Gradsko veće grada Kraljeva je na svojoj 119. redovnoj sednici održanoj danas,25. maja 2026. godine donelo Zaključak o utvrđivanju predloga Odluke o završnom računu budžeta grada Kraljeva za 2025. godinu za sednicu Skupštine grada. Ovaj korak, koji bi u funkcionalnoj lokalnoj samoupravi morao biti povod za duboku stručnu raspravu o opravdanosti i efikasnosti realizacije javnih politika, pretvorio se u još jednu administrativnu formalnost koja ogoljava kontinuitet pasivnosti lokalnih većnika.
Sto devetnaesta sednica, sa čak 31 tačkom dnevnog reda, sazvana je u petak, 22. maja, za ponedeljak ujutru u 8:30 časova, dok je u 8:00 časova održana konsultativna sednica. Ostavljanje samo jednog vikenda za proučavanje hiljada stranica kompleksnih izveštaja javnih ustanova i predloga komunalnih odluka opravdano upućuje na sumnju da većnici uopšte nisu imali fizičku mogućnost da se valjano spreme za aktivno i argumentovano učešće.
Dosadašnja praksa lokalne vlasti u Kraljevu ukazuje na zabrinjavajući kontinuitet apatije i bežanja od resorne odgovornosti. Izveštaji o ranije održanim sednicama svedoče da su diskusije članova Gradskog veća izuzetno retke, a resorno zaduženi većnici gotovo nikada ne istupaju kao izvestioci za oblasti koje formalno vode. Umesto toga, oni bez ikakve kritičke analize i debate prihvataju predloge onako kako im ih serviraju obrađivači iz delova Gradske uprave, javnih preduzeća ili ustanova.
Ovakvo postupanje ukazuje na ozbiljno odsustvo kompetentnosti i spremnosti članova izvršnog organa da se uhvate u koštac sa stvarnim problemima grada i daju aktivan, na argumentima zasnovan doprinos unapređenju procesa usvajanja javnih politika. Javnost se svesno isključuje iz procesa donošenja odluka, dok se operativno upravljanje gradom svodi na pasivno aminovanje tehničkih rešenja, što ostavlja dramatične posledice po demokratske procese i zdravlje građana.
Fiskalni paradoks Kraljeva: Rekordna likvidnost nasuprot ekološkoj paralizi
Završni račun budžeta za 2025. godinu, , razotkriva frapantan paradoks između stabilnosti javnih finansija i potpune nesposobnosti lokalne vlasti da realizuje kapitalne projekte u oblasti zaštite životne sredine.Grad Kraljevo je u 2025. godini ostvario budžetski suficit od preko 302 miliona dinara, dok je saldo na podračunu izvršenja budžeta na dan 31. decembra iznosio neverovatnih 850.423.777,94 dinara, koji su u celosti preneseni u narednu budžetsku godinu. Dok stotine miliona dinara leže neiskorišćene na računima, ekološka infrastruktura grada se doslovno raspada pod teretom investicionog zastoja.
| Budžetska kategorija za 2025. godinu | Planirani iznos (RSD) | Izvršeni iznos (RSD) | Realizacija (%) |
| Ukupni prihodi i primanja | 6.332.344.543,22 | 6.185.744.493,52 | 97,68% |
| Ukupni rashodi i izdaci | 6.881.331.265,23 | 5.883.429.464,64 | 85,50% |
| Budžetski suficit | -548.986.722,01 (planirani deficit) | 302.315.028,88 | — |
| Fiskalni suficit | -547.987.722,01 (planirani deficit) | 302.435.055,92 | — |
| Preneseni saldo (31.12.2025.) | — | 850.423.777,94 | — |
| Program 0401 (Zaštita životne sredine) | 178.266.793,57 | 116.701.148,03 | 65,46% |
| Aktivnost PA 0005 (Upravljanje otpadom) | 11.702.000,00 | 7.848.055,20 | 67,07% |
Ovi podaci pokazuju da je Program zaštite životne sredine drastično podbacio u realizaciji, dok je aktivnost upravljanja komunalnim otpadom ostvarena sa tek dve trećine planiranih sredstava, ostavljajući kapitalnu poziciju 117 za infrastrukturno opremanje deponije (planiranu na 10 miliona dinara) praktično netaknutom
Slučaj deponije Kulagića ada: Računovodstveno i stvarno sagorevanje u nemaru
Najstrašnija potvrda nerada Gradskog veća ogleda se u stanju gradskog smetlišta „Kulagića ada“, koje je odavno izgubilo karakteristike sanitarne deponije i prešlo u kategoriju nesanitarnog i nekontrolisanog odlagališta. Napomene uz finansijske izveštaje JKP „Čistoća“ za 2025. godinu sadrže poražavajući računovodstveni podatak: preostali korisni vek trajanja deponije procenjen je na svega dve godine, uz godišnju stopu amortizacije od 50%. Primenom proporcionalne metode, deponija gubi polovinu svoje preostale vrednosti svake godine, što predstavlja eksplicitno priznanje menadžmenta da je odlagalište prostorno i fizički potpuno iscrpljeno.
Umesto sistemskog rešavanja ovog gorućeg ekološkog problema, JP za uređivanje građevinskog zemljišta je u Programu uređivanja građevinskog zemljišta za 2025. godinu ostavilo finansijsku poziciju za izradu Plana detaljne regulacije (PDR) centra za upravljanje otpadom (stavka B.1.11 pod kontom 424000) potpuno praznom i nerealizovanom. Građevinski radovi na Kulagića adi se u planovima tog preduzeća uopšte ne pominju, čime se svesno izbegava bilo kakvo infrastrukturno ulaganje u odlagalište kroz ovaj mehanizam.
| Aktivnost Budžetskog fonda u 2025. godini | Planirana sredstva (RSD) | Realizovana sredstva (RSD) | Status realizacije i ishod |
| Iznošenje otpada iz 27 seoskih kištri | 13.000.000,00 | 12.993.124,00 | 99,95% (isplaćeno JKP „Čistoća“ po važećem cenovniku) |
| Sanacija divljih deponija u seoskim MZ | 2.000.000,00 | 1.975.680,00 | 98,78% (reaktivno i interventno uklanjanje otpada) |
| Izrada Lokalnog plana upravljanja otpadom | 1.000.000,00 | 0,00 | 0,00% (potpuni zastoj u strateškom planiranju) |
| Nabavka posuda za odlaganje otpada | 600.000,00 | 0,00 | 0,00% (potpuno ignorisanje širenja obuhvata) |
Dok se novac iz ekološkog fonda troši reaktivno i isključivo na saniranje posledica kroz interventna plaćanja po cenovnicima JKP „Čistoća“, strateški i preventivni projekti beleže nultu realizaciju. Posledice ovakvog nemara eksplodirale su 27. maja 2025. godine, kada je na deponiji izbio katastrofalan požar koji je zahvatio površinu od 1,5 hektara.
U gašenju vatre pod rukovodstvom direktora JKP „Čistoća“ Novice Lišanina učestvovala su sva javna preduzeća (JKP „Putevi“, JKP „Vodovod“), kao i vatrogasne jedinice i kompanija Bechtel-Enka. Dim ispunjen otrovnim i kancerogenim PM10 i PM2.5 česticama danima je gušio grad, direktno ugrožavajući decu i hronične bolesnike u naseljima Romsko 1,Moše Pijade, Dostijeva….
Gradske vlasti su tada sramno prećutale opasnost i propustile da izdaju bilo kakve zdravstvene preporuke ili upozorenja.
Istovremeno, JKP „Čistoća“ beleži izuzetan rast profitabilnosti, zahvaljujući podizanju cena komunalnih usluga krajem 2024. godine na 7,40 dinara po kvadratnom metru. Poslovni prihodi su u 2025. godini skočili na 815.246.000 dinara, a poslovna dobit na 56.107.000 dinara, ostavljajući preduzeće sa skoro 50 miliona dinara slobodne gotovine na računima i smanjenom zaduženošću.
Umesto da se ova sredstva usmere u hitno obnavljanje voznog parka čija je prosečna starost sramnih 19 godina, Plan za 2026. godinu predviđa investiciju od 26,5 miliona dinara u energetsku efikasnost, rekonstrukciju kotlarnice i solarne panele u upravnoj zgradi.
Ovakva raspodela novca, u kotlarnicu koja je ,verovatno,već bila predmet ranijih kapitalnih ulaganja, predstavlja direktan dokaz da menadžment ne upravlja preduzećem u skladu sa njegovom primarnom svrhom – održavanjem higijene grada i zaštitom javnog zdravlja.
Šta čeka grad? Neizbežne posledice politike zatvaranja očiju
Ukoliko se hitno ne promeni model postupanja lokalne vlasti, JP za uređivanje građevinskog zemljišta i JKP „Čistoća“, grad Kraljevo se suočava sa neizbežnim i opasnim posledicama. Budući da je preostali vek trajanja deponije praktično istekao, grad se nalazi pred potpunom blokadom odlaganja komunalnog otpada, što preti da pretvori ulice i kvartove u divlja smetlišta i izazove neposrednu epidemiološku krizu. Nemarnost JP za uređivanje građevinskog zemljišta, koje u investicionim planovima svesno izbegava bilo kakvo infrastrukturno rešavanje deponije, vodi ka tome da će se otrovne procedne vode bez ikakve prepreke slivati u podzemne tokove i reku Zapadnu Moravu, trajno trujući nizvodne lokalne izvore pijaće vode.
Najstrašniji scenario čeka najmlađe sugrađane koji će nastaviti da udišu kancerogeni dim sa deponije prilikom svakog narednog požara koji je, usled nedostatka bazične kontrole i fizičke zaštite odlagališta, samo pitanje trenutka. JKP „Čistoća“ i gradski oci moraju shvatiti da je uloga komunalnog preduzeća održavanje elementarne higijene i zaštita zdravlja građana, a ne glumljenje energetskih menadžera dok se primarna infrastruktura raspada, a kamioni stari dve decenije kvare na ulicama. Bez korenitog zaokreta i hitne sanacije Kulagića ade, Kraljevo klizi ka ekološkom slomu koji će dugoročno platiti građani – ne samo kroz nove komunalne namete, već sopstvenim zdravljem i zdravljem svoje dece.