četvrtak, 18. jul 2024.

Posts Tagged ‘grad Kraljevo’

Civilni sektor traži   redovno  uključivanje u procese usvajanja javnih politika u oblasti energetike grada Kraljeva

Objavljeno: 24.01.2024. | autor: KV Novosti -on line

U Kraljevu je,početkom ove nedelje, na inicijativu udruženja građana Kraljevački razvojni centar, održan sastanak predstavnika nekoliko udruženja iz Kraljeva  koja ssu se aktivno  angažovala ,predhodnih godina, u oblasti zaštite životne sredine, energetike i energetske efikasnosti.

Kraljevački razvojni centar je ,u pripremi za ovaj sastanak, sačinio  Analizu (vidi OVDE) u kojoj je sagledan angažman udruženja građana u procesima kreiranja i planiranja javnih politika u eneregtskom sektoru grada Kraljeva.

U toj Analizi je konstatovano da je u Kraljevu ,u protekle četri godine,donet samo jedan sektorski dokument, Pravilnik o uspostavljanju sistema energetskog menadžmenta grada Kraljeva(Sl.list grada  Kraljeva broj 8.od 27.2.2023.g) koji uređuje strukturu zaduženihi odgovornih lica za realizaciju ciljeva energetskog menadžmenta, kao i odgovornosti, koordinaciju i procedure za upravljanje potrošnjom energije na teritoriji Grada.

Pravilnik je usvojilo Gradsko veće i njegovo usvajanje je proteklo bez  uključivanja predstavnika građana u njegovo usvajanje.To je,već dugi niz godina, dominantna praksa u procesima usvajanja dokumenata javnih politika u Kraljevu kao  lokalnoj samoupravi.

Iako,po mnogim parametrima, spada u red većih lokalnih samouprava grad Kraljevo, nema važeći Plan razvoja a ni Program energetske efikasnosti.Kasnilo se nekoliko godina sa uvođenjem Sistema energetskog menadžmenta, u odnosu na obaveze iz zakona , a tek matra 2023. godine donet je ovaj Pravilnik. Takva praksa kašnjenja  neshvatljiva je  i sa stanovišta podataka i činjenica da energetski sektor grada najviše doprinosi zagađenju vazduha u gradu tokom grejne sezone. Uz to, znatan deo budžeta grada Kraljeva se troši za nabavku raznih vidova finalne energije,ali i za neracionalno upravljanje javnim osvetljenjem koje je, i posle nekoliko miliona evara uloženih u njegovo unapređenje, u zadnjih pet godina, zamenom automatike, svetiljki i stubova ,pojedinačno najveći potrošač električne energije među svim obveznicima Sistema energetskog menadžmenta grada Kraljeva, sa ostvarenim uštedama u potrošnji , u tom istom  periodu, koje su više nego skromne.

U Analizi a i na samom sastanku predstavnika udruženja građana  konstatovano je da takve prakse ,u Kraljevu, odudaraju od načela  javnosti i partnerstva , navedenog počevši  od člana 53.od Ustava Republike Srbije  pa do mnogih zakona, kao bitnog preduslova demokratizacije i neposrednog uključivanja građana i njihovih udruženja u procese planiranja i usvajanja javnih politika.

Kraljevački razvojni centar je pripremio predlog (vidi OVDE ) a učesnici sastanka su ga dopunili svojim sugestijama i isti će biti upućen donosiocima odluka u lokalnoj samoupravi i Gradskoj upravi.

Suština tog predloga je da se omogući aktivno uključivanje udruženja građana u postupak predlaganja njihovog predstavnika ,obzirom da sledi proces imenovanja članova  Savet za energetiku i energetsku efikasnost grada Kraljeva.

Obrazlažući taj svoj predlog predstavnici udruženja građana su istakli da,mnogi njihovi članovi, mogu svojim znanjem, iskustvom, ekpertizom, učešćem i predlozima da doprinesu povećanju kvaliteta dokumenata javnih politika grada Kraljeva.

U situaciji ograničenih kadrovskih resursa kojim raspolaže Gradska uprava,ali i javna preduzeća čiji je osnivač grad,ovu i slične inicijative ne treba zanemarivati, već ih treba proširiti i u rad Saveta za energetiku i energetsku efikasnost grada Kraljeva uključiti i predstavnike Centra za toplotnu tehniku i zaštitu životne sredine pri Fakultetu za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu, kao i predstavnike pojedinih srednjih stručnih škola iz Kraljeva.

Grad Kraljevo će bespovratno sufinansirati polovinu troškova za obnovu fasada zgrada

Objavljeno: 16.11.2018. | autor: KV Novosti -on line

Gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić sa Zvonkom Kovačevićem i Draganom Bikić

Grad Kraljevo je , posle  Zakon o stanovanju i održavanju zgrada usvojenog krajem 2016 godine , u septembru ove godine doneo  Odluku o investicionom održavanju zgrada i sufinansiranju investicionih projekata čime su stvorene normativne predpostavke za unapređenje energetske efikasnosti zgrada za kolektivno stanovanje.

Ovo  je danas rekao   gradonačelnik Kraljeva dr.Predrag Terzić zajedno sa Zvonkom Kovačevićem, rukovodiocem Odeljenja za urbanizam,građevinarstvo i stambeno komunalne delatnosti uprave grada Kraljeva i Draganom Bikić direktorkom javnog preduzeća „Gradsko stambeno“ najavljujući donošenje  odluke o izdvajanju 10 milona dinara u budžetu grada za 2019 godinu kojima će se bespovratno finansirati polovina vrednosti  projekata  stambenih zajednica za sanaciju fasada i ravnih krovova .Na taj način Kraljevo se pridružuje , inače ,  malom broju lokalnih samouprava u Srbiji koje su otpočele konkrete aktivnosti na jačanju energetske efikasnosti zgrada za kolektivno stanovanje.U Kraljevu je od donošenja Zakon o stanovanju i održavanju zgrada do danas registrovano više od 500 Stambenih zajednica a prema nekim procenama većina  zgrada za kolektivno stanovanje sagrađena je u periodu između 60-tih i 80 –tih godina prošlog veka .Tadašnji propisi nisu mnogo vodili računa o energetskim svojstvima  objekata jer su oni , tada , snabdevani jefinom energijom a njihova energetska svojstva su ,u međuvremenu, dodatno smanjena što zbog njihove starosti  a još više zbog neadekvatnog održavanja.Fasade zgrada  pored toga što ne pružaju adekvatnu termo izolaciju predstavljaju i svojevrsno estetsko ruglo posebno u centralnoj gradskoj zoni . Zato danas pomenuta odluka, iz septembra, primarno definiše gradske zone po prioritetima za sanaciju fasada zgrada a potom i po nivou unapređenja energetskih svojstava  tih objekata. Sufinansiranje sancije fasada bespovratnim sredstvima grada u iznosu od polovine  od ukupne vrednosti projekta je , bez sumnje ,dobar početni korak . Ali ne treba biti preterani optimista u očekivanjima za korišćenje ovih sredstava kako zbog nedovoljne informisanosti građana i profesionalnih upravnika zgrada   , tako i zbog  slabih  materijalnih mogućnosti  građana uslovljenim  niskim standardom stanovništva Kraljeva.

Novogradnja mora da poštuje propise o energetskoj efikasnosti zgrada

Jer , građanima je  i njihova polovina od  troškova  za sanciju fasade zgrade , trenutno, veliki teret. Banke , na žalost , još uvek ne prepoznaju Stambene zajednice kao legitimne klijente za kredite pa je time eventualno plaćanje na rate polovine učešća stanara za sada samo  stvar ,eventualnog , dogovora sa izvođačem  radova kao  kreditorom  ali to bi , sigurno je , uticalo  na povećanje  cene radova .Zato već sada treba razmišljati o ustanovljenju posebnog gradskog fonda   koji bi omogućio prevazilaženje ovog problema i doprineo izvođenju radova na jačanju energetske efikasnosti zgrada za kolektivno stanovanje u mnogo većem obimu .Neka ova pitanja  i potreba  multidisciplinarnijeg pristupa  problemima u vezi jačanja  enegetske efikasnosti u Kraljevu budu , još jedna, opomena čelnicima grada da imenovanjem Saveta za energetsku efikasnost   završe , pre dveg godine započete , aktivnosti na uvođenju sistema energetskog menadžmenta u gradu.

Sapeti i razapeti

Beleška s povodom

Objavljeno: 28.02.2018. | autor: KV Novosti -on line

Svedoci smo da , ključni akteri na političkoj sceni Srbije , još uvek imaju , najblaže rečeno, nedefinisani odnos prema mestu i ulozi organizacija civilnog društva . Zbog kritičkog promišljanja dela civilnog sektora o pojedinim aktivnostima  vladajuće većine sve češće se, u delu medija , mogu čuti neargumentovani napadi na organizacije koje prirpadaju civilnom društvu  u Srbiji. Matrica tog , medijskog toplog zeca , fokusirana je na nategnuto povezivanje porekla novca  međunarodnih donatora  sa navodim  delovanjem nekih organizacija civilnog društva u funkciji ostvarivanja interesa koji su u suprotni nacionalnim interesima Srbije. Zamene teza , „argumentum ad hominem“, kojom se izbegava polemika o iznetoj argumentaciji primenjena na deo civilnog društva  dobija snažno uporište na nižim nivoima organizovanja politike i  države .Višedecenijsko  forsiranje  političke podobnosti u odnosu na kompetetivnost prilikom zapošljavanja u državnoj upravi  i javnom sektoru dodatno je snažilo aktere rigidnih shvatanja  mesta i  uloge civilnog sektora  u političkim i društvenim procestima  na lokalnom nivou organizovanja. Prošlo je ,evo skoro četri godine kada je Vlada Republike Srbije ,oslanjajući se na dokumet Saveta Evrope pod nazivom „Kodeks dobre prakse za građansko učešće u procesu odlučivanja“  usvojila, na predlog svoje  Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom , Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Dokument je zamišljen i napisan kao svojevrsna poruka vrha izvršne vlasti nižim nivoima organizovanja  te vlasti ali i  ministarstvima da je učešće civilnog društva u postupcima  pripreme , donošenja i praćenja primene propisa svojevrsni „Condicio sine qua non“ za kreiranje i sprovođenje reformi  našeg društva na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Taj dokument je dosta precizno definisao šest principa  saradnje kao i četri nivoa učešća organizacija civilnog društva u procese donošenja propisa.Svedoci smo , nažalost , da je ovaj akt Vlade , i posle bezmalo četri godine od  njegovog usvajanja, nepoznanica kako za lokalne samouprave tako i za pojedina ministarstva.Tako je nedavno, na konstitutivnoj sedici Saveta za zaštitu životne sredine Gradskog veća grada Kraljeva članovima tog  radnog tela , među kojima su i predstavnici civilnog društva  grada Kraljeva kao tačka dnevnog reda servirano: „Upoznavanje sa Programom korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva za 2018 godinu“. Tako su predstavnici civilnog društva grada Kraljeva koji se bave problemima zaštite životne sredine dovedeni u apsurdnu situaciju da se upoznaju , a stekao se utisak da se očekivalo i da bespogovorno aminiju , sa dokumentom koji je nastao u uskom krugu predstvnika lokalne samouprave i dela  gradske uprave koji , em što potpuno zanemaruje vladine Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa, em je očigledan primer neracionalnog trošenja javnih prihoda grada  u svrhu kreiranja nezasluženih prihoda posrnulom lokalnom javno komunalnom preduzeću „Čistoća“. A kao svojevrsni „šlag na tortu“  predstavnicima civilnog društva u Savetu prezentovana je činjenica da je za tako sačinjen  Program korišćenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine grada Kraljeva ,nažalost, data saglasnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Pažljivim čitanjem Zakona o zaštiti životne sredine uočava se da članovima (68 .i 100.) koji regulišu obaveze lokalnih samouprava i postupak dobijanja saglasnosti na njihove programe korišćenja sredstava budžetskih fondova  za zaštitu životne nisu bliže definisani kriterijum za davanje saglasnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine ali to ,svakao, nije bio razlog da se nekim podzakonskim aktom ne definišu takvi kriterijumi uz maksimalno poštovanje akta Vlade koji se , recimo to još jednom , zove Smernice za uključivanje organizacija civilnog društva u proces donošenja propisa. Ovako ostaje da sapeti i razapeti civilni sektor  izabere hoće li prihvatati ulogu koju mu pokušavaju nametnuti reprezenti izvršne vlasti na nacionalnom i lokalnom nivou odlučivanja ili će , pak, odlučnije zahtevati da ta ista  vlast poštuje svoje akte.