četvrtak, 14. novembar 2024.

Posts Tagged ‘kraljevačka biblioteka’

Veče muzičke i rok nostalgije u kraljevačkoj biblioteci

Objavljeno: 26.05.2022. | autor: KV Novosti -on line

Juče su , Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo, predstavljene knjige „Tragovi u beskraju” i „Čuvar buvlje pijace“ Petra Pece Popovića, nekadašnjeg urednika časopisa „Džuboks“, „Rok“, „Zvezdine revije“ i autora brojnih tekstova o  muzici, posebno o rokenrolu, kao i o sportu  objavljivanih svojevremeno i u „Politici“, „Politikinom zabavniku “ i  „Sportskom  žurnalu“.

Zato i  ne čudi što su, većinska publika u prepunoj Sali kraljevačke bibiloteke, bili mnogi kraljevački muzičari aktivni sedmdesetih i osamdesetih godina prošlog veka kao i oni koji su tada bili verni čitaoci časopisa „Džuboks“, i „Rok“.

Susret sa nekadašnjim čitaocima „Džubox“-a- Foto Ž.Jevtić

„Džuboks“ je bio jedini jugoslovenski muzički časopis  koji je,sa prekidima,izlazio 20 godina ,od 1966. do 1986.godine. Osnivač i prvi urednik „Džuboksa“ bio je Nikola Karaklajić, međunarodni šahovski majstor, voditelj i urednik  tada kultnih radijskih emisija Veče uz radio, Muzički automat i Sastanak u devet i pet na Radio Beogradu.

Jedan period, tokom  takozvane druge faze časopisa „Džuboks“(1974-1986.g)  čiji izdavač su tada bile Dečije novosti iz Gornjeg Milanovca, Petar Peca Popović je bio urednik koji je taj časopis podigao nna vrhunski profesionalni nivou u rang ondašnje zapadne muzičke štampe.

Peca je i danas sinonim za uticajnog  muzičkog  kritičara, jer je dao veliki doprinos afirmaciji zabavne i rok muzike kod nas.

U svojoj knjizi „Tragovi u beskraju“ Peca Popović čini osvrt na markantne ličnosti rokenrola koje su ostavile tragove u popularnoj kulturi, poput Džoa Kokera, Grema Parsonsa, Pita Sigera, Skota Vokera, Davorina Popovića, Margite Stefanović, Laze Ristovskog, Ipeta Ivandića, Arsena Dedića, Zorana Modlija.

Knjigom „Čuvar buvlje pijace“ sabrane su kolumne Pece Popovića, koje ga svojim slikovitim sadržajima na interesantan, elegantan i gospodski način iznova otkrivaju kao zavodljivog pripovedača, hroničara ljudi i događaja.

„Oktava više”

 U programu na promociji pored autora knjiga, Petra Pece Popovića, učestvovali su dr Mihajlo Pantić, književnik, kritičar i univerzitetski profesor i muzički sastav „Oktava više”.

“Glasovi koji traju” pred očima javnosti u Kraljevu

Objavljeno: 11.04.2022. | autor: KV Novosti -on line

Povodom predstojećih praznika,19.aprila kada, ove 2022.godine, grad na Ibru obeležava svoj 140-ti imendan i 23.aprila, kada čitav svet obeležava Svetski dan knjige, praznik ustanovljen 1995.godine od strane UNESCO- organizacije Ujedinjenih nacija  za nauku, kulturu i obrazovanje, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo priredila je danas, na Trgu Jovana Sarića,u neobičnom ambijentu, izložbu„Glasovi koji traju“, posvećenu preminulim kraljevačkim pesnicima čija su dela objavljivana u pesničkim edicijama izdavačke delatnosti Biblioteke.

Na 18 stubova zgrade Skupštine grada izložneno je isto toliko panoa na kojima su štampane pesme, samo nekolicine  pesnika, koji su pišući i objavljujući u Kraljevu, svojim delom obeležili prošli vek i prve dve decenije ovog, XXI veka, u kome Kraljevo ,što zbog njih a što zbog bogate izdavačke delatnosti, Narodne biblioteka „Stefan Prvovenčani“ i njenog  časopisa “Povelja, s pravom nosi epitet prestonice srpske poezije.

Jedan od 18.stubova na kojima su izloženi stihovi preminulih kraljevačkih pesnika

Ova izdavačka delatnost, primarno okrenuta izadavnju pesničkih knjiga pokrenuta je još 1971.godine u okviru ondašnje Kulturno prosvetne zajednice a od 1985.godine to postaje delatnost u okviru Narodne biblioteke grada.Od tada je specifikum pomenutog časopisa i njegova redakcija koju su činila,a i danas čine, znamenita imena srpske kniževnosti.

Autori ove  pažnje vredne  i vrlo neobične izložbe su mr Ana Gvozdenović i Dejan Aleksić, urednici u izdavačkoj delatnosti Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz  Kraljeva ,koji su danas zajedno sa Milošem Milišićem  kolegom po peru i članstvu u redakciji “Povelje” , a koji je ,trenutno, i pomoćnik gradonačelnika Kraljeva zadužen za kulturu, govorili na otvaranju ove izložbe.

Današni program otvaranja izložbe upotpunio je, svojom interpretacijom stihova nekolicine kraljevačkih pesnika, bard  kraljevačkog glumišta Milomir Mile Nedeljković.

I za sam kraj ovog izveštaja sugestija-predlog onima koji donose odluke da razmotre mogućnost da se već pomenuti stubovi na prednjem frontu zgrade Skupštine grada adekvatno opreme kako bi mogli,i u buduće, da budu koršćeni i za izložbe drugih i drugačijih sadržaja. Jest ovo doba interneta i društvenih mreža ali jeste i pomenuta lokacij vrlo posećena pa ne bi bilo zgoreg određene sadržaje i na taj način plasirati u javnost.

Prošlost koja nas opominje

Objavljeno: 23.02.2019. | autor: KV Novosti -on line

Pre par dana , u u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“,  promovisana je  monografija  „Između Velike Albanije i okupirane Srbije -Novi Pazar , Tutin i Ibarski Kolašin (1941-1945)“ čiji je autor istoričar mlađe generacije dr.Milutin Živković iz Kraljeva.

dr.Milutin Živković

Ovaj istoričar , zaposlen u Institutu za srpsku kulturu iz Prištine , bavi se proučavanjem istorije II svetskog rata na prostorima Kosova i Metohije i Raške oblasti (Sandžaka) sa akcentom na ulogu tadašnjih ,kvislinških ,tvorevina  Velike Albanije i Nezavisne države Hrvatske  na jugozapadu Srbije što je ,inače, nedovoljno obrađivana tema u istoriografiji.

Kao rezultat takvog njegovog istraživačkog rada nastala je , pored ove monografije, i njegova prva knjiga „NDH u Srbiji 1941. — ustaški režim u Priboju, Prijepolju, Novoj Varoši i Sjenici (april-septembar 1941)“.

Monografija predstavljena javnosti u Kraljevu predstavlja rezultat sedmogodišnjeg istraživačkog rada  , u više od desetak arhiva u zemlji i inostranstvu koje je ovaj istoričar sproveo pripremajući svoju doktorsku disertaciju . Svojim sveobuhvatnim istraživanjima Milutin Živković je obradio obimnu građu koja  je , pored doktorske disertacije,  prezentovana i u dve pomenute knjige.

Opšta karakteristika dešavanja na ovim prostorima u burnim godinama okupacije tokom II svetskog rata  su skukobi ,bratoubilaštvo, na verskoj i ideološkoj osnovi vešto podsticano od okupatora. Viševekovna maksima „Divide et impera“ , Podeli (zavadi) pa vladaj, došla je do punog izražaja baš na ovim prostorima sa posledicama koje se, na izvestan način i  dan danas osećaju.

Doček nemačkog komadanta iz Kosovske Mitrovice u Novom Pazaru 1941

Iza tako podsticanih sukoba nalazili su se ,u osnovi, suprotstavljeni  geo-politički i ekonomski interesi tadašnjih okupatora.Italijani su želeli da ,zbog rudnika Trepče,preko kvislinške uprave u Novom Pazaru, kreiraju stanje koje bi im , kod Nemaca , dalo legitimitet da vojskom uđu na prostore nemačke okupacione zone i tako se približe ,Trepči, svom glavnom cilju.

Knjige dr.Milutina Živkovića, ma kako pojedini delovi iz njih mogu biti interpretirani istrgnuti iz opšteg konteskta, treba pažljivo čitati, i iz dešavanja u prošlosti , ako se  želi i zna, izvlačiti pouke za postupanje u nekim aktuelnim društvenim procesima  u ovom delu Srbije.

dr. Živković, R.Ristanović,K.Nikolić i R.Vesković na Promociji monografije

Na promociji monografije u Kraljevu, pored autora, govorili su  i dr.Kosta Nikolić, naučni saradnik u Institutu za svremenu istoriju iz Beograda   i Rade Ristanović,doktorand na Odesku za istoriju, Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Devedesete su bile mnogo gore od aktuelne stvarnosti!

Objavljeno: 23.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

U okviru novopokrenutog serijala razgovora sa istaknutim umetničkim i naučnim stvaraocima pod imenom „Kraj puta“ sinoć je , u kraljevačkoj biblioteci „ Stefan Prvovenčani“, kao prvi gost , govorio Vladimir Arsenijević književnik iz Beograda i, još uvek, najmlađi dobitnik NIN-ove nagrade za roman „U potpalublju“, koji je objavljen bezmalo pre četvrt veka.Sa njim su razgovarali istoričar Vojkan Trifunović i magistar književnosti Miša Milosavljević,upravnik biblioteke „ Stefan Prvovenčani “.

Arsenijević, jedan od najprevođenijih pisaca svoje generacije,  je upoznao prisutne  sa do sada objavljenim delima, posebno se osvrćući na najnoviji roman „Ka granici“, koji predstavlja treći deo njegove najavljene tetralogije koju čine i romani „U potpalublju“ i „Ti, ja i Anđela“.

Na pitanje da li smo kao društvo opterećeni devedesetim godinama prošlog veka i koliko su te godine uticale na njegovo formiranje, Arsenijević odgovara da mu se čini da nije previše opterećen, ali da su ga, svakako, devedesete formirale i opredelile kao angažovanog pisca. Tvrdi da ne živi u tom vremenu, da ne zloupotrebljava i da nije zaglavljen u njemu, naprotiv, smatra da je sadašnjost mnogo lepša i prijemčivija, iako, sa druge strane, ne pristaje na pasivno mirenje sa zabrinjavajućom stvarnošću. „Mišljenja sam da su devedesete bile mnogo gore, nego što je to slučaj sa aktuelnom stvarnošću, i to dramatično gore, ne samo u Beogradu i Srbiji, već u čitavom regionu.“

Govoreći o projektu „Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma“, koji je pokrenulo udruženje Krokodil, Arsenijević kaže da to ne predstavlja pokušaj konsenzusa o zajedničkoj platformi grupe eminentnih istoričara sa područja bivše države, već za cilj ima ideju multiperspektivne istoriografije koja će ljudima sa ovih prostora omogućiti da lakše prihvate kompleksne situacije iz nedavne prošlosti.

Večerašnji gost kraljevačke biblioteke i drugi  učesnik serijala „Kraj puta“ biće Muharem Bazdulj pisac , novinar i prevodilac iz Beograda a  pisac  Dejan Aleksić i mr. Miša Milosavljević biće mu sagovornici.

Vek i po kraljevačke biblioteke

Objavljeno: 08.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

Direktor kraljevačke biblioteke mr Miša Milosavljević

Prigodnom akademijom  , za čiji scenario se pobrinuo poznati dečiji pesnik Dejan Aleksić, sinoć je u Svečanoj Sali Skupštine grada Kraljeva obeleženo 150 godina rada Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“iz Kraljeva.

Kako je i red goste je najpre pozdravio magistar Miša Milosaljević , aktuelni direktor kraljevačke biblioteke, a zatim su nekadašnji direktori  ove renomirane ustanove Mitar Mitrović , Dragan Hamović , Dragana Tipsarević i v.d.direktora Miloje Radović , uz „ asistenciju“ dr.Dejana  Vukićevića bibliotekara savetnika Narodne biblioteke Srbije i nekadašnjeg uposlenika kraljevačke biblioteke , pesnika  Živorada Nedeljkovića , glumaca Aleksandra Srećkovića-Kubure, Jelene Ilić, Zorana Cerovine , Predraga Pavlovića i učenika  Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjaci“ iz Kraljeva, gostima u prepunoj Svečanoj sali gradske skupštine na zanimljiv i zabavan način dočarali vek i po trajanja biblioteke kraljevačke.

Sve je počelo još daleke 1868 godine kada je otvorena Prva čitaonica u Karanovcu.  Karanovac je tada imao oko 1.900 stanovnika, od kojih je jedva četvrtina bila pismena. Varoš tada tek polako postaje trgovački značajna za ovaj deo Srbije, ali je još daleko od kulturnog centra.Nije zabeležno ni ko su bili osnivači, ni gde se nalazila a  do podatka  o njenom postojanju  došlo se posredno, 1868. godina se navodi u izveštaju upravnika Čitaonice 1873.g Čitaonica je bila značajna za društveni život varoši. Postoji pozivnica iz februara1875.g iz koje se vidi da Čitaonica organizuje Besedu izvesnog „gospodina Luke Petrovića“, sa recitacijama i igrankom u jednoj gostionici. Čitaonica se razvijala i do Prvog svetskog rata imala već više od 3 hiljade knjiga Između dva svetska rata u Kraljevu nije postojala jedna gradska biblioteka, već više knjižnica pri školama, Jugoslovensko-francuskom klubu i u Žiči. Savremeno bibliotekarstvo u Kraljevu počinje 1945. godine osnivanjem Narodne biblioteke, koja je od tada više puta menjala ime, a od 2001.g nosi ime Stefana Prvovenčanog.

Biblioteka „Stefan Prvovenčani“,danas  ima oko 250 hiljada knjiga i časopisa, više od 10 hiljada članova. Organizuje oko 300 programa godišnje  a van granica grada u kome snažno utiče na kreiranje kulturnog života i javnih kulturnih politika je poznata po svojoj bogatoj izdavačkoj delatnosti i po značajnim piscima koji su njeni današnji uposlenici. Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ je jedan od najvećih i najboljih izdavača poezije u Srbiji. Knjige objavljene u ediciji „Povelja“ dobile su sva značajna priznanja za poeziju koja se dodeljuju u Srbiji. Poslednja nagrada „Meša Selimović“ dodeljena je Dejanu Iliću, čiju je knjigu objavila ova izdavačka kuća.Izdanja „Povelje“  dobila su brojne nagrade: „Branko Miljković“, Zmajevu nagradu, „Vasko Popa“, „Rade Drainac“…U biblioteci ,danas, rade Živorad Nedeljković, dobitnik najznačajnijih pesničkih nagrada (Zmajeva, Disova, „Meša Selimović“),Dejan Aleksić, nagrađivan i kao pesnik i kao autor knjiga za decu (Zmajeva, Brankova, nagrada SANU, „Politikinog zabavnika“, „Neven“), Gordana Timotijević (nagrada Večernjih novosti, Zmajeva, „Gašino pero“),Miloš Milišić, Miloje Radović, pisac za decu…Kraljevačka biblioteka priređuje autorske izložbe u čast pojedinih pisaca i događaja. Izložba o Stefanu Prvovenčanom, kao državniku ali i književniku, upravo gostuje u Nišu, a viđena je i u Ljuboviji, Beranama, Nikšiću, Podgorici..

I Žički duhovni sabor Preobraženje je značajna kulturno-naučna manifestacija ,pokrenuta 1992 godine, čiji je biblioteka  suorganizator,od 1993 godine, zajedno sa Narodnim muzejom iz Kraljeva i Književnim klubom Kraljevo.

Biblioteka je u ovog ,jubilarnoj , godini organizovala niz prigodnih programa,od koji je veliki broj posvećen deci od kojih je čak 17 realizovano u nedavno završenoj Dečijoj nedelji.

Sinoćnja Svečana akademija propraćena je i izložbom h „Biblioteka nekad i sad“, koju su priredile Nataša Antonijević, Ana Voštinić i Marijana Jakšić.

Obeležavanje jubeleja je,danas,  nastavljno  organizovanjem   dvodnevnog  simpozijuma „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“. Svoje učešće su  najavili bibliotekari iz mnogih gradova, kao i iz Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice srpske, Univerzitetske biblioteke iz Beograda i Kragujevca i biblioteke Učiteljskog fakulteta, kao i iz više izdavačkih kuća.

Kad osmeh (po) kaže sve!

Objavljeno: 02.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

-Često imamo programe u školama, ali ovo je bilo neuporedivo iskustvo. Bila sam privilegovana što sam provela vreme sa ovom decom , sa divnim učiteljem, sa roditeljima, komšijama. Za njih je naša poseta bila veliki događaj.  Ako smo im preneli delić one radosti koju su oni nama priredili, srećna sam – kaže književnica Gordana Timotijević, autorka brojnih nagrađivanih knjiga za decu , zaposlena u Narodnoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva.

Ovim rečima Gordana je opisala atmosferu u isturenom odeljenje studeničke OŠ „Stefan Nemanja“ u selu Bzovik ,smeštenom  na obroncima Radočela ,stotinu kilometara udaljenom od Kraljeva, kada je , juče , zajedno sa kolegama, piscima i bibliotekarima , Biljanom Miljković i Milojem Radovićem , obišla ovu školu povodom obeležavanja 150 godina od osnivanja Čitaonice karanovačke.

A u školi u Bzoviku  je , trenutno, njih troje. Leontina i Tijana u drugom razredu i Lazar u nultom. Žive 2-3 kilometra od škole , tako da zimi ponekad ne mogu da stignu ni traktorom, već jedino peške. A tada bude i zaleđene kose i mokrih nožica. Iz Ušća im stiže učitelj Ivan Milićević.

– Na sreću, dece ima. Ako se ljudi ne budu iseljavali, škola u Bzoviku će živeti bar još desetak godina, a ja se nadam i duže – kaže učitelj Ivan. Pisci su puni reči hvale za ovog mladog čoveka koji ulaže mnogo ljubavi, topline, ali entuzijazma u rad sa decom.

Gosti iz Kraljeva nisu došli praznih ruku. Kao što priliči piscima, doneli suknjige: školsku lektiru, slikovnice, knjige za decu, enciklopedije. Dočekani su uobičajenim posluženjem, pa čak i tortom – što pokazuje koliko su meštani planinskih sela željni događaja.

Ova poseta je samo jedan od događaja u nizu iz bogatog programa  kojim Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva,u 2018 godini obeležava.Tako će ,recimo, ova ustanova, 8. i 9 oktobra biti domaćin stručnog skupa „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“

„1968-Traženje nemogućeg “

Objavljeno: 12.06.2018. | autor: KV Novosti -on line

Sinoć je biblioteka „Stefan Prvovenčani iz Kraljeva  bila domaćin tribine „ 1968-Traženje nemogućeg“. O burnim danima sa početka juna 1968 godine govorili su  prof. dr Nada Sekulić, sociolog , prof. dr Đokica Jovanović, sociolog , doc. dr Jovo Bakić, sociolog , mr Vladimir Marović, filozof i Vojkan Trifunović, istoričar iz Kraljeva koji je uspešno moderirao tribinom. Protesti studenata šezdesetih godina prošlog veka oličeni u hipi pokretu u Americi i nizom studentskih pobuna na univerzitetima širom sveta kulminirali su u leto 1968 godine. Zajednična nit svih tih pokreta jeste svojevrsno traganje za identitetom jedne generacije koja je stupilana na društvenu scenu preispitujući ulogu svojih roditelja tokom surovog II svetskog rata koji će ostati upamćen po stvaičnim žrtvama fašizma ali i pružajući otpor tadašnjoj američkoj spoljnoj politici oličenoj ratom u Vijetnamu. Društveni kontekst koji je predhodio studentskim protestima na univerzitetima u Beogradu i Zagrebu  stvoren je neuspehom privrednih reformi iz 65-te ,pojavom socijalnog raslojavanja u većem obimu , i povlačenjem klasnog pred nadirućim etatističkim principima kao osnovam za razrešavanje društvenih konflikata . Neposredni povod za  izbijanje sukoba između policije i studenata u Beogradu bila je priredba održana 2. juna 1968 , u sali Radničkog univerziteta u blizini Studentskog grada i sukob grupe studenata sa organizatorima priredbe za učesnike ORA Novi Beograd. Sutradan je  policija  brutalnim nasiljem nad studentima onemogućavala organizovanje demonstracija, što je bio jedan od glavnih razloga za izbijanje blokade fakulteta.Policijska intervencija je demistifikovala liberalnu fasadu  ondašnjeg režima, pa je i to uticalo na omasovljavanje pokreta i radikalizaciju studentskog otpora. Protesti su okončani čuvenim Tiovim obraćanjem studentima putem tv-a u kome im je on , u prvi mah dao , za pravo kada su u pitanju uzroci njihovog nezdovoljstva da bi ,kasnije , suštinski mnogi od učesnika bili izloženi različitim vidovima represije. Sinoćna tribina u kraljevačkoj biblioteci više se bavila širim  društvenim kontekstom koji je bio osnova geneze studenskog pokreta pa je , tako sociolog prof. dr Đokica Jovanović izneo stav da su šezedestosmaši svedoci sloma utopije , potiskivanja klasnog pred etničkim ali uz konstaciju o nužnosti utopije kao pokretača progresa jer ,kako je on konstatovao „nema ničega što predhodno nije bilo utopija“. Otuda , možda, i njegova konstatcija da je vreme revolucija prošlo i da ih za dugo neće ni biti. Njegov kolega doc. dr Jovo Bakić ,sociolog je praveći paralelu između ondašnjeg i sadašnjeg društvenog trenutka govorio o vrednostima solidarnosti koje su baštinili pripadnici studentske , ali i drugih društvenih grupa, šezdesetih godina prošlog veka za razliku od , danas „atomizovanih egoista“ koji nisu u stanju da anticipiraju značaj solidarnosti te ,zbog toga, nisu u stanju ni da se organizuju u efikasne društvene mreže koje bi nužno zagovarale promene na drugačiji vrednosnim osnovama od danas dominantnih. I prof. dr Nada Sekulić, sociolog ,  je konstatovala, kroz primere aktuelne prakse sa beogradskog univerziteta, da živimo u vremenu u kome je forma nadvaladala suštinu te da tako nešto ,logično, generiše društvene strukture koje nisu društvena podloga za razvoj ideja a posebno ne za razvoj ideje solidarnosti.

Nagrada „Janko Šafarik“ dodeljena Dragani Tipsarević

Objavljeno: 01.03.2018. | autor: KV Novosti -on line

Dragana Tipsarević okružena svojom porodicom na dodeljivanju nagrade „Janko Šafarik“

Juče je, u Beogradu, svečano obeležena 186 godina od osnivanja Narodne biblioteke Srbije. Osnovana je ukazom knjaza Miloša Obrenovića i bila je prva ustanova kulture u ondašnjoj Srbiji.Ova ustanova od neprocenjivog značaja ,seljena više puta  i  nemilosrdno uništavana ,poput bombardovanja Beograda aprila 1941 godine, danas čuva oko šest miliona knjiga i publikacija.Povodom jubileja u Narodnoj biblioteci Srbije otvoren je Centra slovenskih kultura koga je osnovao  Forum slovenskih kultura. Reč je o  međunarodnoj  organizacija sa sedištem u Ljubljani, koja ujedinjuje 13 država, na čijim teritorijama živi oko 300 miliona Slovena. Članice Foruma su Srbija, Slovenija, Rusija, Belorusija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Češka, Hrvatska, Makedonija, Poljska, Slovačka i Ukrajina.Upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković uručio je na dan te institucije nagradu „Janko Šafarik“ Dragani Tipsarević, donedavnom upravniku Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ iz Kraljeva. Obrazloživši odluku žirija koji je ,ove godine ,radio u sastavu Ivana Dimić, Tamara Butigan, Vladislav Bajac i Ljubomir Branković, predsednik žirija Mihajlo Pantić je rekao da je Dragana, zajedno sa članovima kolektiva značajno očuvala duh tradicije i unapredila rad matične kuće dodavši to da je ona pokrenula  i organizovala niz raznolikih akcija i manifestacija, učinivši da kraljevačka biblioteka postane prosvetiteljska ustanova koja  služi na čast celoklupnoj nacionalnoj kulturi. Zahvalivši se  na nagradi Dragana Tipsarević je ,između ostalog, rekla i : „Kada ste godinama na čelu biblioteke u Kraljevu koja u temelju sažima povlašćenu geografiju – blizinu svete Žiče, a u nazivu ime prvog srpskog kralja i pisca, kada među zaposlenima imate imena koja vrhune srpskom književnošću, kada iz vaše kuće knjiga svake godine izlepršaju nove, sa znakom Povelje, postajete svesni da ste dužni, najbolje što umete, da gradite i sabirate.A onda kada vam sabirci nemaju zbira, dužni ste da svaku nepriliku shvatite kao golemu priliku i podsticaj da uradite najviše što možete, ma kojim aršinima to kasnije procenjivano, jer Biblioteka vam postaje jedina moguća mera“.