subota, 19. oktobar 2019.

Posts Tagged ‘elementarne nepogode’

Srbija je spremnija da se suoči sa posledicama klimatskih promena

Objavljeno: 17.10.2018. | autor: KV Novosti -on line

 

Sa prezentacije iskustava i reultata Srbije na skupu u Skoplju

U Skoplju je , juče , okončan  dvodnevni skup posvećen završetku dvogodišnjih aktivnosti projekta „Izgradnja akcione mreže otpornosti u Jugoistočnoj Evropi-See urban“ koji je  sprovođen na prostorima zemalja Jugoistočne Evrope u organizaciji UNDP a  koji je  najvećim delom finansiran sredstvima Evropske Unije.

Projekt  je bio  usmeren na jačanje kapaciteta lokalnih organa i institucija koje se bave  procesima prevencije i  upravljanja rizicima koji su posledica  klimatskih promena  u šest zemalja Jugoistočne Evrope , kroz formalizaciju lokalne saradnje  na nivou opština i gradova, ali i na državnom  i prekograničninom  nivou saradnje.

Prognoze govore da će  , usled klimatskih promena , izloženost zemalja Jugoistočne Evrope elementarnim nepogodama i drugim nesrećama  progresivno rasti, pa je tim veći značaj svih aktivnosti koje doprinose jačanju otpornosti lokalnih zajednica.

Na završnom skupu u Skoplju je rečeno da je realizacija projekta „See urban“  doprinela  unapređenju znanja lokalnih stručnjaka  u oblastima koje se tiču  smanjenja rizika na lokalnom nivou od elementarnih nepogoda , ali i jačanju javne svesti o lokalnim rizicima od elementarnih nepogoda i drugih nesreća, kao i jačanju svesti o potrebi umrežavanja lokalnih aktera  koji se angažuju , ili treba da se angažuju , u procesima prevencije i upravljanja vanrednim situacijama.

Završni sastanak u Skoplju je bio i prilika da predstavnici svake zemlje ponaosob predstave svoja iskustva i promene , ostvarene u predhodne dve godine , u oblasti prevencije i upravljanja vanrednim situacijama izazvanim elementarnim nepogodama koje su nastale kao posledica klimatskih promena.

Iskustva i rezultate Srbije , na skupu u Skoplju , predstavljala je delegacija koju je predvodila Sandra Nedeljković ,zamenica direktora Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije  u kojoj su bili predstavnici UNDP za Srbiju i predstavnici lokalnih samouprava udruženih u asocijacije rečnih  slivova Zapadne Morave ,Kolubare ,Velike Morave i Gornjeg Dunava-Banatski tokovi.

Partneri u relaizaciji ovog projekta u Srbiji su, pored Kancelarije za javna ulaganja Vlade Srbije , bili i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ,Ministarstvo unutrašnjih poslova (Sektor za vanredne situacije ) i Stalna konferencija gradova i opština.

Čini se da su zainteresovani akteri u Srbiji ovaj projekat iskoristili kao dobar alat za udruživanje i povezivanje među brojnim sektorima , na svim nivoima organizovanja, u cilju jačanja kapaciteta kroz njihovo udruživanje. Činjenice poput nedavnih izmena Zakona o lokalnoj samoupravi koje daju novi normativni okvir , i impuls , udruživanju opština i gradova  ili pak formiranje asocijacija lokalnih samouprava u rečen slivove koje su , za sada, u četri sliva, obuhvatile 55 lokalnih smouprava ,što je trećina od ukupnog broja  u Srbiji,rečito govore u prilog ostvarenih benefita i od realizacije projekta See urban.

„Srbija je spremnija da se ,i na lokalnom nivou , suoči sa elementarnim nepogodama  koje su direktna posledica klimatskih promena i tome je , u predhodne dve godine doprinela i realizacija projekta „Izgradnja akcione mreže otpornosti u Jugoistočnoj Evropi-See urban“ ali i velika zainteresovanost i posvećenost ovim poslovima institucija i organizacija partnera na projektu. Značilo bi nam mnogo za dalje jačanje naših kapaciteta uključenih u borbu sa elementarnim nepogodama ako bi se ovaj projekat nastavio,  u ovom ili sličnom formatu, što ,prvenstveno, zavisi od Evropske Unije kojoj smo , inače , zahvalni  i za dosada pruženu pomoć“  rekla je za „KV Novosti“  Sandra Nedeljković sumirajući svoje utiske , kao vođe delegacije Srbije na sastanku  u Skoplju.

Dragocenost međunarodnih iskustava u proceni šteta od elementarnih nepogoda

Na Rudnu završen trodnevi seminar za obuku kadova iz lokalnih samouprava

Objavljeno: 22.09.2017. | autor: KV Novosti -on line

Na Rudnu je danas , u objektu Gradske uprave grada Kraljeva,  završen  trodnevi seminar za obuku kadova iz lokalnih samouprava koje su , februara meseca ove godine , u Kraljevu , potpisale Protokol  o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave   u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Na seminaru su se, predstavnici delova javnih uprava iz tih lokalnih samouprava zaduženi za postupanje u vanrednim situacijama ,   upoznali sa novom metodologijom za procenu  šteta od elemetarnih nepogoda po međunarodnoj metodologiji  Post-Disaster Needs Assessments ,skraćeno PDNA  (Procene potreba za oporavak i obnovu od elementarnih nepogoda). Seminar-trening radionicu su organizovali Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije , Stalna konferencija gradova i opština , Svetska banka , ogranak Ujedinjenih nacija FAO i Odeljenje za  poslove civilne zaštite gradske uprave grada Kraljeva. Na ovaj način , izborom mesta i suorganizacijom grada Kraljeva odato je  svojevrsno priznanje Kraljevu za sve aktivnosti preduzete ,posle katastrofalnog zemljotresa iz novembra 2010 godine, u zadnjih šest godina, na izgradnji sistema delovanja jedne lokalne samouprave  u vanrednim situacijama. Grad Kraljevo se , sve češće , kako u zemlji tako i u inostrastvu , ističe kao primer dobre prakse u izgradnji sistema delovanja  lokalne samouprave u vanrednim situacijama , i to pre svega zbog izmeštanja fokusa delovanja Odeljenja za civilnu zaštitu primarno na poslove izrade Procena rizika i Planova preventivnog delovanja u borbi protiv elementarnih nepogoda.Nažalost , zemljotres iz 2010  i katastrofalne  majske poplave  2014 godine, su ogolile  sve razmere razorenosti ranijeg   sistema delovanja u vanrednim situacijama. U turobnim  i turbulentnim godinam tranzicije koja u Srbiji , na razne načine, traje evo već tri decenije, sistem delovanja u vanrednim situacijam bio je , slobodno možemo reći , „deveta rupa na svirali“ donosiocima odluka kako na državnom tako i na lokalnom nivou organizovanju  vlasti.Sistema za delovanje u vanrednim situacijama , a pre svega potrebe preventivnog delovanja na sprečavanju  uzroka vanrednih situacija uključujući i elemetarne nepogode, su se oni ,donosioci odluka , a i mi građani , sećali tek suočivši se sa tim istim elementarnim nepogodama ispoljenim u raznom obliku i obimu. Zato ohrabruju aktivnosti koje su u ovoj oblasti započete u Srbiji , posle 2014, uz pomoć međunarodnih institucija i zahvaljujući njihovim donacijama, a koje preduzimaju Kancelarija za javna ulaganja Vlade Srbije i Stalna konferncija gradova. I seminar-radionica na Rudnu je deo tih aktivnosti jer je kod nas , kada je reč o metodologiji procena šteta od elemetarnih nepogoda , još uvek na snazi propis iz daleke 1987 godine pa se primena međunarodne metodologije, uz predhodno prilagođavanje našim uslovima i  potrebama, nameće ,uz poslove izgradnje normativnog i  institucionalnog segmenta budućeg sistema postupanja u vanrednim sitaucijama ,kao prioritet.  Lokalne samouprave ,opštine i gradovi, treba ovo da imaju u vidu pre sveg kod planiranja i usvajanja svojih budžeta.

Prevencijom protiv elementarnih nepogoda !

Raška domaćin IV skupa kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave

Objavljeno: 14.09.2017. | autor: KV Novosti -on line

Juče su se u Raški , po četvrti put , okupili kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave.Radi se o radnom telu koga čine predstavnici 12 opština i 5 gradova koji su , 10 februara ove godine, u Kraljevu, potpisali Protokol o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave   u cilju zajedničkog rada na stvaranju otpornije zajednice kako bi se prevencijom i edukacijom predupredili i smanjili rizici od elementarnih nepogoda. Sliv Zapadne Morave, inače,  obuhvata površinu od 11.081 kvadratnih kilometara na kojoj živi 838.791 stanovnika i na njemu su ,kao u čitavoj Srbiji, katastrofalne majske poplave u 2014 godini ,ostavile posledice od kojih se i dan danas oporavljamo. Tada su  ,prisetimo se , u poplavama čije  razmere nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, bili ugroženi  životi, zdravlje i imovina više od 1,6 miliona ljudi (22 procenta ukupnog stanovništva) u 38 opština u centralnoj i zapadnoj Srbiji. O razmerama te katastrofe najbolje govore podatci da je ,tada, prema rezultatima izvršene procene, ukupna šteta od  poplava iznela  1,7 milijardi evra  ili više od 4 procenta BDP. Razumljivo je ,onda, da je ovakva prirodna katastorfa značajno uticala da se intezivira rad, na nivou čitave države, na redefinisanju postojećeg koncepta organizovanja za borbu protiv elementarnih nepogoda.Poseban akcenat i težište aktivnosti u narednom periodu biće usmeren na prevenciju ,na preventivne aktivnosti jedinica loklanih samouprava u borbi  protiv  klimatskih promena kao uzročnika elementarnih nepogoda i na osposobljavnje stanovništva za preventivno delovanje i efikasno uključivanje u sistem odbrane od elementarnih nepogoda. Prema  trenutno važećoj regulativi nadležnosti u borbi protiv elementarnih nepogoda su , izdeljene na različite nivoe vlasti i različita ministarstva što ,često, dovodi do kolizije propisa, nejasnoća u njihovoj primen, preplitanja nadležnosti…Dodamo li tome i nedovoljne kapacitete javnih uprava jedinica lokalnih samouprava od kojih  mnoge , nažalost  nemaju u okviru svojih  uprava , ni jedan organizacioni oblik čija je isključiva nadležnost bavljenje  procenama rizika od elementarnih nepogoda, prevencijom i samnjivanjima rizika od elementarnih nepogoda jasno je da su aktvnosti  radnih tela poput Tima kordinatora gradova i opština sliva Zapadne Morave sve značajnije. Značaj tih aktivnosti su ,za sada, prepoznali  pojedinci  i delovi  javnih uprava u većin lokalnih samouprava u ovim gradovima i za to su dobili snažnu podršku Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima , Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) i Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) , koji su inače, i podržali potpisivanje Protokola u Kraljevu. Nažalost,  čulo se ,doduše stidljivo, ali ipak se čulo na sastanku u Raški, da  neki čelnici lokalnih samouprava  a i ostali donosioci odluka na tom nivou organizovanja ne shvataju značaj prevencije u borbi protiv klimatskih promena i elementarnih nepogoda pa ne pružaju adekavtnu podršku onim pojedincima i delovima loklanih uprava koji rade ,ili žele da rade na ovim poslovima.Takav njihov stav bazira se na ,nažalost neatraktivnosti ovih pitanja  građanima, posebno u u izbornim procesima. I u Raški je  , kao pozitivan primer , istaknut grad Kraljevo koji je  formiranjem Odeljenja za poslove civilne zaštite kao dela gradske uprave značajno unapredio procedure u preventivnom delovanju protiv elementarnih nepogoda, pa se ,često, koristi kao primer dobre prakse na skupovima ,u zemlji i inostranstvu, na kojima se razgovara o ovim temama . Kraljevo je , nažalost, pretrpelo katastrofalan zemljotres, novembra 2010 godine , pa se , kroz aktivnosti na otklanjanju njegovih posledica paralelno radilo i na razvoju sopstvenog sistema za postupanje u vanrednim situacijama da bi ,vremenom, težište tih aktivnosti bivalo izmešteno na prevenciju protiv elementarnih nepogoda. Proces je zaokružen preimenovanjem Odeljenje za otklanjanje posledica zemljotresa i vanredne situacije u Odeljenje za  poslove civilne zaštite   a sve će  , prema najavama ,  biti dodatno  osnaženo i formiranjem posebnog budžetskog fonda na nivou grada Kraljeva u 2018 godini. Zato je i logično da ovaj deo uprave grada Kraljeva bude nosilac kompletnih logističkih aktivnosti na  primeni Protokola o saradnji gradova i opština u slivu Zapadne Morave .Na skupu u Raški najviše pažnje prisutnih privukla prezentacija projekta „See urban ( Izgradnja urbane otpornosti u Jugoistočnoj Evropi) koji za cilj ima prilagođavanje  i primenu  dobre prakse smanjenja rizika od katastrofa kako bi se umanjile posljedice i zaštitili ljudi, okolina  i imovina od prirodnih nepogoda u jedinicama lokalne samouprave. Projekat je putem video konferanse predstavio Miroslav Tadić , portfolio menadžer u UNDP u Srbiji .Recimo, na kraju ovog izveštaja, da su se kordinatori gradova i opština sliva Zapadne Morave  upoznali i sa pripremama za obeležavanje Međunarodnog dana smanjenja rizika od prirodnih katastrofa (13.oktobar ) za kada je planirana akcija „Sto kao jedan“ tokom čijeg izvođenja bi se ,pored drugih aktivnosti, čistila priobalja reka u slivu Zapadne Morave.

 

Izveštaj je jedan od  sadržaja medijskog  projekta „Snagom zajedništva i znanja protiv prirodnih nepogoda“ koga sprovode „KV Novosti-on line“ a koga  je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja .

Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.

 

 

Kraljevo ugostilo predstavnike Caritasa iz Bosne i Hercegovine

Dragocena razmena iskustava

Objavljeno: 27.06.2017. | autor: KV Novosti -on line

Danas su ,u Kraljevu,realizujući jednu od svojih projektih aktvnosti iz projekta „Sprečavanje rizika od opasnosti u lokalnoj zajednici“ , boravili predstavnici Caritasa iz Bosne i Hercegovine predvođeni Dijanom Muzičkom koja  kordinira ovim projektom na nivou BiH.Oni su gosti Odeljenja za civilnu zaštitu Gradske uprave grada Kraljeva sa kojim je,odnedavno, uspostavljena saradnja u delu razmene iskustava u oblasti edukacije najmlađih članova lokalnih  zajednica  za prepoznavanje faktora rizika i postupanje u vanrednim okolnostima izazvanim ,pre svega,elementarnim nepogodama.Goste iz Bosne i Hercegovine primila je zamenica gradonačelnika Marica Mijailović sa saradnicma i zahvalila se Caritasu na pomoći ukazanoj Kraljevu posle zemljotresa 2010 godine a i u drugim vanrednim situacijama .Potom su o aktivnostima lokalne samouprave u delu organizovanja sistema civilne zaštite na nivou grada Kraljeva govorili   Zdravko Maksimović,načelnik Odeljena za civilnu zaštitu i  pukovnik policije Radoica Kočović Načelnik regonalnog Sektora  za vanrede situacije Raškog upravnog okruga. Kraljevo ,inače, spada u one malobrojne lokalne samouprave u Srbij  koje su napravile ozbiljnije pomake u organizaciji i postupanju u primeni Zakona o vanrednim situacijama.Odnos prema pitanjima postupanja u vanrednim sitaucijama u Kraljevu se drastično promenio posle 2010 godine i razornog zemljotresa iz novembra te godine kada je porušeno nekoliko stotina objekat na teritoriji grada Kraljeva ali i kada su aktivnosti sprovedene na ublažavanju posledica zemljotresa pokazale potrebu revitalizovanja nekadašnjeg sistema civilne zaštite koji je,kao i moge druge stvari u ovoj zemlji, devastiran u vremenima ekonomske i društvene tranzicije.Za poslednjih sedam godina u Kraljevu je na poslovima obnavljanja funkcionalnog i efikasnog sistema koje može deleovati u  vanrednim okolnostima urađeno puno toga a akcenat se stavlja na kontinuiranu obuku i opremanje činilaca sistema civilne zaštite. U skladu sa savremenim doktrinama postupanja u borbi sa elementarnim nepogodama kao  posledicama klimatskih promena, akcenat je na merama prevencije i adatptacije a primarno na obrazovanju i obuci ljudskog faktora ,takozvanog socijalnog kapitala zajednice. Ovakve doktrinarne promene  nailaze na nerazumevanje dela zajednice i dela donosioca odluka u lokalnim samoupravama pa i u Kraljevu .To je posebno uočeno kroz budžetsku politiku gde se delom iz opravdanih razloga a delom i zbog nerazumevanja važnosti preventive još uvek ne izdvaja dovoljan nivo sredstava za poslove civilne zaštite. Zato se ,u Kraljevu, razmišlja i o konstituisanju posebnog budžetskog fonda za ove namene. No, Kraljevo je ,kao je to danas i konstatovano od strane gostiju iz BiH , uzorna sredina po pitanju organizacije sistema delovanja u vanrednim situacijama gde se mogu steći dragocena iskustva. Zato su gosti iz BiH i planirali da boravak u Kraljevu traje tri dana  kako bi,na Rudnu, u Centru za obuku civilne zaštite grada Kraljeva, razmenili svoja iskustva  sa kolegama iz sistema civilne zaštite grada Kraljeva.