javnog informisanja ali i potreba građana da aktivniju učestvuju u procesima političkog odlučivanja a posebno o trošenju sredstava koje čine javni prihod grada Kraljeva ? Ova a i brojna druga pitanja vezana za funkcionisanje i rad lokalnih medija u Kraljevu bila su tema okruglog stola koga su danas , u Multimedijalnom centru „Kvart“, organizovali Kraljevačka televizija i portal KV Novosti .Skupu je , pored predstavnika medija registrovanih u Registru medija APR a a koji rade u Kraljevu, prisustovao i predsednik Skupštine grada Nenad Marković, predstavnici odborničkih grupa, udruženja građana ,privrede…. U radu okruglog stola učestvovao je ,putem video linka , i Nino Brajović , državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. Trogodišnje iskustvo kraljevačkih lokalnih medija sa projektnim finansiranjem nije ni bolje ni gore nego u većini opština i gradova u Srbiji i obeleženo je skromnim izdvajanjima iz gradskog budžeta za zadovoljenje potreba građana za javnim informisanjem. Ta izdvajanja se , zadnjih godina , kreću do iznosa od 0,5% budžeta grada ili u nominalnom iznosu oko 15 miliona dinara i tri i više puta su manja od novca koji je , nekada, izdvajan iz budžeta za finasiranje „Ibarskih novosti“ dok su imale status javnog preduzeća. U međuvremenu se broj medija u Kraljevu povećao tako da danas funkcionišu 4 televizije , 4 radio stanice,1 štampani nedeljnik i desetak on lajn portala registrovanih kao mediji. Bez sumnje veliki broj medija na relativno malom tržištu a da , pri tom, među njima nije izvršena jasnija žanrovska , tržišna ili neka druga segmentacija što za poslediicu ima obaranje kvaliteta sadržaja kako u tehničkom tako i u sadržajnom smislu. Sve ovo dodatno je osnažilo ucenjivački potencijal lokalne izvršne vlasti a manifestacije toga su se , ranijih godina , videle kako u skromnim sredstvima izdvojenim za zadovoljnje potreba građana za javnim informisanjem,tako i u nejasnom artikulisanju tih potreba i ciljeva javnog informisanja. Dodamo li tome i marifetluke oko izbora nekompetentnih članova komisija koje su se bavile ocenama medijskih projekata samo ćemo upotpuniti neveselu sliku i još sumornije perspektive lokalnih medija ne samo u Kraljevu. Da bi se stvari pokrenule neophodno je ,za početak, čulo se danas na skupu u Kraljevu , hitno menjati Zakon o javnom informisanju jasnim definisanjem minimalnog iznosa novca za finasiranje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u opštinama i gradovima predhodno razvrstanih prema kriterijumu brojnost i veličine teritorije. Ovaj i drugi predlozi biće zvanično dostavljeni Skupštini grada, novinskim i medijskim udruženjima i Ministarstvu kulture i informisanja a sami kraljevački mediji bi trebalo da se bolje organizuju i ,ubuduće, nastupaju jedinstvenije u zaštiti svojih interesa i prava.