Nedavno je u Kraljevu održana četvrta radionica u okviru projekta Građanska platforma za upravljanje rekom Ibar, koju je organizovao Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Zapadni Balkan.
Radionica je okupila predstavnike civilnog sektora, stručnjake i građane sa ciljem da se otvori razgovor o budućnosti reke Ibar, njenom statusu i izazovima koji prate upravljanje ovim važnim vodnim resursom.
Status reke Ibar
Ibar, nekada jedinstven vodeni tok u okviru bivše SFRJ, danas protiče kroz tri entiteta – Srbiju, Crnu Goru i Kosovo. Upravo ta činjenica čini ga transgraničnim resursom, ali i izvorom složenih političkih i društvenih pitanja.
Učesnici radionice podsetili su da reka ima ogroman ekološki i društveni značaj, ali da je poslednjih decenija zapostavljena, što je dovelo do ekološkog pogoršanja i povećanih rizika po lokalne zajednice.
Problemi i izazovi
Tokom diskusija u okviru metodologije World Café, istaknuti su ključni problemi:
– Industrijsko nasleđe i zagađenje – dugogodišnji antropogeni uticaji ostavili su ozbiljne posledice na kvalitet vode i ekosistem.
– Ekološke potrebe – neophodna je restauracija i konzervacija pojedinih delova sliva, kako bi se očuvala bioraznovrsnost.
– Upravljanje vodama – nedostatak koordinisanog sistema upravljanja dovodi do neusklađenih mera i povećava rizik od poplava i suša.
Ograničenja za integrisano upravljanje
Jedan od centralnih zaključaka radionice jeste da ne postoji politička volja donosilaca odluka, naročito u Srbiji i na Kosovu, da se ovom temom bave uz uvažavanje stručnih predloga i minimuma zajedničkih interesa.
Bez institucionalne podrške, implementacija integrisanog upravljanja rekom ostaje na papiru, dok se problemi na terenu gomilaju.
Uloga civilnog sektora
Učesnici su naglasili da je civilni sektor ograničen resursima, ali da upravo on mora da preuzme inicijativu.
– Civilne organizacije mogu da pokrenu razgovor između entiteta, izvan političkih okvira.
– Male, ali vidljive akcije – monitoring kvaliteta vode, edukativne kampanje, lokalne radionice – mogu da stvore pritisak odozdo i pokažu da postoji volja građana.
– Transparentna komunikacija i uključivanje javnosti ključni su za vraćanje reke u fokus regionalne saradnje.
Zaključak
Radionica u Kraljevu pokazala je da, uprkos nedostatku političke volje i ograničenim kapacitetima, civilni sektor ima odgovornost da otvori dijalog o Ibru.
Reka, kao zajednički resurs tri entiteta, može da postane platforma za saradnju i mir, ali samo ako građanske inicijative istraju u povezivanju zajednica i insistiranju na minimumu zajedničkih interesa – zdravlju, bezbednosti i očuvanju životne sredine.
Posebno je naglašeno da bi Kraljevo, kao poslednja lokalna zajednica na samom ušću Ibra, trebalo da bude najzainteresovanija za ovu temu. Grad je najranjiviji zbog rizika koje drugi akteri u svom delu sliva kreiraju, a koje reka neumitno nosi nizvodno. Uz to, Kraljevo zavisi od sistema vodosnabdevanja čija se izvorišta nalaze u aluvionu reke Ibar(bunari u Konarevu i Žiči) što dodatno pojačava potrebu da lokalna zajednica bude aktivni učesnik u inicijativi za održivo upravljanje rekom.
