U neposrednoj blizini centra Kraljeva  , u zoni izrazite gustine naseljenosti, nalaze se nekadašnji industrijski pogoni Fabrika Vagona, Magnohrom, Jasen…

Nalaze se ,u vrlo problematičnom stanju, sa stanovišta mogućeg,negativnog,uticaja na kvalitet životne sredine okolnog stanovništva.

I u Baljevcu,sedištu nekadašnjeg rudnika magnezita „Bela stena“ koji je poslovao u okviru „Magnohroma“, tik uz samo naselje nalazi se pogon „MG Serbijen“u kome se,trenutno, u nekadašnjim pogonima tope automobilski delovi.

Trenutni  status ovih ,nekadašnjih, industrijskih pogona  je , najblaže rečeno, stanje  „limba“.

Reč limb koristimo,s pravom, da se opišemo  stanje  negde između , u nekom zastoju, stanje koje  nije baš udobno, ali  u kome se ostaje  dovoljno dugo  u strpljivom čekanju da,  neko ili nešto drugo potezom, akcijom,   dodatnom energijom iz tog nekakvog „međustanja“ izvuče te  zapuštene i ,delimično napuštene,industrijske pogone.

Mnogo je pokazatelja da se nekadašnji industrijski pogoni, ili  brownfield lokacije u Srbiji,pa dakle i u Kraljevu i Raški,  nalaze,već bez malo dve decenije, u tom „međustanju“.

Upravljački one su u nadležnosti države preko Ministarstva privrede i Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u potrazi su za novim vlasnicima ali  sve više postaju svakodnevna ,ozbiljna ekološka pa i bezbedonosna pretnja  građanima u neposrednom okruženju  i lokalnim samoupravama poput Kraljeva i Raške.

Pre tri godine,baš u Kraljevu, održana je  VI Naučna konferencija „Brownfield investicione lokacije-ekoremedijacioni modeli  i ekonnomska valorizacija“ u organizaciji Fakultet za primenjenu ekologiju Futura. Na ovom skupu je bilo reči i o ekološkim pretnjama po okolinu od zapuštenih industrijskih postojenja ali i o mogućim modelima ponovnog korišćenja takvih lokacija.

Obradovalo nas je što se o tome počelo govoriti i u Kraljevu,obradovalo nas je što je  nekadašnji„Autotransport“ dobio nove vlasnike, kompaniju „Taypa“ iz Turske,obradovao nas je što je marta 2018 Ministarstvo privrede  uputilo  javni poziv lokalnim samoupravama za sufinansiranje izrade projektno-tehničke dokumentacije za projekte izgradnje i za obnavljanje braunfild lokacija,ali stanje na terenu,i u Kraljevu i Baljevcu nije se,od tada do danas, na žalost ,promenilo.

Da ne grešimo ,zabeležili smo,novembra 2018 godin,u Kraljevu i prvu akciju na nivou Srbije u otklanjanju,kako je tada rečeno „istorijskog otpada“.Uz podršku Vlade i uz angažovanje stručnjaka iz Ministarstva zaštite životne sredine,uklonjeno je  više od 150 tona otpada  nastalog sinterovanjem magnezita u Magnohromu, čije vlasnik,od maja te godine, postala kompanija Afarak iz Finske.

Potencijalni ekološki problemi na teritoriji Srbije, su među najvećim  jer je činjenica  da  ne postoje deponije za opasan otpad a on se , tokom procesa proizvodnje  deponovao  decenijama u pogonima nekadašnjih fabrika.Lagerovanje opasnog i neopasnog industrijskog otpada na takvim lokacijama je bez stručne kontrole i nadzora, a  „međustanje“ takvih lokacija ostavlja lokalne samouprave bez informacija pa dakle i bez mogućnosti da pravovremeno i efikasno reaguju u slučaju ekološkog akcidenta.

 Namera nam je ,da sa nekoliko  medijskih sadržaja,  status   brownfield lokacija na teritoriji Kraljeva i Raške učinimo vidljivijim i podstaknemo sve aktere u „lancu odgovornosti“ da se  pozabave  problemom njihovog trenutnog stanja, zbog mogućih ekoloških a i drugih  problema koje ti lokaliteti  mogu uzrokovati po građane, u njihovoj neposrednoj a i daljoj okolini.

Tekst je jedan od sadržaja medijskog projekta „Između nečijeg i nečijeg“ koga,uz podršku Ministarstva kulture i informisanja,sprovode „KV Novosti-on line“.Stavovi izneti u tekstu su isključiva odgovornost „KV Novosti-on line“ i ni na koji način ne predstavljaju stavove i mišljenja Ministarstva kulture i informisanja.